Ali mi nismo isti kroz celu ljudsku prirodnu istoriju. Da jesmo, ona bi se zvala status quo, a ne evolucija. Naše reproduktivno ponašanje i strategije uopšte (jer sve su to samo strategije da bi se nastavio život, a ne kinkovi) zavise od uslova okruženja, prvenstveno materijalne oskudice.
Potreba da se svoje zaštiti od drugog nastaje tek sa prvobitnom akumulacijom, tj privatnom svojinom, a to je ništa drugo do potreba da se svoje zaštiti usled straha od oskudice. Kada je oskudica sve što znaš, nemaš šta da štitiš, sve je naše jer niko nema ništa. Šta neku golju od lovca mamuta i sakupljača žireva i krtola briga da li je dete njegovo kad mu je samo teret? Žene su bile daleko odgovornije za decu, jer su ih bukvalno nosile na svojim grudima i leđima.
Ne zaboravi da je utvrđivanje očinstva imalo za cilj da se utvrdi ko raspolaže dečijim radom, zbog obrade zemljišta.
Tako je nastala preferencija za monogamiju, brak, nuklearnu porodicu, i patrijarhalni poredak stvari uopšte.