tebi covek stvarno ne moze ugoditi... jednom hoces samo citate iz bible, a drugi put se pozivas na "oce".
atanasije je napravio dil, trgovinu
"Otkrivenje Jovanovo...mnogi nazivaju lažnim"
SVETI AMFILOHIJE IKONIJSKI:
Otkrovenje Jovanovo neki primaju. ali mnogi ga nazivaju lažnim.
Ovo neka ti bude istiniti bogonadahnuti kanon spisa.
=========================================
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/B.htm
Crkva je ta koja je ubeležila knjige Staroga Zaveta i sabrala apostolske spise koji su postali Novi Zavet. Spisak kanonskih novozavetnih knjiga, ukupno 27, zaključen je u šestome veku. Ove knjige pominju se u različitom redosledu, počevši sa 85. apostolskim kanonom (koji je prepisao Kliment Rimski), pomesnim Laodikijskim i Kartaginskim Saborima (364. god., u 60. kanonu, odnosno 418. god. u 32. kanonu), Svetim Atanasijem, Svetim Grigorijem Bogoslovom (330-390), Svetim Amfilohijem Ikonijskim, Svetim Jovanom Damaskinom (0 pravoslavnoj veri, knjiga 4, gl. 17).
. Otkrivenje je prihvaćeno u kanon sa izvesnim izbegavanjem. Osamdeset peti Apostolski kanon ne pominje Otkrivenje, ali zauzvrat preporučuje dve Poslanice Korinćanima od Klimenta Rimskog i Učenje Dvanaesšorice Aiostola (odbačeno na Šestom Vaseljenskom Saboru, kanon 2, na osnovu toga što su ga koristili neki jeretici); to isto čini i Laodikijski Sabor (60. kanon) i Sveti Kirilo Jerusalimski. Prihvata ga Sveti Atanasije Veliki, koji spominje i Jermin Pastir (kao i Sveti Maksim Ispovednik), a takođe i Kartaginski Sabor (kanon 30), koji u isto vreme preporučuje Žitija Svetih (kanon 54) i, na kraju, Dionisije Areopagit. Pod uticajem katihetskih škola u Siriji i Palesti-ni, Otkrivenje se nije upotrebljavalo u liturgijskoj praksi, mada ga je ipak na kraju aleksandrijska škola stavila u kanon.
http://www.verujem.org/sveti_oci/atanasije_amfilohije.html
Sveti Amfilohije Ikonijski
Iz poslanice Sevlemu
Naročito treba i ovo la znaš: nije baš svaka knjiga pouzdana iako nosi ime Svetog pisma. Jer postoje knjige koje su lažno naslovljene, dok neke zauzimaju sredinu i kako bi se reklo, blizu su rečima istine, a neke su sasvim lažne i sasvim neistinite isto onako kao i krivi i falsifikovani novac koji ima carski potpis ali je u svome sastavu potpuno kvaran. Zbog ovoga navešću ti zasebno svaku bogonadahnutu knjigu.
Kao prvo, spomenuću one Staroga Zaveta: Petoknjižje ima Postanak, Izlazak, Levitsku, Brojeve i na kraju Ponovljene zakone. Ovim knjigama dodaj Isusa n sudije, zatim knjigu o Ruti, pa četiri knjige carstva i dve knjige Paralipomenon. Posle ovih prva Jezdrina i druga. Napomenuću ti dalje pet pesničkih knjiga: proslavljenoga zbog muka u raznim stradanjima. Jova, pa knjigu Psalama koji su prikladni za lek duši čovekovoj, onda tri knjige mudroga Solomona: priče, eklesijast i pesma nad pesmama. Ovima dodaj dvanaest proroka: Osiju, Amosa, Miheja, Joila, Avdiju i Jonu, predsliku tridnevnog Hristovog stradanja, posle njih Nauma, Avakuma, Sofoniju, Ageja, Zahariju, Malahnju. Posle njih sećaj se četiri proroka: otvorenoga govornika, velikog Isaiju, milosrdnoga Jeremiju, tajanstvenog Jezekilja i poslednjeg Danila koji je premudar i u rečima i u delima.
Neki dodaju ovim knjigama i knjigu o Jestiri.
Novoga Zaveta su ove knjige: primaj samo četiri Jevanđelja i to Mateja. Marka, Luku i kao četvrtog Jovana koji je poslednji po vremenu (nastanka), ali prvi po uzvišenosti dogmata i ja ga sasvim zaslužno nazivam sinom groma koji je široko razglasio reč Božiju. Primaj i drugu knjigu koji je napisao Luka o delima apostolskim. Dodaj dalje izabrani sasud, propovednika kod neznabožaca, apostola Pavla koji je mudro napisao dva puta po sedam poslanica crkvama: jednu Rimljanima, kojoj treba dodati dve Korinćanima, poslanicu Galatima, poslanicu Efescima, poslanicu Filipljanima, pa onu koju je napisao Kološanima, dve Solunjanima, dve Timoteju, pa Titu n Filimonu n jednu Jevrejima. Oni koji kažu da je poslanica Jevrejima lažna ne govore dobro jer istinita je blagodat u njoj.
Neki dalje govore da ima sedam sveopštih poslanica, a neki da treba primati samo tri, jednu Jakovljevu, jednu Petrovu i jednu Jovanovu, a drugi pak tri Jovanove, dve Petrove i još Judinu.
Otkrovenje Jovanovo neki primaju. ali mnogi ga nazivaju lažnim.
Ovo neka ti bude istiniti bogonadahnuti kanon spisa.
http://www.verujem.org/sveti_oci/stajebilo.html
Na drugoj strani, Knjiga Otkrivenja, poznata takođe kao Apokalipsa, napisana Apostolom Jovanom, nekoliko stoleća nije bila primana od Istočne Crkve. Me|)u istočnim autoritetima koji su odbacivali ovu knjigu bili su Dionisije Aleksandrijski (III vek), Jevsevije (III vek), Kirilo Jerusalimski (IV vek), Laodikijski sabor (IV vek), Jovan Zlatousti (IV vek), Teodor Mopsuetijski (IV vek) i Teodorit (V vek). Da dodamo da sirijski i jermenski izvornici Novog Zaveta ispuštaju ovu knjigu. Mnogi grčki rukopisi Novog Zaveta napisani pre petog veka ne sadrže Apokalipsu, i ona se u Istočnoj Crkvi liturgijski ne koristi ni danas. Sveti
Atanasije je podržao uključivanje Apokalipse, i pre svega zahvaljujući njegovom uticaju Crkva od Istoka ju je na kraju krajeva uključila u Novi Zavet.
Izgleda da je rana Crkva napravila unutrašnji dogovor u vezi sa Otkrivanjem i Poslanicom Jevrejima. Istok je iz kanona isključivao Apokalipsu, a Zapad poslanicu Jevrejima. Jednostavno, svaka od strana se složila da prihvati spornu knjigu od onog drugog.
Krećući se ka IV veku, otkrih da Jevsevije, "otac crkvene istorije", kao sporne knjige pominje poslanice Jakovljevu, Judinu, Drugu Petrovu, Drugu Jovanovu.
Otkrivenje Jovanovo sasvim odbacuje.
ZAPAD VS. ISTOK
Crkva je kanon utvrdila ustanovivši šta je očevidna istina i praksa crkava Božjih. Sabori su nastojali da objave ono što je saborno umovanje Crkve i da odraze nesukobljenost vere, prakse i predanja koja već postoji u pomesnim crkvama.
Sabori nam daju naročite zapise preko kojih Crkva jasno i jednoglasno saopštava šta čini Pismo. Među mnogim saborima koji se sastadoše u toku prva četiri veka, dva su naročito značajna u ovom kontekstu:
1. Laodikijski sabor koji se sastao u Maloj Aziji oko 363. godine. To je prvi sabor koji je jasno pobrojao knjige sadašnjeg Starog i Novog Zaveta, izuzimajući Otkrivenje Jovanovo. Laodikijski sabor je ustanovio da samo pobrojane knjige treba i mogu da se čitaju u hramu. Njegove odluke su široko prihvaćene na Istoku.
2. Treći kartaginski sabor u severnoj Africi sastao se oko 397. godine. Ovaj Sabor, na kome je bio Blaženi Avgustin, dao je celovit spisak kanonskih knjiga i Starog i Novog Zaveta. Dvadeset sedam knjiga sadašnjeg Novog Zaveta prihvaćene su kao kanonske. Sabor je takođe usvojio da ove knjige treba čitati u crkvi kao Božansko Pismo, a da se druge isključuju. Sabor je široko prihvaćen na Zapadu.
http://members.tripod.com/~Eumenes/Radovi/Otkrivenje/Pitanje.html
Po Evseviju, u lažne (podmetnute) knjige spadaju Dela Pavlova, Pastir, Otkrivenje Petrovo, Didahi, Jevrejsko jevanđelje, "i najposle, ako hoćete Jovanovo Otkrivenje, za koje rekoh da ga nekoji primaju kao doista od Jovana, a nekoji odbacuju". 26 Otkrivenje Jovanovo episkop Kesarijski navodi i u spisku opšteprihvaćenih knjiga "najposle, ako se svidi (ili: ako se nade za ispravno)". Zapravo, protivnik hilijazma Evsevije Kesarijski prihvata kao ispravno Dionisijevo gledište, o postojanju dva Jovana. Kraj hilijastičkim težnjama došao je posle konstantinovskog preokreta i pobede hrišćanstva. Pa i nakon toga, neko vreme se izbegavalo tumačenje, pa čak i prepisivanje Otkrivenja Jovanovog. 27 Kiril Jerusalimski i Grigorije Nazijanski nisu svrstavali Otkrivenje u novozavetne spise, Jovan Zlatousti i Teodorit Kirski ga nikada nisu upotrebljavali. 28 Nema ga ni u starom jermenskom i sirskom prevodu Novog zaveta, te jedino nedostaje na spisku kanonskih knjiga u 60. pravilu laodikijskog sabora iz 360. godine. I pored toga što je, kako je vec rečeno, Atanasije Aleksandrijski prvi izneo potpun kanon Novog zaveta, njega je na Istoku konačno potvrdio tek Peto-šesti (Trulski) vaseljenski sabor
692. godine. Posle ovog sabora bilo je još samo pojedinačnih sumnji u Otkrivenje Jovanovo (npr. patrijarh Fotije u IX veku). 29 Današnji istraživači najvećim delom prihvataju mišljenje Dionisija Aleksandrijskog da Otkrivenje, Jevandenje po Jovanu, Prvu, ali i Drugu i Treću Jovanovu poslanicu, nije mogla napisati ista osoba, barem ne u njihovoj sadašnjoj formi.
Kriterijumi onovremenih hrišćanskih autoriteta o tome koji će spis ući u novozavetni kanon svetih knjiga a koji ne, bili su veoma komplikovani ako ne i čudni. Tako na primer, tekst mora imati apostolsko poreklo ili biti namenjen čitavoj Crkvi, a onda se on kao takav i čitao na liturgiji. Ipak, znamo da se nisu sve knjige koje su ušle u Novi zavet čitale na službi, što je i danas slučaj sa Otkrivenjem Jovanovovim.
