Земљо славних витезова...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Врати се Војводо

Зове народ који пати
поп Ђујића да се врати, да се врати,
да нам дође ових дана
преко Тихог океана, океана.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.

Из грла се песма оте,
ој Ђујићу, чекамо те, чекамо те,
Крајина те зове наша
да је спасеш од усташа, од усташа.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.

Српски народ има жељу
да се вратиш спаситељу, спаситељу,
из даљина да нам дођеш,
да Динаром опет прођеш, опет прођеш.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.


Зове народ који пати
поп Ђујића да се врати, да се врати,
да нам дође ових дана
преко Тихог океана, океана.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.

Из грла се песма оте,
ој Ђујићу, чекамо те, чекамо те,
Крајина те зове наша
да је спасеш од усташа, од усташа.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.

Српски народ има жељу
да се вратиш спаситељу, спаситељу,
из даљина да нам дођеш,
да Динаром опет прођеш, опет прођеш.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си ратово.
Врати се, војводо, на Динару поново,
врати се, војводо, где си четово.​
 
Ђуришићу млад мајоре
команданте Црне Горе.

Црне Горе и Санџака
ђе пропаде петокрака.

Нема борбе, нема рата,
без Ђуришић команданта.

Нема боја да се бије
ђе не стижу јуришлије.

Ђуришићу млад мајоре
ти си понос Црне Горе.

Црне Горе и Србије
и све широм Србадије.​
 
Kosovka devojka

Lepa k'o san Ravijojle Vile
Čedna kao zvezda sa istoka.
Bleda k'o vez pokrova od svile,
Setna kao miris bosioka,
S vencem tuge ispod tri uvojka
Poljem hodi Kosovka Devojka.

Kondir nosi i preliva mrtve,
Traži mlada zaručnika svoga.
Suzom kvasi po Kosovu žrtve,
Svakog žali kao rođenoga.
Vetar duše, sahne krvi vrelo.
Crna zemlja počinje opelo....

Kleknu mlada...Plinu mesečina.
Sa Goleča čudni sjaj se osu.
Prah zaveja posmrtničkih čina.
Bledi mesec celiva joj kosu.
I te noći, na Labu kraj mosta,
Tužna vrba sveta seja posta....

Dragoljub Filipović
 
Krang - Srbija

*[intro]
Bože oprosti im, ne znaju šta rade..
Ali ja nikada neću da im zaboravim, nikada.

Dabome da tone nacija kad NATOvci bodre Tačija,
ovde su padale bombe sad se opet traži konverzacija, tolerancija.
Pokaži osmeh a Kosmet je pun balija, ko je tu naivan?
Naš narod uvek pasivan, za svet uvek nasilan.
Ta mašina sudi sa dva aršina, dva načina, prašta jačima - sledi kazna slabima.
Al' pala je Atina, pala Vizantija, pašće i tiranija koja navija da se stvori velika Albanija.
Pravda stagnira, varira - al' mnoge to ne tangira, ja sve sabiram.
I čemu da se Srbi nadaju kad danas haraju, svetom vladaju oni koju su razapeli Isusa?
Nevini stradaju a oni su uzrok navale HIV virusa,
tvorci cirkusa kojima se Ameri sad vade iz minusa.
Ni kriv ni dužan Srpski narod najgore osuđen,
podeljen na klanove kroz potresne ratove otuđen,
odvojen od kuće, zajebi paktove daj oružje.

Mi smo postojali kroz vekove, nismo ni oplakali dedove
a već smo slali potomke na nove frontove.
Ovde opstajali, i uvek se prvi suprostavljali
i bićemo tu kad vi budete propadali.

Neću se bojati kad rat bukne, ja ću stojati spreman k'o i moj predak.
Daj mi okvir neću da umrem vezan, smrti ne prezam.
Sve palikuće vučem u bezdan, uljez vreba.
Juče dželat biće uvek dželat, to je đubre
danas takav ne može da bude čedan, zauvek megdan.
Bedan dušmanin kune i vređa, psuje i čeka da stignu muke pa da pukne s leđa.
Ljude gledam, takve slušaju, puštaju u etar, daju im pehar.
Priznaj, patriotizam je odneo vetar, ja sam besan.
Svet je tesan, život gorak i težak.
Pokaži neman, i ja ću da se uhvatim u koštac,
nije bitno dal' ću ustati sinovac.
Tako moraš, preci na Krfu nisu ginuli za kintu, ****š novac.
Ne zaboravi ko nas je nabijao na kolac, našom krvlju se nalivao, decu spaljivao, kaljao obraz.
Budi borac, ne zaboravi Jasenovac.

Mi smo postojali kroz vekove, nismo ni oplakali dedove
a već smo slali potomke na nove frontove.
Ovde opstajali, i uvek se prvi suprostavljali
i bićemo tu kad vi budete propadali.

Kad će da nas sklone sa crne liste, Hriste vidi kriminalce
uče nas o pravima ti debili koji su istrebili indijance.
Svi su gledali sa distance dok je milosrdni anđeo palio plamenom.
Beda nas je nepravedno danas stigla,
Srbijom ne gazi naša čizma.
Kakva kriza, zarad mira igraj kako zapad svira.
Srbija stoji dok gori tries' i više manastira.
Al' šta vas briga, šta vas zanima naša baština,
bili ste pagani kad smo to kamenje slagali, znamenje stvarali.
Zbog vere smo svo vreme trajali, opstajali,
i ponovo se svima suprostavljali,
ponavljali da su sve pobede protiv nas pirove.
Nije bitan broj, mi smo kretali u boj i na divove.
Jer smo imali snove i dok ima jedne Srpske prinove, biće i želje da se naše zemlje pripoje.
Bitno je da se setiš kome su pripali prostori,
nama nicali grobovi, na kraju mi ispali zlotvori.
Pričali poroti, al' džaba kad bi i ona da nas porobi, da nas pokori.
Naš narod ne može da se odmori,
mnogi su pokojni i opet nismo slobodni.

Mi smo postojali kroz vekove, nismo ni oplakali dedove
a već smo slali potomke na nove frontove.
Ovde opstajali, i uvek se prvi suprostavljali
i bićemo tu kad vi budete propadali.
​
 
Majstori u kući

Majstore zatekoh
Na krovu stare kuće
Menjaju slomljen crep
Majstori na krovu
Majstori unutra
Majstori,majstori
Ko vas je zvao
Zašto dirate moj crni krov
Na kome stoji roda bela
Na kome raste trava kudrava
Moj krov u podnožju dugog veka
Zašto ste mi kuću napali
čekićima,ekserima
četkama, bojama
Majstori,majstori
ko vas je zvao
Izlazite, pustite me
Da sam kuću uredjujem
ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
Farbaju mojom krvlju

Iznose iz mog srca
nameštaj stari
Nepodnošljivi majstori
Njih 30 sede na meni jednom
Doći ce, kažu čuven gost
Loviće maglu po šumarcima
Sa tvojom će se kućom sudariti
Mora da bude kao iz bajke
Evo tebi ogledalo
Česljaj smeh u njemu
Lice ti je poduprto
Železnom tugom

Majstori, majstori
Šta ste učinili
To nije moja kuća
To više nisam ja

Aca Sekulić
 
Ratko djeneralu Srpski

Jurisale dusmanske armade
da junake odvedu odavde
srpskoj zemlji da zadaju ranu
i da hasku zadovlje damu

nedajte se braco moja draga
sloboda vas ceka umesto tog haga
samo napred putevima srece
slobodu vam niko uzet nece

u srpske su kuce upadali
eksplozivom vrata otvarali
prepadali decu i starice
da sprovedu sramne optuznice

oj ameri na to ime pravo
srbi nece biti nikad vase stado
ko je od vas jos vidio srece
srbin nikom robovati nece

napadala banda na srbinje
na celebic i srpsko trebinje
kao zveri jure na dva tica
na mladica i na karadzica

nedajte se braco moja draga
zar da vama sude strasila iz haga
ameri i nato nemogu vam nista
cuvaju vas srbi sa ognjista

kad su cule vile s romanije
razvile su gnezda srbadije
po gorama gde ne ide svako
junacima govore ovako

generale mladicu sokole
tvoji borci najvise te vole
radovane najmiliji brate
gde god krenes tebe srbi prate

dusmani te sa rodnoga praga
nisu mogli odvesti do haga
jer u mjestu ispod treskavice
ne radaju majke kukavice

dusmani bi zeljeli da znaju
gdje te srbi i sada vidaju
ali ne zna cela haska banda
svi su srbi mladiceva garda

svi te sada cuvamo od haga
uz tebe je srbadija mlada
uz tebe smo i kad zore svicu
zato nikad ne brini mladicu

svi te sada cekamo na pragu
da nam dodes i podaris snagu
nasa su ti otvorena vrata
generale legendo iz rata

svi te sada postujemo rode
doveo si mnoge do slobode
zajednicke cuvacemo slike
generale srpske republike

nek dusmani srpsku zemlju gaze
niko tvoje nece izdat staze
generale ziv ti nama bio
cuvamo te jer si zasluzio
nek dusmani nadaju se sreci
gdje si sada necemo im reci
generale i veliko i malo
ustalo bi kad bi zatrebalo

nek dusmani misle da su prosli
kod nas nisu nikad dobro dosli
generale i njih jednog dana
praticemo sa naseg balkana
generale dodi dogodine
da prodemo pokraj rjeke drine
da ne damo mira dusmanima
neka vide koliko nas ima

generale ako bog da srece
da nam dodes opet na prolece
godinama sa nama si bio
i s tobom se narod ponosio
generale ti si junak pravi
celo srpstvo sada tebe slavi
legenda si takav i ostani
nek uzalud traze te dusmani

cuvaju te borovi i jele
da te nebi sile odnijele
generale ne brini za sebe
svi su srbi ostali uz tebe

cuvaju te visoke planine
pod krilima majke otadzbine
generale mi jos uvek smemo
da se samo u tebe kunemo

cuvaju te vuci i hajduci
da se nebi nasao na muci
generale nemogu ti nista
cuvaju te srbi sa ognjista

ginuli su srbi na sve strane
pa sad zato motre na dusmane
paze sebe a i srpskog tica
generala ratka nam mladica

ginuli su srbi svakog dana
od krvnika i srpski dusmana
dok nam nije srpska vera dala
legendarnog mladic generala

podigle se sve natovske sile
da bi ratka zivog uhvatile
al ne daju srbi svoga brata
generala legendu iz rata

slusao sam vilu s romanije
zove ratka da ga ona krije
od krvnika i srpski dusmana
pod jelikom kao radovana
gledao sam sa vrh treskavice
kako ratka traze kukavice
sa sobom bi njega da povedu
da ga s mukom od srba odvedu

od kad ratka po planini traze
svaki srbin sprema se za straze
oj mladicu samo nas pozovi
svi su spremni tvoji sokolovi
od kad oni traze srpskog brata
dusmanu su zatvorena vrata
znam da nikom nebi bilo milo
kada bi se srpstvo pobunilo

generale mili srpski brate
ako treba ginucemo za te
tebe voli i staro i mlado
generale ti narodna nado
odkad sunce treskavicom grije
tebe niko nikad izdo nije
oj mladicu junace i diko
tebe ne sme ni izdati niko​
 
Siđi, Rašo, siđi sa planine
nisi siš'o četiri godine.
Radovane, jelika te krije,
čuvaju te vuci s Romanije.
Ide "merdžo" preko Trebevića
i on vozi Rašu Karadžića.
Kiša pada na jelove grane,
đe si sada brate Radovane.
S tri se prsta krsti
moja desna ruka,
učio sam ćirilicu
Karadžića Vuka.
Vita jelo ispod tvojih grana,
sačuvaj nam brata Radovana
Kaži nama, brate Radovane
dal' te vile Romanije hrane.
Nek' je nama gore Romanije,
Rašu čuva Sveti Vasilije.
Radovane, trebaju ti garde
poslaćemo četiri brigade
da ti ravna Romanija dade
U pećini gore Romanije
Raša s Ratkom rujno vino pije.
Romanijo, ostaćeš bez grana
ako izdaš brata Radovana.
Radovane, u tebe gledamo
srpsku zemlju nikome ne damo.
Radovane da te nije bilo
srpsko bi se salomilo krilo.
Vrati nam se Karadžiću Rade,
srpska vojska da ti raport dade.
Romanijo, naša majko draga,
Radovana sačuvaj od gada
Ko ne voli Radovana
ne doček'o Đurđevdana.
​
 
Vitezovi Krstarice
sto ne menjate gacice

da ratujete hocete
a za rucak mamu zovete

na Kosovu bi stucali
a na Krstarici pucali

Veliki su patrioti
a na forumu idioti

Kad se brani Srbija
uvek dodje murija

Nismo vojsku sluzili
civilno smo oduzili

Counter smo igrali
a na forumu zarili


Zivela Srbija

To je moj mali doprinos
 
Zoran Kulina- Srbin


Ja sam Ratko koji svira kratko,
plati druze da sviramo duze.
(obori momak do zore)

Gari Garo sto garila nisi
svoju babu i njega barabu
gari Garo koga hoces sada
i mene si garila nekada.

Op mala bosonoga kako zivis bez onoga,
kako zivis bez onoga lole garavoga.

Cim curice garis obrvice
garim garom - lolinom cigarom
???
tu se moja gari ljepotica

Op mala bosonoga...

Vedro nebo, ja bi Garo leg'o
miran budi lezi mi na grudi
tri put si me ljubila Dobrila
neces vise da si me rodila.

Op mala bosonoga...

Garo, Garo, ne volim te vise
imam volju da promenim bolju
Garo, Garo, hvala ti k'o sestri
ja cu sebi plavusu dovesti.

Op mala bosonoga...

Evo brke koji voli mrke
kafe piti a ne seceriti
u sta si se zagledala mala
u cicine velike brcine.

Opa, lici lici lici primakni se mala cici
da te cica kalaise od koljena pa na vise.

Vidi ti se na ocima seko
da bi htijela da idemo preko
lijepo ti je uz tarabu seko
srce kuca a taraba puca.

Opa, lici lici lici...

Od Topole pa do Ravne Gore
ljubio sam curice do zore
kazi baba de unuka spava
da baraba kucu ne obara.

Opa, lici lici lici...

Ja sam is'o i opet cu ici
tudoj zeni pa sta bude meni
volim plave crne i garave
smede ride i sve sto naide.

Opa, lici lici lici...

Ja sam lola svi me dobro znate
pa vas molim da me ne dirate
sve sam svoje popio i prod'o
mila majko u barabe odo'.

Hej hej konobaru donesi mi stok
hocu da se napijem da zaigram rok.

Sinoc moga ubise kolegu
da se vise barabe ne legu
volim piti volim zagalamit
da ga vidim k'o ce mi zabranit.

Hej hej konobaru...

'Ajmo brale sokolackom kraju
jos se cure milovati daju
odbi tamo ne prilaste nama
pobice vas lole vrljikama.

Hej hej konobaru...

Milicijo oruzana silo
lola radi sto je njemu milo
milicijo stanice sa Koca
gde je pistolj pokojneg mi oca.

Hej hej konobaru...

Kad soferi voze na daleko
svaku curu oni zovu seko
suknja kratka a nogice gole
dodi dodi curice, to barabe vole.

Ja sam majstor Bata imam tri zanata
cetvrti je dio mene volim lijepe zene.

Poznaje se koja ljubi slatko
suknja kratka a koljena glatka
svi soferi vole svoje zene
a vozaju curice malene.

Ja sam majstor Bata...

Kad zasvira ladina sirena
mnogi ljudi ostaju bez zena
niko ne zna k'o cura Milanka
kako vozi Lada specijalka.

Ja sam majstor Bata...

Volim Lado tvoju bijelu boju
vozis mene i curicu moju
ode Lada moja curo mlada
gde cemo se milovati sada.

Ja sam majstor Bata...
 
Beogradski sindikat

Niko ne moze da zna

Kako otvoris oci vec znas da ceka te borba,
kao kroz resetke kroz prozor gledas: Daleko je sloboda
i ako si odan i boris se na strani dobra
cim izadjes na ulicu osetis gorcinu zivota.
Narod trpi dok smradovi se bogate,ja nemogu da cutim
ne dozvoljavam da me poraze,kamen pada sa srca kao na papir suza,
jedini ventil moja zika esencija Beogradskog bluza.
Da li osecas patnju provucenu kroz svaki stih,da li osecas
bol koji ko motiv koristim nakon prepreka svih puteva trnovitih
rane su zarasle dobro nece se ponoviti.
Svetlost ugledao sam jasno i ka njoj se krecem pokrecem lavinu emocija
u potrazi srece prepusten sebi,vodjen instiktima u surovom svetu gde jaci
slabijeg jede cim ovaj napravi gresku.
Svi znate kako je tesko kada prazno je zato moje ljudstvo, moj sindikat,moja snaga je
sloboda moga naroda tako daleko je al ne gubim nadu dok god se istina provlaci kroz redove.


Kao da sam ceo zivot sanjao,a sad se budim ovo je moja zemlja, ovo nisu moji ljudi.
Kazu:Ovde nemas sta da trazis,bolje miran budi jer ovde kadija te tuzi ovde kadija ti sudi;.
Gledam skrnavljena groblja,nepostuju ni mrtve,gledam spaljene kuce,gledam spaljene crkve.
Kazu:gledaj nasu snagu mi smo nepobedivi;pitam:znate li za Boga;
kazu:sila Boga ne moli;.
Pazite na ovom polju koplja su se lomila,pravoslavlje u Srba vera nesalomiva
jer to je zemlja hranila, to je majka rodila, to je snaga branila ,to je vera vodila.

Niko ne moze da zna sta to sapuce vetar niko ne moze da zna sta nosi grom iz vedra neba,nevreme se sprema iznad geta pada zvezda moja zelja moja zebnja je nocas ova zemlja


2004. prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvori na drevnoj zemlji uzurpatori,tudja ruka nam red zavodi,
znakovi djavolji,transporter na barikadi nas nagoni da se drzimo po strani bez naglih pokreta,a kamoli
da ih imamo na kameri kako senluce po nasoj bastini dosli su iz ***** materine da ucare nesto
na nasoj nemastini,a ko ce da nas zastiti moji ljudi i daje nisu slobodni taj osecaj da su bez pomoci,
ko nocna mora me progoni.I politicari sto su dosli sve su dusmanima prodali a ovde se po skupstini sire kako su
Bog zna kako pomogli.Beograd nezna za patnje onih retkih sto su ostali zar smo u trci za boljim zivotom;
preko noci hladni postali.ZVONE ZVONA U PANICI,PADA BOMBA NA MANASTIR SRBI NEDAJTE POHLEPI DA NAS
U NASOJ MUCI ZAVADI.MOZDA MI JESMO DINOSAURUSI ONA VRSTA KOJA ODLAZI I ZIVIMO U NASIM SNOVIMA
GDE NIKO NE MOZE DA NAS PORAZI I NEMA TE FLOSKULE KOJA BI MOGLA BOL DA IZRAZI JA OPET DOLE SILAZIM
AKO TREBA KRV CE PRICATI

Niko ne moze da zna sta to sapuce vetar niko ne moze da zna sta nosi grom iz vedra neba,nevreme se sprema iznad geta pada zvezda moja zelja moja zebnja je nocas ova zemlja

IZMEDJU BUNKERA I SNAJPERA SLOBODA JE ZATVOR,PORED TRANSPORTERA U PARKU ZIVOT JE NAPOR.
prdim POKRETE TUDJINA OVO JE ZRTVAMA SUDJENJE NAMA POTREBNO BUDJENJE LAZI DOSTA JE I MUCENJA
IZA IBRA KO LINIJE NASIH PUNE SU CELIJE OVDE UJEDINJENE DELUJU SVE DJAVOLJE LEGIJE,PA MOJE U BLOKU
ZNAM PO SUZI U OKU A KOJI TO MOGU STOJE UPRKOS BOLU.ARNAUTSKE KOBRE U HODU NAS UJEDAJU ZA NOGU,
A OTROV U KRVI GLASNO POZIVA NA BORBU JER ZELJA DA OTMU SVE ONO STO JE NAJDRAZE TERA MI GORKU
PLJUVACKU U USTA.KO KAD STRANCI ME UHAPSE NA MENE KEROVE PUSTE DA ME ZAPLASE VEZANOG DOK DRZE ME BESANOG
ALI JA NE ZNAM ZA SLOM MENE SAMO RAZDRAZE JER SRBI OVO JE NASE.VICEM DOK TRPIM BOLOVE STRASNE DOK MI CUPAJU
IZ RUKU MOJU ZEMLJU MOJU MUKU KRVLJU NATOPLJEN BUSEN SVET HOCE DA MI UZME, I DA UNISTI USPEH
KOSTI MOJIH PREDAKA MOSTI MOJIH SVETACA DA DOZVOLIM JER NE DAM VAM JER SVIMA NAM ZBOG SINOVA
NEDOZVOLJENA PREDAJA.VAS PONOVNI DOLAZAK NA MOSTU CEKAM SAD ALBAN NO PASSARAN SA SRBIMA IL SAM

Niko ne moze da zna sta to sapuce vetar niko ne moze da zna sta nosi grom iz vedra neba,nevreme se sprema iznad geta pada zvezda moja zelja moja zebnja je nocas ova zemlja
 
ОТАЏБИНА
-Ђура Јакшић

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови
Те црне боре, мрачне пећине
А камен овај ко пирамида,
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишице војих кости сломљене
Да унуцима спреме бусију
Оклен се некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве

И само дотле до тог бедема, до тог камена,
до тог бедема....
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнеш ли даље?.....Чућеш громове,
Како тишину земље слободне
Са грмљвином страшном кидају,
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камењу
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати.

Ал један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
Отаџбина је ово Србина
 
Jovan Ducic (1943)

VECNOJ SRBIJI

Cuvaj se, moj rode, svojih stranputica,
Jer put neizvesni uvek je put vrazji,
Ne boj se jastreba nego kukavica,
Ne boj se lazova nego njine lazi.

Bog neka te spase tvojih spasilaca,
Na svakome uglu ima ih po jedan.
Prezri mudrost glupih i glupost mudraca!
Noz tvogt izdajnika bice uvek zedan.

Kao grom ces naci svoga puta,
I ka nit zlatna probiti kroz stenu.
Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa,
I da noz zlocinca prospe zadnju venu!

Kosovski vitezi prvi put su znali
Za vojsku ubica sto ce da ih srete:
Za gnusno junastvo onih sto su klali
U postelji starca, u kolevci dete.

Zastavu Ideje u ruci podlaca!
Mesto mac sto svetli, uvek noz sto para!
Borca Sto se blatom mesto kopljem baca,
Junaka sto pljacka i zreca sto hara!

Zastavu u sramni zlocin zamocenu;
Slobodu u senci tudjih bajoneta;
Otadzbinu celu u pljacci i plenu;
U krvavoj ruci gde pricest sveta.

Prezri ljubav podlih i bratstvo ubica.
I rec berolomnih i cast klevetnika!
Nosi, rode slavni, taj mac bez korica -
Znamen krstonosca i Bozjeg vojnika!

Da bi stit Ahilov bio slave vece,
Sam Bog Hefaistos ode za kovaca!
I ti , rode srpski, znaj da nikad nece
Noz ubice stici duzinu tvog maca.

Znaj, Samo iz krvi heroja se radja
Zvezda putovodja za daleke pute...
Betrom neba ide mucenicka ladja,
Suze su nevinih do neba dignute...


1943 ("Amerikanski Srbobran", 27. juna 1943)


p.s. Danas posveceno svim maloumnicima koji posecuju ovaj forum.
 
nemapredajeqh9.jpg
 
Kroasan:
Vitezovi Krstarice
sto ne menjate gacice

da ratujete hocete
a za rucak mamu zovete

na Kosovu bi stucali
a na Krstarici pucali

Veliki su patrioti
a na forumu idioti

Kad se brani Srbija
uvek dodje murija

Nismo vojsku sluzili
civilno smo oduzili

Counter smo igrali
a na forumu zarili


Zivela Srbija

To je moj mali doprinos
Kliknite za proširenje...

Pa moja je najjaca za sad !!!!!!!!
 
вождовац:
ОТАЏБИНА
-Ђура Јакшић

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови
Те црне боре, мрачне пећине
А камен овај ко пирамида,
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишице војих кости сломљене
Да унуцима спреме бусију
Оклен се некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве

И само дотле до тог бедема, до тог камена,
до тог бедема....
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнеш ли даље?.....Чућеш громове,
Како тишину земље слободне
Са грмљвином страшном кидају,
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камењу
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати.

Ал један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
Отаџбина је ово Србина
Kliknite za proširenje...


Neverovatno ali od osnovne skole znam ovu pesmu napamet, a nema ko ne zna bar prvu strofu...:):heart:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top