Земљо славних витезова...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
konb1.jpg

Српска мајка

На меком, топлом крилу
Јединка сина њиха,
Љуби га ноћ и дан;
Цвећем му власи кити,
Песмом му слади сан.

Расте јој синак, расте,
На своје ноге стаје,
Васцео мајчин свет -
Ох, није шала, није:
На грани један цвет.

Расте јој синак, расте,
А мајка дршће, стрепи
У нежном срцу свом,
Да не би на цвет пао
Из ведра неба гром.

Расте јој синак, расте,
Једино благо мајци
које јој даде Бог.
Ко не би брижно чуво
"Зеницу ока свог"?

Расте јој синак, расте -
Мајка би звезде с неба
Скидала сваки час,
Да синку, свом јединку,
Од звезда сплете пас.

Синак се снагом паше,
А мајка снева свате,
Весеља нада свог;
Топи се од милина
Крај сина јединог.

Ал' зачу с' бојна труба:
"За Српство, за слободу!" -
Мајка му паше мач.
- А кад је пао, нико
Није јој чуо плач.

Јован Јовановић Змај (1833 - 1904)

serbs15
 
konb1.jpg

Сеоба

Пусто ли ћеш бити, Невесиље равно,
расадниче Српства, колијевко лава!
Пусто, јер се, ето, сели племе славно,-
А наша будућност, где је она?...Спава...

Вјеровасмо у њу кo у свети ћивот
Василија светог, што клонуле снажи...
Вјеровасмо у њу кo у вјечни живот,
вјерујући у вас, о, орлови наши...

А сад вјера наша умире и гасне...
Мутно око гледа у небо без зрака...
пред иконом плачу јавор - гусле јасне,
јер остаде земља без својих јунака...

Браћо, зар вас душа нимало не боли?!
Зар вам није жао ових поља равних,
гдје се једно море наше крви проли,
и гдје леже кости отаца нам славних?!

Зар вам није жао на огњишту оном
гдје вас огањ гријо, што ће туђин бити?
Што ће наше горе погребнијем звоном
одјекнути тужно, а ми сузе лити?!...

Ил' не знате да је издајство јунаку
оставити земљу гдје га мајка роди?!...
Оставити брата, без снаге, у мраку,
с невољама дугим да сам борбу води?!...

О, не дајте, Срби, да Вукова љага
окаља вам образ, чист ко сунце неба!
Не идите, браћо, од роднога прага,
јер мученој земљи мученика треба!...

Треба мушке снаге и витешких рука.
Треба Обилића и слободних лава...
Треба ваше смрти и вашијех мука,
јер, тамо, далеко, наша зора спава...

Алекса Шантић

serbs15
 
Добрица Ерић

ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо* и Сузама осветли
Мисао која тиња у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе
Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат
Ко ће Деци да врати све оно што им узе
ово зло, стало сво у кратку реч - рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама
Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице
Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама
а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате
ратници фанатици, људомрсци и сунцождери
за кога Нови живот и Нови Свет стварате
кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана
што уче школу у вучјим и лисичијим јамама
Очеви и Мајке им се гледају преко нишана
а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти
у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима
Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти
Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету
макар од саме свиле и кадиве саткана
не заслужује да се завијори на ветру
ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але
(нека Те бар у Сузама што више буде)
све док се сва три Бога на Тебе не сажале
и не пресеку помор бачен мећ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима
Младиће на штакама што уче прве кораке
Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима
Безимене Гробове, Распамећене Мајке
и Старце бескућнике у туђим шљивицима
што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли
Своје Срце што куца у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи!​


* Наслов сам узео из једне старе књиге,
речи од народа, сузе од деце, а туга је моја.
 
Kako bole ove pesme! Kako boli istorija!
Pa zar ovako da se zavrsi nesto sto su sanjale generacije nasih predaka, ne vladara, nego obicnih seljaka! Ima li goreg osecaja nego kad gledas da se desava nesto na sta nikako ne mozes da utices! ***** ti muku i zivot ovakav!
Мука Брате,,,али неће још дуго..олош ће пасти..и њохова раја...
 
О земљо моја...

О земљо моја, шта те тако боли?
Зашто ме вјечно трзају и море
јауци дуги из твоје дубине?

"То моје срце премире и гине
у тврдом мразу, без сунца и зоре."

Зар твоме срцу не допире огањ
нашијех срца? Зар душе синова
не грију тебе пламенима својим?

"Ја давно, давно остављена стојим
сама, у руци судбе и в'јекова."

Па ко ће тешке раздробити санте
на твоме срцу? Ко ли ће из таме
тргнути тебе с твојим робљем худим?

"Ја мртве из сна уздасима будим,
јер нема живих да умиру за ме."

Алекса Шантић
 
Nick Cave and the Bad Seeds - The Weeping Song


Go son, go down to the water
And see the women weeping there
Then go up into the mountains
The men, they are weeping too

Father, why are all the women weeping?
They are weeping for their men
Then why are all the men there weeping?
They are weeping back at them

This is a weeping song
A song in which to weep
While all the men and women sleep
This is a weeping song
But I won't be weeping long

Father, why are all the children weeping?
They are merely crying son
O, are they merely crying, father?
Yes, true weeping is yet to come

This is a weeping song
A song in which to weep
While all the men and children sleep
This is a weeping song
But I won't be weeping long

O father tell me, are you weeping?
Your face seems wet to touch
O then I'm so sorry, father
I never thought I hurt you so much

This is a weeping song
A song in which to weep
While we rock ourselves to sleep
This is a weeping song
But I won't be weeping long
But I won't be weeping long
But I won't be weeping long
But I won't be weeping long
 
НЕ ДАЈМО СЕ!...


Не дајмо се!...док нам топле крви
Цигло капца по жилама мили,
Но свак настој нека буде први,
Кад је нужда одупр'јет се сили,
Која грози да нам злобно смрви
Сам аманет народности, или
Да напр'јетку, ком смо већ потекли,
Буде кланац да га не би стекли. –
Не дајмо се!...синови смо славе,
Кр'јепка срца, прем млађане снаге:
Што нас већма противници даве,
Противници народности драге,
Срчаније још такова лаве
Сусретајмо, и на наше враге
Оборимо и стр'јелу и грома,
Рад' обране имена и дома. –
Не дајмо се!...удес вјечан није;
Био гвозден ма буди колико,
Није вјечан. – Кашње или прије,
Цвијеће цвати, куд бјеше понико
Трн и коров да се по њем' вије
Кивна гуја, а не други нико. –
Удес мјења; али што нас тиште
Више боли, сталност виша с' иште. –
Не дајмо се!...овај израз сами
Поставимо на заставу света,
Па душманин нек се онда мами,
Нека рига и жуч своју клету:
Аја! неће одпрвати нами,
Нити нашем к будућности лету...
Бог је реко да се утре злоба,
Да се и ми дигнемо из гроба. –

Јован Сундечић (1825 – 1900)

------------------------------------
Јевропи

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"

Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"


Ђура Јакшић
(1832-1878)
 
НЕК ВИДИ ДУШМАН

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протрљај очи! Слава те зове.
Слава те зове на црно гробље:
на оно тужно Косово поље.

Та да ли живиш? Та да ли чујеш
ту црну клетву, тај уздах тешки?
Да ли још памтиш, да ли још знадеш
за онај бојак, бојак витешки?

Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!


Владимир Васић
(1842-1865)
 
I woke up with the power out,
not really something to shout about.
Ice has covered up my parents hands
don't have any dreams don't have any plans.

I went out into the night,
I went out to find some light.
Kids are swingin' from the power lines,
nobody's home, so nobody minds.

I woke up on the darkest night,
neighbors all were shoutin' that they found the light.
(We found the light)
Shadows jumpin' all over the walls
some of them big, some of them small.

I went out into the night.
I went out to pick a fight with anyone.
Light a candle for the kids,
Jesus Christ don't keep it hid!

Woohoo! Woohoo! Woohoo!

Ice has covered up my parents hands
don't have any dreams, don't have any plans.
Growin' up in some strange storm,
nobody's cold, nobody's warm.

I went out into the night,
I went out to find some light.
Kids are dyin' out in the snow,
look at them go, look at them go!

Woohoo!(3x) WOO! Woohoo!(3x)

And the power's out in the heart of man,
take it from your heart put in your hand.(hand)

What's the plan? What's the plan?

Is it a dream? Is it a lie?
I think I'll let you decide.
Just light a candle for the kids,
Jesus Christ don't keep it hid!

Cause nothin's hid, from us kids!
You ain't foolin' nobody with the lights out!

Woohoo!(2x)

And the power's out in the heart of man,
take it from your heart put in your hand.
And there's something wrong in the heart of man,
Take it from your heart and put it in your hand!
(hand!)(the lights out!)(hand!)(right now!)(hand!)
 
I got a hand
So I got a fist
So I got a plan
It's the best that I can do
Now we'll say it's in God's hands
But God doesn't always have the best goddamn plans, does he?

I ain't quite the beauty
Pulls out two guns and shoots at the pretty, pretty view
Gotta keep thinking, things, hunters and kings
To block out the view, I gotta get
New bell to ring
New song to sing
A steady hand to ring
A readiness of things I do
I gotta get a new plan to bring to the people
People I can trick them into thinking anything
Oh rust it just right in the light
It's gold, it's gold

I got
Water and holes in my hands
I'm a digger of holes in the land
It's the easiest way
And you know
It's the easiest way
So I go

Lalalalalala

I got water and I got holes, so
Lalalalalala
Sons and daughters of hungry ghosts
I got water and I got holes, so
Lalalalalala
Sons and daughters of hungry ghosts

Lalalalalala

I got a hand
So I got a fist
So I got a plan
It's the best that I can do
Now we'll say it's in God's hands
But God doesn't always have the best goddamn plans, does he?

I can't believe in the guns
I can't believe in the view

I sing, sing
Lalalalalala

I can't believe in those hunter and kings

I got a new plan to bring
I got a new song to sing
And it goes
Lalalalalala

And you know it's the easiest way
 
НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
(1910)

Владислав Петковић Дис (1880-1917)
 
Za kraj:

Radiohead - Idioteque


Who's in bunker, who's in bunker?
Women and children first
Women and children first
Women and children
I'll laugh until my head comes off
I swallow till I burst
Until I burst
Until I..

Who's in bunker, who's in bunker
I've seen too much
I haven't seen enough
You haven't seen enough
I'll laugh until my head comes off
Women and children first
And children first
And children..

Here I'm allowed, everything all of the time
Here I'm allowed, everything all of the time

Ice age coming, ice age coming
Let me hear both sides
Let me hear both sides
Let me hear both..

Ice age coming, ice age coming
Throw me in the fire
Throw me in the fire
Throw me in the..

We're not scaremongering
This is really happening, happening
We're not scaremongering
This is really happening, happening

Mobiles working
Mobiles chirping
Take the money and run
Take the money and run
Take the money..

Here I'm allowed, everything all of the time
Background:
The first of the children
 
ovo sam davno citao, ejdva je pronadjoh, mozda nije u trendu, ali je bas lepa

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al ipak neću nikoga klet;
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet.
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid.
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
- svu večnost za te, divni trenute! -
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrèa sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud.
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
ko da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al nežežene
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top