Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.


bi li nešto konkretno za ovo vreme?![]()
Jeste. El se realizovala želja?![]()
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.



),nego je to dobro prijateljstvo sa, kako on kaze "precutnim dogovorom da govorimo sve jedno drugom".

Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.
kao devojcica sam sanjala o svome princu. sanjala sam ga nocima, sanjala sam ga i budna danima. kao da je uvek tu bio negde oko mene, ljubio me nocima, milovao danima, igrao se sa mojom kosom, postavljao mi posteljinu od latica ruza... vreme je odmicalo, i ja sam ga trazila. trazila sam ga u svakom pogledu, u svakoj reci, trazila sam ga u svakoj slici, u svakom osmehu. i taman kad sam pomislila da je to on, svaki put bi se moj princ rasplinuo kao mehuric dajuci mi do znanja da to nije on. sada sam odrasla devojcica a vreme i okolnosti su me nacinile takvom da vise ne verujem ni u bajke ni u princeve a iako se svim silama trudim, ne mogu da pronadjem ni tu romantiku... posle toliko pogresnih procena prestala sam da ga trazim. mislim, ako mu je bas toliko stalo, nacice on mene. i pitace me "ako te nisam ljubio, kako ti onda miris znam"? tada cu znati da je to sigurno on... dotle cu se svaki put krajickom usana nasmesiti kad se setim onog cudnog treperenja i leptirica u stomaku...
kao devojcica sam sanjala o svome princu. sanjala sam ga nocima, sanjala sam ga i budna danima. kao da je uvek tu bio negde oko mene, ljubio me nocima, milovao danima, igrao se sa mojom kosom, postavljao mi posteljinu od latica ruza... vreme je odmicalo, i ja sam ga trazila. trazila sam ga u svakom pogledu, u svakoj reci, trazila sam ga u svakoj slici, u svakom osmehu. i taman kad sam pomislila da je to on, svaki put bi se moj princ rasplinuo kao mehuric dajuci mi do znanja da to nije on. sada sam odrasla devojcica a vreme i okolnosti su me nacinile takvom da vise ne verujem ni u bajke ni u princeve a iako se svim silama trudim, ne mogu da pronadjem ni tu romantiku... posle toliko pogresnih procena prestala sam da ga trazim. mislim, ako mu je bas toliko stalo, nacice on mene. i pitace me "ako te nisam ljubio, kako ti onda miris znam"? tada cu znati da je to sigurno on... dotle cu se svaki put krajickom usana nasmesiti kad se setim onog cudnog treperenja i leptirica u stomaku...

Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.

kao devojcica sam sanjala o svome princu. sanjala sam ga nocima, sanjala sam ga i budna danima. kao da je uvek tu bio negde oko mene, ljubio me nocima, milovao danima, igrao se sa mojom kosom, postavljao mi posteljinu od latica ruza... vreme je odmicalo, i ja sam ga trazila. trazila sam ga u svakom pogledu, u svakoj reci, trazila sam ga u svakoj slici, u svakom osmehu. i taman kad sam pomislila da je to on, svaki put bi se moj princ rasplinuo kao mehuric dajuci mi do znanja da to nije on. sada sam odrasla devojcica a vreme i okolnosti su me nacinile takvom da vise ne verujem ni u bajke ni u princeve a iako se svim silama trudim, ne mogu da pronadjem ni tu romantiku... posle toliko pogresnih procena prestala sam da ga trazim. mislim, ako mu je bas toliko stalo, nacice on mene. i pitace me "ako te nisam ljubio, kako ti onda miris znam"? tada cu znati da je to sigurno on... dotle cu se svaki put krajickom usana nasmesiti kad se setim onog cudnog treperenja i leptirica u stomaku...
i ja... i o tome kako mora da je extra biti odrasli čovek... o čemu li sam razmišljala??
