GhostRider77
Zainteresovan član
- Poruka
- 458
Na ovu temu me je podstakla jedna pojava
koja se da primetiti
da neke osobe dolaze na forum da bi vredjale druge
Zasto im vredjanje daje satisfakciju?
Kada je sve obratno...
Vredjajuci druge one se spustaju nize od njih,
nisko, najnize
Sebe time omalovazavaju i deskredituju, deklarisu...
Takodje onaj ko vredja nema unutrasnji mir
niti moze biti srecan
Pa zasto onda one to rade uporno?
povredjujuci druge a sebe najpre i najvise
U stvari ikao su njihove reci reci vredjanja
one ne mogu recima povrediti druge
jer drugi nisu njihova rec
drugi nisu njihovo misljenje
koje je najcesce pogresno i obojeno predrasudama i mrznjom
licnom nesigurnoscu i kompleksima
razradicemo ovaj psiholoski problem...
Zna se da je najvisi duhovni nivo svesnost
i da svesni ljudi se odlikuju vrlinama
oni ne vredjaju
a LJUBAV je u svesnosti...
kod svesnih...
Hm, prvo bi trebalo definisati sta se podrazumeva pod vredjanjem. To nije nesto sto ima neku svoju jasno definisan oblik, jer svako od nas to drugacije dozivljava. Relativno je. U diskusiji, u komunikaciji, u razmeni stavova, bilo na forumu, bilo u svakodnevnom zivotu ne moze se i nemoguce je ocekivati uvek saglasavanje u stavovima, posebno ako su dijametralno suprotni, nespojivi. Ako se ljudi ne razumeju u stavovima, ili se ne mogu saglasiti, to nije 'uvredljivo'. Mislim jeste ako ljudi to tako shvate, ali to ne znaci da je to i uvek objektivno tako. A cesto ljudi ocekuju bas to, da se a priori prihvati njihovo misljenje, kao validno. I ako ne dodje do prihvatanja, do aminovanja, onda to smatraju kao 'uvredom'. Tolerancija medju suprotnim stavovima se postize i tako sto ljudi unapred treba(obostrano) da se nekad pomire sa cinjenicom da se mozda u necemu ili u nicemu nece moci saglasiti. Zatim, ljudi cesto imaju negativna misljenja jedni o drugima. Iz ovih ili onih razloga. Da li se to moze tretirati kao vredjanje? Zavisi, ako se pri izrazavanju negativnog misljenja koriste ruzni izrazi ili ako se u tonalitetu i nacinu iskazivanja oseti namera da se suprotna strana povredi, onda to moze biti vredjanje. Al, samo negativno misljenje o nekom ne mora uvek biti i vredjanje. Treba imati na umu i to da u komunikaciji nije uvek moguce a ni potrebno postizati neku 'blazenu smirenost i krotkost', jer Covek je ziv i ako pokazuje temperamentnost. Krotkost i smernost po mom misljenju, kao ni vecita poniznost nije uvek vrlina. Mozda za ljude koji zele da postignu svetost i aksezu, ali to nije za svakog. Niti tome treba da tezi svako. To sto se nekad javljaju negativne energije ne mora da znaci unizavanje, vec znaci da struji zivot, da se nesto pokrece, dogadja. Reci ono sto mislimo jedni o drugima, to je po mom misljenju nekad i postenije, nego navuci na sebe neku konstantnu masku kao smirenosti ili blazenosti, zapravo cesto lazne finoce, a pri tom Znamo da jedni o drugima nemamo ili ne mozemo imati uvek pozitivno misljenje, jer ponekad se ljudi prosto razilaze, medjusobno odbijaju. Osim toga, a taj nacin ne dovodimo ni sebe ni druge u zablude i iluzije, vec znamo ko sa kim moze a ko ne. I zar je onda postenije praviti se kao da je 'sve ok', a osecamo da nije, znamo da nije, da prosto ima ljudi koji ne mogu ni u kakvom spoju. I cemu onda lazna ugladjenost, smirenost, finoca. Zapravo time se postize samo licemerje. Postenije je iskazati i temperament pa i negaticno misljenje, pa cak i uvredu, nego lazni pretvorni osmeh, licemerno 'postovanje'. Jer, to je ivot, prosto ne mozemo se svi svima dopadati, ne mozemo bas svi se voleti, niti postovati. Osim ako glumimo i ako smo stalno pod maskama. Al onda smo zapravo licemeri. Postenije je mozda, i hrabrije je skinuti masku i biti ono sto smo. Neposrednost, prostodusnost pa cak i primitivnost je nekad ljudskija i mnogo postenija, iskrenija od tzv ugladjenosti i tzv finoce. Grubost ne diskredituje uvek(mada ne kazem da je nesto lepo) ona samo pokazuje da u ljudima nije sve savrseno i da struji zivot. Zivot u svim svojim energetskim oblicima, od pozitivnih do negativnih. Askeza, smernost, smirenost i vecita krotkost je linija bez impulsa bez energicnosti, a to nije uvek pozeljno. Covek treba da Zivi, a to ukljucuje sve, pa cak i negativnu energiju, temperament. A ne samo ono pozitivno. Mada, zavisi i sta podrazumevamo pod pozitivnim i negativnim. Ljudi ne mogu biti idealni, prvo jer To nije u nasoj, ljudskoj prirodi(jeste samo delimicno), a drugo bilo bi i dosadno. Mislim... bilo bi lepo i plemenito, ali i dosadno. Ne bi bilo energije koja pokrece, koja motivise. A i ljubav i mrznja ili prezir su relativne energije, preplicu se. Nema tu neke konstante. Ne moze se energija ljudska drzati vecito u nekom jednosmernom, niti hermetickom stanju, mora da struji, da tece, u raznim pravcima i razlicitim oblicima. Jer to je zivot, nepredvidiv kao voda, kao vatra. Ljubav kao neki metafizicki ideal ono kao svi se volimo, i da sve je blazeno i sl, to je lepo, plemenito, to je romansirano, al mislim da nije konstanta, jer je sve relativno i sve se menja.
Poslednja izmena:
) ili psihičke mane (npr kad sam mislio da neka osoba ima sklonosti da plane, da se nervira). Ali nikoga mi nije bio cilj da vredjam (možda sam jedanput ili dvaput poslao nekome poruku u kojoj je bilo vredjanja npr ako ima boga..... ali to je zbog problema sa haluscinacijama koje sam imao, zbog čega nekoliko godna nakon toga pijem lekove protiv haluscinacija)
...
Postoje ljudi koji pričaju o svojim traumama, i oni koji ih radije "progutaju", odnosno zadrže za sebe ili potisnu. Niko ne može znati tačno šta je u nečijoj glavi, možemo samo pretpostavljati.
