Зависност Србије од страног капита

[goxy]

E Goxy, uvek zaboravim da te pitam...
A šta se dešava kada se sva novčana mas, onako hipotetički, slije kod jednog?

To je moguće u hipotezi,ali u stvarnosti...Novac je krv ima svoje vene i arterije kojima cirkuliše i ne može baš tako lako da se slije,mada usled bolesti sistema

 

[Banjski_Švaler]

To je moguće u hipotezi,ali u stvarnosti...Novac je krv ima svoje vene i arterije kojima cirkuliše i ne može baš tako lako da se slije,mada usled bolesti sistema

Pa znam i ja da svet nije uniformisan i da postoji nekoliko tipova ekonomija...
Ali ništa nije nemoguće... Uostalom ako je mogao da nastane svemir i ova planeta sa forumom na kom ti i ja sad polemišemo onda...
... onda zamisli da ukinu Kini svaki limit u izvozu i zamisli sav novac ode u Kinu...
... šta se onda dešava?

 

[Platin]

Slivanje... hm... valute stranih zemalja ce da odu u Kinu, u tom slucaju - posto su platili robu, jelte...
Kina trenutno ima devizne rezerve od nekih 2100 milijardi dolara.

Ali Kinezi ne mogu (jos uvek) u svojoj zemlji da kupuju za evre, dolare ili dinare i morali bi nekako da ih vrate odakle su dosli - investicijama ili kupovinom roba koje se proizvode u zemljama sa dolarima, evrima, dinarima...

Jedino dolaru ne bi bilo nista - dolari nemaju zlatnu podlogu. Dolari imaju kao podlogu "poverenje da ce Dzo Smit da posteno odradi svoju smenu i napravi dobara u nekoj vrednosti"

 

[Вуја]

Vecinu duga Srbije prema inostranstvu cini dug gradjana, tj. krediti... za stanove, automobile i slicno.

To je unutrasnji dug prema bankama koje rade ovde. Spoljni dug prave iste banke registrovane kod nas, investicioni fondovi, preduzeca, dok fizicka lica ne mogu da se zaduzuju u inostranstvu.

Drzava nece bankrotirati, ali se to pojedinim gradjanima moze desiti.

Kakvih licnih bankrota?? Ne zaduzuju se gradjani u inostranstvu vec to mogu da rade samo pravna lica.
A kad isti privatni sektor ne moze da servisira dugove, onda finansijska trzista kaznjavaju drzavu padom kreditnog rejtinga i visim kamatama, pa ni drzava onda ne moze da se zaduzuje kao ranije.

 

[Platin]

To je unutrasnji dug prema bankama koje rade ovde. Spoljni dug prave iste banke registrovane kod nas, investicioni fondovi, preduzeca, dok fizicka lica ne mogu da se zaduzuju u inostranstvu.

Kakvih licnih bankrota?? Ne zaduzuju se gradjani u inostranstvu vec to mogu da rade samo pravna lica.
A kad isti privatni sektor ne moze da servisira dugove, onda finansijska trzista kaznjavaju drzavu padom kreditnog rejtinga i visim kamatama, pa ni drzava onda ne moze da se zaduzuje kao ranije.

Kazem, prema kome god da je dug, velika je razlika ako duguje Pera Peric, Pera d.o.o. ili drzava Srbija. To se obicno stavi sve na gomilu pa kazu "Srbija duguje toliko"... To jeste tacno, ali je daleko od preciznog.

Licni bankrot ili prosto nemogucnost odrzanja kredita. Uzme neko auto - pa izubi posao. Prekid kredita i to je to. Na zapadu postoji i nesto poput 'licnog bankrota' ali se to kod nas ne primenjuje.

Ne znam koliko na kreditni rejting zemlje utice ako neka privatna firma ne moze da vraca dug. Rekao bih da mnogo vise utice deficit drzavnog budzeta ili neki drugi razlog kad drzava ne moze da vraca svoj dug.

 

[Вуја]

Kazem, prema kome god da je dug, velika je razlika ako duguje Pera Peric, Pera d.o.o. ili drzava Srbija. To se obicno stavi sve na gomilu pa kazu "Srbija duguje toliko"... To jeste tacno, ali je daleko od preciznog.

Ti ne razlikujes unutrasnji od spoljnog duga, kazes da se fizicka lica mogu zaduzivati u inostranstvu (sto je netacno) ali ipak umes da vesto razlikujes drzavni od privatnog i da nam dajes makro/mirko implikacije zaduzenosti istog?
Mislim da za tu vrstu apstrahovanja problema ocigledno nisi kadar jer ne vladas osnovnim pojmovima, bez uvrede.

Kao prvo, razlika izmedju drzavnog i privatnog duga je samo u tome sto za drugi ne postoji (ali ne mora da bude slucaj) zakonska regulativa implicitnih garancija drzave. Za sve ostalo vazi pravilo, dug je dug.
Otkud tolika samouverenost u drzavu kad je pitanje vracanje dugova? Pa eno Kalifornija koja je najbogatija americka drzava, tamo administracija sastavlja kraj sa krajem a sredstva na finansijskom trzistu blokirana?!
Podela na javni/privatni dug je vestacka i u sistemu povezane i umrezene ekonomije gubi smisao. Kako drzava da vraca svoj dug, ako privatni sektor bankrotira zbog nelikividnosti, od koga da namakne sredstva?
Idemo dalje, privatni sektor, tacnije najveci duznici (izvoznici) ne mogu da vracaju dugove, smanjuje se izvoz, povecava deficit tekuceg bilansa, manje dzeviza i udar na dinar, pa onda u toj situaciji pada GDP i povecava se zaduzenost i drzave.

Licni bankrot ili prosto nemogucnost odrzanja kredita. Uzme neko auto - pa izubi posao. Prekid kredita i to je to. Na zapadu postoji i nesto poput 'licnog bankrota' ali se to kod nas ne primenjuje.

Ne pricaj svasta. I ovde ljudi masovno vracaju recimo kola sa lizinga, traze refinansiranje kredita, fabrike se zatvaraju ili otpustaju radnike zbog nelikvidnosti.

Ne znam koliko na kreditni rejting zemlje utice ako neka privatna firma ne moze da vraca dug. Rekao bih da mnogo vise utice deficit drzavnog budzeta ili neki drugi razlog kad drzava ne moze da vraca svoj dug.

Bez komentara

 

[Platin]

Ti ne razlikujes unutrasnji od spoljnog duga, kazes da se fizicka lica mogu zaduzivati u inostranstvu (sto je netacno) ali ipak umes da vesto razlikujes drzavni od privatnog i da nam dajes makro/mirko implikacije zaduzenosti istog?
Mislim da za tu vrstu apstrahovanja problema ocigledno nisi kadar jer ne vladas osnovnim pojmovima, bez uvrede.

Mozda po nasem zakonu ne moze Pera Peric da se zaduzi u unostranstvu, ali on ode u banku - koje su formalno domace ali centrala nije ovde. Pa posto centrala daje sredstva pipcima - pogodi kome pomenuti Pera duguje pare?
Unutrasnji dug bi bio ako firma abc duguje firmi abd - ali taj podatak se retko iznosi i nije ovde tema razmatranja. Iskreno, mislim da ni taj dug nije mali, ali posto MMF sa njim nema nista, ni drzavu nije briga
Jedino sto se cuje je 'da Delta duguje ovom ili onom' ali ne kazu koliko. A postoji ogroman broj drzavnih firmi i institucija koje ne placaju vodu, struju... - i to su desetine milijardi unutrasnjih dugova.

Kao prvo, razlika izmedju drzavnog i privatnog duga je samo u tome sto za drugi ne postoji (ali ne mora da bude slucaj) zakonska regulativa implicitnih garancija drzave. Za sve ostalo vazi pravilo, dug je dug.

Ali je zato kamata osetno veca. Drzava moze da cepne porez koliko joj se svidja i da pokriva manjkove, dok privatna firma moze samo da se moli Bogu da joj druga privatna firma vrati dug, jer ako krene tuzakanje, naplatice dug jednog dana, pitanje je uopste da li i u punom iznosu - ali duznik ce verovatno da propadne u tom procesu i poslovanje sa njim nece biti moguce. A opet taj manjak poslovanja ne koristi ni poveriocu.

Otkud tolika samouverenost u drzavu kad je pitanje vracanje dugova? Pa eno Kalifornija koja je najbogatija americka drzava, tamo administracija sastavlja kraj sa krajem a sredstva na finansijskom trzistu blokirana?!

Tamo se publika buni kad se porezi dizu. Kod nas je npr. mobilarina od 10% prosla a da je jedva i spomenuta.

Podela na javni/privatni dug je vestacka i u sistemu povezane i umrezene ekonomije gubi smisao. Kako drzava da vraca svoj dug, ako privatni sektor bankrotira zbog nelikividnosti, od koga da namakne sredstva?
Idemo dalje, privatni sektor, tacnije najveci duznici (izvoznici) ne mogu da vracaju dugove, smanjuje se izvoz, povecava deficit tekuceg bilansa, manje dzeviza i udar na dinar, pa onda u toj situaciji pada GDP i povecava se zaduzenost i drzave.

Nasu drzavu uopste nije briga ni za sta, osim za sopstvenu populaciju zaposlenih birokrata. Jedva da ima par casnih izuzetaka, ostalo je sve boranija.

Ne pricaj svasta. I ovde ljudi masovno vracaju recimo kola sa lizinga, traze refinansiranje kredita, fabrike se zatvaraju ili otpustaju radnike zbog nelikvidnosti.

A kako se pravi bankrot, uopste? Reci, izgleda kao da tvrdis da znas nesto o tome.
Na ovom primeru: muz i zena, stan je njen, auto je njegov. On kreditira auto, a stan je iz otkupa od 90tih. On zapadne u totalne dugove (kredit za stan, kreditne kartice u prekoracenom minusu, kredit za letovanje itd) koje ne moze da vrati i ako je ostao zaposlen. Sta biva ako on proglasi da ne moze da vraca dugove?
Sta ako oduzimanje auta ne bude dovoljna mera da bi vratio dugove?

 

[Вуја]

Mozda po nasem zakonu ne moze Pera Peric da se zaduzi u unostranstvu, ali on ode u banku - koje su formalno domace ali centrala nije ovde. Pa posto centrala daje sredstva pipcima - pogodi kome pomenuti Pera duguje pare?

Da, domace banke koje ovde posluju pod sistemom fransizinga se zaduzuju kod stranih centrala.

Unutrasnji dug bi bio ako firma abc duguje firmi abd - ali taj podatak se retko iznosi i nije ovde tema razmatranja. Iskreno, mislim da ni taj dug nije mali, ali posto MMF sa njim nema nista, ni drzavu nije briga.Jedino sto se cuje je 'da Delta duguje ovom ili onom' ali ne kazu koliko. A postoji ogroman broj drzavnih firmi i institucija koje ne placaju vodu, struju... - i to su desetine milijardi unutrasnjih dugova.

Pricamo o spoljnom zaduzenju zemlje i zavisnosti od stranog kapitala.

Ali je zato kamata osetno veca.

Bas bi voleo da mi napises, posto vidim vladas materijom i kolike su?
Posto recimo domace banke se kod centrala zaduzuju po 3-5 odsto a drzava kod raznoraznih netrzisnih institucija priblizno toliko.

Drzava moze da cepne porez koliko joj se svidja i da pokriva manjkove, dok privatna firma moze samo da se moli Bogu da joj druga privatna firma vrati dug, jer ako krene tuzakanje, naplatice dug jednog dana, pitanje je uopste da li i u punom iznosu - ali duznik ce verovatno da propadne u tom procesu i poslovanje sa njim nece biti moguce. A opet taj manjak poslovanja ne koristi ni poveriocu.

Odlicno apstrahovanje problema, gotovo dokazano u praksi.
Drzava u depresiji cepa poreze, a privreda samo puni, nema sive zone, nema inflacije i rasta nelikvidnosti. Gotovo kao u Lenjinovom SSSR-u.

Nasu drzavu uopste nije briga ni za sta, osim za sopstvenu populaciju zaposlenih birokrata. Jedva da ima par casnih izuzetaka, ostalo je sve boranija.

Ovo nema veze sa onim sto sam ja napisao.

A kako se pravi bankrot, uopste? Reci, izgleda kao da tvrdis da znas nesto o tome.
Na ovom primeru: muz i zena, stan je njen, auto je njegov. On kreditira auto, a stan je iz otkupa od 90tih. On zapadne u totalne dugove (kredit za stan, kreditne kartice u prekoracenom minusu, kredit za letovanje itd) koje ne moze da vrati i ako je ostao zaposlen. Sta biva ako on proglasi da ne moze da vraca dugove?
Sta ako oduzimanje auta ne bude dovoljna mera da bi vratio dugove?

Bankrot je platna nesposobnost finansiranja obaveza. Kako je i ko dospeo u takvu situaciju stvar je od slucaja do slucaja i potpuno je irelevantno za temu. Ti si napisao da kod nas ne postoji licni bankrot!?Za to stvarno nije potrebno davati bilo kakav komentar.

Bankarski i finansijski sistem ima svoj princip poslovanja. Postoji nesto sto se obicno zove instrument obezbedjenja, a sto je i zakonima o poslovanju banaka, zakonu o privrednim drustvima i drugim regulisano u slucaju poslovanja sa fizickim i privatnim licima.
To su ziranti, depoziti, ucesca, hipoteke, raznorazne klauzile i slicno. Kod privatnih lica postoji i proces koji se zove stecaj i iz cije mase se mogu namirivati dugovi poveriocima.
Zna se tacno sta se radi kad neko ne moze da vraca dug, od duga niko ne moze pobeci.

 

[Победоносцев]

Не зависи Србија само финансијски од иностранства него на све начине. Једно без другог не иде. Немогуће је бити политички независан, а финансијски зависан, и обрнуто.

У суштини, нисмо имали јаднију и мање независну државу бар од осме деценије деветнаестог века.

Србија је данас равна Гватемали и Хондурасу пре стотинак година. Ову срамоту треба већ једном спознати.

 

[Konstantin Veliki]

Odakle da dodje kapital kad su sve kapitaliste Srbije pobili komunisti, a Srbi slabo nesot stede.

Uprkos kinezima koji stede 40 % svoje plate i tako banke mogu da financiraju domace firme domacim parama i jos uz to financiraju amerikanski deficit.

 

[Platin]

Bas bi voleo da mi napises, posto vidim vladas materijom i kolike su?
Posto recimo domace banke se kod centrala zaduzuju po 3-5 odsto a drzava kod raznoraznih netrzisnih institucija priblizno toliko.

Pa posto pricamo o drzavi i njenim dugovanjima.... Ne secam se da su bilo kada rekli da je drzava pozajmila pare pod kamatom od 5% ili vise. A komercijalni krediti firmama i gradjanima imaju po 10% kamate bez problema.

Bankrot je platna nesposobnost finansiranja obaveza. Kako je i ko dospeo u takvu situaciju stvar je od slucaja do slucaja i potpuno je irelevantno za temu. Ti si napisao da kod nas ne postoji licni bankrot!?Za to stvarno nije potrebno davati bilo kakav komentar.

Pa zato i pitam na primeru - neko ko nema u svom vlasnistvu nista, sama plata mu je garancija, zar ne?
I sta ako neko izgubi posao, a ima npr kredit za letovanje i minus na kartici. Na letovanju bio, a 3 meseca posle izgubio posao - kako vraca kredit? Sta moze da se uradi nekom takvom?

 

[Вуја]

Pa posto pricamo o drzavi i njenim dugovanjima.... Ne secam se da su bilo kada rekli da je drzava pozajmila pare pod kamatom od 5% ili vise. A komercijalni krediti firmama i gradjanima imaju po 10% kamate bez problema.

Ja pricam o zaduvanju domacih firmi u inostranstvu a ti opet babe i zabe.

Pa zato i pitam na primeru - neko ko nema u svom vlasnistvu nista, sama plata mu je garancija, zar ne?
I sta ako neko izgubi posao, a ima npr kredit za letovanje i minus na kartici. Na letovanju bio, a 3 meseca posle izgubio posao - kako vraca kredit? Sta moze da se uradi nekom takvom?

Trazi se refinansiranje ili restruktuiranje kredita, ili se iz instrumenata obezbedjenja naplacuje ostatak.

 

[gost 41715]

Slivanje... hm... valute stranih zemalja ce da odu u Kinu, u tom slucaju - posto su platili robu, jelte...
Kina trenutno ima devizne rezerve od nekih 2100 milijardi dolara.

Ali Kinezi ne mogu (jos uvek) u svojoj zemlji da kupuju za evre, dolare ili dinare i morali bi nekako da ih vrate odakle su dosli - investicijama ili kupovinom roba koje se proizvode u zemljama sa dolarima, evrima, dinarima...

Jedino dolaru ne bi bilo nista - dolari nemaju zlatnu podlogu. Dolari imaju kao podlogu "poverenje da ce Dzo Smit da posteno odradi svoju smenu i napravi dobara u nekoj vrednosti"

Dolari imaju naftnu podlogu, zato Ameri i jesu saudijske kurwe.