Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Скептичан сам према Фројдовој лаж-науци и генерално према психолозима, мада поштујем Карла Јунга, Ратибора Ђурђевића и Владету Јеротића. Шта је уопште психологија? To је европска, хуманистичка наука о души. Наука о души која не признаје постојање душе! Може ли бити већег апсурда?! Елем, да престанем са филозофирањем и да пређем на ствар. Покушаћу да изложим лични проблем, а да притом не угрозим своју приватност. Пре извесног времена добио сам отказ и од тада живим са старим родитељима, који ме издржавају са својим пензијама. Пошто не могу да пронађем запослење, приморан сам животарити са родитељима, барем док не прође ова криза. Отац ми је тежак инвалид, а мајка има проблем са желудцем. Ја сам здрав, барем физички, али имам утисак да сам се залудио са књигама, дакле читам буквално цео дан, у просеку 7 – 14 сати, остатак дана проведем спавајући или обављајући ситне кућне послове или евентуално одем у природу... (иначе тв не гледам, штампу не читам...), једног дана сам "Рат и мир" од Толстоја читао без престанка 21 сат, да и речима двадесет и један сат, можда ми нећете веровати, али немам ниједан разлог да лажем. Да не останем недоречен, дакле желим да вас питам колико ви читате и како то усклађујете са обавезама? И наравно колико је нормално читати 1, 2 сата? Колико времена проведу са књигом писци, интелектуалци...? Да ли постоји зависност од књига, то је кључно питање?