Suština je da su prva 33. poglavlja pisana kao neke legendarne priče gde se pojavljuju nekakvi veliki borci kao što su Totila, Tomislav, Atila pa i Časlav. Taj prvi deo uopšte ne treba da se uzima za ozbiljno ali ovaj drugi deo od 36. poglavlja pa do kraja gde se pojavljuje Jovan Vladimir treba uzeti za ozbiljno.
Имаш и у предходним деловима озбиљне приче ако си погледао неколико минута клипа од времена којег сам ти поставио схватиш све.
Часлав је добро запамћен у дубровачким аналима као и његов рат са Травунијом.
"Порфирогенит говори о још једној племенитој лози којој је Властимир поклонио независност и учинио је племенитом!"
Он се бави само крштеним владарима са титулама. Врло невероватно да архонт Србије учини Крајину архонтом Травуније?! Дакле мора бити вишег чина и ранга и тиме се Порфирогенит бави Вешеславом којем су Млеци правили крстионицу а гравуре которски мајстори.
У истом поглављу према мишљењу већине историчара Дукљанин једини има податке о упаду Јована Цимискија у Србију прецизније од Скилице.
Има пуно тога ваљаног код Дукљанина али је контаминирано и мора полако опрезно да се открива.
Упрошћено констатовали смо сви да оновремени дипломатски фалсификати и буле су историјски извори.
Јер лажирају споразум али дају праве околности јер не желе да изгледају као фалсификат и буди одмах проваљене.
Наиме још сликовититије дед си скролс садрже 60-70% библијског штива а 30-40% небиблијског књижевног везаног за Библију.
Научницима је од највеће помоћи било небиблијско штиво да би разумели боље како су људи тога времена разумели Библију.
На оном клипу човек је објаснио
Родослов из библије.
Неко пронађе изворе о САД и не зна ништа о САД ни о мигрантима нити било шта.
Чита изворе и покушава да протумачи Абрахсм Линколн је отац САД и ту се појављује још много личности и прича и он покушава да их доведе у везу у неко стабло генезе Абрахам Линколн је Абрахам следећи је Исак ,па Есав па тако даље нсзвисно кингшип ленгвиџ.
Иако они ниду ни у каквом сродству али за твоју причу генезе морају бити.
Код Дукљанина имамо исто тако нешто има гомиле извора разбацаних неповезаних временски добро неусклађених и он покушава да их стави у неки логични скуп да причи да свој жељени наратив а неке празнине испуни можда и исмишљеним личностима да прича не би имала прекид.
Рецимо јасно да се Љутовид из времена Стефана Војислава из Хума који је стратег Србије импутира у прошлост у време Павлимира Бела што посећа на Порфирогенитовог Белоја и Крајину али не зна ко тад влада Србијом већ је поново сад Љутовид који је народни владар Хума и истовремено византијдки стратег Србије. Он их види као 2 личности и користи.
Он пише у време јединствене Далмације топарх горње Далмације је Стефан Војислав а горње Далмације Доброња.
Он их спаја у једну личност Стефан Доброслав и ветоватно у његову причу убацује Доброњу којег су нешто пре устанка Војислава одвели у Цариград и узели му земљу.
Дубровачке анали не памте Властимира али имају богату грађу и епику о Чаславу и причу о Павлимиру Белу који долази у Дубровник.
У 11. веку стратег Далмaције византијски столује у Дубровнику против кога се бори Стефан Војислав и он не зна да је Војислав топарх нити зна византијску титулу Константина Бодина нити Михајла.
Ту има књижевнлсти и народног предања али и доста истине.
Само што истина није дословна и читљива него се мора чепкати и тражити.
Трећег жупана Стефана којег Бодин шаље у Босну је Стефан Војислав који је одрастао и образован у Дубровнику и познат као и у Босни јер вуче неко порекло по мајци из Босне по оцу из Травуније. Пошто је био популаран у Дубровнику и Босни као Стефан он му је опет послужио за трећег жупана јер је имао популарност и народну епику у Босни.
Наравно у свему томе постојао је и покушај Дукљаниновог тумачења извора и разумевања који су већ далеко од његовог времена и непотпуни а будући да је књижевно дело није хтео никог изоставити већ искоридтио све па ако је погрешио неко ће исправиги.
Дакле Дукљанин није цар са царском архивом , библиотеком и свим осталим али неко ко је знао доста од Грка из народа , Дубровника и Ватикана- Венеције (ово задње ограничено наравно)
