Завида

Pa izračunaj o kome kada uzmeš neki prosek da je svaki vladar pre 34. poglavlja u LPD vladao oko na primer 20 godina i videćeš da to ne može biti Časlav Klonimirović.
Прочитај прво Дукљанина па после стручну анализу његовог дела више историчара је радило и топономастику па поређење са дубровачким аналима нико не оспорава да је то тај Часлав јер легенда о њему постоји жива до 12. века чак и у Дубровнику вероватно је ратовао заиста са Травунијом доласком на власт а једини за којег Дукљанин тврди да му је отац који је имао поседе у Сипонту који нестаје доласком Часлава је Михајло Вишевац.
Нико не доводи Часлава у питање ни Тибор Живковић.

Најбоље би било због Дукљанинових анахронизама веровати да то није то овај Методије већ неки у 6. веку а Сватоплук у ствари готски краљ Теодорих са краљевством од Винодола до Пољске.
Ја сам ти указао на основне црте како читати Дукљанина он има неке добре изворе али генеологије негде испуњава измишљеним личностима неке и постоје међутим нека имена су само ту да испуне родослов.

Према папским булама и историји уопште провинција Далмација је обновљена почеткком 9. века под Францима.
Зато неке старе буле иако фалсификати пишу о 3 регнума Сербулија ,Травунија,Хум нема Далмације.

Сад Дукљанинова мисија је да испројектује све обласне господаре и византијске власти од 480. до Десе где се завршава књижица о Готима као неиспрекидан континуитет краљевства Далмације која нестаје у 7. веку падом Салоне.
Дакле према Дукљанину нема ни Јусинијана нити било чега од Гота до Десе се уредно наслеђује власт што је и Орбинов наратив "краевства Словена".
 
Постављао сам овај клип више пута ради се о одличном јеврејском библијском сколару. Ова пракса важи за све црквене хронике касније мање или више.
Одлушај рецимо само минут два од 13.50. минута и то ти је суштина оваквих родослова и свега.

 
Прочитај прво Дукљанина па после стручну анализу његовог дела више историчара је радило и топономастику па поређење са дубровачким аналима нико не оспорава да је то тај Часлав јер легенда о њему постоји жива до 12. века чак и у Дубровнику вероватно је ратовао заиста са Травунијом доласком на власт а једини за којег Дукљанин тврди да му је отац који је имао поседе у Сипонту који нестаје доласком Часлава је Михајло Вишевац.
Нико не доводи Часлава у питање ни Тибор Живковић.

Најбоље би било због Дукљанинових анахронизама веровати да то није то овај Методије већ неки у 6. веку а Сватоплук у ствари готски краљ Теодорих са краљевством од Винодола до Пољске.
Ја сам ти указао на основне црте како читати Дукљанина он има неке добре изворе али генеологије негде испуњава измишљеним личностима неке и постоје међутим нека имена су само ту да испуне родослов.

Према папским булама и историји уопште провинција Далмација је обновљена почеткком 9. века под Францима.
Зато неке старе буле иако фалсификати пишу о 3 регнума Сербулија ,Травунија,Хум нема Далмације.

Сад Дукљанинова мисија је да испројектује све обласне господаре и византијске власти од 480. до Десе где се завршава књижица о Готима као неиспрекидан континуитет краљевства Далмације која нестаје у 7. веку падом Салоне.
Дакле према Дукљанину нема ни Јусинијана нити било чега од Гота до Десе се уредно наслеђује власт што је и Орбинов наратив "краевства Словена".
Suština je da su prva 33. poglavlja pisana kao neke legendarne priče gde se pojavljuju nekakvi veliki borci kao što su Totila, Tomislav, Atila pa i Časlav. Taj prvi deo uopšte ne treba da se uzima za ozbiljno ali ovaj drugi deo od 36. poglavlja pa do kraja gde se pojavljuje Jovan Vladimir treba uzeti za ozbiljno.
 
Suština je da su prva 33. poglavlja pisana kao neke legendarne priče gde se pojavljuju nekakvi veliki borci kao što su Totila, Tomislav, Atila pa i Časlav. Taj prvi deo uopšte ne treba da se uzima za ozbiljno ali ovaj drugi deo od 36. poglavlja pa do kraja gde se pojavljuje Jovan Vladimir treba uzeti za ozbiljno.
Имаш и у предходним деловима озбиљне приче ако си погледао неколико минута клипа од времена којег сам ти поставио схватиш све.
Часлав је добро запамћен у дубровачким аналима као и његов рат са Травунијом.
"Порфирогенит говори о још једној племенитој лози којој је Властимир поклонио независност и учинио је племенитом!"
Он се бави само крштеним владарима са титулама. Врло невероватно да архонт Србије учини Крајину архонтом Травуније?! Дакле мора бити вишег чина и ранга и тиме се Порфирогенит бави Вешеславом којем су Млеци правили крстионицу а гравуре которски мајстори.

У истом поглављу према мишљењу већине историчара Дукљанин једини има податке о упаду Јована Цимискија у Србију прецизније од Скилице.
Има пуно тога ваљаног код Дукљанина али је контаминирано и мора полако опрезно да се открива.

Упрошћено констатовали смо сви да оновремени дипломатски фалсификати и буле су историјски извори.
Јер лажирају споразум али дају праве околности јер не желе да изгледају као фалсификат и буди одмах проваљене.

Наиме још сликовититије дед си скролс садрже 60-70% библијског штива а 30-40% небиблијског књижевног везаног за Библију.
Научницима је од највеће помоћи било небиблијско штиво да би разумели боље како су људи тога времена разумели Библију.

На оном клипу човек је објаснио
Родослов из библије.
Неко пронађе изворе о САД и не зна ништа о САД ни о мигрантима нити било шта.
Чита изворе и покушава да протумачи Абрахсм Линколн је отац САД и ту се појављује још много личности и прича и он покушава да их доведе у везу у неко стабло генезе Абрахам Линколн је Абрахам следећи је Исак ,па Есав па тако даље нсзвисно кингшип ленгвиџ.
Иако они ниду ни у каквом сродству али за твоју причу генезе морају бити.
Код Дукљанина имамо исто тако нешто има гомиле извора разбацаних неповезаних временски добро неусклађених и он покушава да их стави у неки логични скуп да причи да свој жељени наратив а неке празнине испуни можда и исмишљеним личностима да прича не би имала прекид.

Рецимо јасно да се Љутовид из времена Стефана Војислава из Хума који је стратег Србије импутира у прошлост у време Павлимира Бела што посећа на Порфирогенитовог Белоја и Крајину али не зна ко тад влада Србијом већ је поново сад Љутовид који је народни владар Хума и истовремено византијдки стратег Србије. Он их види као 2 личности и користи.
Он пише у време јединствене Далмације топарх горње Далмације је Стефан Војислав а горње Далмације Доброња.
Он их спаја у једну личност Стефан Доброслав и ветоватно у његову причу убацује Доброњу којег су нешто пре устанка Војислава одвели у Цариград и узели му земљу.
Дубровачке анали не памте Властимира али имају богату грађу и епику о Чаславу и причу о Павлимиру Белу који долази у Дубровник.
У 11. веку стратег Далмaције византијски столује у Дубровнику против кога се бори Стефан Војислав и он не зна да је Војислав топарх нити зна византијску титулу Константина Бодина нити Михајла.
Ту има књижевнлсти и народног предања али и доста истине.
Само што истина није дословна и читљива него се мора чепкати и тражити.
Трећег жупана Стефана којег Бодин шаље у Босну је Стефан Војислав који је одрастао и образован у Дубровнику и познат као и у Босни јер вуче неко порекло по мајци из Босне по оцу из Травуније. Пошто је био популаран у Дубровнику и Босни као Стефан он му је опет послужио за трећег жупана јер је имао популарност и народну епику у Босни.
Наравно у свему томе постојао је и покушај Дукљаниновог тумачења извора и разумевања који су већ далеко од његовог времена и непотпуни а будући да је књижевно дело није хтео никог изоставити већ искоридтио све па ако је погрешио неко ће исправиги.

Дакле Дукљанин није цар са царском архивом , библиотеком и свим осталим али неко ко је знао доста од Грка из народа , Дубровника и Ватикана- Венеције (ово задње ограничено наравно)
 
Poslednja izmena:
Имаш и у предходним деловима озбиљне приче ако си погледао неколико минута клипа од времена којег сам ти поставио схватиш све.
Часлав је добро запамћен у дубровачким аналима као и његов рат са Травунијом.
"Порфирогенит говори о још једној племенитој лози којој је Властимир поклонио независност и учинио је племенитом!"
Он се бави само крштеним владарима са титулама. Врло невероватно да архонт Србије учини Крајину архонтом Травуније?! Дакле мора бити вишег чина и ранга и тиме се Порфирогенит бави Вешеславом којем су Млеци правили крстионицу а гравуре которски мајстори.

У истом поглављу према мишљењу већине историчара Дукљанин једини има податке о упаду Јована Цимискија у Србију прецизније од Скилице.
Има пуно тога ваљаног код Дукљанина али је контаминирано и мора полако опрезно да се открива.

Упрошћено констатовали смо сви да оновремени дипломатски фалсификати и буле су историјски извори.
Јер лажирају споразум али дају праве околности јер не желе да изгледају као фалсификат и буди одмах проваљене.

Наиме још сликовититије дед си скролс садрже 60-70% библијског штива а 30-40% небиблијског књижевног везаног за Библију.
Научницима је од највеће помоћи било небиблијско штиво да би разумели боље како су људи тога времена разумели Библију.

На оном клипу човек је објаснио
Родослов из библије.
Неко пронађе изворе о САД и не зна ништа о САД ни о мигрантима нити било шта.
Чита изворе и покушава да протумачи Абрахсм Линколн је отац САД и ту се појављује још много личности и прича и он покушава да их доведе у везу у неко стабло генезе Абрахам Линколн је Абрахам следећи је Исак ,па Есав па тако даље нсзвисно кингшип ленгвиџ.
Иако они ниду ни у каквом сродству али за твоју причу генезе морају бити.
Код Дукљанина имамо исто тако нешто има гомиле извора разбацаних неповезаних временски добро неусклађених и он покушава да их стави у неки логични скуп да причи да свој жељени наратив а неке празнине испуни можда и исмишљеним личностима да прича не би имала прекид.

Рецимо јасно да се Љутовид из времена Стефана Војислава из Хума који је стратег Србије импутира у прошлост у време Павлимира Бела што посећа на Порфирогенитовог Белоја и Крајину али не зна ко тад влада Србијом већ је поново сад Љутовид који је народни владар Хума и истовремено византијдки стратег Србије. Он их види као 2 личности и користи.
Он пише у време јединствене Далмације топарх горње Далмације је Стефан Војислав а горње Далмације Доброња.
Он их спаја у једну личност Стефан Доброслав и ветоватно у његову причу убацује Доброњу којег су нешто пре устанка Војислава одвели у Цариград и узели му земљу.
Дубровачке анали не памте Властимира али имају богату грађу и епику о Чаславу и причу о Павлимиру Белу који долази у Дубровник.
У 11. веку стратег Далмaције византијски столује у Дубровнику против кога се бори Стефан Војислав и он не зна да је Војислав топарх нити зна византијску титулу Константина Бодина нити Михајла.
Ту има књижевнлсти и народног предања али и доста истине.
Само што истина није дословна и читљива него се мора чепкати и тражити.
Трећег жупана Стефана којег Бодин шаље у Босну је Стефан Војислав који је одрастао и образован у Дубровнику и познат као и у Босни јер вуче неко порекло по мајци из Босне по оцу из Травуније. Пошто је био популаран у Дубровнику и Босни као Стефан он му је опет послужио за трећег жупана јер је имао популарност и народну епику у Босни.
Наравно у свему томе постојао је и покушај Дукљаниновог тумачења извора и разумевања који су већ далеко од његовог времена и непотпуни а будући да је књижевно дело није хтео никог изоставити већ искоридтио све па ако је погрешио неко ће исправиги.

Дакле Дукљанин није цар са царском архивом , библиотеком и свим осталим али неко ко је знао доста од Грка из народа , Дубровника и Ватикана- Венеције (ово задње ограничено наравно)
Sve je to legendarno nekako opisano, na primer Tomislav je mislim 11. vladar koji se pojavljije u LPD. Ako uzmemo da je prosek vladanja bio oko 20 godina svakog vladara, a priča kreće malo pre 500. godine, ispada da je taj Tomislav živeo oko 700. godine i da je otprilike tada vodio ratove sa Ugrima koji će u Panoniju doći za oko 2 veka. To ti je jedan primer konfuznosti prvog dela LPD. Plus prethodnici tog Tomislava nisu isti kao i prethodnici kralja Tomislava Trpimirovića, to je bar jasno.

Ne piše Pop Dukljanin "da je nekada davno postojao neki Tomislav koji je ratovao protiv Ugara" nego jasno izvodio njegovu rodoslovnu liniju tako da se taj Tomislav iz LPD ne može nikako povezati sa hrvatskim kraljem Tomislavom. Slična situacija je i oko Časlava.

Na osnovu pisanja vidi se da autor favorizuje vladare iz slovenskih sklavinija u primorju a potpuno zanemaruje i uopšte ne spominje vladare iz Hrvatske i Srbije u zaleđu. Tek će kasnije na kraju spomenuti župane Vukana i Marka koji su kao dvorjani kralja Bodina poslati da vladaju Raškom. Spominje Časlava ali se ne može taj Časlav sa sigurnošću povezati sa Časlavom Klonimirovićem.
 
Sve je to legendarno nekako opisano, na primer Tomislav je mislim 11. vladar koji se pojavljije u LPD. Ako uzmemo da je prosek vladanja bio oko 20 godina svakog vladara, a priča kreće malo pre 500. godine, ispada da je taj Tomislav živeo oko 700. godine i da je otprilike tada vodio ratove sa Ugrima koji će u Panoniju doći za oko 2 veka. To ti je jedan primer konfuznosti prvog dela LPD. Plus prethodnici tog Tomislava nisu isti kao i prethodnici kralja Tomislava Trpimirovića, to je bar jasno.

Ne piše Pop Dukljanin "da je nekada davno postojao neki Tomislav koji je ratovao protiv Ugara" nego jasno izvodio njegovu rodoslovnu liniju tako da se taj Tomislav iz LPD ne može nikako povezati sa hrvatskim kraljem Tomislavom. Slična situacija je i oko Časlava.

Na osnovu pisanja vidi se da autor favorizuje vladare iz slovenskih sklavinija u primorju a potpuno zanemaruje i uopšte ne spominje vladare iz Hrvatske i Srbije u zaleđu. Tek će kasnije na kraju spomenuti župane Vukana i Marka koji su kao dvorjani kralja Bodina poslati da vladaju Raškom. Spominje Časlava ali se ne može taj Časlav sa sigurnošću povezati sa Časlavom Klonimirovićem.
Па није јер не можеш узети просек 20 година за сваког краља јер то није реално за оно време. Краљ Радослав Немањић од 1227- 1234. краљ Владислав 1234-1243. Урош 1 1243- 1276.
таквих примера много.
Дикљанин је црквени наратив где нема индикта или су избрисани као и већини извора из средњег века састављан је од више различитих хроника.
Дакле да те личности нису историјске које су се памтиле штиво би било неупотребљиво тотално.
Враћао сам те на први пример Павлимира Бела Јован Цимискије упада у Србију заиста после смрти Часлава ту нема збора за време бугарског цара Петра.
Дакле таква коинциденција да то није Часлав већ неки други који је по њему последњи краљ у исто време синхроно са царем Петром па Јованом Цимискијем је бесмислено размишљати прво што Дукљанин има једино податке о његовој смрти Порфирогенит нема или не жели да напише иако је Часлав његов савременик.
Немаш ни код Кинама и Хонијата године те су за датирање догађаја служиле разне повеље , уговори са Дубровбиком и слично отуд силна мука са Немањиним рођењем и годином смрти која је прецизнија махом.

Ја сам ти исцрпно објаснио како се чита Дукљанин али никог нећу убеђивати ни у шта.
 
@Meliot @NickFreakyrgios
Preporučio bih vam Miloša Blagojevića da pročitate. Odličan je. Tu se može razumeti podela zemlje, ko i kakve titule može da nosi. Na osnovu toga se poprilično može rekonstruisati kako su stvari funkcionisale. Posebno treba obratiti pažnju na te obične župane koji su pripadnici rodovske aristokratije i biraju se potpuno nezavisno od centralne vlasti.
 
Па није јер не можеш узети просек 20 година за сваког краља јер то није реално за оно време. Краљ Радослав Немањић од 1227- 1234. краљ Владислав 1234-1243. Урош 1 1243- 1276.
таквих примера много.
Ako je manje od 20 godina prosek vladavine svakog vladara Tomislav iz LPD nije vladao oko 700. godine nego ranije od toga tako da je još gore.
Враћао сам те на први пример Павлимира Бела Јован Цимискије упада у Србију заиста после смрти Часлава ту нема збора за време бугарског цара Петра.
Gde piše u LPD da je Jovan Cimiskije upao u Srbiju posle smrti Časlava iz istoimenog dela?
 
Što se tiče samog Zavide, nema tu previše mozganja. On je mogao biti član vladajuće porodice ili neke rodovske aristokratije. Titula koju je mogao nositi je župan, knez, veliki knez ili veliki župan. Veliki župan nije bio, barem ne od samog početka ( ja mislim da nije bio uopšte). Realno bi mogao biti župan koji je trebalo da nasledi presto ili knez.
 
Ako je manje od 20 godina prosek vladavine svakog vladara Tomislav iz LPD nije vladao oko 700. godine nego ranije od toga tako da je još gore.

Gde piše u LPD da je Jovan Cimiskije upao u Srbiju posle smrti Časlava iz istoimenog dela?
Što se tiče LPD -a i Nemanjinog porekla, tu će se teško šta naći, jednostavno je teško uhvatiti vezu i upada se u zamku u koju upadaju Hrvati s traženjem svojih vladara tamo kod Solina. Jednostavno to su pogrešna mesta za traženje.
 
Ako je manje od 20 godina prosek vladavine svakog vladara Tomislav iz LPD nije vladao oko 700. godine nego ranije od toga tako da je još gore.

Gde piše u LPD da je Jovan Cimiskije upao u Srbiju posle smrti Časlava iz istoimenog dela?
Бавиш се погрешним стварима очекујеш стриктну прорачунатост човека као у 21. веку и да он уопште води рачуна о томе то је један од најнакарднијих покушаја датирања код Дукљанина то је немогуће сем кад се појављују историјске личности за које се зна прича о Павлимиру Белу је више него јасна око Часлава део који радо цитирају историчсри после проналаска печата катепана Раса и катепана Моравије. Јован Цимискије осваја Бугарску и Србију у чијем поседу остају до Самуиловог краткотрајног обнављања затим после смрти Василија 2 Бугароубице почиње устанак Стефана Војислава.
 
Što se tiče LPD -a i Nemanjinog porekla, tu će se teško šta naći, jednostavno je teško uhvatiti vezu i upada se u zamku u koju upadaju Hrvati s traženjem svojih vladara tamo kod Solina. Jednostavno to su pogrešna mesta za traženje.
Има траје до Десе ту се прекида. Врло немогуће да нема као што рекох и у јеванђењима постоји цензура самих Немањића као и у Дукљанину који 100% у неком облику пролази кроз руке Милутина Немањића само што су они знали ко је њихов предак и како је назван они су знали да га читају. Да ли је тај део можда искасапљен касније не знам.
 
Šta je kod Pavlimira Bela jasno?
Ко је Часлав , ко је Цимискије ко је мађарски краљ Куш.
Прии том је средиште дринске жупаније пронађено које Часлав даје Тихомилу помиње је и Кинам Орловина код Зворника повезано место Дрином до Саве и улаз у Далмацију.
Предпоставља се да је Чаславов град утврђење код Орловине.

Дакле узми прочитај сам не волим никог да убеђујем ни у шта нисам се родио у време Часлава.
 
Ко је Часлав , ко је Цимискије ко је мађарски краљ Куш.
Ne postoji mađarski kralj Kiš jer je Mađarska postala kraljevina 1000. godine a i u LPD piše da je on knez, pa piše da je Kišova udovica od kralja zatražila vojsku da se osveti Časlavu zbog smrti muža što je opet nemoguće jer Mađarska (Ugarska) tada još nije kraljevina, a Časlav se naziva takođe kraljem iako niko od Vlastimirovića nije nosio tu titulu.
 
Ne postoji mađarski kralj Kiš jer je Mađarska postala kraljevina 1000. godine a i u LPD piše da je on knez, pa piše da je Kišova udovica od kralja zatražila vojsku da se osveti Časlavu zbog smrti muža što je opet nemoguće jer Mađarska (Ugarska) tada još nije kraljevina, a Časlav se naziva takođe kraljem iako niko od Vlastimirovića nije nosio tu titulu.
Ош да ти нешто прочиташ о Дукљанину има на тобе радова или ја да изигравам Дукљаниновог адвоката?
Ценим критицизам и неприхватање туђих теза али ово полако ми личу на расправу" ја знам ја желим бити у птаву"

Мсм ајде по годинама које се не слажу одкуд знаш да је то тај Михајло и Бодин или Вукан можда су неки други јер се по годинама не слажу сигурно нису они већ неки дрги.

Волим да дискутујем али не и да губим време одлука је на теби.
 
Ono što bi išlo u prilog tome da je Ana (Anastazija) vizantijskog porekla i verovatno neka careva rođaka (svakako ne previše bliska) je postupak Nemanje prilikom zidanja crkava u Toplici. On prvo zida manastir o kome će Ana brinuti, na taj način stavljajući je ispred sebe. Takav postupak ukazuje da je Ana , pored toga što mu je bila supruga, bila i politički veoma značajna za Nemanju kao udeonog kneza. Kažem udeonog, jer Nemanja verovatno nije tada ni na kraj pameti imao da će igrom slučaja postati veliki župan.
Према ономе што сам поставио наравно да је знао био је главни кандидат Млечана међутим Манојло Комнен га ипак поставља као удеоног жупана.
Ни један жупан није добио наследну земљу нити царски сан.
То је као Прибина који добија Панонску кнежевину од корушког грофа као наследну имовину таквих баш случајева у византијској историји немамо.
 
Манојло Комнен га ипак поставља као удеоног жупана.
Ни један жупан није добио наследну земљу нити царски сан.
U suštini, njega Manojlo postavlja za samodršca u Dubočici, on je od tada na tom delu samostalan vladar. Zato se u Nemanjinom žitiju i navodi da je bio vladar 37 godina. Nemanja sigurno nije toliko dugo bio veliki župan, odnosno stolovao u Rasu.
 
U suštini, njega Manojlo postavlja za samodršca u Dubočici, on je od tada na tom delu samostalan vladar. Zato se u Nemanjinom žitiju i navodi da je bio vladar 37 godina. Nemanja sigurno nije toliko dugo bio veliki župan, odnosno stolovao u Rasu.
Сад не могу баш на памет то да видим али Манојло Комнен је у затегнутим односима са Млечанима који држе експорт/импорт у Цариграду користе Србе као средство притиска на византијску власт као и потенвијални савез са Норманима. Немања је њихов кандидат и то врло добар док не остаје сасвим усамњен у устснку и предаје се цару касније ће провести у миру сав тај период.
Међутим Манојло Комнен не жели да га смени или скине жели само да га контролише да му се не отргне.
 
Сад не могу баш на памет то да видим али Манојло Комнен је у затегнутим односима са Млечанима који држе експорт/импорт у Цариграду користе Србе као средство притиска на византијску власт као и потенвијални савез са Норманима. Немања је њихов кандидат и то врло добар док не остаје сасвим усамњен у устснку и предаје се цару касније ће провести у миру сав тај период.
Међутим Манојло Комнен не жели да га смени или скине жели само да га контролише да му се не отргне.
Ima tu više faza u Nemanjinom životu i promena tih, da kažem, strana. Mi još nismo dobili ni bilo kakav rad na temu odnosa Nemanje i njegove braće prilikom sukoba Uroša II i Dese. Mi ne znamo kako su se oni poneli ni 1150. kada je bila bitka na Tari. Ima tu još dosta stvari koje bukvalno nisu nikada pipnute od strane istoričara. A mogle bi biti jako interesantne.
 
Ima tu više faza u Nemanjinom životu i promena tih, da kažem, strana. Mi još nismo dobili ni bilo kakav rad na temu odnosa Nemanje i njegove braće prilikom sukoba Uroša II i Dese. Mi ne znamo kako su se oni poneli ni 1150. kada je bila bitka na Tari. Ima tu još dosta stvari koje bukvalno nisu nikada pipnute od strane istoričara. A mogle bi biti jako interesantne.
Мислим да није само Дубочица у питању мало више области које одговаеају и Дендри а то је била Десина земља. Сличан чин се догодио као између Уроша ИИ и Десе , Тихомир је постављен за жупана у Расу овај је почео у Дендри која је богата већ манастирима које највероватније обнавља. Почиње са ктиторском делатношћу што је врло необично за удеоног кнеза који не сања да ће постати велики жупан. Од ктиторске делатности нема ништа у народу једино коме се додворава то су византијске власти.

Треба узети у обзир да је Бела ИИИ потомак Јелене и Уроша И требао бити наследник Манојла Комнина и ромејски цар кога жени својом ћерком и даје му крштено име Алексеј.
Када Манојло Комнин добија
сина растура веридбу и жени га атинском прицезом Ирином(?)
Мења планове и Бела ИИИ ће бити краљ Мађарске и Хрватске претходно је све његове поседе и Сплит орипојио Византији ,Котор , Бар пошто је Бела ИИИ био хрватски бан чини ми тада се ту шири појам црвене Хрватске као мираз да зато Хонијат бележи да Немања инвазијом на Котор напада Хрватску.
 

Back
Top