Zatvorenost, kako se promijeniti?

[hirajgoagain]

eto reshenja

 

[Wakeup]

Evo sad pisem latinicom ako je to problem

A joj ne to je cak super ja inace bas i nemam prilike gdje vjezbati citanje a ovdje cak i vecinom razumijem sto citam

iz čista mira oni bi da komentarišu kako sam povučen, stidljiv, zatvoren....
žele da mi dodatno uruše samopouzdanje i plus da izazovu neku moju odbrambenu reakciju i da onda kažu eto znali smo da je frik....

I mene je jednom pocetkom srednje netko bas direktno pitao "zasto tako malo govorim". U tom casu sam htjela propasti u zemlju od srama ali sada znam da nije nista loseg mislio…mislim da se to mora shvatiti kao da se ti ljudi stvarno zanimaju za tebe, jer da im je svejedno ne bi se ni okrenuli k tebi a kamoli pitali

 

[Џорџи]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

nije to nista strasno promenljivost odrastanja i trazenja,jedino sto ne smes ici u tom pravcu cheta

 

[truthSeeker]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

prvi i najvažniji korak ka rešavanju problema je priznanje da isti postoji....
tako da si ovim postom već napravila ogorman korak u tom pravcu....

najbitnije je da ne upadneš u zamku da sebe omalovažavaš ili smatraš manje vrednom zato što si naprimer trenutno manje socijalna ili zbog bilo čega drugog...
nije poenta u tome kako te opažaju drugi...nemoj uopšte da se time opterećuješ....
poenta je u tome koliko tvoja socijalna uklopljenost ili manjak iste uvećava ili umanjava kvalitet tvog života...

to jest poenta je kako da način na koji živiš svoj život učiniš kvalitetnijim..
a on može biti kvalitetniji i kroz druženje sa drugima i kroz neke druge aktivnosti...
to šta čini tvoj život kvalitetnijim zavisi pre svega od tebe, od tvojih potreba, snova i želja....

 

[Bagerz]

Wakeup
Previse se brines oko gluposti, pazi pitanja "Kako se promeniti"? LOL
To nije nesto sto trebas pitati drugog, jer ne postoji formula ili carobni napitak koji bi te promenio.
Znaci sve krece od tebe same.. ali zasto bi mucila sebe i glumila da si nesto sto nisi,ako zelis decka onda nadji ga, ako nisi zadovoljna sa zivotom promeni nesto, ako ne zelis biti zatvorena i vise se druziti sa drugovima onda uradi tako , znam da je tesko ali potrudi se... urpi malo niko od nas ovde na forumu ne zna situaciju tvoju bolje od tebe same, imas 18god i ne treba ti niko namecati svoje misljenje ili pogresno te navoditi na nesto..
Samo pozitiva i pusti se ti gluposti xP

 

[Rogozin]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

uradi ono od chega se upravo plashish. izadji medju ljude i stoji cvrsto na nogama ma kako ispadnes smesna.zaboravlja se a ionako niko ne primecuje.
svaki dan po dva puta.

 

[hirajgoagain]

ali zasto bi mucila sebe i glumila da si nesto sto nisi,ako zelis decka onda nadji ga,

obicno bolje da on nadje tebe... ili da se nadjete nekako

- - - - - - - - - -

nije to nista strasno promenljivost odrastanja i trazenja,jedino sto ne smes ici u tom pravcu cheta

a ti redovno chatujes?

 

[Џорџи]

pa nisam jedno 3 god vec

 

[Wakeup]

jedino sto ne smes ici u tom pravcu cheta

a sto je tako lose na chatu?

 

[Џорџи]

najgora bolest danasnjice,neizleciva i zarazna

 

[Spank You!]

Dodji sa mnom na chat i ness vise biti stidljiva

I stidljivije od tebe su postale Slut za 5 min

 

[Spank You!]

Sto palis ove sarane ? kao stidljiva Ti si Pro.. i navlacis naivne forumshe na svoj Chat jer te pali da glumis devicu i neiskusnu koju Muskarac uzima i uci

I onda se pretvoris u i pokidas muskarca perverzijama i S/M BDSM

 

[Lollol]

A napraviste zatvorenost na psihicki poremecaj.
Evo ja imam drugara, kome su pre 5-6 godina na nekom slavlju na kome se zadesio igrom slucajeva, gde ne poznaje nikog skoro, i sta ce, seo, cuti gleda svoja posla, i neko se nadje pametan i kaze "mnogo ti cutis, neces tako dobro proci u zivotu".

Neki ljudi su takvi jednostavno, zatvoreni za druge koje ne poznaju, i mislim da to nije problem, vec karakterna osobina, a ako je nekom problem, smeta mu u normalnom funkcionisanju, onda vec imamo problem.

 

[Spank You!]

Nije poremecaj nego ova laze Pred toliko porno chatova i sajtova i Cam i svega, kako neko moze biti stidljiv toliko za komunikaciju ???

Imas pricaonucu dushi pa se vezbaj sa muskarcima chatuj sa svima private i resices problem

 

[Dragoljub69]

Ovo je forum psihologije i bilo bi bolje da ne šuketate toliko...
Hajde bar osnove ko hoće ovde da postuje!

Ovo je tema o ekstraverciji i introverciji...Po K.G.Jungu dva osnovna tipa ličnosti!
Da li je to moguće menjati?
Pa i ne baš u osnovi!
Naime,to je urođeni karakter koji nas formira genetski.
Međutim,viši nivo ekstravercije je moguće dostići introvertnoj osobi (da se oslobodi
u odnosu s drugima) i to pre svega ublaživanjem raznih fiktivnih strahova! Stida posebno
jer je u osnovi strah od smrti...
Ali...Za ovaj poduhvat je psihoanaliza i to svega nekoliko seansi-sasvim dovoljno...
Ne treba se iznenaditi, naglo oslobođenje-stiže kao brzi voz uz buku i zahuktalo čim se
oslobodi straha i stida...
No,ostaje introvertna osoba zagledana u sebe mereći sve sobom i svojim mislima...

 

[Wakeup]

najgora bolest danasnjice,neizleciva i zarazna

Mozes to jos malo precizirati bas me zanima?

Mislim svaki sam izabere s kime se dopisuje i naravno da se uvijek nade budala koje sa nekim napornim, skoro pa agresivnim pristupom traze cam i skype a sad kome se to svida, da ga nepoznati ljudi gledaju kao zivotinju u zoooloskom nek samo izvoli....sry spanky ^^

 

[Wakeup]

Ali...Za ovaj poduhvat je psihoanaliza i to svega nekoliko seansi-sasvim dovoljno...
Ne treba se iznenaditi, naglo oslobođenje-stiže kao brzi voz uz buku i zahuktalo čim se
oslobodi straha i stida...
...

Jel poznas bas nekog tko je isao na to ili si sam imao iskustva s time? Jer ovo sto si sada opisao, ako je to tako onda bih to mozda vec isprobala =)

 

[Џорџи]

Mozes to jos malo precizirati bas me zanima?

Mislim svaki sam izabere s kime se dopisuje i naravno da se uvijek nade budala koje sa nekim napornim, skoro pa agresivnim pristupom traze cam i skype a sad kome se to svida, da ga nepoznati ljudi gledaju kao zivotinju u zoooloskom nek samo izvoli....sry spanky ^^

s kim je posebna prica ali stabilna osoba moze odoleti iskusenjima i navlakusama,u krug tako ulete i umesto da su negde u prirodi da rade na sebi drugi na njima svoj emotivni vampirizam plasiraju,ako imas iskustvo da provalis ko je za upoznavanje,sto je retko,onda prekidas sto pre komunikaciju putem neta i prelazis na visi nivo,kad nadjes gasis sve profile i uzivas u zivotu

 

[Spank You!]

Samo se otvoris i pricas Kakva komunikacija tebe interesuje ? Intimna ili ?

 

[gost 359504]

Znaci sve krece od tebe same.. ali zasto bi mucila sebe i glumila da si nesto sto nisi,

pa to ti je to a ako ti dosadno uvek mos iskomplikujes

 

[hirajgoagain]

Mozes to jos malo precizirati bas me zanima?

Mislim svaki sam izabere s kime se dopisuje i naravno da se uvijek nade budala koje sa nekim napornim, skoro pa agresivnim pristupom traze cam i skype a sad kome se to svida, da ga nepoznati ljudi gledaju kao zivotinju u zoooloskom nek samo izvoli....sry spanky ^^

internet i chatovanje nisu racionalne stvari i tu neke obicne odbrane ne pomazu. ako oces da budes sajber mag treba da imas dobar kontakt sa obicnim zivotom. ne smeju prioriteti da ti se obrcu i plus cim naletis na nekog ko ti izgleda divno sjajno i bajno to ti je neka navlakusa. ne znaci da treba da pobegnes, samo treba da znas da je u pitanju to, a mozda nije ni lose da pobegnes

 

[Wakeup]

pa to ti je to a ako ti dosadno uvek mos iskomplikujes

love you too

internet i chatovanje nisu racionalne stvari i tu neke obicne odbrane ne pomazu. ako oces da budes sajber mag treba da imas dobar kontakt sa obicnim zivotom. ne smeju prioriteti da ti se obrcu i plus cim naletis na nekog ko ti izgleda divno sjajno i bajno to ti je neka navlakusa. ne znaci da treba da pobegnes, samo treba da znas da je u pitanju to, a mozda nije ni lose da pobegnes

U rl mogu bez problema pricati i tak sa ljudima, samo ne bas postati skroz skroz bliska a ako znam da se nekome svidam i on meni onda je bas bezveze. Znam da je to sad pre pre preglupo, ali onda ispadne kao da me ne zanima jer se tako sramim, ne mogu uzvratiti pogled ni nis. Zato sam mislila da je chat mozda bolja opcija, jer onda je samim prisutnost jasno da si otvorena za upoznavanje. Samo problem je sto neki ljudi misle da si odmah za ne znam kakva upoznavanja a ne za obican sok popiti. Mislim nije tako tesko vidjeti tko ima kakve namjere i odluciti se s kime se upoznati.

 

[hirajgoagain]

love you too

U rl mogu bez problema pricati i tak sa ljudima, samo ne bas postati skroz skroz bliska a ako znam da se nekome svidam i on meni onda je bas bezveze. Znam da je to sad pre pre preglupo, ali onda ispadne kao da me ne zanima jer se tako sramim, ne mogu uzvratiti pogled ni nis. Zato sam mislila da je chat mozda bolja opcija, jer onda je samim prisutnost jasno da si otvorena za upoznavanje. Samo problem je sto neki ljudi misle da si odmah za ne znam kakva upoznavanja a ne za obican sok popiti. Mislim nije tako tesko vidjeti tko ima kakve namjere i odluciti se s kime se upoznati.

drzh se ti nekog zanimanja

 

[lanavi]

Godine su mi trebale, godine, da ne kazem decenije, da dodjem do nekog prihvatljivog nivoa komunikativnosti. Danas je upravo onoliki koliko mogu da nosim, mada mi se ucini da to moze biti i svedenije i da je apsolutno bespotrebno upustati se u razgovore koji ne vode bas nicemu (ne ukljucujuci tu termin opustanja, razbibrige ukoliko ima volje za tim). U neko netipicno, bolje reci okasnelo zivotno doba, promenu u mom ponasanju i postepenom oslobadjanju u komunikaciji, uneo je jedan predivan, sada nepostojeci forum. Valjda je bio takav sklop okolnosti, sastav ljudi koji su se tu nasli, mentalna inspiracija, prava tacka preloma, a sve to samo povod da sebe osetim, vidim i predstavim (iako mi je taj izraz malo rogobatan) u nekom drugom svetlu. Potom su se nadovezale zivotne okolnosti (onakve u kojima si ti a koje vidis kao svoju prepreku, sto je apsolutno pogresno ali razumljivo s obzirom na godine u kojima si) koje su me pogurale da se otvorenije suocavam i iskazujem ono sto moram, trebam i hocu. U stvari, realno gledano, kontakt sa drugima mi je neuporedivo laksi u pisanoj formi no sto vidim da radi u realnom, ali ako nista drugo daje za pocetak mogucnost da neke kocnice popuste i da istrazujes svoja ogranicenja i prednosti. Srecno, i ne budi nestrpljiva .

 

[Funny!]

Ovo je forum psihologije i bilo bi bolje da ne šuketate toliko...
Hajde bar osnove ko hoće ovde da postuje!

Ovo je tema o ekstraverciji i introverciji...Po K.G.Jungu dva osnovna tipa ličnosti!
Da li je to moguće menjati?
Pa i ne baš u osnovi!
Naime,to je urođeni karakter koji nas formira genetski.
Međutim,viši nivo ekstravercije je moguće dostići introvertnoj osobi (da se oslobodi
u odnosu s drugima) i to pre svega ublaživanjem raznih fiktivnih strahova! Stida posebno
jer je u osnovi strah od smrti...
Ali...Za ovaj poduhvat je psihoanaliza i to svega nekoliko seansi-sasvim dovoljno...
Ne treba se iznenaditi, naglo oslobođenje-stiže kao brzi voz uz buku i zahuktalo čim se
oslobodi straha i stida...
No,ostaje introvertna osoba zagledana u sebe mereći sve sobom i svojim mislima...

Istina, možeš biti i jedno i drugo, znam da ja jesam. Sve zavisi od ljudi, raspoloženja i volje. Glavan osobina mi je introvert, ali ako imam volje, mogu čak i sa nepoznatim ljudima da se potpuno opustim, pogotovo ako vidim da smo na nekoj sličnoj talasnoj dužini.
Mada je bezveze ako sam se danas sa nekom osobom opustio kao da je znam 100 god. a sutradan kad se vratim na introvertnu -mračnu- stranu, tu osobu kao da once again ne poznajem. Weird.

Svicarska : )

Pa kaže... Moj je život...?
Kjul. Baš sad za koji dan moja keva ide u Švicu.
Kao da je bitno, je l'.