Zatvorenost, kako se promijeniti?

[Wakeup]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

 

[Sawyer Wolf]

First and number one! Nemoj da te to opterecuje.. Znaci prosto ne daj sebi da te to opterecuje i sve ce to proci lakse. Mislim ne mozes prici nekom da ga upoznas i da razmisljas o tome kako ti nisi uradila tako nesto nikad do sada.
Jednostavno se otvori! Tako kad si u nekom drustvu probaj da pricas sa svima i nameci svoju neku temu pa ces da vidis koliko je lako pricati sa ljudima.
Pored toga imas samo 18 nisi jos ni fax upisala imaces ti jos puno ljudi da upoznajes..
Sto se tice upoznavanja online ne bih ti to preporucio..

 

[Wakeup]

Tnx na savjetima

Mislim ne mozes prici nekom da ga upoznas i da razmisljas o tome kako ti nisi uradila tako nesto nikad do sada.

hm da … :/

Jednostavno se otvori! Tako kad si u nekom drustvu probaj da pricas sa svima i nameci svoju neku temu pa ces da vidis koliko je lako pricati sa ljudima.

Mogu ja pricati sa svima, samo vecinom je to onako povrsinski, jednostavno znam da nije to to, nikada ne mogu postati onako skroz opustena, zezanje kao sa bratom ili tak :/

 

[radyu5]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

Ljudi su svuda isti. Bili na forumu ili u stvarnosti, oni su isti. Nista neces postici vise odlaskom na chat-ove i forume sto bi inace postigla u stvarnosti.
Ono sto si ti opisala u ovih nekoliko redova je sjajno. Rekao bih da si romanticna i da tvoj potencijal moze videti samo izabrani. E sada, to jeste problem kada se govori o uklapanju u drustvo.
Pokusaj da se izdignes iz sredine u kojoj si sada na neki nacin. Najbolje bi ti bilo da svojim trudom, inteligencijom i radom pokusas da se dokazes u nekom poslu, te ce te na osnovu toga ljudi vise ceniti. Obrni situaciju u svoju korist tako sto neces imati potrebe da ti trazis, vec da tebe traze.
Mislim da nemas sanse u drustvu sa puno osoba gde se prica o neobaveznim stvarima. Uvek ces ispadati ispod proseka, a promeniti se ne mozes. Covek se formira do svoje 10 godine. Posle je sve teze.

 

[Black_star]

mlada si,imas jos vremena ,skapiraces kako to ide.neki ce te djuvegija povuci samo vozaj,prepoznaji dobru stvari i pici...
inace,to je klasican obrt teza,ucestao u tvom nekom dobu kad mladi svet pokusava da shvati sebe ozbiljno,pa se trudi da izmislja parametre umesto da ih upozna
to dovodi do preozbiljnog shvatanja sebe ili sveta,duznosti nekih,sta ti ja znam cega sve ne, sto se simbolicno preslikava u strah od ljudi.
cak se taj strah grupise u licnost, pa imamo `loseg mene`,truc-truc,bla-bla....ili loseg zlotvora sto mi ne da da zazivim (otac,mati,sestra,brat,glavni baja u skoli, glavna kuja u skoli,nastavnica,tv zvezda, neko neshvatljiv i opasan ko moze da me razotkrije kao pistolj medju ljudima,itd....). to se u tom slucaju zove projekcija.
Evo,npr, ako si citala nekada Platona, ako znas za njegovu pricu o pecini, ako si samo upoznata sa pricom Betmena, dobro,ajmo tako.. znaci, cega se Betmen najvise boji? Sismisa. Sta radi da savlada taj strah. Upija ga i koristi ga protiv zlikovaca oblaceci se kao dzinovski sismis.. e,sad, oko te projekcije. Zamisli da si svoju najvecu paniku slila u jedno bice koje vidis kao potpuno slobodno, opasno stvorenje - medju ljudima? mozda ti se pricinjava, ali ne znas,strah je to. E,sad, sta vecina ljudi cini? Dakle, nalazis se medju ljudima, u ljudskom drustvu, i vidis dzinovskog sismisa koji leti naokolo i plasi te....Razmisli sad ovako. Zar je logicno ako si vec i sama u ljudskom drustvu,dakle,na sigurnom,gde postoji sva ziva sansa da ovog puta upoznas to bice kao takozvanu `senku`,i jos mnogo toga....okrenes svemu tome ledja,i u panici bezis u nekakvu pecinu, dakle u neku mracnu,preozbiljnu, dubioznu stvar, nadas se, cvrstu sigurnu i temeljitu, onakvu kakvu zamisljas da civilizacija jos uvek jeste ili treba da izgleda (smrtno dosadno,preozbiljnost, nedefinisanost, umisljena perspektiva,nema nikoga,avaj,mrak! ) da bi tu kao drustvo pronasla nista drugo osim umnozenog onoga od cega si zbrisala,samo u redovnom formatu - pa isto ti sismisi, joj !?? E,eto,ovo ti je napredna varijanta Platonove pecine. Verujem da sad kontas.Samo privoli to oko sebe,znam da mozes,nase si gore list.Eh,da su mi tvoje godine .. sad,frizur`ca,i na sok

 

[Аристократа]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

Био сам ја такав, и сад сам помало, близак тренутно нисам ни са ким сем са ближњима (сестрама, браћом...) и можда са пар ортака. Мислим да треба проћи неко време да се изгради поверење да би био близак са неким. Са сваким можеш причати било шта што нема везе са твојом интимом. По мени је глупо када си међу пуно људи и онда се развезе које је кога ебаво, шта те боли рацку шта сам ја радио.

Немој да те оптерећује то што немаш још дечка, полако, и ја сам у твојим годинама први пут имао девојку са којом сам био годину и по дана у вези, тако да без бриге, доћи ће то.
Ако намераваш да кренеш на факс, онда ће ти то помоћи, мени барем јесте. У средњој нисам био нешто, имао једног ортака са којим сам био стално заједно, до треће године сам се дружио са старијим, остали су били само онако, иако много људи знам, али никад са њима нешто блиско остварио нисам нити нешто намеравам. Са факсом сам упознао нове људе и много тога се променило, тако да без бриге.

 

[Lollol]

Cini mi se da si ti introvertna osoba, a i da imas malo problema samopouzdanjem cim se brines da ces ispasti cudna, i da te ljudi nece prihvatiti i voleti zbog toga sto si takva.
Pitanje je zasto mislis da si cudna, ovakva ili onakva? Ti mislis da ce neko smatrati da si cudna sto si takva (i realno, neko hoce) ali vecina ljudi, posebno koji su isto tako povuceni ce te potpuno razumeti, cak ce im to biti i zanimljivo.
A i prvi korak je da ne zavisis od drugih ljudi i da ne vrednujes sebe na osnovu toga da li te neko prihvata, voli i sl.

Jednostavno, voli sebe, prihvati sebe, kazi sebi da si skroz, ok normalna osoba i da nema nista cudnog u vezi tebe (po mom misljenju i nema). Jednostavno, ko te prihvati kakvu jesi, super, ko nece, njegov problem.
Sad znam ja da je to lako reci ali u praksi malo teze, ali tako je, ne mozes ti mnogo menjati sebe samo da se drugima dopadnes, jednostavno tvoje pravo ja ce traziti da ispliva na povrsinu.

Izgradi malo samopouzdanje, posle toga ce sve krenuti relativno lako. A ako hoces da se promenis 180 stepeni, to vec ne znam, forsiraj sebe, izlazi se, druzi, mozda ti i tako samopouzdanje skoci.

 

[Аристократа]

Tnx na savjetima

hm da … :/

Mogu ja pricati sa svima, samo vecinom je to onako povrsinski, jednostavno znam da nije to to, nikada ne mogu postati onako skroz opustena, zezanje kao sa bratom ili tak :/

Па исто као и ја, са свима површно, о било којој теми, зезати се увек могу, али никад не улазим у неку причу о себи нити нешто претерано причам и не затварам уста. Немам разлога да се отварам некоме, да му причам о себи нити бих то радио. Само ако проценим да је та особа дубље ушла у мој живот, онда се могу отворити.
Тако сам са једним колегом на факсу. У почетку смо ћутали, кажемо један друго здраво, шта има, и све време док идемо заједно ћутимо, нешто добацимо. Касније је постало опуштеније, почели смо да се спрдамо, једном смо потегли причу о љубави и бившим цурама, тако да смо изградили неку врсту поверења један према другом.

Полако, све се временом реши, не можеш одмах чим неког упознаш, да развезеш о себи. Како проводити време заједно све више, онда се више отварате.

 

[Spank You!]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

Hi shy girl

Nista sto jedan Cam2Cam ne moze da sredi

Stidljiva si jer nikada nisi bila intimna s muskarcem

 

[hirajgoagain]

gledaj u neku delikvenciju da ne odesh

 

[Wakeup]

Hvala svima na savjetima.

Mislim sve je to istina sto kazete i dobro cuti samo tesko od jednom promijeniti ne znam….

gledaj u neku delikvenciju da ne odesh

Ne kuzim bas, kakvu delikvenciju, jel to ne znaci kao nesto loseg napraviti?

 

[hirajgoagain]

da, nesto lose

probaj da organizujes dan, tako sto imas deo kad obavljas obaveze i ostatak dana. gledaj da obaveze uradis nekako prvo. to je mozda tesko u tim godinama, meni je bilo, nisam uspevala
ako to vec radis onda ne znam
postoji i strucna pomoc e sad ljudi se prema toj opciji odnose razlicito

 

[Wakeup]

da, nesto lose

probaj da organizujes dan, tako sto imas deo kad obavljas obaveze i ostatak dana. gledaj da obaveze uradis nekako prvo. to je mozda tesko u tim godinama, meni je bilo, nisam uspevala
ako to vec radis onda ne znam
postoji i strucna pomoc e sad ljudi se prema toj opciji odnose razlicito

Pa vec uspijevam napraviti ono sto moram za skolu i tako…mislim uvijek moze bolje ali zasto mislis da ja to ne bi mogla?
I sto loseg napraviti, zasto?

 

[hirajgoagain]

onda si OK
meni je bio problem kad sam bila u tim godinama a i kasnije
pa ne kazem da hoces da uradis nesto lose


ali sta ynam ako postajes iznutra besna sto ti ne ide druzenje a tek s momcima, nekako ne treba to da ode na neku pogresnu stranu
nisam strucnjak samo nekako razmisljam

 

[Аристократа]

Hvala svima na savjetima.

Mislim sve je to istina sto kazete i dobro cuti samo tesko od jednom promijeniti ne znam….

Па не можеш одједном, то иде полако.Не може се човек преко ноћи променити. Само опуштено и без бриге.
Када причаш са неким потруди се и да га саслушаш шта каже, па онда на то додајеш неке своје судове и мишљења.

 

[Wakeup]

onda si OK

ali sta ynam ako postajes iznutra besna sto ti ne ide druzenje a tek s momcima, nekako ne treba to da ode na neku pogresnu stranu
nisam strucnjak samo nekako razmisljam

a to sa deckima mislim da ce se to vec srediti..kod toga je samo jos dodatno problem sto ne volim biti samo tako bezveze s nekim, volim da je iskreno i da dugo drzi i blabla znam kao iz bajke….
znam kome se svidam, nekada mi se i oni meni svidaju…samo tu je jos to da ja doma govorim drugi jezik a meni bi bilo drago da govorimo isti jezik jer znam da je to mojima jako vazno :/
Naprimjer znam da se svidam nekome iz mog razreda, ali po karakteru smo skroz razliciti, znam da je imao vec sto avantura, a ja nisam taj tip…i to onda zavrsi tako da te ljude izbjegavam, iako mi je vec drag, ali kao da vec vidim da nema smisla….

 

[hirajgoagain]

ma ne detaljisi, radis obaveze, ostatak sta bude i da ne upadas u nevolje i to ti je to.
ne znam, ljudi u stvari nikad nemaju sve te odgovore nikada a neki se ceo zivot muche.

 

[Wakeup]

Па не можеш одједном, то иде полако.Не може се човек преко ноћи променити. Само опуштено и без бриге.
Када причаш са неким потруди се и да га саслушаш шта каже, па онда на то додајеш неке своје судове и мишљења.

Haha da ove godine nisam pocela uciti ruski ne bi znala citati tvoje postove

Pa da ja to obicno vec tako radim, mozda ti se cini da ne jer sam ja sada rekla odjednom a ti si mi objasnio da ne odjednom I naravno da nece biti odjednom, samo sto ja imam tu glupu zelju u sebi da sve bude odjednom, bezveze..

 

[snowtrooper]

Hm hej ljudi sa ove teme

Ovako opisati cu malo svoj problem, znam da je zapravo preglupo, drugi ljudi umiru a ja razmisljam o glupostima ali eto, htjela bi se promijeniti a ne znam gdje poceti.

Imam 18 godina i od dvanaeste godine sam se kao povukla u sebe, pocela sam se distancirati od svojih vrsnjaka i to iz nikakvog opravdanog, pravog razloga...ako se sada sjetim onda mislim da sam bila na neki nacin arogantna, malo sam ranije usla u pubertet i ne znam, drustvo drugih mi je bilo kao onako, ne bas posebno? U skoli sam se sa svima slagala samo s nikim nisam bila bas jako bliska. Uglavnom steta...

I do danas se zapravo nije nista promijenilo, samo sto se uzasno ljutim na sebe sto sam takva, sto ne pricam puno u velikim grupama, sto ne izlazim, sto nisam opustena, sto sam sramezljiva i sve to....voljela bih biti sa drugima, biti opustena ali nekako ne znam, kao da me strah da cu biti cudna, da me nece voljeti onakvu kakva jesam pa uvijek ispadam onako kao da nemam svoje ja, dosadno i prenjezno onako da sa takvom osobom zapravo nemas sto pricati, mislim ne bi ni ja.

I sada dolazi onaj glupi dio. Do sada sam se zabavljala sa nekim svojim hobijima, sportom, ali sada mi to vise nije dosta i htjela bih jednom imati decka i tak..to zapravo i ne bi bio neki problem, samo da nisam takva kao sto jesam. A onda jos nesto drugo, zivim vani i ne poznam tu puno ljudi koji govore moj jezik...a meni se najvise svidaju oni s kojima mogu pricati na mojem jeziku

I tako sam kao ono drustvo koje mi fali sve vise pocela kao malo kompenzirati tumblrom, koji je zapravo cisto gubljenje vremena ali ok, forumima... i pocela sam ici na chatove, jer ne znam, mislila sam da je za mene lakse tako upoznati ljude. Samo nije to bas to jer tamo ljudi obicno imaju druge namjere, ne samo ici na sok pa vidjeti kako se slazemo. Ali nekako ipak mislim da se moze naci normalne ljude

A sad bravo onome koji je ovo do kraja procitao hahah, pricam mom bratu o tome ali mi se onda vise salimo oko toga i ne shvacamo to ozbiljno a zapravo me sve to dosta opterecuje.

Ima li netko slicnih iskustva, savjeta, anyone?

Imam slicna iskustva, manje-vise ista.

Chat i forum mogu da ti pomognu u tome, istina malo i na jako duge staze.
Najbolje resenje tvojih problema je u razgovoru sa ljudima.
Rekla si da imas nekoliko hobija i brata, mozda tako resis svoj problem. Mozda neko od njegovih prijatelja ili poznanika ima iste hobije kao i ti, mozes sa njima da razgovaras o tome dok se ne oslobodis.
Mozes tokom sportskih aktivnosti da se upoznas sa nekim zanimljivim i da pocnes da se druzis.

Sto se momaka tice, mlada si i ne sekiraj se nista.

 

[Funny!]

Weird is new sexy.

Što se tiće društva i sličnog, to se uvek može naći, samo se opusti i ne razmišljaj o sebi na takav način. Evo, ja recimo mnogo više volim introvertne osobe koje usput znaju i da se našale. Ti mi deluješ kao takva osoba, a to je super. Tako da, ja bih te prvi prihvatio u društvo, a siguran sam da ima i još mnogo drugih. Samo se opusti i ne razmišljaj previše. Još ako imaš barem neki osrednji izgled, ihaha, na konju si.

Btw, sme li se znati odakle si i gde trenutno živiš?

- - - - - - - - - -

 

[mekflaj]

čitam uvodni post, vraća me u prošlost, prepoznajem se i pitam kako sam ovoliko zastranio za tih 15ak godina....

ti si mlada, možda ćeš se nekako srediti...
mene gledaju kao čudaka, izbegavaju, stalno me neke koleginice peckaju kako sam povučen, stidljiv.... ali sve kao dobronamerno...
pitam šta treba da uradim da im pokažem da nisam stidljiv....

 

[Wakeup]

Btw, sme li se znati odakle si i gde trenutno živiš?

- - - - - - - - - -

Svicarska : )

čitam uvodni post, vraća me u prošlost, prepoznajem se i pitam kako sam ovoliko zastranio za tih 15ak godina....

ti si mlada, možda ćeš se nekako srediti...
mene gledaju kao čudaka, izbegavaju, stalno me neke koleginice peckaju kako sam povučen, stidljiv.... ali sve kao dobronamerno...
pitam šta treba da uradim da im pokažem da nisam stidljiv....

O.o pa nekako vec s time racunam… za sve nas jos ima nade nadam se jako ^^

 

[Аристократа]

Haha da ove godine nisam pocela uciti ruski ne bi znala citati tvoje postove

Evo sad pisem latinicom ako je to problem

Pa da ja to obicno vec tako radim, mozda ti se cini da ne jer sam ja sada rekla odjednom a ti si mi objasnio da ne odjednom I naravno da nece biti odjednom, samo sto ja imam tu glupu zelju u sebi da sve bude odjednom, bezveze..

Razumem te, tako sam i ja nestrpljiv kod mnogo toga, ne volim da cekam

 

[mekflaj]

ta začikavanja od ljudi imaju za cilj da me izbace iz koloseka.... iz čista mira oni bi da komentarišu kako sam povučen, stidljiv, zatvoren....
žele da mi dodatno uruše samopouzdanje i plus da izazovu neku moju odbrambenu reakciju i da onda kažu eto znali smo da je frik.... bitno je da se ne primim...

ali uvek se oduševim kad pomislim koliko je dobro što mi nijedna od tih koleginica nije žena... ta misao mi dođe kao neka mentalna oaza...

 

[krinka5]

čitam uvodni post, vraća me u prošlost, prepoznajem se i pitam kako sam ovoliko zastranio za tih 15ak godina....

ti si mlada, možda ćeš se nekako srediti...
mene gledaju kao čudaka, izbegavaju, stalno me neke koleginice peckaju kako sam povučen, stidljiv.... ali sve kao dobronamerno...
pitam šta treba da uradim da im pokažem da nisam stidljiv....

Gospodin Čvarkov je to lepo objasnio. Jednostavno kupiš jafa keks i umažeš ruke u čokoladu a zatim priđeš zenskoj i kažeš joj ; hoćete molim vas da mi izvadite maramicu iz džepa da obrišem ruke. A ti pre toga isečeš postavu od đepa pa kad ona uvuče ruku osetiće da nisi stidljiv.