"I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni." - Kako tumačiš jedan od mnogobrojnih stihova koji govori o tome?
Razlozi zbog kojih se stanje smrti upoređuje sa snom su višestruki. Najpre, kao što je san samo stanje privremene neaktivnosti (ograničeno na nekoliko časova dnevno), nakon čega se osoba budi odmorna i osvežena, tako i nakon privremenog boravka u grobu u koji je stigao zbog istrošenosti svoga organizma, čovek vaskrsava dobijajući novo, večno telo. Takođe, činjenica je da Božiji Sin može sa lakoćom da podigne iz mrtvih bilo koga, kao što mi obični smrtnici možemo prilično lako da probudimo one koji su, iscrpljeni fizičkim umorom, zaspali u svojim posteljama. I treće, prava realnost čovekovog bitisanja na zemlji odvija se tokom stanja budnosti, tj. stanja pune fizičke, mentalne i duhovne aktivnosti, dok se tokom sna čovek na izvesno vreme „isključuje“ iz sveta koji ga okružuje. Na isti način, ljudsko biće stvoreno da večnost provodi u telu (a ne vantelesno) doživeće svu puninu života sa Gospodom ili bez Njega tek nakon vaskrsenja, a ne za vreme mrtvila svoga tela.
Inače, čudo jedno kako stih koji govori o Isusovom propovedanju jevandjelja mrtvima tumačiš metaforički a ovo sa snom bukvalno.
Bog je postavio zakon koji važi za sve, ali baš za sve - da se zna da je taj zakon dobar. Dakle, ko god sagreši treba da bude uništen, jer je "plata za greh smrt". Adam i Eva su sagrešili i pravedno je da budu uništeni, tu nema šta da se priča. Jedini način da oni ne budu uništeni je: ili da se prekrši zakon (ako bi to Bog uradio onda daj da kršimo i ostale zakone, i onako ih možemo kršiti po potrebi, kada se Bogu ćefne), ili da neko drugi plati za njih. Bog se odlučio za ovo drugo, i to da On plati umesto njih (Adama i Eve). I Bog je smrću u ljudskom obliku platio umesto nas, i to najtežom mogućom smrću.
Uh. Ovakve nebuloze ni Jehovini svedoci ne naučavaju.
Plata za greh je smrt. I svi umiremo zbog toga. I Adam i Eva su umrli. Inače, to i nije zakon nego opomena koju je Bog dao ljudima u Edenu u slučaju da kušaju zabranjeno voće.
Drugo, zakon (onaj koji je dat preko Mojsija) nije iznad Boga i ne ograničava Ga, inače Bog ne bi bio Bog. Zakon je dat da bi otkrio ljudski greh, da bi ljudi postali svesni svog greha.
Bog je na više mesta kršio svoj Zakon. Eno ti primer kada Jezekilju naređuje da ispeče hleb na izmetu,ili kada je Osiji naredio da oženi kur.vu.
Isus Hrist je došao, ne da zadovolji Boga željnog krvi i ograničenog nekim pravilima, ne samo da ponese naše grehe,nego da pobedi smrt, izbavi duše umrlih iz ada i omogući svima večni život.
U svojoj težnji nekada prekršim zakon, a nekada ne. Trudim se da ne kršim.
Izgleda da sve treba da se crta.
Meni je to potpuno jasno,ali valjda znaš šta Jakov kaže:
2,10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све..
Ispovedam se samo Bogu, što je i rečeno. To što ste vi uveli eto vama pa se držite toga.
Zanimljivo je koliko si u kontradikciji s Biblijom:
Jakov 5,16. Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи.
Sve je to povezano, uz dobro učenje ili kako vi kažete uz dobru nauku, idu i dobra dela, isto tako i obrnuto. Isus kaže - "po delima njihovim prepoznaćete ih".
U pravu si. Isus je rekao da bez Njega ne možemo ništa (dobro) činiti.
Rodovi, tj. dela su sledeća:
Galatima 5,
22. А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
23. Кротост, уздржање; на то нема закона.
A ovo su nedela:
19. А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,
20. Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,
21. Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије.
"Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će pravednima biti proglašeni oni koji izvršavaju zakon. Jer kad se neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni sami sebi zakon, premda nemaju zakon. Oni pokazuju da je ono što nalaže zakon zapisano u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani." (Rimljanima 2;13-15)
Ovde se govori o neznabošcima (paganima) koji nisu znali za Mojsijev zakon niti za jevanđelsu vest.Inače,poenta svega je da ni ti pagani nemaju izgovor za svoje grehe,jer iako nemaju Mojsijev zakon, oni ipak po svojoj savesti imaju zakon koji će ih opravdati ili osuditi.
nije greh biti lep 
