ЗАШТО ЗАБОРАВЉАМО НАШЕ ЖРТВЕ

ДА ЛИ ТРЕБА ДАТИ ИМЕ УЛИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА

  • да

  • не


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Госпођице све ово и све то је план који води уништавању мисаоног човека и човека као појединца и своди га на потрошачко глобалистичког зомбија.
Нација и национализам о коме причамо нас пар на форуму нема везе са жељом да ми поробимо некога .Желимо да се наше жртве не забораве и да се схвати да се зло увек може вратити као што је било 1990 и као што је било у Јасеновцу


Upravo taj plan koji svodi coveka kao pojedinca a i naciju kao celinu na potrosacko globalistickog zombija je upravo Sorosev plan porobljavanja kapitala samim tim i nacija.Tiranija nad umom ,svescu, identitetom,verom i kapitalom je tiranija i nacin vladanja novog svetskog poretka.
 
meni je pricala komsinica koja je poreklom iz gline,da su celu njenu rodbinu sa oceve strane ustase pobile u glinskoj crkvi,da su joj silovali i ubili tetku koja je bila devojka.i na moju repliku da nisu svi hrvati takvi,ona kaze da to nije tacno,zadojeni su od malena.cak i sad njihova deca rodjena posle 90ih mrze srbe.zasto?
Ја бих сад наравно одговорила да нису сви Хрвати такви, и то би се дало темељно анализирати, али пошто то овде није тема, нећу даље. (Једино, да подсетим на линк који сам дала овде раније, ка Зафрановићевом филму "Крв и пепео Јасеновца"). То њихово зашто, је уосталом, њима за размишљање. Ми имамо ово наше претешко зашто, и то нам је важније: зашто Срби заборављају сопствене жртве?.
 
meni je pricala komsinica koja je poreklom iz gline,da su celu njenu rodbinu sa oceve strane ustase pobile u glinskoj crkvi,da su joj silovali i ubili tetku koja je bila devojka.i na moju repliku da nisu svi hrvati takvi,ona kaze da to nije tacno,zadojeni su od malena.cak i sad njihova deca rodjena posle 90ih mrze srbe.zasto?

Mržnja je prisutna u većini ,ne znam zašto nemoguće je da je to samo uticaj RKC,
ali Bila je ona izreka mislim u Austrougarkoj "Sčuvaj nas Bože kuge i Hrvata",
verovatno vekovna ideologija je duboko ukorenjena
 
Ја бих сад наравно одговорила да нису сви Хрвати такви, и то би се дало темељно анализирати, али пошто то овде није тема, нећу даље. (Једино, да подсетим на линк који сам дала овде раније, ка Зафрановићевом филму "Крв и пепео Јасеновца"). То њихово зашто, је уосталом, њима за размишљање. Ми имамо ово наше претешко зашто, и то нам је важније: зашто Срби заборављају сопствене жртве?.

Gopđice kaplare možda je bolje pitanje a šta nas rzlikuje od većine koja zaboravlja pa možda dođemo do zaključka da su samo upalšeni .
 
meni je pricala komsinica koja je poreklom iz gline,da su celu njenu rodbinu sa oceve strane ustase pobile u glinskoj crkvi,da su joj silovali i ubili tetku koja je bila devojka.i na moju repliku da nisu svi hrvati takvi,ona kaze da to nije tacno,zadojeni su od malena.cak i sad njihova deca rodjena posle 90ih mrze srbe.zasto?


Zadojeni su mrznjom i zive i umiru sa njom .Dobrim delom za svoju lijepu ,i dobrim hrvatom smatraju svakog onog koji ce na svakojak moguci naci ili recju ili uciniti lose Srbinu.Zar ste zaboravili koliko su samo godina uspesno krili Artukovica.,cuvenog zloglasnikaNDH.I to je bio osvedoceni koljac i ubica-znao je to ceo svet.Stitili ga i krili dok nije trebao da crkne.I gde je sahranjen. A mi ,mi Srbi,sta mi radimo?
 
ОПЕЛО ЗА СЕДАМ СТОТИНА ИЗ ЦРКВЕ У ГЛИНИ

1

Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили су се. Ја, један, носим њих у себи,
Урасле у моју зрелост, неизговорене,
Иструлелих лица. Не могу да их отерам
Из бескрајног стакленог простора ноћи без сна.
Они нису трава. Они куцају, ноћу,
Изнутра, пажљиво, на затреперене прозоре
Мојих очију; сви мртви, и свима су грла
Расцветана у ружу. Не, нећу да прећутим
То насеље у мојој крви, јер ја сам један,
А њих је тада било више од седам стотина.

2

Међу зидовима, иза затворених врата
Напуњени стравичним чекањем, као песком,
Испражњених руку, мекани пред оштрицама,
Свесни, под сводом згрченим од слућеног ужаса...
Ја, бивши дечак, мислим на први тупи убод
Што ослободи тамну и топлу крв из тела
Првог од њих; варљиву крв што брзо отиче;
И чујем први крик, влажан од румене пене
Гркљана са заувек пререзаним песмама
И неизговореним речима, располућеним
Као зелене јабуке у његовој тами.
Челик. И онај први, што чека на другове
У смрти, осрамоћеној и довољно пространој
Да их прими. То су очи, то се очи гасе
Двоје по двоје, мртва светла јутарње улице,
А ужас остаје у њима ко трун у коцки леда.
Крв отиче, радознала и разголићена,
Преко камених плоча. Челик, челик у месу,
Затреперен још увек у бдењу бившег дечака.
Падали су у крв, смрсканог слуха; нису чули
Оног што следи, оног спаљених очију,
Или оног челиком окресаног као стабло,
Међу зидовима, одебљалим од крикова,
Обогаћеним страхотом. И црвена уста
Свежих рана остала су нема, пуна крви.
Они су лежали, лежали су понижени,
Лишени себе, лишени свега осим смрти,
Црни, лепљиви, заклани, заклани, заклани.

3

Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили се. А они из цркве, што су мртви,
Нису заспали. Они бдију, незвани бдију
У бившем дечаку. Ја не могу да их протерам
У простор ветра што је сада на месту цркве
Где расте коров, сасвим риђ од њихове крви.
Нека остану и нека бдију, незвани бдију,
Јер презрели би ме да им певам успаванку.

http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=4&author=il00&show=Poems&poemId=4127&cHash=f5dd2db85c
 
ОПЕЛО ЗА СЕДАМ СТОТИНА ИЗ ЦРКВЕ У ГЛИНИ

1

Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили су се
. Ја, један, носим њих у себи,
Урасле у моју зрелост, неизговорене,
Иструлелих лица. Не могу да их отерам
Из бескрајног стакленог простора ноћи без сна.
Они нису трава. Они куцају, ноћу,
Изнутра, пажљиво, на затреперене прозоре
Мојих очију; сви мртви, и свима су грла
Расцветана у ружу. Не, нећу да прећутим
То насеље у мојој крви, јер ја сам један,
А њих је тада било више од седам стотина.

2

Међу зидовима, иза затворених врата
Напуњени стравичним чекањем, као песком,
Испражњених руку, мекани пред оштрицама,
Свесни, под сводом згрченим од слућеног ужаса...
Ја, бивши дечак, мислим на први тупи убод
Што ослободи тамну и топлу крв из тела
Првог од њих; варљиву крв што брзо отиче;
И чујем први крик, влажан од румене пене
Гркљана са заувек пререзаним песмама
И неизговореним речима, располућеним
Као зелене јабуке у његовој тами.
Челик. И онај први, што чека на другове
У смрти, осрамоћеној и довољно пространој
Да их прими. То су очи, то се очи гасе
Двоје по двоје, мртва светла јутарње улице,
А ужас остаје у њима ко трун у коцки леда.
Крв отиче, радознала и разголићена,
Преко камених плоча. Челик, челик у месу,
Затреперен још увек у бдењу бившег дечака.
Падали су у крв, смрсканог слуха; нису чули
Оног што следи, оног спаљених очију,
Или оног челиком окресаног као стабло,
Међу зидовима, одебљалим од крикова,
Обогаћеним страхотом. И црвена уста
Свежих рана остала су нема, пуна крви.
Они су лежали, лежали су понижени,
Лишени себе, лишени свега осим смрти,
Црни, лепљиви, заклани, заклани, заклани.

3

Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили се
. А они из цркве, што су мртви,
Нису заспали. Они бдију, незвани бдију
У бившем дечаку. Ја не могу да их протерам
У простор ветра што је сада на месту цркве
Где расте коров, сасвим риђ од њихове крви.
Нека остану и нека бдију, незвани бдију,
Јер презрели би ме да им певам успаванку.

http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=4&author=il00&show=Poems&poemId=4127&cHash=f5dd2db85c
:ok:
Подебљано је суштина, и овога, и свега.
 
Nasi vekovni neprijatelji,spoljni i unutrasnji,su nas tamanili i zavadjali od iskona do danasnjeg dana a i danas to cine na mnogo perfidniji nacin,ali smo se mi nekako,kao feniks iz pepela ,ponovo dizali iako u nama postoji pecat nesloge i zavade koji nam je kroz istoriju utiskivan u nas mentalitet,posto vlada misljenje da samo nesreca moze Srbe sloziti..Mi se, kako onda tako i sada odricemo svojih naj boljih sinova a svojatamo tudje probisvete.Svima svojim neprijateljima kroz celu istoriju smo viteski pruzali ruku pomirenja.I opet nas optuzuju kao tirane i hegemoniste.Kada bi Srbi bili takvi kako se optuzuju oni bi ostavili valjda kakav istorijski trag za sobom,osvajanjem teritorija ostavljali bi za sobom nebrojenih logora i jama,stratista,,Jasnovaca,Jadovna,Glina,Gradiski i td.A vreme je uvek neumitno teklo kao sto i sad tece i svi neumitno rade na tome da samo SRBIN mora zaboraviti.
 
Poslednja izmena:
Nasi vekovni neprijatelji,spoljni i unutrasnji,su nas tamanili i zavadjali od iskona do danasnjeg dana a i danas to cine na mnogo perfidniji nacin,ali smo se mi nekako,kao feniks iz pepela ,ponovo dizali iako u nama postoji pecat nesloge i zavade koji nam je kroz istoriju utiskivan u nas mentalitet,posto vlada misljenje da samo nesreca moze Srbe sloziti..Mi se, kako onda tako i sada odricemo svojih naj boljih sinova a svojatamo tudje probisvete.Svima svojim neprijateljima kroz celu istoriju smo viteski pruzali ruku pomirenja.I opet nas optuzuju kao tirane i hegemoniste.Kada bi Srbi bili takvi kako se optuzuju oni bi ostavili valjda kakav istorijski trag za sobom,osvajanjem teritorija ostavljali bi za sobom nebrojenih logora i jama,stratista,,Jasnovaca,Jadovna,Glina,Gradiski i td.A vreme je uvek neumitno teklo kao sto i sad tece i svi neumitno rade na tome da samo SRBIN mora zaboraviti.
bas tako,samo u poslednjih 50 godina,uz pomoc vatikana i komunista,stvorene su vestacke nacije-bosnjaci,crnogorci,makedonci.oni govore srpskim jezikom ,kao i 70%danasnjih hrvata,da nepricam o tome da su srpsku decu prevodili u katolike tokom drugog svetskog rata,u logorima za decu,jedinim u evropi. isto tako sta je sa srbima u dubrovniku?zasto hrvatska svojata rudjera boskovica i teslu?
 
pismo italijanskog generala musoliniju:“Драги Дуче, безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да у нечему одступим од строгог војничког протокола.

Зато и журим да Вам опишем један догађај, којему сам, три недеље уназад, лично присуствовао. Обилазећи места од 30 до 120 км од Дубровника, сазнао сам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе починиле ужасан злочин.

Недостају ми речи да опишем оно што сам затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика. Ниједно дете није било старије од 12 година.
Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазишло свако лудило!
Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама.

Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове. Несношљив смрад и рој мува нису нам дозволили да се дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, из задње клупе се зачуло дечје кркљање.

Послао сам двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног дечака. Још је био у животу. Дисао је са напола пресеченим гркљаном. Својим колима одвезао сам то јадно дете у војну болницу. Повратили смо га и тада смо сазнали пуну истину о трагедији. Злочинци су прво наизменично силовали учитељицу Српкињу (Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година.

За све време, певао је силом доведен оркестар Цигана.

На вечну срамоту наше римске цркве, и један Божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао. Дечак којег смо спасили, побегао је из болнице, а онда смо га на прагу куће нашли закланог. Од хиљаду и нешто душа, у селу нема никог. Истог дана, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму, или на животињски начин побили. Покољи Срба су достигли такве размере, да су у тим крајевима загађени и многи извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља ако се, док је још време, не будемо дистанцирали од усташа и не будемо спречили да се нама припише да подржавамо безумље.”
 
bas tako,samo u poslednjih 50 godina,uz pomoc vatikana i komunista,stvorene su vestacke nacije-bosnjaci,crnogorci,makedonci.oni govore srpskim jezikom ,kao i 70%danasnjih hrvata,da nepricam o tome da su srpsku decu prevodili u katolike tokom drugog svetskog rata,u logorima za decu,jedinim u evropi. isto tako sta je sa srbima u dubrovniku?zasto hrvatska svojata rudjera boskovica i teslu?


Istina je da se kod nas s vremena na vreme(po potrebi) oseti represija protiv slobode misljenja i stvaranja nacinalno jakog bica.Da li zato sto smo se izgubili u lavirintu izmedju istoka i zapada,te tako da izbegnemoScilu-mi lupili na Haribdu.I Kao da smo napustili istok i i pod pretnjom krenuli na zapad i zasli u slepu ulicu,nemocni da ucinimo bilo kakav zaokret.Mi podizemo kredite,zajmove od kapitalista,zaduzujuci sebe i svoje praunuke,glavnicom i visokom kamatom.Uz sve to,dozvoljavamo im da nam zbog istih ponistavaju,gaze,ucenjuju,diktiraju i prave vlade,kupuju u bescenje imovinu tesko stecenu decenijama,Svojim propagandama preko svojih izaslanika unistavaju omladinu,nipodastavaju i unizavaju nase bice,tradiciju,veru i sve sto je sveto u ovoj nasoj zemlji.Svojatenjem i ljudi od uma i kvaliteta nasis gora listova im je pokusaj da se kroz njih nametnu i bezbolno i to prisvoje kao sto je u svim sferama slucaj.
 
nije mi jasno zasto nema vise materijala o ustaskim zlocinima na nasim televizijama?zar oni misle da su srbi ovce? treba da znaju da se zlocin ne moze sakriti,o jasenovcu vise znaju rusi,grci i kinezi nego mi srbi.sramota za nas gde ce nam dusa. kada se hrvati ulizuju rusima na forumima,ruski odgovor je da se prvo obrate srbima i dobiju oprost za jasenovac! srbi stoko samoziva
 

Back
Top