Zašto tekstopisce uvrštavaju u pesnike

[grmilko]

А када је већ поменут Арсен, да поставим једну његову песму која и није за певање, него за рецитовање:

ДЕТЕЛИНА СА 4 ЛИСТА

У потрази за срећом
из мрака из даљина
стигао сам на магарцу
у поље детелина

досао сам да нађем
под росом која блиста
судбинску детелину
са четири листа

понео сам на пут
што је на самар стало
гитару суву храну
воду и повећало

и тражити почео одмах
док су још поља чиста
безмерну детелину
са четири листа

јутро затим подне и вече
неба се пале и гасе
а магарац до мене
индиферентно пасе

то траје годинама
под снегом и сред кише
кусам свој усуд
тражећи тај лист више

а напев четири листа
понављам сате и сате
ко луди херман у опери
три карте три карте....

Преврћем мокру земљу
болујем не пазим на се
а магарац и даље
реалистички пасе

одустајем губим живце
и мењам уверења
сад је већ очевидно
за срећу немам стрпљења

на крају нашла се ипак
биљка која ме мучи
мој товар у зубима
држи је не знајући

и узалуд се труде
жене артисти старци
до детелина среће
лакше долазе магарци

мучи ме страх и јалност
ко сваког када губи
додје ми да му ишчупам
чаробну травку из зуби

ал нека ми је будућност страшна
несклона ми и пуста
не бих отео срећу
једном магарцу из уста

и тако пролазимо светом
поново звезде и вече
ја свестан својег јада
он није своје среће

Арсен Дедић

 

[grmilko]

Ко није поменут у причи о текстописцима?

Неко ко је сигурно међу 10 великана. Душко Трифуновић.
Апсурд данашњег времена, кaда медији владају је тај, што често чујем нешто у стилу "А, Душко? То беше онај што је писао за Дугмиће?".
Значи, први пут га нисам поменуо јер он није био текстописац. него врхунски песник.
Када су га давно предложили за САНУ, неко га је одбио јер пише за музиканте. Апсурд.Он није писао за њих...

 

[grmilko]

Успут, не мислим да је чланство у УКС некакав параметар сам по себи.
А јесам некада мислио, док нисм видео изнутра. Почев од начина примања и многих других ствари.
Боље да ћутим...
Чини ме мирним што нисам члан ни једне групе, (клан је претешка реч), нико није лобирао за мене, никога нисам вукао за рукав.
Посебно не Матију, Ршума, Лакићевића, који су ми писали рецензије, без мог наваљивања, а камоли чашћавања.
Љиљана Хабјановић-Ђуровић је ставила моју песму у недавно објављен зборник песама посвећених Богородици. Никада ме није видела у животу. Значи, песма је била криеријум.
Такође, у 5-6 антологија сам стављен без мог знања а камоли мог наметања. У једној су написали да сам из БГ, а нисам. Написали су јер нису знали о мени ништа, осим тих песама које су тамо стављали.
Значи, миран сам и са те стране. Е сад, колики ћу публицитет имати, зависи од много непоетских фактора.
*
Да се вратим на тему текстописаца: Знају ли сви ко је написао народњак "Нек ме не забораве девојке са Мораве"?

 

[grmilko]

Красуљак модератор:

Uz dužno poštovanje, mislim da znam tvoje ime i prezime (sam si rekao da si pisao na drugom forumu, a ja slučajno citirala na drugoj temi, tako sam provalila da je tvoj nik nastao od tvog imena. Izvini ako se varam).
Htela sam reći, za tebe i tvoju poeziju nikada nisam čula, dok ove koje je Milunka Savić navela svi znamo, a znamo i njihove pesme napamet.
Dakle, moje skromno mišljenje je da vama, pesnicima, članovima UKS, koje malo ko čita, treba da bude čast što ste u istom košu sa gore navedenim tekstopiscima, koji, ako nisu pesnici, onda su još manje pevači, pa ipak ih većina nas obožava. Oni su tu gde su, zahvaljujući svom kvalitetu, što i vama želim.

Нисам се ни скривао. А пре пар дана сам ти послао Емаил, поптисан. Оно где сам предлагао да се, зарад боље прегледности, отвори подфорум "Поезија". Овако су на истом месту и поезија и роман и драма и научна фантастика...
*
На други део већ одговорих пре неки минут. Само да поновим да нечија слушаност или читаност ми не чине довољно да будем срећан да будем с њима. Колико знам, рекордер по броју посета на јујтубу је Екрем Јеврић. Колико људи зна њега, а ко изузетног књижевника, презимењака му, Небојшу?.
О Пинковим звездама не бих овом приликом.

 

[Direkt]

Naučna fantastika je odvojena


A tema kao tema je glupa, generalizacija čista.

 

[Direkt]

Svejedno, ljudi koji sami sebe danas nazivaju pesnicima, i koji dobijaju te takozvane titule i nisu pesnici, u većini.
Sve se svodi na prosto bacanje fraza, reči, gomilanje u redove bez imalo sklada, i to je kao umetnost, pesma.
Dovraga
Tekst koji sve lepo objašnjava
http://www.kisobranblog.org/?p=7

 

[grmilko]

Можда згодан тренутак да поставим ову песму. Јесте да нема везе са темом текстописци, али има са овим питањем куда иде поезија.
Не знам шта јесте поезија.
Али знам шта није. НИје када исечеш речи из новина, промешаш и сложиш насумице.
Или када обичан текст форматираш у ромбоидном облику.
У "Винопеву" зборнику пеасама о вину, није се нашла моја песма коју други хвале а не ја. Наводно, зато што помињем једно вино (фирма "Винеко"= а поснзор је друга винарија.
Писана као релика Љубомиру Симовићу и његовој "Ругалици о вину", а почиње са:
Да смо господи Грцима и Латинима
спремали гозбе с оваквим винима
Зевс и Аполон вечно би спавали
не на Олимпу, него на Авали.

Али се зато нашла ова ""песма"" чувеног песника, једног од најпознатијих чланова УКС: (Дупли наводници нису грешка већ намера моја)

А.Е.И.О.У. РРРРРРРРРРРРРРРРРРР !

Каква песма!

А ево шта мислим о данашњој ситуацији:

ПОЕЗИЈУ СВИ ПИШУ
Бранку Миљковићу

Речи које се на вечност ороче
чкиље у вечној душевној тмини,
рођени песниче, случајни пророче
визија ти се обистини:

Слобода не може доћи до речи
ни надјачати свеопшту ларму,
јер сужањ, док о њој вречи
није ни свестан да је у јарму.

А ево, када најзад свану,
уместо песме, ја бих плако,
јер ми је дошла ко со на рану
нисам те, Слободо, замишљо тако!

У општем светском бућкуришу
шта ли се нама заломило?
Да поезију сви данас пишу,
пера у руке хватај гомило!

Као кладу их на раме прти,
крени на поетске акције радне,
ви, душом крти, а даром шкрти
пишите што вам на памет падне!

То чиме се руља напаја
не знам је ли песма или олуја,
за сваки случај, између вапаја
песништву појем „алелуја“.

 

[krasuljak]

Красуљак:
"Htela sam reći, za tebe i tvoju poeziju nikada nisam čula, dok ove koje je Milunka Savić navela svi znamo, a znamo i njihove pesme napamet."

Знају милиони Синана и Карлеушу, па је то значи да је то поезија и уметност.

Знате ли ко су Ђорђо Сладоје, Зоран Костић, Драгослав Гузина, Петар Пајић, Милош Јанковић? Вероватно не знате. А сви знају песникињу која је била учесник "Фарме".
...
Успут, ја за ни за једног од оних које је Милунка навела, нисам рекао да су лоши. Само сам рекао да не могу у исту групу. Нни по чему.

Od jednog pesnika zaista previše. Ne radi se o kojekakvim đilkošima za koje svi znaju, već o pesnicima/pevačima koje je Milunka Savić navela. Šta treba da znači sad ova proširena lista? Kakve veze imaju Sinan i Karleuša sa pesnicima i tekstopiscima? Oni samo krešte tuđe tekstove. Nisi na njih mislio kad si govorio o istom košu, nemoj sad da se vadiš.

 

[krasuljak]

Само да поновим да нечија слушаност или читаност ми не чине довољно да будем срећан да будем с њима.

A s kim bi voleo da budeš? (I ja bih volela da mi je tata Nikola Tesla.) Iz sličnih razloga se, čini mi se, Džoni Štulić povukao u ilegalu.

Колико знам, рекордер по броју посета на јујтубу је Екрем Јеврић. Колико људи зна њега, а ко изузетног књижевника, презимењака му, Небојшу?.

Ovo si totalno izlupao. Nema nikakve veze s mojim postom koji si citirao. Kakve veze ima Ekrem s betoniranjem jadranske obale?

О Пинковим звездама не бих овом приликом.

I ne treba. Oni i ne spadaju ovde, osim ako si mislio na Marinu Tucaković... A koja je pa ona zvezda?

 

[krasuljak]

Sviđaju mi se pesme Zorana Dašića, vođe grupe Legende. Šta to njemu konkretno fali da bi bio pesnik?

 

[grmilko]

Неуобичајено за једног модератора да испољи толико жустрине и нетолеранције за туђе мишљење.

dok ove koje je Milunka Savić navela svi znamo, a znamo i njihove pesme napamet.

Нисам поредио наведене са Синаном или Карлеушом, али сам их навео да покажем нелогичност оцењивања квалитета са популарношћу.
То што ми знамо нечије песме напамет, није само по себи доказ квалитета.

То што знаш све песме ЕКВ, значи чи да су били бољи песници од рецимо Сладоја, Костића или Мариокова, чије не знате ни једну.

Значи, мој коментар нема везе са наведеним музичарима, него искључиво са критеријумом да ја доказ квалитета висока тиражност.

На ових неколико коментара, нисам рекао ништа ружно ни о коме, осим о Скерлићу, за кога ћу вечно сматрати да је био мамлаз.
Ако ја часитм некога са каквог медија, и моје већ написане песме муду медисјки експониране, да их много људи зна напамет, значи ли то да ће постати боље? Не значи.,

Квалитет песме не зависи од броја оних који је знају напамет. Ако се не слажемо са овом тврдњом, онда не вреди даље да причамо.
Уосталом, навео сам пример да је од свих мојих песама, највише њих чуло за ону реге-пародију, коју је на Пинку изводио репер.. Што не значи да ми је то најбоља песма. Напротив.
И не знам какву логичку фалинку нађе мом помињању Екрема. Сви су чули за Кућа-посо. За песме Небојше Јеврића ретко ко. По твом мишљењу, Екрем је бољи.

 

[grmilko]

Sviđaju mi se pesme Zorana Dašića, vođe grupe Legende. Šta to njemu konkretno fali da bi bio pesnik?

Не знам коме је постављено питање. Али да кажем своје субјективно мишљење:Не знам ко је рекао да му фали. Нигде нисам прочитао ни један коментар за ни против Дашиног третирања као песника. Имао сам част да ућествујемо на једној давној колаж-приредби,. Мислим да је добро што се "наслања" на фолклор (који се сада бенигније зове етно), јер је то нешто наше, боље него да "увози" туђе мелосе.
Мада, понегде ми је мало нападна сличност неких песама са неким изворним. Рецимо,, често ме понешто подсети на "Ако умрам ил загинам".

Уз признање да је то моје субјективно мишљење, али песме "Точак живота" и "Годинама" су заслужиле место у свакој антологији поезије. Не знам д али је он аутор, али, ако бих икада правио неку антологију, ставиуо бих барем једну. А музички ми се највише допада "Не питај", али то је други падеж.

 

[krasuljak]

Не знам ко је рекао да му фали. Нигде нисам прочитао ни један коментар за ни против Дашиног третирања као песника.

Sama sam izvukla zaključak iz ovoga

Основна разлика песник-тесктописац је та што песник следи поетске законитости, метрика и остало, а текстписац се прилагођава музичким.

Mislim da Daša prilagođava muziku svojim pesmama, baš kao i Štulić, Balašević, pok. Mladenović i Stevanović.

Немој, ако Бога знаш, у исти кош све њих, преклињем те!

Sad više ne znam ko spada u "sve njih" a ko ne.

Неуобичајено за једног модератора да испољи толико жустрине и нетолеранције за туђе мишљење.

Prvi si počeo s netolerancijom i preklinjanjem.

По твом мишљењу, Екрем је бољи.

Vidiš, kad nisi moderator, onda imaš pravo da imputiraš ovako nešto. Svaka čast.

 

[Mensch-Maschine]

Svaki put kada neko Li Mena nazove reperom, jedan reper na svetu se zagrcne na kokicu.

 

[grmilko]

Када већ хируршки сецирамо једно другом речи, и на апотекарску вагу мећемо:

Sama sam izvukla zaključak iz ovoga
Основна разлика песник-тесктописац је та што песник следи поетске законитости, метрика и остало, а текстописац се прилагођава музичким.

Остајем при томе да текстописац мора да се равна према музичким правилима, што не значи уанпред да то што напише неће бити поетsки вредно.
Мислим да можемо у највећем броју случајева, погодити који је текст "изворан" то јест писан као песма за себе, а који за музику.
Јесте, причао сам са неким композитрима, и наводили су ми као ману строго праћење законитости риме, метрике итд. (Иначе сам највећи римофил).
Комппозитпру је монотона песма са 4 строфе у истoј метрици. За музику песму мораш да изломиш.
Па ти онда композитор каже: Овде ми фали музике за пола такта. Или, овд еје пола такта вишак, сеци. Како да сечеш?

Пример:
Као римофил, више причам о народњацима, јер је код њих правилнија метрика и више риме. Када је покојна Рада Тодоровић-Бабић писала такође сад покојном Милану «Баш ми се не да», рекао Благоје Кошанин: Са оваквим ритмом, не могу да завршим сторфу овде, дај попуни. И она дода «Сунце моје мало није нам се дало да заједно градимо свој дом». Речи које она не би тражила да није композитор захтевао. Наравно да је дужина те фразе зависила од Благојевог захтева а не њене песничке накане.

Онда сам ја питао неке композитре да ми дају неку матрицу, па да јој се прилагођавам. Али авај! Готово сваки тражи текст, јер му текст већ сам по себи заврши огроман део посла. Радован Јовићевић, с којим сам служио војску, говорио да прво ради музику, требало је нешто да пробамо, али оде и УСА ваљда.

Одужих, али то је оно што ја мислим о теми текстописац-песник. Не да ја мислим, него сам то чуо од много композитора...

Уосталом, у поезији можеш да имаш радњу, па оно: увод-разрада-закључак, па можеш да будеш наративан, да одужиш ко Шантићево "Претпразнично вече".
У музици се више хвата на слоган, фразу по којој ће се памтити цела песма. У највећем броју случајева, нико не памти цео текст, него тај рефрен, слоган.,.
Тако да у тексту за музику не сме бити много метафора ни филозофирања, јер за то слушалац нема ни воље ни времена да похвата те конце.
*
Имао сам једну причу на ту тему, са чувеним композитором филмске музике. Тебало је да радимо нешто наменски, па није успело. Тражио је да пишем нешто баш тралала, јер је било намењено више деци, што би им лако улазило у уво, али то нисам могао,
*
Један други комппозитор, народњачко-шлагерски ми је замерао рецимо, на стиху:
"Да л је јава ил' су сање..." рекавши да тај синоним "сање" за снове може да прође у поезији кад се чита, али не може у музици, јер се тада стопи са претходним речима па испадне "ил сусање", па то "сусање" испадне као нека глаголска именица.

 

[grmilko]

Немој, ако Бога знаш, у исти кош све њих, преклињем те!

Да и то појасним: Једно је поезија деце са трга Зо, друго је рецимо нешто што је писао Добрица, пасторала или шта слично.
Тако и овде: једно је када неко ко живи како су они несрећници живели,(кажем несрећници када се сетим са колико су година отишли) и писали како их неко посматра, а друга ствар када Арсен напише нешо лежерно са дозом лаког хумора, трећа ствар када Балаш напише нешто из свог миљеа, па још дода оне чардаш-виолине.

Знали, у том смислу нису у истом кошу. Бора Чорба је лаф, који ме је давно, на основу па прочитаних песама, позвао да му 2 пута отворим вече у "Душку Радовићу". Значи, свака му част у сваком погледу. Али, не могу у сиит кош неке његове из те "плочничке поезије" са, рецимо, Сладојевим "Далеко је Хиландар". Оба су великани, али не мгу да их сместим у исти фолдер.

 

[grmilko]

По твом мишљењу, Екрем је бољи.
Vidiš, kad nisi moderator, onda imaš pravo da imputiraš ovako nešto. Svaka čast.

Не импутирам него само појачавам неке релације да покажем да није основно мерило колико људи зна нешто напамет.

Колико Душкових феноменалних песама нико не зна, а знају сви "Главо луда". То је, иначе, писао по задатку, на готову музику.

А колико људи зна ову сторфу:

Нестаће наде, жеље и снви
које си у две рчи свила
погнуће главу јабланви
када ти будеш одлазила...

Колико то људи зна? Мало, врло мало. А сви знају "ишли смо у Африку да садимо паприку". Да., Ршум, нећете веровати. Има целу књигу љуавних песама о којима се врло мало зна...А добре су. Ко не еврује, нека потражи...

 

[grmilko]

Svaki put kada neko Li Mena nazove reperom, jedan reper na svetu se zagrcne na kokicu.

Не једем кокице, управо зато што сам се као клинац био загрцнуо, она љуспа ми се залепила у грлу.

Морам да признам да о репу знам врло мало, па то да ли је Нинола "Лимени" репер, збиља не знам. Знам да се тако представља, да је та моја паодија музички смештена у реге, о коме још мање знам. Веровао сам људима на реч да је Лимени репер, без "критичког разматрања" те тврдње..

Некада су "Зланти прсти" певали "Мала, играјмо реге", што су неки пародирали са "Мала, додај ми јеге".

 

[krasuljak]

Ima Ršum i Zov tetreba.

A što se tiče dece sa stanice zoo (znam na koga misliš), oni su jednostavno pisali o životu koji su živeli i kako su ga videli. Nisu baš svi rasli uz tamburaše. Ne moram da budem narkoman ili hipik, da bi mi se dopao, recimo, mjuzikl Kosa.

 

[grmilko]

Нисам ни ја, па сам је гледао 4 пута. Јесте то Форман урадио... Примамљиво као Кокакола рецимо...
Међутим, више немам намеру да је гледам. Под свом том бенигношћу, пропагира рушење и традиције и породице. Неко тамо са пуно љубави спрема свадбу за ћерку, да би неко упао и све ти развалио.
Јесу они фини и златни, али мом одгоју није појмљив тај промискуитетни секс, да девјка не зна ко је отац детета...

А музика... Верници кажу да је Деница, када се тек одметнуо од Свевишњег, људе прво мамио лепотом. жене и музике.

*
А за Ршума... Знам да вси боље знају и "Зов тетреба" и "Рошави анђео" него ове, али то само показује моју тврдњу да квалитет не иде увек на врх. Наравно, и ове две имају свој квалитет, само у другом жанру, али ипак...

 

[Vrela Cica]

Sviđaju mi se pesme Zorana Dašića, vođe grupe Legende. Šta to njemu konkretno fali da bi bio pesnik?

Sta mu fali? Pa, njihove pesme su tako spore i dosadne. Ja ne znam, kako to neko moze da slusa. Ja sam ranije radila kao Pevacica, i onda se neko tako depresivan, pijan i dosadan nadje i trazi mi "Legende". Pa to je kao eutanazija.Mnogo, mnogo depresivna muzika. Da bi neko pisao pesme on mora da ima neku rimu. Pustite ove savremene "pesnike", koji nabacuju kojekakve ideje, pa onda jos i neki performans, skinu se goli, pokazu doope i pa to nazovu poezija. Eto, Krasuljku, predlazem ti da uporedis Desanku Maksimovic sa tim Dasicem. Nije bitno da li volis Desanku, koju ja volim popularno da nazovem D.M. (di, em). Malo je nas pesnika, koji smo istovremeno i uspesni tekstopisci.

 

[Rayela]

Slazem se, samo mnogi tekstopisci prave tekstove na osnovu melodija, a ja pravim pesme i poeziju i hitove iz srca. Ja sam zbog toga drugacija od ostalih pusaca. Za mene je pozeija glas, glas mog srca i dusa. Pravo ogledalo duse.

Mnogi, ali ne bas i svi. Za Arsena Dedica mislim da prvo napise pesmu, a onda sedne za klavir tako da je muzika samo pratnja za divne stihove.


Krasuljak je pomenula"Kosu", ja bih da pomenem i Bitlse, ali i desetine bluz muzicara, pa i Barbaru Strejsend gde covek ne zna da li
je bolji tekst ili muzika.
Nazalost ( ili na srecu) ne poznajem tvoje stihove, tvoj glas i verovatno ce tako i ostati.

 

[Direkt]

Тако да у тексту за музику не сме бити много метафора ни филозофирања, јер за то слушалац нема ни воље ни времена да похвата те конце.

To je već netačno. Mnogi tekstopisci upravo implementiraju nešto dublje u svoje tekstove, pregršt stranih izvođača, uglavnom indie i neke fuzije muzike.
Kurt Kobejn je jedan od primera.

Swans je odličan primer, Gira je neverovatan tekstopisac.
A sad me zanima u šta ovo može da se svrsta
Moje, naravno, pa da vidim neku kritiku, i da li se može paralelno tekst uvrstiti i u poeziju kao što ide i uz muziku

 

[krasuljak]

To je već netačno. Mnogi tekstopisci upravo implementiraju nešto dublje u svoje tekstove, pregršt stranih izvođača, uglavnom indie i neke fuzije muzike.
Kurt Kobejn je jedan od primera.

Swans je odličan primer, Gira je neverovatan tekstopisac.
A sad me zanima u šta ovo može da se svrsta
Moje, naravno, pa da vidim neku kritiku, i da li se može paralelno tekst uvrstiti i u poeziju kao što ide i uz muziku

Ne volim da slušam rep, ali se često divim tekstovima. Ja bih to ladno svrstala u poeziju.
Direkt, nije ti ovo loše.

 

[Vrela Cica]

Mnogi, ali ne bas i svi. Za Arsena Dedica mislim da prvo napise pesmu, a onda sedne za klavir tako da je muzika samo pratnja za divne stihove.


Krasuljak je pomenula"Kosu", ja bih da pomenem i Bitlse, ali i desetine bluz muzicara, pa i Barbaru Strejsend gde covek ne zna da li
je bolji tekst ili muzika.
Nazalost ( ili na srecu) ne poznajem tvoje stihove, tvoj glas i verovatno ce tako i ostati.

Ja bid spomenula sebe i Lejdi Gagu.