Sta ne postoji? Ono so ti ne zelis da postoji jel?
Tvoje neverovanje ne moze ukinuti Boga...
Bog je Apsolut i on je postavio merila dobra i zla... to je univerzalno dobro i zlo...
Ono sto Bog kaze...
Kazes : "Ono što se čini dobrim itekako može prouzrokovati zlo i obratno."
Tacno ono sto se cini dobro znaci nije dobro....
I sam onda kazes da ono sto nije dobro moze prouzrokovati zlo...
Kazes Roditelji iz prevelikog dobra od deteta naprave zlog čoveka.
To je nemoguce... to sto se cini da je preveliko dobro je zlo...
Jer samo zlo stvara zlo i dobro dobro...
Zakon uzroka i posledice...
" Sto covek poseje to ce poznjeti.. " Galatima 6:7
Bogami si se potrudila da odgovoriš. Bogami ću i ja da se potrudim. Pitanje je da li možeš da shvatiš ono što budem pisao, a sve ću da obrazložim.
Evo već na samom početku iznosiš pogrešan stav iliti zaključak o mome razmišljanju.
Ja sve što zamislim to i postoji. Jer ne možemo reći da misli ne postoje.
Dakle, nema moga neverovanja. Ako kažeš neverovanje, onda moraš reći šta ne verujem.
Mi čim smo pomislili, izgovorili, napisali Bog, on već postoji.
Šta god da zamisliš to postoji.
Postojanje nije stvar moje niti bilo čije želje, sem ako ne promenimo značenje pojmu "postojanje".
Tačno je kao krajnji zaključak da samo zlo stvara zlo i dobro dobro. Eh kada bi sve bilo tako crno-belo.
Jesi li čula za ono da u svakom dobru ima i pomalo zla i u svakom zlu pomalo dobrog.
Nešto je u isto vreme i dobro i zlo.
Ali hajde da uprostimo i svedemo na nivo crno-belog razmišljanja.
Kažem nešto ume biti prividno dobro, a u stvari je zlo. Problem i jeste u tome što je prividno dobro i mi verujemo da je dobro. I možemo svi da verujemo da je dobro, a da to u nekom sledu događaja bude zlo. Mi nismo vidoviti da možemo znati u šta će se nešto što izgleda dobro izroditi.
Dakle, ne možemo ni govoriti sa te tačke o dobru i zlu.
Sud da je nešto dobro ili zlo je subjektivni doživljaj. Taj sud samo uslovno postaje objektivan kada se subjektivni sudovi poklapaju pa ih grupa usvaja kao objektivne. Ali, nezavisno od toga da li su ljudi zli ili dobri (ako procenjujemo ljude), oni kao deo opšteg procesa su onakvi kakvi moraju da budu u kauzalnom sledu i reaguju sasvim kauzalno (znači, kako moraju). Ovo sam preuzeo iz mog prethodnog posta.
Kazes frustracije...
"Frustracije i uzroci frustracija često deluju kao zlo, ali bez frustracija nema razvoja ni kod deteta ni kod odrasle osobe."
Netacno ... frustracije su lose...
Onda sam ja rekla citiram
"Jer ako neko neku stvar ne definise kao zlu....(subjektivno), to mu moze sluziti kao opravdanje da cini zlo, pod izgovorom da nije to zlo.....
Ljudi su skloni racionalizaciji, tj da za lose postupke traze dobro smisljene argumente i da tako obmanjujuci svoj um obmanjuju i druge, ali to je sve prvenstveno na njihovu stetu.......
Vidi, nisam govorio o uzroku frustracija već o samim frustracijama kao subjektivnom doživljaju. Frustracija može da bude odgovor i na vaspitnu meru, pa čak i na nešto što se po pravilu smatra dobrim.
- Ćero, hoćeš li da ručaš.
ona odgovara besno, sva frustrirana:
- Neću, što ste dosadni, jel vidite da nešto radim, kada budem bila gladna uzeću...
Ovo gore što si boldovala je donekle tačno. Ali jedna ista stvar može biti i dobra i zla u zavisnosti od konteksta. Ako se na vrućini hladiš to je dobro, ali ako to činiš na hladnoći...
Skloni su da LAZU SEBE, a samim tim tako lazu I sve oko sebe… Ali odgovorni su za tu svoju samoobmanu…
Dobro je razmisljati o tome sta je dobro, sta je zlo... ukljuciti i svoju savest koja nam svedoci o tome kakvi smo.... i onda mozemo iskontrolisati svoje postupke, tako cemo bolje poznavati sebe i druge ljude... i moci ce mo da ne budemo zli... ukoliko to zelimo...... Znaci dovoljno je nekada samo ukljuciti svoju savest… kazem svoju, ne tudju…
Ti si rekao da je tacno...
I to je i moj odgovor...
Bog je odgovoran za njihovu samoobmanu. Ali, možemo li kazniti Boga?
Pogledaj moj prethodni post.
Pominješ savest, a misliš li da je bezveze ona izreka - put do pakla je popločan dobrim namerama.
Nije savest toliko pouzdana.
Zatim ja kazsem citiram
Duhovno su bolesni... zato su zli..
Ti kazes " Postoje oni koji su duhovno bolesni ali nisu zli, baš naprotiv. Mogu biti preterano i nerazumno dobri na svoju štetu. Međutim lična šteta obično može da pogodi o one bliske njemu."
sto je netacno
Kad kažeš da je netačno onda obrazložiš. Nisi ti učiteljica a ja tvoj đak kome pregledaš domaći rad i kažeš samo netačno. Čak i tada treba da objasniš.
Duhovno bolesni su zli... Dobri a bolesni?
ne poznajes duhovnost niti psihologiju...
I sad to isto ja za tebe mogu da kažem. I ko je u pravu?
Bolest jeste zlo za čoveka, ali čoveka ne možemo zbog toga proglasiti za zlog.
Hajde recimo da možemo, ali onda definiši šta je to zlo i zbog čega su po pravilu uvek zli.
Takodje na kraju kazes da ja izgledam kao dobra dusica a onda imas zlu opasku
nauci sta je dobro a sta zlo, nije tesko...
Samo oni koji znaju sta je dobro a sta zlo su duhovno i psihicki zdrave osobe...
Eto, moja opaska izaziva subjektivan doživljaj, emociju kod tebe i za takvu opasku imas svoj jedinstveni doživljaj i tumačenje.
Kako dolazi do toga?
Percepcija - pročitala si šta sam napisao.
Apercepcija - vrlo značajno - tumačenje - svrstava informaciju u pozitivne, negativne ili neutralne.
Valorizacija - ako tumačenje nije neutralno, vrednosni sistem daje značaj informaciji gde skala može visoko da skoči što nekad rezultira nervnim slomom.
Emocija - psihološki odziv - oči na federe, para iz ušiju...
A ovo što si boldovala. Kako je lako napisati.
A svodi se na to da ljudi misle da znaju šta je dobro a šta zlo. I takvi su najopasniji jer ne sumnjaju da su pogrešili. Zbog takvih se vode ratovi, ubija, masakrira i čini ono što je po njima dobro za čovečanstvo. Ko zna, možda to što su nacisti radili nije bilo zlo. Oni su verovali da nije. Drugi su verovali da jeste. Ovi drugi su pobedili pa poubijali naciste. I ja verujem da su nacisti bili zli. A jesu li ovi drugi oličenje dobra?
