Zasto Srbi jos uvek slave Gavrila PRINCIPA?

[Победоносцев]

Ти другари - Чабриновић, Принцип, и слични - су се изјаснили као анархисти на суђењу. О српској ствари су имали мало да кажу, али им је анархизам био недвосмислено драг.

Тих деценија су анархистички атентати били врло тренди. Један исти такав гоља је нетом пре убио америчког председника, рецимо. Дошао из Италије и убио га. Убили су италијанског краља, француског председника, и тако даље. Увек исте фаце, исте фанатичне очи, исте лудачке приче о класној борби, пропаганди дела, и сличном. Бомбе, бодежи, пиштољи... 'анархиста' је била врло црна реч тих година.

Ако су били добровољци у балканским ратовима, онда је најбоље било да у тим ратовима и погину. Најискреније.

 

[HEFESTOS 1]

Као што рече један његов сабрат пар година раније, на питање зашто је бацио бомбу у кафић и побио случајно затечене - "нема невиних буржуја".

Па, да није крезави грбавац- он би то формулисао као "колатералну штету"...
Шалим се, или не?

 

[Milan od Gruze]

Gavrilo Princip je bio isuvise neiskusan da bi razumeo ko i zasto vuce konce.
Bio je zloupotrebljen a da toga nije bio ni svestan.Stari iskusni lisci su ga zrtvovali za svoju stvar.Kao sto su mnoge pre i posle njega.
Ali on je to ucinio ,iako indoktriniran, iz patriotskih razloga.
Tragicna sudbina jednog naivnog ali hrabrog rodoljuba.

Ovaj cin nije bio razlog, ali je bio povod, Inicijalna kapisla koja je oslobodila mnoge narode pod Austrogarskom imperijom.
Cena je bila visoka, a nju su platili Srbi.

 

[peti ligament]

Ти другари - Чабриновић, Принцип, и слични - су се изјаснили као анархисти на суђењу. О српској ствари су имали мало да кажу, али им је анархизам био недвосмислено драг.

Тих деценија су анархистички атентати били врло тренди. Један исти такав гоља је нетом пре убио америчког председника, рецимо. Дошао из Италије и убио га. Убили су италијанског краља, француског председника, и тако даље. Увек исте фаце, исте фанатичне очи, исте лудачке приче о класној борби, пропаганди дела, и сличном. Бомбе, бодежи, пиштољи... 'анархиста' је била врло црна реч тих година.

Ако су били добровољци у балканским ратовима, онда је најбоље било да у тим ратовима и погину. Најискреније.

Da, ali spisak osuđenih u Sarajevskom procesu je poduži, i osim ovih anarhista uključuje i imena Veljka Čubrilovića i Miška Jovanovića, za koje ne bih mogao reći da bi u budućnosti naginjali bilo kakvim komunizmima, prije svega jer su bili religiozni i obrazovani ljudi, obojica iz trgovačkih porodica, prvi silom prilika učitelj, drugi za to doba izuzetno imućan čovjek, trgovac.
I pored toga, sve su stavili na kocku, i mislim da je jasno da su im motivi bili borba za oslobođenje Srba, nikako neke klasne revolucije.

 

[sveznadar]

Не може издајник схватити родољуба.

Не може дезертер схватити војника.

Не може кукавица схватити јунака.

Гаврило Принцип је био родољуб, војник и јунак!

Читао је Дучића:

"Свесна и посвећена храброст, то је највећи степен херојства.Част и дужност, то су два највећа покретача сваког хероја."

Читао је Његоша:

"А богу је жертва најмилија,

поток крви кад провре тирјанске."

"...ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!"

Сенека: "Ниједна жртва није пријатнија богу од тиранске крви”.

Читао је и Косту Абрашевића:

"Црвена је крвца што кипи у нама;

Црвена је муња што облак пролама,

Црвено је небо кад се зором смије,

Црвен нам је барјак, што се гордо вије,

Црвена је мржња у нашим грудима,

Па и гнев је црвен што нас обузима.

О, тирани, чујте — не треба вам крити —

И освета наша црвена ће бити."

Читао је и маштао је о слободи.

И кад је тиранин прво окупирао, а онда и анектирао његову земљу, кад је тиранин одлучио да на маневрима вежба напад на Србију,

кад је одлучио да се на Видовдан наруга српском народу и косовским јунацима, тиранину је судбина била запечаћена.

Упозорења да надвојвода не треба да иде у Сарајево пристизала су са свих страна, из Беча, Будимпеште, Берлина, САД и Београда.

Међутим, надвојвода је сматрао да је, као генерални инспектор аустроугарских оружаних снага, обавезан да дође у Сарајево.

Дошао и остао.

Сто и кусур година касније родољуб, војник и јунак Гаврило Принцип и даље живи и живеће док је Срба.

Терориста !

 

[đavolčić]

Da, ali je jos manje bilo srpsko.....

Sarajevo nikada nije bilo srpski grad.

Blajbi ti kad lupiš baš lupiš.

- - - - - - - - - -

Терориста !

E kad ti kažeš...

 

[alfalogo]

bedni zombi je svako onaj ko principa naziva teroristom ili banditom.

Pa sad, ako je njega izmanipulisala nemačka tajna služba- onda ne možeš ni da znaš šta o njemu treba da misliš. Pre svega što je ubio nekog ko i nije bio preterano ratoboran.
Od svega najpre da je taj Ferninand smeto nemcima. Pa i ako smo se dogovorili da je valiki rat počeo zbog Belgije

 

[Scott Isle]

bedni zombi je svako onaj ko principa naziva teroristom ili banditom.

Princip jeste bio terorista, Austrijancima, ali ne nama. Nama je heroj, ubio okupatora, kriminalca.
Pitanje je sto mi slavimo teroristu. Odgovor je, nama je heroj i mi slavimo heroja.

 

[Droid]

Да ли си чуо за оно- Није сваки живот вредан живљења?

Ti hoces da kazes vise "Nije svaka nacija vredna postojanja". Ne znam bas. Jedan, sto ljudi, pa nekako da zrtvujes, ali celu naciju unakaziti samo da se ne bi postovala spoljnopoliticka agenda SAD...

 

[Emihs]

Da, ali spisak osuđenih u Sarajevskom procesu je poduži, i osim ovih anarhista uključuje i imena Veljka Čubrilovića i Miška Jovanovića, za koje ne bih mogao reći da bi u budućnosti naginjali bilo kakvim komunizmima, prije svega jer su bili religiozni i obrazovani ljudi, obojica iz trgovačkih porodica, prvi silom prilika učitelj, drugi za to doba izuzetno imućan čovjek, trgovac.
I pored toga, sve su stavili na kocku, i mislim da je jasno da su im motivi bili borba za oslobođenje Srba, nikako neke klasne revolucije.

Млада Босна је имала јасан и недвосмислен циљ :
1) борба против окупације од стране Аустроугарскеа
2) њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама.
Свако ко је био за ту идеју тада је добродошао.Нажалост постојале су екстремне формације попут "Црна рука" у Краљевини Србији које су имале потпуно исти концепт.Црну руку су углавном чинили релативно млађи завереници умјешани у убиство краља Александра и краљице Драге, али је главна личност био пуковник Драгутин Димитријевић Апис.

Главне тачке Устава и Правилника организације „Уједињење или смрт“ су:
1. У циљу остварења народног идеала, уједињења Српства, ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин, без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај, који искрено буде служио овој идеји.
2. Организација претпоставља револуциону борбу културној, стога јој је институција апсолутно тајна за шири круг.
3. Организација носи назив „Уједињење или смрт“.
4. За испуњење овога задатка, организација, према карактеру свога бића, утиче на све службене факторе у Србији, као Пијемонту, и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој.

Не треба никада заборавити да је Апис пресудом војних судова проглашен кривим за издају и осуђен на смрт 24. јуна 1917, дакле пре краја првог великог рата.
Могло је то и морало далеко боље, за Гаврила је још прерано говорити (историјски гледајући га као индивидуалну личност) али тај младић је искоришћен, ја уопште не сумњам у његово родољубље, сумњам у његову зрелост и менторе.Не мислим да је он одговоран за огромно страдање Срба, одговоран је рат и то велики рат.Сама чињеница да је Апис осуђен на смрт пре краја великог рата говори и то од стране краља и војног суда говори колико смо били наивно увучени.Од кога?Показаће вријеме, можда је још увјек рано за анализирање историјских чињеница и отварање неких архива великих сила и учесника великог рата...

 

[Emihs]

Stanoje Stanojević navodi da je Apis 15. juna na sjednici Glavnog odbora udruženja Ujedinjenje ili smrt saopštio da je poslao neke ljude da ubiju F. Ferdinanda, i da će njegovim ubistvom, pošto je on vođa ratne struje, biti spriječen rat.
Dakle Apisov motiv je bio sprečavanje rata, jer je izgleda imao strah da su manevri u BiH u stvari samo prva faza tog rata od kog je strahovao, jer je bio i više nego svjestan stanja u Srbiji nakon dva balkanska rata. Ironija, zar ne?

Inače, tog dana i na tom mjestu su ga ostali članovi odbora ubijedili u suludost te ideje, i on je pristao da se cijela zavjera obustavi, ali dockan.

Да само што Фердинанд није представљао ратоборну струју АУ.
Нема сумње да је иза Гаврила стајала Црна рука, заправо по плану Гаврило није нити планиран да буде атентатор али ето субина је тако хтјела да баш на њега налети...

 

[Dе Sisti]

Да само што Фердинанд није представљао ратоборну струју АУ.
Нема сумње да је иза Гаврила стајала Црна рука, заправо по плану Гаврило није нити планиран да буде атентатор али ето субина је тако хјтела да баш на њега налети...

Čak ni Franc Jozef nije bio jastreb

 

[dragon x]

Ti hoces da kazes vise "Nije svaka nacija vredna postojanja". Ne znam bas. Jedan, sto ljudi, pa nekako da zrtvujes, ali celu naciju unakaziti samo da se ne bi postovala spoljnopoliticka agenda SAD...

Ti ne shvataš. Spoljno politička agenda SAD ne predviđa Srbe u postojanju. Niti narode slične Srbima, sve to po njima treba da nestane.
Dok tebi dođe iz doopeta u glavu biće svakako kasno.

 

[Dе Sisti]

Ti ne shvataš. Spoljno politička agenda SAD ne predviđa Srbe u postojanju. Niti narode slične Srbima, sve to po njima treba da nestane.
Dok tebi dođe iz doopeta u glavu biće svakako kasno.

To su glooposti

 

[Straks92]

Pa da su hteli da nestanemo to bi uradili 99 kada smo bili omrazeni u citavom svetu a Ruse bolelo uvo za nas.

 

[sumnjivo lice]

Čak ni Franc Jozef nije bio jastreb

kakav jastreb bio je lovac.Principa danas treba da slave drustva za zastitu zivotinja,jer je taj psihopata Franz na svom kontu za samo jednu godinu imao odstreljene pet hiljada krupne divljaci.Ludak je citav zivot proveo u lovu ubijajuci zivotinje.PETA treba da stampa majice sa Principovim likom

 

[dragon x]

To su glooposti

Bio bih presrećan kad bi znao da si u pravu.
Današnji ekonomski stručnjaci sankcije opisuju kao srednjevjekovne opsade gradova a ako uzmemo da je samo u Iraku umrlo 500 000 djece usled rata i istih imamo već razlog da se dobro zabrinemo...

 

[peti ligament]

Да само што Фердинанд није представљао ратоборну струју АУ.

Koju je onda predstavljao?
Ono što ja znam je da je bio predvodnik ideje o širenju na istok, a nešto sumnjam da se tu mislilo na neke druge metode, osim ratnih?

Нема сумње да је иза Гаврила стајала Црна рука, заправо по плану Гаврило није нити планиран да буде атентатор али ето субина је тако хтјела да баш на њега налети...

Iza Gavrila je stajala Mlada Bosna, a djelovi udruženja Ujedinjenje ili smrt su mu obezbijedili logistiku, da bi kasnije pokušali da ga zaustave u onome što su prvobitno odobrili.
Gavrilo je planiran kao atentator, baš kao i ostali učesnici, tj. ko prvi bude imao priliku.

 

[alfalogo]

Млада Босна је имала јасан и недвосмислен циљ :
1) борба против окупације од стране Аустроугарскеа
2) њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама.
Свако ко је био за ту идеју тада је добродошао.Нажалост постојале су екстремне формације попут "Црна рука" у Краљевини Србији које су имале потпуно исти концепт.Црну руку су углавном чинили релативно млађи завереници умјешани у убиство краља Александра и краљице Драге, али је главна личност био пуковник Драгутин Димитријевић Апис.

Главне тачке Устава и Правилника организације „Уједињење или смрт“ су:
1. У циљу остварења народног идеала, уједињења Српства, ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин, без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај, који искрено буде служио овој идеји.
2. Организација претпоставља револуциону борбу културној, стога јој је институција апсолутно тајна за шири круг.
3. Организација носи назив „Уједињење или смрт“.
4. За испуњење овога задатка, организација, према карактеру свога бића, утиче на све службене факторе у Србији, као Пијемонту, и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој.

Не треба никада заборавити да је Апис пресудом војних судова проглашен кривим за издају и осуђен на смрт 24. јуна 1917, дакле пре краја првог великог рата.
Могло је то и морало далеко боље, за Гаврила је још прерано говорити (историјски гледајући га као индивидуалну личност) али тај младић је искоришћен, ја уопште не сумњам у његово родољубље, сумњам у његову зрелост и менторе.Не мислим да је он одговоран за огромно страдање Срба, одговоран је рат и то велики рат.Сама чињеница да је Апис осуђен на смрт пре краја великог рата говори и то од стране краља и војног суда говори колико смо били наивно увучени.Од кога?Показаће вријеме, можда је још увјек рано за анализирање историјских чињеница и отварање неких архива великих сила и учесника великог рата...

U najmanju ruku- cela ova priča oko Apisa je jako neprirodna!

 

[Emihs]

Koju je onda predstavljao?
Ono što ja znam je da je bio predvodnik ideje o širenju na istok, a nešto sumnjam da se tu mislilo na neke druge metode, osim ratnih?

Iza Gavrila je stajala Mlada Bosna, a djelovi udruženja Ujedinjenje ili smrt su mu obezbijedili logistiku, da bi kasnije pokušali da ga zaustave u onome što su prvobitno odobrili.
Gavrilo je planiran kao atentator, baš kao i ostali učesnici, tj. ko prvi bude imao priliku.

Ма да али из историје је практично избрисано да атентатори нису ни требали да преживе.
Имали су цијанид код себе како би извршили самоубиство, само да не буду живи ухваћени.
Гаврило и Грабеж су боловали од туберкулозе па су једном ногом већ били у гробу.
По свједочењу први атентатор је био Мухамед Мехмедбашћи али је подбацио (бошњаци данас не уче ову историју).
Касније је свједочио да је одустао јер када је возило пролазило испред њега је био полицајац па се бојао да ће га ухапсити и пре него опали.
Следећи на кога је возило налетило је Недељко Чабриновић који је бацио бомбу али је несрећник профулао те је експлодирала испред другог возила.
Рањени Eric von Merizzi и гроф Boos-Waldeck и још десетак посматрача.Чабриновић је прогутао цијанид и скочио у Мијацку.Али отров није дјеловао?Зашто?Брзо је ухваћен.Да наставимо, возач је наравно након хаоса убрзао и буквално пролетио поред осталих атентатора.Нико више није ни покушао.Након пријема у градској вијећници надвојвода се интересовао за рањене те је изразио жељу да подсјети рањење у болници.То се дешава све исти дан.
Како би био што сигурнији да ће надвојвода стићи до болнице Потиорек је одлучио заобићи градско средиште, али је то заборавио рећи возачу који је у улици Фрање Јосипа скренуо десно. У то вријеме на углу је стајао Гаврило Принцип. Потиорек је тада схватио да возач иде кривим путем рекавши: "Што је ово? Ово је криви пут!" Возач је закочио и кренуо уназад. Како је то радио споро Принцип је имао времена извући пиштољ и испалити неколико хитаца. Надвојвода је погођен у врат, а надвојвоткиња у абдомен.Возач их је одвезао у Конак, гувернерову резиденцију, али иако су обоје били живи када су стигли до Конака убрзо су подлегли ранама. Након што је извршио свој циљ Принцип је уперио пиштољ у себе. Међутим човјек који је примијетио што је Принцип учинио ухватио га је за десну руку и спријечио га у покушају самоубиства. Убрзо су стигла и два полицајца која су ухапсила Принципа. Након саслушања Принципа и Чабриновића, они су одали своје другове у завјери који су, осим Мухамеда Мехмедбашића који је успио побјећи у Србију, ухваћени и осуђени за убиство и издају. Према важећем закону малољетне особе (испод 21 године) нису могле бити осуђене на смрт те су осуђени на 20 година.
То у много чему мијења слику о свему па и о хаотичном атентату са крајњим исходом који се могао на крају назвати успјехом за атентаторе али неуспјех по менторе који су рачунали на смрт атентатора.Судбина бато па то ти је...

 

[HEFESTOS 1]

Ti hoces da kazes vise "Nije svaka nacija vredna postojanja". Ne znam bas. Jedan, sto ljudi, pa nekako da zrtvujes, ali celu naciju unakaziti samo da se ne bi postovala spoljnopoliticka agenda SAD...

Не, то ти хоћеш да кажеш.
Оно што ја хоћу да кажем, а и рекао сам предметном реченицом- суштина је различитости межу нама.
Постоје људи који су спремни на понижавање без краја, да би се сачувао голи живот, а постоје и они, који у томе виде некакве границе.
Та граница је, по мени- место издаје, камен међаш, на који се стално овде саплићемо.

 

[Jami19]

Не, то ти хоћеш да кажеш.
Оно што ја хоћу да кажем, а и рекао сам предметном реченицом- суштина је различитости межу нама.
Постоје људи који су спремни на понижавање без краја, да би се сачувао голи живот, а постоје и они, који у томе виде некакве границе.
Та граница је, по мени- место издаје, камен међаш, на који се стално овде саплићемо.

Dobro ali, ti hoćeš da kažeš da smo možda osiromašili zemlju pod Slobom, ali smo zato stekli jak međunarodni Ugled.

To, aber, uopšte nije Točno.

Naš ugled je, naime, u toaletnoj školjci.

 

[peti ligament]

То у много чему мијења слику о свему па и о хаотичном атентату са крајњим исходом који се могао на крају назвати успјехом за атентаторе али неуспјех по менторе који су рачунали на смрт атентатора.Судбина бато па то ти је...

U potvrdu ove svoje teze, (pukovnik Čedomir) Popović navodi šta mu je pukovnik Apis rekao o atentatu u razgovoru 1915. godine:

"Bio sam ubeđen da je projektovani manevar u Bosni pretekst za upad Austrije u Srbiju, na čelu s glavnokomandujućim austrijske vojske, prestolonaslednikom Francom Ferdinandom. I ja sam u duši užasno strahovao od toga... A ti znaš da je, po nesreći, tada u zemlji vladalo isuviše zaoštreno stanje u pogledu političkih, unutarnjih, borbi. Kakva je bila naša vojnička situacija, to ti je poznato: mogli su pustiti samo jednu-dve konjičke divizije u Srbiju pa ne bi imao ko da ih zaustavi. Dok bi naše trupe pristigle iz južnih krajeva, Srbija bi bila pregažena. Ceo svet, pa i sami mi, našli bismo se pred svršenim činom. I zato, kada je kod mene došao jednog dana u kancelariju Tankosić, i rekao: "Ima nekih mladića Bosanaca, dosadiše mi moleći da im dopustim da odu u Bosnu, hoću li da ih pustim?" - ja sam doista toga trenutka, ne razmišljajući dalje, kazao: "Pa, pusti ih!" Tankosić mi je tada rekao da ti mladići, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, hoće da pokušaju nešto protiv Ferdinanda. Pravo da ti kažem, toga sam trenutka pomislio da je nemoguće da takav atentat uspe, i da možda neće ni doći do njega. Pretpostavljao sam da će austrijski prestolonaslednik biti tako čuvan i osiguran da mu se ne može ništa dogoditi; u najboljem slučaju, da može doći do kakva incidenta, koji bi za njega i njegovu okolinu bio jedan memento, te da uvide da je opasno napadati na Srbiju. U svakom slučaju, nisam mogao pretpostaviti ni u snu da takav atentat može biti povodom za rat protivu Srbije..."

Popović kaže da mu je pukovnik Apis, govoreći o svojim pokušajima da zaustavi atentatore, o tome izričito rekao:

"Ipak, kada sam, posle nekog vremena, razmislio malo više o toj stvari, rešio sam da pokušam da se prebačeni mladići vrate, i da se na svaki način spreči atentat. Taj pokušaj učinjen je preko četnika Đure Šarca. Bilo je dockan. Atentatori, kako ova dvojica što su otišli iz Srbije, tako i oni koji su se zatekli u Sarajevu, nisu hteli da čuju za to..."

Tačnost ovoga Popovićevog kazivanja upotpunjuje činjenica da je Ilić otputovao u Bosanski Brod odmah pošto je 15. juna prebacio bombe i revolvere iz Tuzle u Sarajevo. O tome je Ilić opširno govorio kako u istrazi, tako i na suđenju.

I konačno, kad se govori o ulozi pukovnika Apisa u sarajevskom atentatu, valja uzeti u obzir i svedočenje očevidaca kod kojih je razvijeno osjećanje za istorijsku istinu. Tako je, na primer, Slobodan Jovanović, koji nikad nije bio neprijateljski raspoložen prema pukovniku Apisu, nego koji je, moglo bi se reći, imao čak i izvesnog razumevanja za njega, ovako zaključio svoje razgovore s pukovnikom Apisom, vođene 1914. i 1915. godine povodom njegove uloge u sarajevskom atentatu:

"Prema razgovorima koje sam imao s njime o sarajevskom atentatu, meni se čini da je u stvari bilo ovo. Zavera protivu Franca Ferdinanda skovana je u Bosni, u krugu srpske revolucionarne omladine. Inicijativa nije, dakle, poticala od Apisa. Njemu je samo postavljeno pitanje da li bi s pogledom na međunarodnu situaciju atentat valjalo odložiti. Ako ta situacija nije bila nepovoljna, od njega su tražena oruđa za izvršenja atentata. Apis nije nalazio u međunarodnoj situaciji ničega nepovoljnog, - nije predviđao da atentat može izazvati rat; naprotiv, verovao je da će sprečiti rat! Za akciju Crne ruke protiv Austrije srpska revolucionarna omladina bila je preko potrebna; Apis se bojao da se njeno oduševljenje ne ugasi u neradu, i unapred je bio sklon da svaki njen poduhvat odobri. Ovakav poduhvat kao sarajevski atentat činio mu se naročito dobar, jer se njime na najgromoglasniji način obelodanjivala sva nepopularnost i sva nemoć austrijskog režima u Bosni. U pravom smislu reči Apis nije bio podstrekač sarajevskog atentata; on se više ili manje dao povući bosanskom revolucionarnom omladinom: ko se služi revolucionarnim organizacijama, ulazi neki put u avanture samo stoga da mu ta organizacija ne bi sedela besposlena."

Nekako se previše moći daje Apisu, u smislu da je imao konstantnu i apsolutnu kontrolu nad događajima, dok sam ja više stekao utisak da se trudio da plovi u cijeloj toj bujici raznih pokreta, manje i više strpljivih ljudi, i da je u svemu tome napravio više od jedne pogrešnih procjena, koje su ga, na kraju i koštale glave.

P.S. Mehmedbašić je prebjegao u Crnu Goru, ne u Srbiju

 

[Emihs]

P.S. Mehmedbašić je prebjegao u Crnu Goru, ne u Srbiju

Небитно, свакако се придружио српској војсци гдје је му је уз Аписа суђено на солунском фронту за покушај убиства престолонаследника регента Александра Карађорђевића.Зар то није довољан доказ?Они су по мени били добро слуђени...
Колико знам на крају је умро од усташке руке 1943 у Сарајеву јер је амнестиран након првог великог рата...

 

[peti ligament]

Небитно, свакако се придружио српској војсци гдје је му је уз Аписа суђено на солунском фронту за покушај убиства Александра Карађорђевића.Зар то није довољан доказ?Они су по мени били добро слуђени...
Колико знам на крају је умро од усташке руке 1943 у Сарајеву јер је амнестиран након првог великог рата...

Dovoljan dokaz za šta?