Milioni ljudi svesno izbegavaju osećaj sreće jer misle da će to izazvati nešto pogubno za njih, pokazalo je istraživanje.
Ne mora samo to biti razlog za izbegavanje "sreće" , uglavnom se svede na to da mi posmatramo druge osobe i da zaključujemo da ljudi izbegavaju taj osećaj sreće jer se kosi sa onim kako mi takve stvari doživljavamo. Takođe, sreća ima prilično širok spektar, tako da je najbolje direktno postaviti pitanje osobi šta je za nju sreća i sl.
Novozelandski psiholozi otkrili su da ljudi ne žele da uživaju u trenutku jer se plaše da će to dovesti do nesreće i drugih poražavajućih posledica, piše Dejli Mejl.
Čudno mi je to za Novi Zeland, kako gledam na stvari sreća i "nesreća" se smenjuju i to je neka normalnost, tako da razloga za strah i ne bi trebalo biti jer je to neki prirodan proces. Sa druge strane ovo - dovesti do nesreće i drugih poražavajućih posledica - mi više vuče ka razočaranju što je taj period sreće prošao.
Takođe, u zapadnim i istočnim kulturama, neki izbegavaju sreću jer misle da ih to čini gorom osobom i da bi ih drugi mogli da vide kao sebične, dosadne ili "plitke".
U nezapadnim kulturama, poput Irana i susednih zemalja, strahuju da će im njihovi prijatelji, "zlo oko" ili nešto treće zameriti sreću i da će na kraju biti suočeni s teškim posledicama zbog kojih će patiti.
Složenije je to između zapada i istoka, rekao bih da zapadne kulture više vezuju tu neki sreću za nešto materijalno/dobijeno, dok kod istočnjaka ima dosta varijacija - od religiozne/specifične kulturološke osnove pa sve do filozofskih pogleda.
Nekako mi se čini da su taoisti najdalje otišli sa filozofskim razumevanjem sreće/nesreće - oba su delovi jednog te ništa nije ni toliko pozitivno ni negativno u njima, zajedničko za oba jeste da su prolazni.
Da li se ponekad plašite srećnih trenutaka? Da li uvek posle srećnih trenutaka dolazi nešto loše?
Pa i ne plašim se baš srećnih trenutaka, mada nisam ni neko ko je poznat po uživanju u takvim momentima, pogotovu kada sam okružen ljudima. U različitim periodima vremena osećaj za sreću mi varira, nekada se odnosi samo na to da nisam u zdravstvenim problemima ili da znam da je stanje u kome sam samo momentalno i prolazno.
Ne mora nužno da dođe nešto loše posle srećnih momenata, samo što ti srećni momenti najčešće brzo prolaze, dok su nesrećni uglavnom jači po doživljaju/intenzitetu a i ljudi ih često povezuju sa nekim ličnim neuspehom ili pak strahom.
Po meni najčešće smo u nekim neutralnim vodama, sa par srećnih i nesrećnih momenata - jednostavno to dođe život.
