Zašto se neki ljudi plaše sreće?

[Džudi S]

Milioni ljudi svesno izbegavaju osećaj sreće jer misle da će to izazvati nešto pogubno za njih, pokazalo je istraživanje.

Novozelandski psiholozi otkrili su da ljudi ne žele da uživaju u trenutku jer se plaše da će to dovesti do nesreće i drugih poražavajućih posledica, piše Dejli Mejl.

Takođe, u zapadnim i istočnim kulturama, neki izbegavaju sreću jer misle da ih to čini gorom osobom i da bi ih drugi mogli da vide kao sebične, dosadne ili "plitke".

U nezapadnim kulturama, poput Irana i susednih zemalja, strahuju da će im njihovi prijatelji, "zlo oko" ili nešto treće zameriti sreću i da će na kraju biti suočeni s teškim posledicama zbog kojih će patiti.

Nastavak na https://www.b92.net/o/zivot/vesti?nav_id=825777

Foto Pixabay.com

****

Da li se ponekad plašite srećnih trenutaka? Da li uvek posle srećnih trenutaka dolazi nešto loše?

 

[Soradze]

Razni ljudi, razne ćudi...
Svi narodi sveta imaju neka svoja sujeverja, nečemu daju drugačiju važnost nego narodi sa druge strane
kugle... Meni je to interesantno... I to ne samo po pitanju sreće... zamisli koliko ima različitih shvatanja, strahova,
čudesa po pitanju brojeva... U nekim zemljama ne postoji 13. sprat, već posle 12. dolazi 14., hahahahahah

Sve me podseća na crne mace i na merdevine ispod kojih ne smeš da prođeš...

Srećom, ljudi u našoj kulturi ne razmišljaju u pravcu ovih istraživanja...
Lično kada sam srećna sa decom, ne mogu misliti da me iza ćoška čeka neka nevolja...
Sreća u porodici, sa roditeljima, prijateljima, decom, toliko ispunjava ljude naših krajeva,
da nemaju vremena da razmišljaju o nesreći... i ne treba!

Lično se ne plašim srećnih trenutaka... Naprotiv, svesna sam ih i uvek želim da ih zapamtim...
Pa u zlim vremenima da ih izvučem iz fioke sećanja i da uživam u lepoti koja se nastanila zauvek u meni...

Moj tata je umeo da kaže: "Tako nam je dobro... odoh da stavim kamenčić u cipelu... da me ipak nešto žulja"...

 

[Nemoguća Могућност]

Da li se ponekad plašite srećnih trenutaka? Da li uvek posle srećnih trenutaka dolazi nešto loše?

Jok! Sa radoscu ih prihvatam!
To je zato mi se vec previse toga loseg vec dogodilo.

 

[Zauz]

https://twitter.com/x/status/1716511042585424232

 

[DaRkGuitaRist88]

Pa i ne plase se, vise se plase posle kad je upoznaju da he ne izgube a to boli...

 

[Black_star]

što više, bože pomozi...

 

[The_Night_Hawk]

Pogledajte prilog 1588175Milioni ljudi svesno izbegavaju osećaj sreće jer misle da će to izazvati nešto pogubno za njih, pokazalo je istraživanje.

Novozelandski psiholozi otkrili su da ljudi ne žele da uživaju u trenutku jer se plaše da će to dovesti do nesreće i drugih poražavajućih posledica, piše Dejli Mejl.

Takođe, u zapadnim i istočnim kulturama, neki izbegavaju sreću jer misle da ih to čini gorom osobom i da bi ih drugi mogli da vide kao sebične, dosadne ili "plitke".

U nezapadnim kulturama, poput Irana i susednih zemalja, strahuju da će im njihovi prijatelji, "zlo oko" ili nešto treće zameriti sreću i da će na kraju biti suočeni s teškim posledicama zbog kojih će patiti.

Nastavak na https://www.b92.net/o/zivot/vesti?nav_id=825777

Foto Pixabay.com

****

Da li se ponekad plašite srećnih trenutaka? Da li uvek posle srećnih trenutaka dolazi nešto loše?

Jok ja.
To da se neko plassi srecce jer da ne cuje zlo
to su narodni obiaji u sujeverja
kao sto vidimo i na drugom kraju planete isto kao ovde
Ne plassim se srecce
samo je treba prepoznati i ne uveravati sebe u suprotno
a to bas nije lako.

 

[ambidekster65]

Ne plašim se uopšte sreće. Ne razumijem narode i ljude koji je se plaše. Nisam opterećen da mi svaki dan bude srećan. Kad sreća dođe - dobrodošla. Ne treba mi puno da budem srećan. Posebno je važna sreća u ljubavi. Što bi rekao Tony Cetinski: "Onaj tko te ljubi sretan je".

 

[Џорџи]

Msm da nisu oni toliko pametni da znaju sta sledi posle,tako su melanholicni navikli na lose,svakodnevno kukanje im udje u krv,glume zrtve i ne mogu da se zamisle u drugoj ulozi

 

[Džudi S]

https://twitter.com/x/status/1716511042585424232

Poznajem dve osobe koje ne znaju da se raduju. Ne pokazuju znake depresije, jednostavno, ne znaju kako da uživaju u životu, ne znaju da budu srećni.

Msm da nisu oni toliko pametni da znaju sta sledi posle,tako su melanholicni navikli na lose,svakodnevno kukanje im udje u krv,glume zrtve i ne mogu da se zamisle u drugoj ulozi

Slažem se. Mnoge melahnolične i depresivne osobe koje zbog mentalnog poremećaja, i iz navike ne znaju, ne žele da budu srećne.

****

Uglavnom sam neutralno raspoložena, ali znam da se radujem i da uživam u srećnim trenucima.

 

[Zauz]

Poznajem dve osobe koje ne znaju da se raduju. Ne pokazuju znake depresije, jednostavno, ne znaju kako da uživaju u životu, ne znaju da budu srećni.

Narcisoidni poremecaj licnosti prikriveni narcis,prema svima super a sve otrovne reci i psihicka agresija prema bliznjima,znam i ja za takve.Kao i bliznji koje ubije n.p.l. pojam sa "ne znas da se obradujes" dok,pri tom,svaki put kad se raduju "a sta se kao bolesnici smejete,sta vam je mesno kao"gde ugase radost i volju za zivotom koju gase redovno bliznjima.
Tu su i sadisti,psihopate sa sociopatama,
horderi,emotivni.manipulatori kao tip licnosti te mnogi drugi koji ne umeju da se raduju tako da za to ima mnogo razloga i mogucih pojasnjenja.

 

[Džudi S]

@Zauz Mislim da su moji bliski, bliski rođaci stalno ozbiljni i nekako napeti..Mladi su otišli od svoje porodice. Mladi su negovali i vaspitali decu.

Zapravo, moja bliska rođaka zna da se obraduje, rođak ne.
Radio je na ozbiljnom radnom mestu, koje je bilo pomalo napeto, mnogo odgovorno. Treba mu mnogo, mnogo vremena da bi se opustio..

Ja ih razumem. Volim ih. Samo u skladu sa temom pišem da postoje ljudi koji ne znaju, ne mogu da žive opušteno i da se raduju.

 

[Džudi S]

@Džudi S pisem isto u skladu sa temom
koja je veoma kompleksna i slojevita.
Odnosi se na osobe,daje odgovor na naslov.

Naravno, razumem te. I slažem se sa tobom.

 

[Zauz]

Naravno, razumem te. I slažem se sa tobom.

Impliciraš netačno da ne pišem u skladu sa temom i navodis me da se pravdam sto je manipulacija jer pišem pojednostavljeno da postoje oni koji ne podnose da drugi pokazuju lepe emocije,oni koji su pod tim terorom tihim naucili da ih ne pokazuju,oni koji ih zbog traumaticnog dogadjaja ne pokazuju.
I kulturoloski primer "ne.smej se toliko plakaces","ne raduje se mnogo da ne bi mnogo plakao" uz sve ostale koji se kultoroloski usadjuju generacijama u svest i podsvest.

 

[Džudi S]

Impliciraš netačno da ne pišem u skladu sa temom i navodis me da se pravdam sto je manipulacija jer pišem pojednostavljeno da postoje oni koji ne podnose da drugi pokazuju lepe emocije,oni koji su pod tim terorom tihim naucili da ih ne pokazuju,oni koji ih zbog traumaticnog dogadjaja ne pokazuju.
I kulturoloski primer "ne.smej se toliko plakaces","ne raduje se mnogo da ne bi mnogo plakao" uz sve ostale koji se kultoroloski usadjuju generacijama u svest i podsvest.

Nisi me razumela. Samo sam u svom postu objasnila zašto se moje bliske osobe ne raduju.

Bez potrebe sam ubacila ono " u skladu sa temom".

Žao mi je što sam te povredila i što si pomislila da manipulišem sa tobom. Izvinjavam se, iskreno mi je žao što sam te mojim postom povredila.