Sigurno ste bili sa nekim ko gusi, ili ste vi mozda gusili nekog, pa me zanima sta je po vasem misljenju gusenje u vezi, i zasto ljudi guse?
Guse li zato sto previse vole, nemaju svoj zivot pa traze nekog da im bude sve na svetu ili jednostavno vole na svoj neki nacin?
Sta vi mislite?
Mene su na neki fini način gnjavili kao kakvo detence, pazili & mazili, oni koji su me istinski voleli. I meni je prijala ta ušuškanost. DIiiiiiiiiiiiiiivna pažnja. Klasično udavili i gušili u tom emotivnom odnosu, nisu. Možda me nisu baš uvek kapirali ili ja njih, pa je tako izgledalo ili delovalo, pokušaj da nešto dočaraš, prikažeš, pojasniš, šta znam.
Ono što je bilo kao u prošlom životu i neki ružan san iz kog i dan danas ne mogu da se povratim onako baš u potpunosti...pa, otprilike gušenje tipa: "Ne tako, nego ovako...Ja sve to znam najbolje. A, što nećeš to...Jao, ovo je baš lepo, zašto ne sada, zašto nećeš to..."
Eto to. Davi me & guši, kada neko tera samo po svom. Kada hoće sve i odmah, kao da sutra ne postoji. Kada neko ima crtu ličnosti teške sujete. Dominantnost. A, ako ne, u protivnom, kao šta? Ne valjam? E, pa dobro. Ne valjam...
To me guši, davi, ne da disati...uređenost nečega, gde ja samo trebah da aminujem, da se povinujem koji đavo će ga znati. Kada trebam očito da izgubim svoje ja, ili da budem neko ko će ići niz dlaku.
E, pa neće da može.
Guše...i dave...zato što te istinski ne vole. Jer neko ko te voli, te pusti da se razmašeš, u smislu poštuje te i ceni. Od onoga šta jesi, do onoga šta te interesuje. Šta su ti želje, htenja. Čemu stremiš i čezneš. A, sve ono drugo nije volenje, nego davljenje. Nego gušenje jer je atak na tebe, u pokušaju da te pripitomi, izdresira, sebi prilagodi i po svojoj potrebi ukalupi.
Pa, hoćeš - nećeš.
Uvek ima...Ko hoće. Zato i nema..tolike brige.
Samo vole da vole. Ali, zapravo...umeti, kao umeti, pa voleti...E, to ne umeju.
