Zašto je sve više apatičnih ljudi?

[The_Night_Hawk]

ja primecujem oko sebe sve vise ljudi koji odustaju od borbe.
Sve im je svejedno.
Ne bave se uopste razmisljanjem vec samo mehanicki dolaze na posao.
Tako bar prema njihovoj prici i zive privatno.
To je katastrofalno.
Ajde posao da se obalja rutinski bez razmisljanja OK.
Ali da zivim kao robot bez emocije i zelje da bude bar drugacije ako ne bolje...
ja to ne umem.

 

[Jasna]

ja primecujem oko sebe sve vise ljudi koji odustaju od borbe.
Sve im je svejedno.
Ne bave se uopste razmisljanjem vec samo mehanicki dolaze na posao.
Tako bar prema njihovoj prici i zive privatno.
To je katastrofalno.
Ajde posao da se obalja rutinski bez razmisljanja OK.
Ali da zivim kao robot bez emocije i zelje da bude bar drugacije ako ne bolje...
ja to ne umem.

Nema prave ideje o tome kako može da bude bolje. Svašta je
isprobavano, menjana su društvena uređenja i nekako se došlo
do zaključka da ništa nije dovoljno dobro i da je čovek nezahvalan,
nikada mu nije dosta.
Da ti bude veća plata? Pa, vremenom ćeš tražiti još veću.
Da imaš veći životni prostor? Ma, vremenom će ti i to biti malo.

Komunizam je recimo ljudima delovao kao sjajna ideja. Milioni
ljudi se zapalilo za to i euforično krenulo u realizaciju. Ali..
avaj..
A sad nema ni takve ideje. Nema ničega. Osim nekih gluposti
transhumanističkih od kojih ljudi samo mogu da se prepadnu.

 

[The_Night_Hawk]

Mizda su mnogi zato digli ruke
mislecci da spasa nema.
Ali gresse i to mnogo.
Svako od nas mora naci svoju hrabrost
poneko kao ja i da je iskopa iz rudnika dusse.
Nebitno.
Neka bude borba neprestana.

 

[Jasna]

Mizda su mnogi zato digli ruke
mislecci da spasa nema.
Ali gresse i to mnogo.
Svako od nas mora naci svoju hrabrost
poneko kao ja i da je iskopa iz rudnika dusse.
Nebitno.
Neka bude borba neprestana.

Neka bude što biti ne može..

Da, to se i dešava. Nazigled spontano, jer nema nekog registrovanog
pokreta koji nešto zagovara, dešava se nešto za šta bi se pre par
godina reklo ''to ne može biti''.
U mojoj ulici, na potezu od 5km, gde su bile napuštene vikendice,
sada je već skoro sve naseljeno. Kada sam došla, tu je ostalo još
svega nekoliko penzionera. Decenijama tu niko nije mogao
da proda vikendicu ili parče zemlje. A onda je prodata jedna, pa
druga, pa sada već deseta. Napravljeno je sedam novih kuća.
Doselili su se penzioneri, porodice sa decom, novi bračni parovi,
obrazovani, neobrazovani, poreklom iz grada, poreklom sa sela.
Nikakvog pravila nema, osim da su svi osetili potrebu da imaju
svoje parče zemlje. I ne prodaju se placevi od 5 ari, da staviš kuću
travnjak i tuje. Od 20 ari pa naviše. Da se ima prostora za voćnjak,
baštu, životinje.
Svašta se može videti, ali ne apatija. Gradi se, sadi se, uređuje
svako svoju zemlju najbolje što ume.

 

[Maeeeestro]

Upozoravam sve svoje đake na velike i male boginje kroz ćaskanje kad misle da je mali odmor.
Šta? Ko si bio sa 14, a ko si sad?
Jesi li ista osoba?

S 14 sam ja vjerovao u neku ,, američki filmovi " budućnost - tipa...dobar posao, dobra djevojka/źena, solidna koliśona novaca i slićno

S 19 sam bio slićna kao i s 16, relativno miran, a opet nedovolino pozitivan

S 25 sam ja apoćeo ćesto raditi, i upoznavati nove ljude, razvijao sam neke svoje ideje, ali prečesto odgađżao


Sada s 34, ja radim u telefonskom centru, povremeno sviram po ulicama i parkovima, imam nekih 6ak, 7ak prijatelja, 15ak solidnih poznanika...puno vozim biciklin


Joś nemam djevojku, nemam ni djecu......ali realno idem


Tj

Ja ne radim dugotrajne planove za budućnost, već lagane planove za tjedan dva unaprijd

 

[Maeeeestro]

Mizda su mnogi zato digli ruke
mislecci da spasa nema.
Ali gresse i to mnogo.
Svako od nas mora naci svoju hrabrost
poneko kao ja i da je iskopa iz rudnika dusse.
Nebitno.
Neka bude borba neprestana.

Zaśto bi svatko to trebao ?
Śto bi to promijenilo?

 

[UltraBasic]

S 14 sam ja vjerovao u neku ,, američki filmovi " budućnost - tipa...dobar posao, dobra djevojka/źena, solidna koliśona novaca i slićno

S 19 sam bio slićna kao i s 16, relativno miran, a opet nedovolino pozitivan

S 25 sam ja apoćeo ćesto raditi, i upoznavati nove ljude, razvijao sam neke svoje ideje, ali prečesto odgađżao


Sada s 34, ja radim u telefonskom centru, povremeno sviram po ulicama i parkovima, imam nekih 6ak, 7ak prijatelja, 15ak solidnih poznanika...puno vozim biciklin


Joś nemam djevojku, nemam ni djecu......ali realno idem


Tj

Ja ne radim dugotrajne planove za budućnost, već lagane planove za tjedan dva unaprijd

Ti devojku tražiš lupom i nećeš je ni naći, a ovo ostalo pojma nemam.

 

[Leilani]

Prezasićenost (informacijama, stvarima, zabavom), prebrze promene (u društvu, načinu života, vrednostima), osećaj nesigurnosti... Um današnjeg čoveka je konfuzan - sa svih strana ga zatrpavaju informacijama (često beskorisnim i bespotrebnim), protivurečnim savetima o tome kako treba živeti, čemu treba težiti, šta je važno, zastrašuju ga katastrofičnim scenarijima, sluđuju teorijama zavera... Takvo stanje vodi ljude u apatiju, depresiju, nervozu, dekoncentrisanost... U moru svega i svačega, čovek se izgubi i na kraju - odustane.

Većina ljudi nije introspektivna - žive po inerciji i nikad se ni ne zapitaju ko su, šta žele, šta mogu, šta im je važno, da li je način života kojim žive dobar za njih... Ali um trpi...

 

[Maeeeestro]

Ti devojku tražiš lupom i nećeš je ni naći, a ovo ostalo pojma nemam.

Zašto ja ne bih našao djevojku? Koje su to moje mane koje bi toliko utjecale na to?

 

[Maeeeestro]

Prezasićenost (informacijama, stvarima, zabavom), prebrze promene (u društvu, načinu života, vrednostima), osećaj nesigurnosti... Um današnjeg čoveka je konfuzan - sa svih strana ga zatrpavaju informacijama (često beskorisnim i bespotrebnim), protivurečnim savetima o tome kako treba živeti, čemu treba težiti, šta je važno, zastrašuju ga katastrofičnim scenarijima, sluđuju teorijama zavera... Takvo stanje vodi ljude u apatiju, depresiju, nervozu, dekoncentrisanost... U moru svega i svačega, čovek se izgubi i na kraju - odustane.

Većina ljudi nije introspektivna - žive po inerciji i nikad se ni ne zapitaju ko su, šta žele, šta mogu, šta im je važno, da li je način života kojim žive dobar za njih... Ali um trpi...

Vjerojatno događanja iz prošlosti, naročito bliske prošlosti dosta utječu na to.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Депресија се лечи молитвом Богу понајбоље...

Пошто је ово контрарелигијски пдф, мора да се околиши психологизацијама простих истина...

Чим не тежиш ка узвишеном, тежи ћеш ка муљу и дављењу у доколици...

Зато би психолошки профил терапије безвољника, био лечење доколице добром самоорганизацијом, где неће бити запостављени и узвишен сегмент постојања живота на земљи...

 

[Jasna]

Депресија се лечи молитвом Богу понајбоље...

Пошто је ово контрарелигијски пдф, мора да се околиши психологизацијама простих истина...

Чим не тежиш ка узвишеном, тежи ћеш ка муљу и дављењу у доколици...

Зато би психолошки профил терапије безвољника, био лечење доколице добром самоорганизацијом, где неће бити запостављени и узвишен сегмент постојања живота на земљи...

Nije kontrareligijski.. Ako si vernik, ne možeš svoju veru ostaviti
po strani i pisati na psihologiji iz nekog drugog ugla. Ili si vernik, ili
nisi.

Kada sam pomenula to da nema ideje o boljem, da nema cilja ka
kome se ide, tu je svakako bitna i duhovnost. Jer, sa ateističkim
pogledom na svet, tvoj cilj je grob. Život nema neki viši smisao.
Kako onda ne bi bio apataičan?

 

[gost 444539]

Mogućnost drugačijeg se sistematski i sistemski (nije pleonazam) prikriva. Sistem bi propao kada bi ljudi počeli da drugačije žive. Da navedem banalne primere: kada niko ne bi pušio, došlo bi do ozbiljnih ekonomskih i fiskalnih poremećaja; kada niko ne bi gledao tv, ponuda roba i usluga bi daleko prevazišla potražnju i došlo bi do loma. Apatija je nužna za sistem.

 

[Zauz]

Pogledajte prilog 1561723Apatija ili ravnodušnost je nedostatak interesovanja za životne aktivnosti ili interakciju sa drugima.

- Izvor https://www.jatomogu.rs/blog/licni-razvoj/apatija-simptomi-lecenje/

***

Svi mi koji živimo u ovoj državi znamo zašto smo, neki manje a neki više, apatični.

Sve je manje empatičnih ljudi i kada naiđemo na njih prijatno se iznenadimo.

Zašto smo apatični? Moje mišljenje je da se vreme promenilo. Pozdravljam napredak nauke i tehnologije. Živimo u 21.veku i potpuno je normalno da i nauka napreduje i da napreduju moderne tehnologije.

Али,АЛИ то врллллллло лако може да одведе у неке екстреме где технологија може да се окрене против особа ако особе замисле да су моћније него што јесу,а то је уобичајено.

Najveći i možda jedini minus modernih tehnologija je otuđenje.

Здравствене појаве које долазе уз коришћење технологије,свакодневница са истом такође.

Otuđuje se osnovna ćelija društva- porodica,

Много је оних који не могу да се разведу јер немају пара да живе ако се одвоје од мужа,такође нису могле да се разводе кад су деца била мала баш због тога што не би могле да живе без мужа финансијски.Онда те заједнице трају док су родитељи живи,чак и ако не живе стално заједно у неком трену почну сви одрасли заједно да живе.
За време ковида деветнаест на видело је изашло много свађа и агресије јер највећи број породица опстаје јер мора не јер то жели.

otuđujemo se od prijatelja.

Једна или ни једна особа у животу је то,многи је немају уопште а иначе данас та реч има значење "не.могу да сесетим твог имена те имам начин пристојно да се обратим а на дистанци".

Nemamo vremena da popijemo kafu sa nekom komšinicom ili komšijom.

Не постоји то данас јер је свако за себе,још се финансијски различити комшилук и не дружи већ има огромну дистанцу,"сви о свима знају све нико никог не познаје".

Tačno, mnogo radimo, ali imamo i vikende i godišnje odmore. Znači imamo bar ponekad slobodno vreme.

За то треба да се има посао а ако се има посао треба да власници посла дају дозволе да се иде на одмор што све чешће није случај него што јесте.

Treba to vreme provesti sa najužom porodicom,

...ко је има и ко може ако може а многима неко одатле одређује како,шта да ради у слободно време....

ali treba pronaći i vreme za rodbinu, prijatelje, komšije.

.....ко то има јер огроман број заправо нема што се највише види кад нешто затреба....

Nismo to mogli kada je vladala pandemija covid 19, ali to možemo sada.

Многи живе кинеску верзију америчке стварности дакле стално унутра без могућности да неког позову да дође или без шансе да код неког оду те се нервирају међусобно породично.Такође многи и кад остану са неким ако неко други оде на дуже не могу да поднесу стално агресију од особе која остане а која најчешће живот нема и онда једино што има је одређивање најближима шта,како да ураде.Константно надгледање и контрола да попуни себи време,слуђивање других лошим речима стално и покушајима да их посвађа ал' не жели да се промени своје понашање.Да не пишем о томе да нађе разчог за свађу где је увек неко кривац а неко се склони уместо да заузме страну и ништа.

Takođe, nije loše da pogledamo nekad vesti, ili da ih pročitamo na nekom portalu. Besmisleno je u eri moderne tehnologije biti neinformisan. Ovde mislim na sve ljude koji nemaju depresiju ili neki psihički poremećaj koji ometa normalno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.

Еј али гледати нешто умерено,претерана информисаност води у депресију,анксиозност ако су баш баш тешке вести (имали смо Дубону,Мало Орашје на жалост и шта вреди,једино је присутна одбојност ако неко заустави ауто да пита нешто).

Zašto je sve više ljudi apatično, ravnodušno?

Нема решења за здравствено стање или нема решења за финансијску ситуацију или нема решења за стамбену ситуацију или нема решења, шансе за икакав живот у смислу онога што живот треба да буде како би особа била задовољна?

Zašto sve više ljudi živi u nekom svom tzv "mikrokosmosu" i ne zanimaju ih dešavanja oko njih?

https://twitter.com/x/status/1891086692477481035

Zašto apatične ljude ne zanimaju ljudi koji nisu u njihovom "mikrokosmosu"?

Живе свој живот и шта би они имали од појединаца који не разумеју апатију а немају решење за то како изаћи ван ње и остати ван ње?

 

[Џорџи]

Nije napretkom jedini minus, nego su to sve minusi koji su nas doveli u takvo stanje,pa je na svakom ko sta bira oboje ne moze,potrosacko drustvo je najgora bolest koja cini ljude losim,ipak nema razloga da svakom dajemo sanse da nam pije krv ,jer su retki empaticni s kojim se razumemo,koji su proziveli teske trenutke i shvatili sta je bitno u zivotu

 

[bezimeni1]

Зато што живимо у капитализму и јер се трујемо разним полуистинама од стране заговорника капитализма.

 

[Mister]

.
Psihoza. to je glavni razlog apatije..
Ona postoji u svima nama..sveobuhvatna je.. raskorak izmedju prizellkivanog i postojeceg..psihoza sto nesta nisu pricinski_ posledicna po pravoj liniji.. zbog sve necega..sto ne zivimo dobro nego lose..plivamo u sopstvenim bljuvotinama..sto nam drustvo pere mozgove..zbog prezira onih koji bi po pravilu trebali pomoci., ponovljivih pitanja bez reda i smisla .zbog toga sto si ostavljen na svjetu sam i zbog toga sto nema nacina pobeci od sabe samog..
Psihoza zato sto je svako od nas kriv. sto se davimo u zabludama. volimo ljude koji realno ne postoje.ocekujemo da budemo savrseni a bas u tome leze sva nasa razocarenja usput postajemo sami sebi najgori neprijatelji,, sami sebi svoji mucenici..Psihoza zbog straha koji vrti svjet a strah ubija..Strah od kraja..strah od smrti. strah od nelinearnosti. strah od plana B,od nesavrsenstva, od novog lista ..od mene od tebe od svega..od samoubistva , od onog Sizifovog kad smisla nema.Pitanje samoubistva je neminovno povezano s onim jaje ili kokos..Prirodna bezdusnost sveta cini da je i samoubistvo razumno i prihvatljivo kao opcija zato sto svako od nas slici Diogenu..sakri se u bure i cekaj kraj sveta...psihoza je sto zurimo..psihoza je sto se nadamo i sto brzo steceno postaje brzo izgubljeno..a istinski gubis ako nesto volis vise od sebe..Na kraju nismo ni mi krivi sto smo se rodili kao luzeri i svako od nas nosi neku pukotinu u sebi sve dotle dok se ne dokaze da je igra zivota zapravo luzerski cin i niko ziv ne izlazi iz zacaranog kruga a pobednici,, njih ima ili nema svakako ce pokusavati izici iz svoje licne psihoze jer ona vec postaje pravilo igre...No sto ako zivot nije fer,, onda je stvar slozenija od egzistencijalisticke ostavljenosti sebi samima kad smo vec na ovom svetu jer mozemo negirati sudbinu..boga mozemo negirati ljudstvo no ne i zivot zbog toga sto je to kukavicki cin izlaska iz igre..Igra. o kako to naivno zvuci,to je psihoza zato sto smo susta suprotnost deci koja smo bili,izgubili smo usput i osmjehi za nas svaki problem je pat pozicija i sve sto zelimo je da radimo kolektivno a umiremo sami ne po svom odabiru.