Zašto je sve više apatičnih ljudi?

ja primecujem oko sebe sve vise ljudi koji odustaju od borbe.
Sve im je svejedno.
Ne bave se uopste razmisljanjem vec samo mehanicki dolaze na posao.
Tako bar prema njihovoj prici i zive privatno.
To je katastrofalno.
Ajde posao da se obalja rutinski bez razmisljanja OK.
Ali da zivim kao robot bez emocije i zelje da bude bar drugacije ako ne bolje...
ja to ne umem.
 
ja primecujem oko sebe sve vise ljudi koji odustaju od borbe.
Sve im je svejedno.
Ne bave se uopste razmisljanjem vec samo mehanicki dolaze na posao.
Tako bar prema njihovoj prici i zive privatno.
To je katastrofalno.
Ajde posao da se obalja rutinski bez razmisljanja OK.
Ali da zivim kao robot bez emocije i zelje da bude bar drugacije ako ne bolje...
ja to ne umem.
Nema prave ideje o tome kako može da bude bolje. Svašta je
isprobavano, menjana su društvena uređenja i nekako se došlo
do zaključka da ništa nije dovoljno dobro i da je čovek nezahvalan,
nikada mu nije dosta.
Da ti bude veća plata? Pa, vremenom ćeš tražiti još veću.
Da imaš veći životni prostor? Ma, vremenom će ti i to biti malo.

Komunizam je recimo ljudima delovao kao sjajna ideja. Milioni
ljudi se zapalilo za to i euforično krenulo u realizaciju. Ali..
avaj..
A sad nema ni takve ideje. Nema ničega. Osim nekih gluposti
transhumanističkih od kojih ljudi samo mogu da se prepadnu.
 
Mizda su mnogi zato digli ruke
mislecci da spasa nema.
Ali gresse i to mnogo.
Svako od nas mora naci svoju hrabrost
poneko kao ja i da je iskopa iz rudnika dusse.
Nebitno.
Neka bude borba neprestana.
:cool::cool::cool:
Neka bude što biti ne može.. :lol:

Da, to se i dešava. Nazigled spontano, jer nema nekog registrovanog
pokreta koji nešto zagovara, dešava se nešto za šta bi se pre par
godina reklo ''to ne može biti''.
U mojoj ulici, na potezu od 5km, gde su bile napuštene vikendice,
sada je već skoro sve naseljeno. Kada sam došla, tu je ostalo još
svega nekoliko penzionera. Decenijama tu niko nije mogao
da proda vikendicu ili parče zemlje. A onda je prodata jedna, pa
druga, pa sada već deseta. Napravljeno je sedam novih kuća.
Doselili su se penzioneri, porodice sa decom, novi bračni parovi,
obrazovani, neobrazovani, poreklom iz grada, poreklom sa sela.
Nikakvog pravila nema, osim da su svi osetili potrebu da imaju
svoje parče zemlje. I ne prodaju se placevi od 5 ari, da staviš kuću
travnjak i tuje. Od 20 ari pa naviše. Da se ima prostora za voćnjak,
baštu, životinje.
Svašta se može videti, ali ne apatija. Gradi se, sadi se, uređuje
svako svoju zemlju najbolje što ume.
 
Upozoravam sve svoje đake na velike i male boginje kroz ćaskanje kad misle da je mali odmor.
Šta? Ko si bio sa 14, a ko si sad?
Jesi li ista osoba?
S 14 sam ja vjerovao u neku ,, američki filmovi " budućnost - tipa...dobar posao, dobra djevojka/źena, solidna koliśona novaca i slićno

S 19 sam bio slićna kao i s 16, relativno miran, a opet nedovolino pozitivan

S 25 sam ja apoćeo ćesto raditi, i upoznavati nove ljude, razvijao sam neke svoje ideje, ali prečesto odgađżao


Sada s 34, ja radim u telefonskom centru, povremeno sviram po ulicama i parkovima, imam nekih 6ak, 7ak prijatelja, 15ak solidnih poznanika...puno vozim biciklin


Joś nemam djevojku, nemam ni djecu......ali realno idem


Tj

Ja ne radim dugotrajne planove za budućnost, već lagane planove za tjedan dva unaprijd
 
S 14 sam ja vjerovao u neku ,, američki filmovi " budućnost - tipa...dobar posao, dobra djevojka/źena, solidna koliśona novaca i slićno

S 19 sam bio slićna kao i s 16, relativno miran, a opet nedovolino pozitivan

S 25 sam ja apoćeo ćesto raditi, i upoznavati nove ljude, razvijao sam neke svoje ideje, ali prečesto odgađżao


Sada s 34, ja radim u telefonskom centru, povremeno sviram po ulicama i parkovima, imam nekih 6ak, 7ak prijatelja, 15ak solidnih poznanika...puno vozim biciklin


Joś nemam djevojku, nemam ni djecu......ali realno idem


Tj

Ja ne radim dugotrajne planove za budućnost, već lagane planove za tjedan dva unaprijd
Ti devojku tražiš lupom i nećeš je ni naći, a ovo ostalo pojma nemam.
 
Prezasićenost (informacijama, stvarima, zabavom), prebrze promene (u društvu, načinu života, vrednostima), osećaj nesigurnosti... Um današnjeg čoveka je konfuzan - sa svih strana ga zatrpavaju informacijama (često beskorisnim i bespotrebnim), protivurečnim savetima o tome kako treba živeti, čemu treba težiti, šta je važno, zastrašuju ga katastrofičnim scenarijima, sluđuju teorijama zavera... Takvo stanje vodi ljude u apatiju, depresiju, nervozu, dekoncentrisanost... U moru svega i svačega, čovek se izgubi i na kraju - odustane.

Većina ljudi nije introspektivna - žive po inerciji i nikad se ni ne zapitaju ko su, šta žele, šta mogu, šta im je važno, da li je način života kojim žive dobar za njih... Ali um trpi...
 
Prezasićenost (informacijama, stvarima, zabavom), prebrze promene (u društvu, načinu života, vrednostima), osećaj nesigurnosti... Um današnjeg čoveka je konfuzan - sa svih strana ga zatrpavaju informacijama (često beskorisnim i bespotrebnim), protivurečnim savetima o tome kako treba živeti, čemu treba težiti, šta je važno, zastrašuju ga katastrofičnim scenarijima, sluđuju teorijama zavera... Takvo stanje vodi ljude u apatiju, depresiju, nervozu, dekoncentrisanost... U moru svega i svačega, čovek se izgubi i na kraju - odustane.

Većina ljudi nije introspektivna - žive po inerciji i nikad se ni ne zapitaju ko su, šta žele, šta mogu, šta im je važno, da li je način života kojim žive dobar za njih... Ali um trpi...
Vjerojatno događanja iz prošlosti, naročito bliske prošlosti dosta utječu na to.
 
Депресија се лечи молитвом Богу понајбоље...

Пошто је ово контрарелигијски пдф, мора да се околиши психологизацијама простих истина...

Чим не тежиш ка узвишеном, тежи ћеш ка муљу и дављењу у доколици...

Зато би психолошки профил терапије безвољника, био лечење доколице добром самоорганизацијом, где неће бити запостављени и узвишен сегмент постојања живота на земљи...
 
Депресија се лечи молитвом Богу понајбоље...

Пошто је ово контрарелигијски пдф, мора да се околиши психологизацијама простих истина...

Чим не тежиш ка узвишеном, тежи ћеш ка муљу и дављењу у доколици...

Зато би психолошки профил терапије безвољника, био лечење доколице добром самоорганизацијом, где неће бити запостављени и узвишен сегмент постојања живота на земљи...
Nije kontrareligijski.. :mmmm: Ako si vernik, ne možeš svoju veru ostaviti
po strani i pisati na psihologiji iz nekog drugog ugla. Ili si vernik, ili
nisi.

Kada sam pomenula to da nema ideje o boljem, da nema cilja ka
kome se ide, tu je svakako bitna i duhovnost. Jer, sa ateističkim
pogledom na svet, tvoj cilj je grob. Život nema neki viši smisao.
Kako onda ne bi bio apataičan?
 
Mogućnost drugačijeg se sistematski i sistemski (nije pleonazam) prikriva. Sistem bi propao kada bi ljudi počeli da drugačije žive. Da navedem banalne primere: kada niko ne bi pušio, došlo bi do ozbiljnih ekonomskih i fiskalnih poremećaja; kada niko ne bi gledao tv, ponuda roba i usluga bi daleko prevazišla potražnju i došlo bi do loma. Apatija je nužna za sistem.
 

Back
Top