Zašto je propao i ovaj ustanak?

Lagerta:
Jer do sada je mnogo puta dokazano da su nam institucije korumpirane, da su nam vladajuće strukture korumpirane, da su nam nestručni ljudi sa kupljenim diplomama na ključnim pozicijama u državi, koga od njih smatraš nadležnim?
Kliknite za proširenje...
Hajde da su samo ti korumpirani, korumpirani su svi u Srbiji, svi koji mogu da te ucene brzinom njihove usluge ili pak mogucnoscu da ti bilo sta urade. Pa tako ja dolazim za 10-tak dana u Srbiju da budem sa majkom za vreme i posle operacije koju smo na kraju morali debelo da platimo ( prvo lekar koji nas je uputio do profesora na klinici, pa zatim tog profesora a kako kazu upuceni moracemo da damo i neku kintu anestiologu kao i sestrama koje ce se posle toga brinuti o njoj).

A sa kupljenim diplomama bogati ima i na nizim pozicijama, ima cak i nastavnog osoblja po srednjim skolama, recimo ljudi koji su bili samo sa srednjom, odnosno visom su na kraju morali da dobiju visokoskolsku diplomu. Pa tako imas mnogo nastavnika u srednjoj koji su sa diplomama Megableje, Uniona ili Singidunuma, lakse im bilo da u 40-50 kupe diplomu sa tih ustanova nego da upisuju i zavrsavaju regularne univerzitete. Ja sam radio u javnom preduzecu 2005-2008, tamo je bar 10-tak vodovodzija ili tesara kupilo diplome srednje gradjevinske skole, tehnicari su kupili diplome vise gradjevinske (a cujem da su posle pad godina doplacivali i za BsC na toj istoj skoli koja je po Bolonji psotala Visko skola gradjevinarstva). Tako je u gomili struka, uvodjenjem privatnih skola i njihovom akreditacijom su mnogi postali podobni sa kvalifikacione strane. Znanje u Srbiji ionako ko y.e.b.e.
 
Ne bih rekao da je propa iako.nece doći do smene vlasti... Ipak će se videti ogroman broj nezadovoljan gradjana... Nece mu biti lako, jer oko sebe ima sline i ne može ni na koga da se osloni, osim verovatno na vodece ljude iz policije(svih vrsta) i vojske...Mada je ta policija koja prati sve infiltrirana u narod i trenutno verovatno veoma konfuzna, jer se ovoliki narod ne može ispratiti, spijunirati niti kontrolisati..Oni sad ne znaju šta ih je snašlo...Jos je tubi sps u kome dolazi do razdora i u kome većina ne voli Vladara...on će pokušati sa tom svojom policijom da napravi nerede...I verovatno će uspeti, ali na sledećim izbori a gubi neki veći grad...
 
Red je da odgovorim na temu 'Zašto je propao i ovaj ustanak?'

nije bas jasno na osnovu cega se postavlja ovakvo pitanje, ali kako meni lici postavlja ga neko ko je verovatno putnik iz buducnosti (koji zna sta se desilo pre no sto se desilo) ili neko ko misli da zna sta ce se desiti, ili neko ko prizeljkuje da se desi nesto sto se jos nije desilo. Takodje nije jasno na sta se odnosi rec 'ustanak'? Do sada su bile demonstracije, protesti, strajkovi ali mi volimo svoju istoriju i svoje reci pa je zgodno da bude 'ustanak' pa cak i 'buna' kao da imamo dahije i turke :) imamo li dahije pa da se dize buna protiv dahija?

Sva istrazivanja ljudskog predvidjanja buducnosti pokazuju da mi ne mozemo sa sigurnoscu da predvidimo sta ce se desiti, a to ima veze za drugom stavkom, a ta je da je ljudski drustveni sistem haos drugog reda i kao takav naturalno nije predvidljiv kao haos prvog reda, koji se da predvideti sa prilicnom tacnoscu. Ko ne zna o cemu se ovde rec nek se prvo uputi u teoriju haosa.

Najblazi zakljucak je da je ovde u pitanju tendenciozna propaganda kao jedna od poslednjih aktivnosti kad se shvati da su stvari otisle predaleko i da je sentiment otisao negde gde vise ne moze da se kontrolise na dosadasnje nacine.

I da zakljucim - uvek je najlakse optuziti nekog drugog za sopstvene greske kad ne zelimo da vidimo istinitost sopstvenih.
 
Ocaj zivi. Ni 10.000
1741989695296.png
 
Dance909:
https://www.facebook.com/100001843579243/posts/pfbid0DpNjBhnFHoTUKoisSGHpA4H1eg7o7Tsm88CUNqNaLnmt5rV2LkXpo38jWCyzEjCil


https://www.facebook.com/1000018435...Tsm88CUNqNaLnmt5rV2LkXpo38jWCyzEjCil/?app=fbl


Procitajte, ostatak drugi link
Kliknite za proširenje...

Zoran Obradovic

Ненад Јездић: Ми Срби би требало да се пребројимо колико нас је способних за слогу

ЈЕЗДИЋ: Не подржавати студенте у очинском смислу би значило да не подржавам своје троје деце која су студенти. У исто време бринем и желим да смо сви заједно поштеђени сваке манипулације које је на претек. Уз осећање огромне одговорности за јавно изречену реч и пуну свест о томе, размишљам да су и власт и студенти на позицијама некакве бизарне опијености својим успехом и значајем који имају у овим данима који нам долазе. И једни и други са висине комуницирају и играју ону стереотипну, за сада само, мелодрамску филмску сцену где дете закључано у тоалету прети да ће да активира бомбу и да изврши девастацију свега, а родитељ у алкохолисаном стању се цери испред врата и прети: „Не смеш, слаб си!“ или „’Ајде пуцај, пуцај!“.

НН: У таквој ситуацији договора нема ни на видику?
ЈЕЗДИЋ: Ванредно стање нам не гине у најбољем случају. После овакве породичне срамоте следује нам, верујем. И то ми се не допада, да ћемо породичну терапију да добијемо од страних стручњака и тутура, будући да у својој заслепљености нисмо у стању да бринемо о својој кући и породици, свом наслеђу и иметку. Али нека и тако буде, само нико нека не страда. Ни једни ни други нису Србија која нам је потребна. Само да верујем и да се надам да међу нама има одважних, честитих и храбрих Срба који ће рећи посвађанима „Доста је било, ни једни ни други нисте добри грађани, ’ајде сад оно што никад нисмо пробали, а што јесте знамење и у химни и на грбу и у Уставу“. На крају крајева, има ли нас, кад се пребројимо, способних за слогу? Дакле, сви да прихватимо струку, закон земаљски и небески, па на колективну породичну терапију, трајног излечења и имунизације од сваке врсте манипулације.

НН: У супротном завршићемо као оне две породице из филма Тамна је ноћ?
ЈЕЗДИЋ: Управо тако. Тамо смо имали хаос, а овде имамо слоган „Руке су вам крваве“, где смо већ пресудили појединцима. Нама су свима руке крваве. Коме руке нису крваве…

НН: Мислите да је то агресиван слоган?
ЈЕЗДИЋ: Доста агресиван слоган. Ми знамо шта је то, прошли смо то.

НН: Ви сте били учесник студентских протеста деведесетих не само на филму, него и у стварности?
ЈЕЗДИЋ: Јасно, све ово што ја причам о студентима причам из перспективе човека који је добијао пендрек по леђима на улици, из перспективе онога који се као студент нагутао сузавца на улици. Ово говорим као неко ко је све то прошао и доживео лично, укључујући и велико разочарање због епилога тих протеста. Наравно, има и људи који су сада професори, а били су део тих протеста. Врло умно мисле, добро поступају и добро расуђују. Не бих да их именујем, али могуће је да је све ово што сам рекао изговорено са позиције мојих изневерених очекивања.

НН: Какав епилог данашње ситуације очекујете?
ЈЕЗДИЋ: Као педесетдвогодишњак, ове студентске протесте не посматрам само као идеолошки или политички јаз, него као генерацијски јаз, чист генерацијски јаз. То је евидентно генерацијски јаз, то више није ствар политике. Генерације које сада стасавају су „вајбер генерације“ које су одмалена биле упућене на перфидну вештину данашњице која се зове пи-ар. Из пи-ара смо ми овде добили мреже и на тим мрежама имамо профиле који су у много чему оно што замишљамо да јесмо. Сви, на обе стране, имају профиле и лишени су живе речи, живог искуства. То је потпуно виртуелно збивање и пребројавање мимо сваке моје логике. Ја верујем у реч и живим за своју реч. Све своје снаге усмеравам ка томе да одржим своју реч. Овде, између две сукобљене стране, више не пада ни реч. Нема речи.

Сада су ти људи ненормално вешти постали да кажу шта треба да кажу, а да то не изговоре. Исто тако, да не кажу оно што неће да кажу, а да упркос томе изговоре. Родитељи и моја генерација не знају како да им приђу, а овима до тога није ни стало и не дају да им се приђе. Сви сада треба да искористимо тренутак да студентима понудимо најбоље од себе, са вером да су они уистину будућност и узданица, а ни они да не забораве да смо ми њихови родитељи.

Наравно, ја мислим да је систем крив за тај пропуст који је однео петнаест живота. Тај систем напросто мора да постане другачији, али не бих да се тај систем мења „црвеном рукавицом“ и да се ствари тако генерализују и пресуђују. Ризикујемо да нам стварно свима руке постану крваве.

Постоји ауторитативан режим, а одједном имамо и другу страну која, идентичним принципом вођена, тражи од нас подршку, и одједном смо принуђени сви да се изјашњавамо и присиљавају нас на некакав референдумски концепт „за или против“, или „ко мисли другачије, није наш“. Е, носите се и једни и други. А сигуран сам да нас је највише који хоће стабилност и разумевање.

Ово је, у основи својој, генерацијски јаз. Студенти су сити јер се хране својом младошћу, силином и природом карактеристичном за њихов узраст, а ови други, опет, сити и набрекли од своје власти, хоће да и даље тај исти принцип спроводе. Српски породично-фамилијарни стереотип. Мислим да се морају договорити. Не занемаривати одговорност и тренутак, и озбиљно промишљати – „А шта сутра?“
 
Nemoguća Могућност:
Zoran Obradovic

Ненад Јездић: Ми Срби би требало да се пребројимо колико нас је способних за слогу

ЈЕЗДИЋ: Не подржавати студенте у очинском смислу би значило да не подржавам своје троје деце која су студенти. У исто време бринем и желим да смо сви заједно поштеђени сваке манипулације које је на претек. Уз осећање огромне одговорности за јавно изречену реч и пуну свест о томе, размишљам да су и власт и студенти на позицијама некакве бизарне опијености својим успехом и значајем који имају у овим данима који нам долазе. И једни и други са висине комуницирају и играју ону стереотипну, за сада само, мелодрамску филмску сцену где дете закључано у тоалету прети да ће да активира бомбу и да изврши девастацију свега, а родитељ у алкохолисаном стању се цери испред врата и прети: „Не смеш, слаб си!“ или „’Ајде пуцај, пуцај!“.

НН: У таквој ситуацији договора нема ни на видику?
ЈЕЗДИЋ: Ванредно стање нам не гине у најбољем случају. После овакве породичне срамоте следује нам, верујем. И то ми се не допада, да ћемо породичну терапију да добијемо од страних стручњака и тутура, будући да у својој заслепљености нисмо у стању да бринемо о својој кући и породици, свом наслеђу и иметку. Али нека и тако буде, само нико нека не страда. Ни једни ни други нису Србија која нам је потребна. Само да верујем и да се надам да међу нама има одважних, честитих и храбрих Срба који ће рећи посвађанима „Доста је било, ни једни ни други нисте добри грађани, ’ајде сад оно што никад нисмо пробали, а што јесте знамење и у химни и на грбу и у Уставу“. На крају крајева, има ли нас, кад се пребројимо, способних за слогу? Дакле, сви да прихватимо струку, закон земаљски и небески, па на колективну породичну терапију, трајног излечења и имунизације од сваке врсте манипулације.

НН: У супротном завршићемо као оне две породице из филма Тамна је ноћ?
ЈЕЗДИЋ: Управо тако. Тамо смо имали хаос, а овде имамо слоган „Руке су вам крваве“, где смо већ пресудили појединцима. Нама су свима руке крваве. Коме руке нису крваве…

НН: Мислите да је то агресиван слоган?
ЈЕЗДИЋ: Доста агресиван слоган. Ми знамо шта је то, прошли смо то.

НН: Ви сте били учесник студентских протеста деведесетих не само на филму, него и у стварности?
ЈЕЗДИЋ: Јасно, све ово што ја причам о студентима причам из перспективе човека који је добијао пендрек по леђима на улици, из перспективе онога који се као студент нагутао сузавца на улици. Ово говорим као неко ко је све то прошао и доживео лично, укључујући и велико разочарање због епилога тих протеста. Наравно, има и људи који су сада професори, а били су део тих протеста. Врло умно мисле, добро поступају и добро расуђују. Не бих да их именујем, али могуће је да је све ово што сам рекао изговорено са позиције мојих изневерених очекивања.

НН: Какав епилог данашње ситуације очекујете?
ЈЕЗДИЋ: Као педесетдвогодишњак, ове студентске протесте не посматрам само као идеолошки или политички јаз, него као генерацијски јаз, чист генерацијски јаз. То је евидентно генерацијски јаз, то више није ствар политике. Генерације које сада стасавају су „вајбер генерације“ које су одмалена биле упућене на перфидну вештину данашњице која се зове пи-ар. Из пи-ара смо ми овде добили мреже и на тим мрежама имамо профиле који су у много чему оно што замишљамо да јесмо. Сви, на обе стране, имају профиле и лишени су живе речи, живог искуства. То је потпуно виртуелно збивање и пребројавање мимо сваке моје логике. Ја верујем у реч и живим за своју реч. Све своје снаге усмеравам ка томе да одржим своју реч. Овде, између две сукобљене стране, више не пада ни реч. Нема речи.

Сада су ти људи ненормално вешти постали да кажу шта треба да кажу, а да то не изговоре. Исто тако, да не кажу оно што неће да кажу, а да упркос томе изговоре. Родитељи и моја генерација не знају како да им приђу, а овима до тога није ни стало и не дају да им се приђе. Сви сада треба да искористимо тренутак да студентима понудимо најбоље од себе, са вером да су они уистину будућност и узданица, а ни они да не забораве да смо ми њихови родитељи.

Наравно, ја мислим да је систем крив за тај пропуст који је однео петнаест живота. Тај систем напросто мора да постане другачији, али не бих да се тај систем мења „црвеном рукавицом“ и да се ствари тако генерализују и пресуђују. Ризикујемо да нам стварно свима руке постану крваве.

Постоји ауторитативан режим, а одједном имамо и другу страну која, идентичним принципом вођена, тражи од нас подршку, и одједном смо принуђени сви да се изјашњавамо и присиљавају нас на некакав референдумски концепт „за или против“, или „ко мисли другачије, није наш“. Е, носите се и једни и други. А сигуран сам да нас је највише који хоће стабилност и разумевање.

Ово је, у основи својој, генерацијски јаз. Студенти су сити јер се хране својом младошћу, силином и природом карактеристичном за њихов узраст, а ови други, опет, сити и набрекли од своје власти, хоће да и даље тај исти принцип спроводе. Српски породично-фамилијарни стереотип. Мислим да се морају договорити. Не занемаривати одговорност и тренутак, и озбиљно промишљати – „А шта сутра?“
Kliknite za proširenje...
Mlacenje prazne slame,bleda kopija Cedice Antica.
 
Ja sam svoju decu na vreme sklonio iz te drzave, zavrsili su svoje srednje skole i fakultete daleko dalje gde nam ne trebaju pilule za lilule, danas zive i rade van Srbije, ne verujem da ce se ikad vracati tamo.

No, ta deca koje traze bolju dzravu su meni draga iako nisu moja, ima tamo i meni bliske dece (sinovac od najblizih, tu su deca kumova i prijatelja, verovatno i neke rodbine). I y.eb.o bi majku svakome ko digne ruku na njih. Kratko i jasno.
 
prvepruge:
Ja sam svoju decu na vreme sklonio iz te drzave, zavrsili su svoje srednje skole i fakultete daleko dalje gde nam ne trebaju pilule za lilule, danas zive i rade van Srbije, ne verujem da ce se ikad vracati tamo.
No, ta deca koje traze bolju dzravu su meni draga iako nisu moja, ima tamo i meni bliske dece (sinovac od najblizih, tu su deca kumova i prijatelja, verovatno i neke rodbine). I y.eb.o bi majku svakome ko digne ruku na njih. Kratko i jasno.
Kliknite za proširenje...
A zasto onda oni sami kazu "Srbija je najbolja zemlja"? To mozes cuti od studentkinja svakodnevno u njihovim razgovorima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Truman
Kako je propao Vučićev rođački kapitalizam
Odgovora
11
Pregleda
311
S1MCRO
S1MCRO
lapsi
1. maj - uranak ili ustanak
2 3
Odgovora
58
Pregleda
903
bird again
bird again
AleksaJ
Еколошки устанак је подсетио да је Шредер био гост на митингу СНС-а поводом годишњице НАТО агресије
Odgovora
7
Pregleda
167
Zlatko 01
Zlatko 01

Back
Top