Ne znam šta rade, ne tragam ni za jednim ni za drugim, dosegla sam nirvanu,nema dalje
....................................................
Odgovor na temu bi bio sociološko- filozofske prirode sa primesama utopije.
Ne mislim da mešam. Ne govorim o obavezama, zajedničkom životu, šta već, ljubav je bitna onima koji je traže (zdravlje je bitno onima koji ga nemaju). A traže zato što kad ne nalaziš smisla u tome što sutra ustaješ, opereš zube i odeš da radiš da bi sledećeg dana isto tako postaješ podložan uticaju 'saveta' da samo treba da se zaljubiš i sve će se rešiti. Ono što hoću da kažem, ljubav je bitna jer se podmeće da će ona rešiti probleme koje imamo sa sobom, umesto da ih rešimo pa je onda tražimo.Ko da ne bi našao nekog dosad da si uopšte sposoban za to, il bar da si sa sobom načisto i zadovoljan. I mesto da porade da učine sami sebe radosnijim (svoje probleme bolje rešavati sam) i time povećaju šansu da privuku i prihvate nekog kad ga sretnu/ko je već tu, lepo se ode na stočnu pijacu gde zalaze isto takvi prodavci mačaka u džaku (bez mačke, katkad ni džaka). A ljudi su inače nesposobni za sve to, nekoliko stotina (hiljada?) generacija gde stvari nisu funkcionisale tako što imaš opciju da ideš i biraš i još da se dugo nećkaš su uticale da otupe čula i instikti.
vecina traga za pravim odnosom koji je po njegovom ukusu,ne univerzalno za svakog isti,i realno nije lako naci srodnu dusu i na duze zadrzati
Ne, ja mislim da je ljubav bitna ljudima jer nemaju pojma kako da svoj život prevaziđu i unaprede sami, pa kao doći će neko (tj nešto) što će rešiti mesto njih. Il bar učiniti na tren da zaborave šta ih muči. Da se ne ponavljam više na temu, il ja baš ne umem da se izrazim, il tebi slabije ide da pročitaš kako je napisano.
Pozeraj, klishe, serendanje....
