Покушава се мерење савремених ствари мерама од пре хиљаду година... Благо речено то је неодговарајући поступак.
Нације у политичком смислу постоје тек 200 и кусур година. Било је битно којој вери (односно култури) неко припада, а није се толика узбуна правила око тога чији се земаљски закони признају.
Сада се све изокренуло наопачке - прво се гледа чији је пасош, па можеш да будеш и "марсовац". Нешто не видим да је свет срећнији због тога.
Такође, морамо и бројеве да узмемо у обзир. У давној прошлости је становништва било много мање, па не бих толико дао права некаквом историјском праву, када су већину терена чиниле шуме, мочваре и штошта још, сасвим супротно од непрегледне обрадиве земље као сада (и још путева итд.)
Наш тренутни проблем је мањак културе. Тако озбиљан мањак да се не сећам да смо га доживели у историји. Неписменост, похлепа и бахатост се оглашавају за једино што нам је потребно. Боље рећи - прање мозга.
Као никада раније се оглашава ко год хоће. Пише се мноштво књига, а о телевизији и интернету... видите сами. То је једно заглушујуће мноштво, али без икаквог доброг циља.
Историја... је углавном оно што се договоримо да је било. Човек мора врло пажљиво да мери када оцењује ствари. Знање, нажалост, није нешто што се тражи у садашњем времену. Ако се нешто сагледа из барем два угла, истина излази на видело па таман оба угла била пристрасна. Разматрање из више углова тражи стрпљење, труд, хладну главу и пре свега довољно података о нечему.
Они, односно "ми" у просеку, често не умеју да наведу више од чукундеде (за чукунбабино презиме ће пасти у невест), али ће се сложити са 6000 година историје... Неке мегаломанске и митоманске бајке која са чињеницама има везе таман колико прича за децу (прича барем има моралну поруку).
Одушевљен сам чињеницом да сада имамо и генетику као алат за одређивање ко је коме шта. Генетска племена су, чак и на овим просторима, већ сада добро утврђена. У огромном уделу случаја ћемо припасти нечем већ познатом, одређеном.
Оно чиме сам врло задовољан је да сви припадамо истој српској култури, иако нас има тако разних... Неки су овде већ од 5000 пре Христа, неки су дошли нешто пре Христа, неки у 6.-7. веку Нове ере, неки тек у 11. веку. И... сви сматрамо да смо Срби. Има нас разних генетских сорти по свим крајевима - са обе стране Дрине, Саве, Мораве и Дунава. Истина, нису сви проценти свуда једнаки, али то је утицај других народа на нас (као и нас на њих).
Ако неко пита - нисмо потомци Винчанаца (барем по мушким линијама). Можда по женским нешто и постоји, али то не би било више од 1 у милион или слично. До сада, претпоставка по женским линијама није потврђена, таквих резултата нема. Генетика, егзактна наука, је рекла своје.