Najkraće: daleko najveći generator rusofilije u Srbiji je Nemačka i njen pristup rešavanju “srpskog pitanja.”
Razrada teže i objašnjenje: Percepcija o dve Srbije je izazvana teškim porazima koje nam je nanela revanšistička Nemačka kad joj se moglo - devedesetih je kao bitan američki saveznik ujedinjena Nemačka mogla da nas veoma lako dovede na nišan Americi. Nisu imali snage da pomisle da se revanširaju Poljskoj za pljačku preko 100,000 km2 teritorije sa apsolutnom nemačkom većinom - uz proterivanje oko 15 milona Nemaca u tadašnju Zapadnu Nemačku. Traume od toga u Nemačkoj postoje, krajnje su ozbiljne i neprestano se potiskuju jer bi svaka restitucija dovela do toga da Nemačka preko noći postane dva puta jača od Francuske, to Americi ne odgovara, pa tome u nemačkom društvu ne sme da se govori - ko samo pisne izlaže se neprekidnim ponižavanjima jer otvara beskrajnu fioku frustracija. Za to poniženje su se osvetili jedinima sa druge strane iz Drugog svetskog rata kojima su mogli: Srbima - bolji dokaz za ovo od nemačkog priznanja nezavisnosti Tuđmanove Hrvatske 10. aprila 1992, upravo na dan proglašenja Pavelićeve NDH ne postoji.
Težak poraz jugoslovenstva je izazvao okomljivanje Jugoslovena na većinski narod u Beogradu - Srbi nisu spasili Jugoslaviju, Jugosloveni nisu imali nikakvu vlast od pada Broza, “spoljni faktor” je bio previše opasan da se iz pozicije nemoćne opozicije Zlobodanu i pomisli nešto protiv njega, dakle krivi su Srbi: Baš svakom Jugoslovenu je bilo sasvim jasno da je tzv Jugoslavija rasturena kao kula od karata jer poptpuno konfederalizovana država sastavljena od raznih nacionalnosti, nominalno “nacija” bez ijednog pripadnika (pravih Jugoslovena nema niti ih je bilo) ne može da se odupre spoljnim pritiscima kad se daleko jača sila posluži oprobanom metodom: podržavanjem baš svakog nacionalizma separatistickog usmerenja: kako su to Tuđman i Izetbegović bili demokrate u odnosu na Zlobodana? Ludu Mirjanku da ne uzimam u obzir. Šešeljeva potreba da lupanjem gluposti koje mu u datom trenutku padnu na pamet i relativno uspeh kao demagoga su samo stvorili privid da je on nekako “na vlasti”: to kod lude Mire nije moglo. Ideolog Druge Srbije je bio marksista Aljoša Mimica. Hrvat po nacionalnosti. Drugi, disident posle Broza, Radomir Kpnstantonović je bio zanimljiv lik: igrao se opozicije Brozu pa je pritegnut i isprepadan sudbinom Milovana Đilasa (za isto takve pokušaje osuđivanog na možda 20 godina zatvora ukupno, od Broza lično) je prešao u Jugoslovene pod prinudom i počeo sa napadima na “srpsku palanku” koja je bila percipirana kao opasni konzervativni bastion otpora Broznoj tiraniji.
Zlobodanova cenzura medija i devedesetih i neviđeni primitivizam korišćen od režima (uz samokonstruisanog političkog klovna Šešelja) za skretanje pažnje narodu (samog kraja perioda se lično sećam) je dovela do kontrareakcije i toga da se medijima koji su napadali Zlobodana, Mirjanku i režimsku močvaru šunda počelo da veruje bez pogovora. Eto podela na dve Srbije: posledica manipulisanja sa svih strana teško poraženim narodom za vreme vladavine čoveka kome je Brozov režim bio ideal: Slobodnoj Evropi, otvorenom glasnogovorniku sarajevskih dobrobošnjanskih šovinista više niko živ u Srbiji ne veruje, ali neki od stavova koje je propagirala su usvojeni, i to bez obzira na promenu konteksta.
Da se vratim ma Nemačku: poređenje Hilovih izjava sa onima nemačkih ambasadora u regionu je sasvim dovoljno da dokaže tezu, a s obzirom na prostu nejednakost Amerika ≠ Nemačka i dijametralno suprotne interese otpada i svakako uprošćavanje tipa “oni su Zapad”: šta je to Zapad? Berlin ili možda Vašington. Oko geneze sukoba samo treba uzeti u obzir dve stvari: Šlifenov plan je pisan u Nemačkoj nezavisno od postojanja Srbije i K und k Austrougarske - Pruska je planirala njenu likvidaciju i pripajanje nemačkog dela, uz zadržavanje nepgraničsnog uticaja u nememackom delu, ali bez pripajanja, nisu hteli uvoz nestabilnosti iz relikta Srednjeg veka. Što se tiče ideja o “približavanju Nemačkoj”, uspeće kao i približavanje Osmanlijskoj carevini početkom petnaestog veka. Francuska je preslaba za sve, ostaju nam tri karte za Holivud, Amerika i nastupajuće sile, tu se treba udenuti i čekati povoljnija vremena, nemački napadi tri puta za ceo jedan vek su imali za posledicu da nikako da se dokopamo zelene grane: od osmanlijske okupacije Srbija konstantno ima 3-4 puta manji GDP po stanovniku od UK, ima istorijskih statističkih podataka o tome - problem je što se svi lako odlučuju da napadaju slabe.
