Пресуда Кнеза и судија дубровачких 1446:
1447. u Dubrovniku:
Da se zna, kako izid(j)e na sud Radoslav Ivanović is Trebin(j)a za se i za svoju braću i za sve svoje bratcvo prjed knezom Dubrovačcem Pjerkom Bunićem n(j)egov(j)eh sudija Nikšom Pucićem, Žuhom Gočetićem, Jakobom Tamarićem, Stipanom Žamanovićem i Nikšom Gundulićem, govoreće:
Ubiše mi brata Radiča na ime Ivaniš Bogojević i Ratko Ilić i Milko Ostojić i Jakša Radetić, i s Jakšom se načinismo i plati mi svoj četvrtio dio. Hoću da mi i ovi 3 plate, što na njih stoji.
Odgovori mu Ivaniš i Ratko i Milko:
Jedan Bog, ne ubismo, nego nas obuzročiše krvju i uzesmo među se 20 dubrovačceh kmeti a 20 srpsc(ij)eh kmeti i dva prestava, jedan dubrovački Ilija Radosalić, a drugi srpski Tomko Bogosalić, i vodismo u Dubrovniku dva stanka i na granicu 5 roke, i ondej učiniše rečeni kmetje četvrti rok zaročni na dan svetoga Marka: ako mi ne dođemo na roku, da veće ne ima što iskati. I mi dođosmo na zaročni rok na granicu, kako je ugovoreno sa kmetmi i s prestavi, a Radosava ni braće mu ni bracva mu ni tko n(j)ih drugi za n(j)ih ne ht(j)eše doći. I poslaše z granice kmetje Tomka n(j)ih prstava na kuće Radosavu i braće mu i bratcvu im, kako da bi došli na granicu na zaročni rok ali Radoslav ali mu brat ali mu bratcvo, kako je ugovoreno, kojijem dobr(j)em ljud(j)em biv Tomko prestav na domu Radosavu i braće mu i bratcvu mu Radosav nehtio poki ni braća mu ni bratcvo im ni tko n(j)ih, kako je rečeno, na taj zaročni rok. Čekasmo ih s porotnici i s prstavi do zvijezde na granice po zakonu, a Radosav ni brat mu, ni tko n(j)ih bratcva ne dođoše. I mi, s vrhu rečeni Jakobovići dođosmo u Dubrovnik s kmetmi i s prstavi knezu dubrovačkomu i sudijam i kazasmo, kako dugovanje stoji. I knez i sudije ispitaše kmeti i prstave i rekoše Nikše Zvijezdiću, dijaku srpskomu, da upiše sve po redu. I mi hot(j)esmo vidjeti, što biješe rekao knez i sudije upisati sve napon(j)e, da je ovako pisano lani osmi dan po svetoga Marka dnevi. I jošt nam ukazaše u latinskoj kanželerije pisano od latinskoga dijaka, kako Miotoš brat Radosal oslobođava četvrtoga Jakšu za se i za braću i za sve svoje bratcvo, što ga su tvorili. A govore da ga smo prava obnašli, kako se veće napuni u pismjeh udrži.
A mi knez i sudije, hot(j)ev čuti većekrat jednu stranu i drugu i vid(j)esmo sva pisma, koje hot(j)eše strane nam pokazati, a navlaštito, što bijehu 20 kmeti i dva prstava rekli knezu i vlastelom, a ne spov(ij)edahu, da u onomej vremenu, kada zaročni rok biješe, nijedan uzrok nije bio, za koji ne bi mogli doći Radoslav ali koji gode n(j)iju brat ali bratcvo im na zaročeni rok ne doći, kako da se more tomu svrha učinit. A sada Radoslav uzrok nahodi, da nije mogao doći na zaročni rok, čemu bi zapovijed gospodina vojevode knezu Pavku na vojsku poći. A mi vid(j)e, da nije porota bila sa knezom Pavkom nego s Ivanović i š n(j)ih bratcvom, kako se u pismjeh nahodi. Zato mi rečeni knez i sudije više rečene, čuv jednu stranu i drugu, i vid(j)evše sva pisma i što su kmeti rekli i prstavi, nemođe dijeliti od pravde našim običajem i rušascem, sjedeći na mjestu dostojnomu pravde, prjesudismo i oslobodismo zgor rečenijeh Ivaniša i Ratka i Milka, da veće o tom riječi nije našijem običajem i prav(ij)em sudom.
1447. у Дубровнику:
Да се зна, како изид(ј)е на суд Радослав Ивановић ис Требин(ј)а за се и за своју браћу и за све своје братцво прјед кнезом Дубровачцем Пјерком Бунићем н(ј)егов(ј)ех судија Никшом Пуцићем, Жухом Гочетићем, Јакобом Тамарићем, Стипаном Жамановићем и Никшом Гундулићем, говореће:
Убише ми брата Радича на име Иваниш Богојевић и Ратко Илић и Милко Остојић и Јакша Радетић, и с Јакшом се начинисмо и плати ми свој четвртио дио. Хоћу да ми и ови 3 плате, што на њих стоји.
Одговори му Иваниш и Ратко и Милко:
Један Бог, не убисмо, него нас обузрочише крвју и узесмо међу се 20 дубровачцех кмети а 20 српсц(иј)ех кмети и два престава, један дубровачки Илија Радосалић, а други српски Томко Богосалић, и водисмо у Дубровнику два станка и на границу 5 роке, и ондеј учинише речени кметје четврти рок зарочни на дан светога Марка: ако ми не дођемо на року, да веће не има што искати. И ми дођосмо на зарочни рок на границу, како је уговорено са кметми и с престави, а Радосава ни браће му ни брацва му ни тко н(ј)их други за н(ј)их не хт(ј)еше доћи. И послаше з границе кметје Томка н(ј)их прстава на куће Радосаву и браће му и братцву им, како да би дошли на границу на зарочни рок али Радослав али му брат али му братцво, како је уговорено, којијем добр(ј)ем људ(ј)ем бив Томко престав на дому Радосаву и браће му и братцву му Радосав нехтио поки ни браћа му ни братцво им ни тко н(ј)их, како је речено, на тај зарочни рок. Чекасмо их с поротници и с прстави до звијезде на границе по закону, а Радосав ни брат му, ни тко н(ј)их братцва не дођоше. И ми, с врху речени Јакобовићи дођосмо у Дубровник с кметми и с прстави кнезу дубровачкому и судијам и казасмо, како дуговање стоји. И кнез и судије испиташе кмети и прставе и рекоше Никше Звијездићу, дијаку српскому, да упише све по реду. И ми хот(ј)есмо видјети, што бијеше рекао кнез и судије уписати све напон(ј)е, да је овако писано лани осми дан по светога Марка дневи. И јошт нам указаше у латинској канжелерије писано од латинскога дијака, како Миотош брат Радосал ослобођава четвртога Јакшу за се и за браћу и за све своје братцво, што га су творили. А говоре да га смо права обнашли, како се веће напуни у писмјех удржи.
А ми кнез и судије, хот(ј)ев чути већекрат једну страну и другу и вид(ј)есмо сва писма, које хот(ј)еше стране нам показати, а навлаштито, што бијеху 20 кмети и два прстава рекли кнезу и властелом, а не спов(иј)едаху, да у ономеј времену, када зарочни рок бијеше, ниједан узрок није био, за који не би могли доћи Радослав али који годе н(ј)ију брат али братцво им на зарочени рок не доћи, како да се море тому сврха учинит. А сада Радослав узрок находи, да није могао доћи на зарочни рок, чему би заповијед господина војеводе кнезу Павку на војску поћи. А ми вид(ј)е, да није порота била са кнезом Павком него с Ивановић и ш н(ј)их братцвом, како се у писмјех находи. Зато ми речени кнез и судије више речене, чув једну страну и другу, и вид(ј)евше сва писма и што су кмети рекли и прстави, немође дијелити од правде нашим обичајем и рушасцем, сједећи на мјесту достојному правде, прјесудисмо и ослободисмо згор реченијех Иваниша и Ратка и Милка, да веће о том ријечи није нашијем обичајем и прав(иј)ем судом.
