Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

Српски језик прве половице XVIII века.
Песма Гаврила Стефановића Венцловића


ДАР ВОДЕ
Милорад Павић, Гаврил Стефановић Венцловић, стр. 147
venclovicpejzaz.png
 
Poslednja izmena:
Ovo nije baš pre Dositeja, ali je poučno:


Sava Mrkalj (1783—1833)

Savu je tištalo pitanje: "Jesam li ja benast ili je sve ovo oko mene subenasto? Kakva su to slova, kakve riječi, zašto učim nešto što ne razumijem? Tako ne govori niko. Tako ne divane ni moj ćaća Petar, ni seoske babe, ne govore ni orači, ni žetelice, ni govedari."
Tu mučnu zagonetku nosiće punih sedamnaest godina i rešiće je, snagom svog uma i znanja, svojim "Salo debeloga jera libo azbukoprotres"
http://3.***************/-tG2nvYro3Mg/T3ss8MiV29I/AAAAAAAAAJU/Tq07y2gBowA/s320/250px-Sava_Mrkalj.jpg



MORE ZALA OV' JE SVET

Jao! Jao! Jao trista puta!
Pala nam je, pala kocka ljuta;
more zala ov' je svet!
Led i vatra, zrak, i grom, i voda,
zveri, zmije, gad od razna roda,
često vek nam čine klet!

Zlo je mučno sadašnje podneti,
zlo nas bivše peče u pameti,
buduće već jede nas.
Dnevne tuge rađaju sne hudne,
a sni noćni rastuže nas budne.
Jesmo li bez zla koji čas?

Čovek, strava čoveku ah! veća,
goni pravdu, što sviju sreća,
goni mir iz sveta sav.
Vuk ne lomi reč ni veru svoju;
top i kartac ne privezu k boju
anakonda, ris i lav.


Sava Mrkalj​
 
Пресуда Кнеза и судија дубровачких 1446:
knezdubrovacki1446.gif

1447. u Dubrovniku:

Da se zna, kako izid(j)e na sud Radoslav Ivanović is Trebin(j)a za se i za svoju braću i za sve svoje bratcvo prjed knezom Dubrovačcem Pjerkom Bunićem n(j)egov(j)eh sudija Nikšom Pucićem, Žuhom Gočetićem, Jakobom Tamarićem, Stipanom Žamanovićem i Nikšom Gundulićem, govoreće:

Ubiše mi brata Radiča na ime Ivaniš Bogojević i Ratko Ilić i Milko Ostojić i Jakša Radetić, i s Jakšom se načinismo i plati mi svoj četvrtio dio. Hoću da mi i ovi 3 plate, što na njih stoji.

Odgovori mu Ivaniš i Ratko i Milko:

Jedan Bog, ne ubismo, nego nas obuzročiše krvju i uzesmo među se 20 dubrovačceh kmeti a 20 srpsc(ij)eh kmeti i dva prestava, jedan dubrovački Ilija Radosalić, a drugi srpski Tomko Bogosalić, i vodismo u Dubrovniku dva stanka i na granicu 5 roke, i ondej učiniše rečeni kmetje četvrti rok zaročni na dan svetoga Marka: ako mi ne dođemo na roku, da veće ne ima što iskati. I mi dođosmo na zaročni rok na granicu, kako je ugovoreno sa kmetmi i s prestavi, a Radosava ni braće mu ni bracva mu ni tko n(j)ih drugi za n(j)ih ne ht(j)eše doći. I poslaše z granice kmetje Tomka n(j)ih prstava na kuće Radosavu i braće mu i bratcvu im, kako da bi došli na granicu na zaročni rok ali Radoslav ali mu brat ali mu bratcvo, kako je ugovoreno, kojijem dobr(j)em ljud(j)em biv Tomko prestav na domu Radosavu i braće mu i bratcvu mu Radosav nehtio poki ni braća mu ni bratcvo im ni tko n(j)ih, kako je rečeno, na taj zaročni rok. Čekasmo ih s porotnici i s prstavi do zvijezde na granice po zakonu, a Radosav ni brat mu, ni tko n(j)ih bratcva ne dođoše. I mi, s vrhu rečeni Jakobovići dođosmo u Dubrovnik s kmetmi i s prstavi knezu dubrovačkomu i sudijam i kazasmo, kako dugovanje stoji. I knez i sudije ispitaše kmeti i prstave i rekoše Nikše Zvijezdiću, dijaku srpskomu, da upiše sve po redu. I mi hot(j)esmo vidjeti, što biješe rekao knez i sudije upisati sve napon(j)e, da je ovako pisano lani osmi dan po svetoga Marka dnevi. I jošt nam ukazaše u latinskoj kanželerije pisano od latinskoga dijaka, kako Miotoš brat Radosal oslobođava četvrtoga Jakšu za se i za braću i za sve svoje bratcvo, što ga su tvorili. A govore da ga smo prava obnašli, kako se veće napuni u pismjeh udrži.


A mi knez i sudije, hot(j)ev čuti većekrat jednu stranu i drugu i vid(j)esmo sva pisma, koje hot(j)eše strane nam pokazati, a navlaštito, što bijehu 20 kmeti i dva prstava rekli knezu i vlastelom, a ne spov(ij)edahu, da u onomej vremenu, kada zaročni rok biješe, nijedan uzrok nije bio, za koji ne bi mogli doći Radoslav ali koji gode n(j)iju brat ali bratcvo im na zaročeni rok ne doći, kako da se more tomu svrha učinit. A sada Radoslav uzrok nahodi, da nije mogao doći na zaročni rok, čemu bi zapovijed gospodina vojevode knezu Pavku na vojsku poći. A mi vid(j)e, da nije porota bila sa knezom Pavkom nego s Ivanović i š n(j)ih bratcvom, kako se u pismjeh nahodi. Zato mi rečeni knez i sudije više rečene, čuv jednu stranu i drugu, i vid(j)evše sva pisma i što su kmeti rekli i prstavi, nemođe dijeliti od pravde našim običajem i rušascem, sjedeći na mjestu dostojnomu pravde, prjesudismo i oslobodismo zgor rečenijeh Ivaniša i Ratka i Milka, da veće o tom riječi nije našijem običajem i prav(ij)em sudom.




1447. у Дубровнику:

Да се зна, како изид(ј)е на суд Радослав Ивановић ис Требин(ј)а за се и за своју браћу и за све своје братцво прјед кнезом Дубровачцем Пјерком Бунићем н(ј)егов(ј)ех судија Никшом Пуцићем, Жухом Гочетићем, Јакобом Тамарићем, Стипаном Жамановићем и Никшом Гундулићем, говореће:

Убише ми брата Радича на име Иваниш Богојевић и Ратко Илић и Милко Остојић и Јакша Радетић, и с Јакшом се начинисмо и плати ми свој четвртио дио. Хоћу да ми и ови 3 плате, што на њих стоји.

Одговори му Иваниш и Ратко и Милко:

Један Бог, не убисмо, него нас обузрочише крвју и узесмо међу се 20 дубровачцех кмети а 20 српсц(иј)ех кмети и два престава, један дубровачки Илија Радосалић, а други српски Томко Богосалић, и водисмо у Дубровнику два станка и на границу 5 роке, и ондеј учинише речени кметје четврти рок зарочни на дан светога Марка: ако ми не дођемо на року, да веће не има што искати. И ми дођосмо на зарочни рок на границу, како је уговорено са кметми и с престави, а Радосава ни браће му ни брацва му ни тко н(ј)их други за н(ј)их не хт(ј)еше доћи. И послаше з границе кметје Томка н(ј)их прстава на куће Радосаву и браће му и братцву им, како да би дошли на границу на зарочни рок али Радослав али му брат али му братцво, како је уговорено, којијем добр(ј)ем људ(ј)ем бив Томко престав на дому Радосаву и браће му и братцву му Радосав нехтио поки ни браћа му ни братцво им ни тко н(ј)их, како је речено, на тај зарочни рок. Чекасмо их с поротници и с прстави до звијезде на границе по закону, а Радосав ни брат му, ни тко н(ј)их братцва не дођоше. И ми, с врху речени Јакобовићи дођосмо у Дубровник с кметми и с прстави кнезу дубровачкому и судијам и казасмо, како дуговање стоји. И кнез и судије испиташе кмети и прставе и рекоше Никше Звијездићу, дијаку српскому, да упише све по реду. И ми хот(ј)есмо видјети, што бијеше рекао кнез и судије уписати све напон(ј)е, да је овако писано лани осми дан по светога Марка дневи. И јошт нам указаше у латинској канжелерије писано од латинскога дијака, како Миотош брат Радосал ослобођава четвртога Јакшу за се и за браћу и за све своје братцво, што га су творили. А говоре да га смо права обнашли, како се веће напуни у писмјех удржи.

А ми кнез и судије, хот(ј)ев чути већекрат једну страну и другу и вид(ј)есмо сва писма, које хот(ј)еше стране нам показати, а навлаштито, што бијеху 20 кмети и два прстава рекли кнезу и властелом, а не спов(иј)едаху, да у ономеј времену, када зарочни рок бијеше, ниједан узрок није био, за који не би могли доћи Радослав али који годе н(ј)ију брат али братцво им на зарочени рок не доћи, како да се море тому сврха учинит. А сада Радослав узрок находи, да није могао доћи на зарочни рок, чему би заповијед господина војеводе кнезу Павку на војску поћи. А ми вид(ј)е, да није порота била са кнезом Павком него с Ивановић и ш н(ј)их братцвом, како се у писмјех находи. Зато ми речени кнез и судије више речене, чув једну страну и другу, и вид(ј)евше сва писма и што су кмети рекли и прстави, немође дијелити од правде нашим обичајем и рушасцем, сједећи на мјесту достојному правде, прјесудисмо и ослободисмо згор реченијех Иваниша и Ратка и Милка, да веће о том ријечи није нашијем обичајем и прав(иј)ем судом.

 
Запис Кузме, дијака Јелене Палеолог Бранковић, о пријему дохотка — 11. новембар 1463. године

И нека се зна како в лěто 6973. мěсеца нојемврија 11. дан, а бројећи по
латински начин тисућу и четириста и шездесето и третије лěто, на један
на десете дни нојеврија, по заповеди богочастиваго и Христољубиваго
господина господина ми госпође деспотице Јелене, а ш њеним листом
вěрованим, ја слуга госпођин Козма дијак примих, од многопочтенога
кнеза и все Опћине властел дубровачких, а пред ње милости епископом,
пред Женком Челниковићем, више писане пенезе, тисућу и триста и
шесдесет и шест перпери и осам динари. И на тој призвасмо гости људе
и бише томуј сведоци јер сам примил више писане пенезе како се одзгора
пише. И за веће веровање прěдах господину кнезу и властелом овизи њих
лист записни. И ја, слуга госпођин, Кузма дијак, овој потписах својом руком.

XxaJosw.png


Невен Исаиловић; Акта о исплати светодмитарског дохотка деспотици Јелени, Мешовита грађа, књига XXXIII, 73
 
Poslednja izmena:
Мара Бранковић пише дубровачким главешинама да се састала с њиховим изасланицима — 18. децембар 1473. године

Племенитим и мудрим, и всакој почтеној чǎсти и хвалě достојним, и нашим добрим
и старим пријатељем, брате ми кнезу обраному и властелом дубровǎчким од госпође
царице Маре много поклоњеније. Властеле, што ми сте писали и поручили по ваших
поштених властелех, по Никше Жоретићу и по Паладину Лукарěвићу, о тем о свем
разумěсмо, и на тем на свем захваљамо како нашим братијам, тако и ми јесмо ваши
пријатељије сǎвршени, и ради смо вашему свакому добру, такој се и уздајте у нас за
сваку вашу работу, каконо само у себе. А друго смо отпоручили по властелех, по вашех.
И Бог ви држи у добром поштењу. Писан дек. 18. у Цариграду.

maracarigradizvor.jpg
 
Poslednja izmena:
Хумски кнез Андрија обећава Дубровчанима мир, слободу трговине и законску заштиту — 1235. године

Вǎ име оца и сина и светаго духа. Ја кнез вели хлмски Андрěј, сǎ всěми властели својими клну се кнезу дубровǎчкому Жан Дандолу и властелом дубровǎчким, и всěј опћинě градској, у Господа Бога, и у свето јеванђелије, и у чǎстни животворешти крст господǎњ и у 380 светих отǎц иже у Никеји да имају мир сǎ вами у вěки, како су и моји старě имали с вашими старěјшими у стари закон, да ви је отворена земља моја у всěх ваших печалех, а правина да јест; а ваш чловěк ки приде у земљу моју невољов кому је искана правина, и неисплњена му буде, да стане и да учини правину; аће ли приде так чловěк кому нě искана правина, да му се не узме ни тǎнǎк конǎц доку појде у своје мěсто и тамо да учини правину по том. И да не приду врх вас с вашим врагом. Ако ли сије прěступљу, да ме сǎпне Бог, света Богородица и вси свети.​

Фотографија изворника:
anrijahumski.jpg
 
Poslednja izmena:
Следећи пример је из 19. века, али мислим да је занимљив и стога бих га објавио:

Али-паша побратиму Петру Петровићу, владики црногорском,
пријатељски поздрав. Што ми пишеш око пандура разумио
сам и твој начин што ми пишеш мени се не чини ружно а
фукара која плаћа пандурину није каеил.​

qw3x0tY.jpg


Петар Ђорђић; Историја српске ћирилице
 
Poslednja izmena:
Још један прилог из времена после Доситеја Обрадовића који постављам због његове занимљивости.
Али-паша побратиму Петру Петровићу, владики чрногорском, пријатељски поздрав.
Што ми пишеш око пандура разумијо сам и твој начин што ми пишеш мени се не чини ружно а фукара која плаћа пандурину није кајил(?).​

Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице
petarii.jpg
На фотографији се захваљујем Жељку Филиповићу.

Ju, koliko blesavo izgleda, skroz je arabizovana ćirilica.
 
Повеља Стефана Вукчића Косаче, херцега светога Саве — 13. 10. 1461.

Ми, господин Стěпан, Божијом милостју херцег светаго Саве, господар хумски и приморски, кнез
дрински и велики војевода русага босанскога и веће, дајемо знати свěм и свакому чловěку кому
се подоба и прěд кога дојде ов наш лист отворени а с нашом печатју вěрованом, јер учинисмо
милост и слободу. И дасмо вěру и рěч нашу господску за вољу и пријазан многопочтенога кнеза
обранога и властео дубравачцијех, свěм слугам и трговцем дубровчцијем – да ходе и прěходе
слободно и бесумњено прěко нашега русага своијеми каравани, и с инијем тргом, беза всаке
сумње и безаконе завртице од нас и од слуг нашијех плаћаје нам наше праве законе царине
и бродову гдě је што пристоји. Паче заповěдам војеводам, кнезовом, жупаном, цариником,
глобаром, катунаром и всакога стајања људем, слугам нашијем тко су под мој послух а нěсу
супроћ нам,да се ниткор мој слуга не задије ни за кога од слуг и трговац дубровачцијех ниједном
безакном завртицом, ни худијем учињенијем ни за једну ствар ни за које прěдужје. Нека ходе и
прěходе слободно и бесумњено. А што су кому од моијех слуга дужни који Дубровчане, а ви
пођěте прěд кнеза и властели дубровачке да вам учине правду и оправу, јер ми су на тој обěтни.
Писан в лěта роштва Христова 1461. мěсеца октоврија дǎн 13. на међурěчју под Самобором.

hercegstefan.jpg
 
Poslednja izmena:
popisbiljanasrpskom.jpg


No i iz tog najnovijeg vremena imamo dva dokaza, da su i bosanski katolici i bosanski muhamedanci nazivali svoj jezik takođe srpskim. Tako Hrvat Šime Ljubić sam priznaje: da je bosanski fratar Matija Divković zvao svoj jezik, to jest štokavštinu — jezikom srpskim. („Ogledalo" II. str. 354.). Isto je tako g. 1775. napisao neki bosanski muhamedanac rečnik bilja pod ovim natpisom: „Sirf izze otlar bejandir", što znači — „Popis biljaka na srpskom jeziku" (O. Blau „Bosnisch-tiirkische Sprache Denkmäler", 151—174.)

Otto Blau: Bosnisch-türkische Sprachdenkmäler. Leipzig 1868.

Ernst Otto Friedrich August Blau (* 21. April 1828 in Nordhausen; † 26. Februar 1879 in Odessa, Russland) war ein deutscher Orientalist.
 
Poslednja izmena:
Манастир Тресије на Космају

tresije.jpg



Међутим, запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је већ 1709. године ово свето здање обновљено. Урадио је то игман Хаџи Висарион са братством манастира Раковица

(http://www.manastirtresije.org/)
 
25. март 1406, Приштина
Госпођа Мара,Гргур и Ђурађ пишу властима Дубровника да је њиховов грађанин исплатио своје дажбине.


Племенитĕм и много поштенĕм господам, и братјам нашĕм, и пријатељем, опћинĕ дубров'чкој, кнезу владуштому и властелом града Дубровника, од госпође Маре, и од Гргура, и од Ђурђа, љубовно поздрављеније. И да узнате властеле, овде је прĕстојал властеличић ваш, Андро Менчетић, и опраљал је своје работе, и паки си појде тамо домом у граду а овде нĕ остал никому длж'н, ни нам ни кому другому, за тој ви уписасмо да и ви знате о томзи. Јере ни за царину ни за што нĕ остал длж'н, и Бог ви весели.
Писано у Приштинĕ марта 25.

Заповĕдију господина ми кнеза и његовĕх изабраних властел, ја, Руско логофет, исписах се више писано из листа који госпођа Мара, и Гргур, и Ђурђ дослаше кнезу и опћине дубров'чкој, а по својем си властелину, по Богосаву, који т'ди мину послабином од речнĕх у Бнетке.​
 
Poslednja izmena od moderatora:
Смедерево, 14. децембар 1457. године
Потврда Стефана Бранковића да је преузето благо које је његов отац депоновао у Дубровнику.


Ја господин Стĕпан, давам на знаније всакому чловĕку, прĕд кога се изнесе овзи наш отворени лист, како што су били поставили светопочивши родитељије наши, господин деспот Ђурђ и мајка ми госпоја деспотица Јерина, поклад у поштенех наших пријатељ[a] и братије, кнеза и властел дубров'чких, злато и сребро гламско, и сребро бĕло, и аспри, и ков злати и сребрни, този все опет при животу свом родитељије наши узеше у своју руку, разĕ је било остало у њих двĕстĕ и девет лит'р злата, и за онехзи двĕстĕ и девет лит'р злата, како су били одурисали светопочивши родитељије наши, да је трем братĕнцем, Гргуру и менĕ деспоту Лазару, да је нам трем братĕнцем онози на три чести, и од оногај, што је мој третиј дĕо, този ми поштени наши пријатељије, кнез и властеле дубров'чки дослаше по свом брату а по нашем властелину, по Дамијану Жуњевићу, все на пуно сед'мдесет лит'р злата без четире унче, кога је продавана литра по осамдесет и четири дукате, сума примана мој третиј дĕо пет тисућ и осамс'т и педесет и два дуката, тези ми дукате донесе и прĕдаде Дамијан Жуњевић все на пуно. И што је третиј дĕо брата ми господина деспота Лазара, и њему његов дĕо поштени наши пријатељије, кнез и властеле дослаше по Дамијану Жуњевићу, и донесе му и прĕдаде все на пуно. A што је третиј дĕо брата ми господина Гргура, този му су поштени наши пријатељије, кнез и властеле послали по игумену попу кир Јефросиму и по Стĕпану Захићу. И веће у њих од нашега иманија нĕ остало ништо ни мало ни много, ни злата ни сребра гламскога, ни сребра бĕлога, ни аспри ни кова златога, ни сребрнога ни инога ничеса, него ни все прĕдаше на пуно. И ако би кто од нас или од наших последних изнес'л коју књигу и поискал од поштенога кнеза и властел што од овогај иманија, всака књига да нĕ тврда ни да је вĕрована ни да једној правдĕ, лихо овомзи нашом књигом да је раскидена. И за веће вĕрованије поставих своју печат висућу.
Писано в лĕто 6966, мĕсеца декемврија, четврти на десете дан, у Смедереву.

stefanms1.jpg
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/14571214_%E2%80%93_Brankovi%C4%87_Stefan/charter
stefanbrankovic.jpg


ДЄСПОТѠВИКЬ СТЄПАНЬ - ДЕСПОТОВИЋ СТЕПАН
42532917.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
22. децембар 1457.
Деспот Лазар потврђује да је примио свој део поклада од Дубровчана.


Од деспота Лазара поштеној нашој братије и добрим пријатељем, кнезу обраному и всој опћинĕ властел[a] дубров'чких
Властел аво чух, што ми сте писали и што ми сте поручили по властелину нашем Дамијану Жуњевићу. Благодарих Бога и орадовасмо се, узнавши о Вашем здравију и поштеном стојанију. И ми милостију Божијом имамо се добре, како је воља Божија.
Пак, властел, што ми сте послали по реченом Дамјану остат'к поклада нашега, што је било у Вас, донесел ми је все на пуно, како Ни сте уписали. Захваљам, властел, и благодарим. Бог зна, властел, инако Ни с'да несте учинили него колико да би Ни од свога иманија овој послали к овој нашој с'дашњој потреб на овој врем, јере није таква и потреба главна, како Ви јес'м и пређе писал, да благодаримо властеле, јере сте ради нашему добру и нашему поштенију. Такој Ви је и треба, јере тој знамо и уфаниј смо за тој и томуј се надамо од Вас и до' годе смо живи и по нас тко буде, јере тко се је год на Ваше братство наслонил од все господе, всаки је бил мир'н покојан Вами. И напред смо уфани у Вас.
А што ми сте писали, властеле, како да бисмо Ви учинили књигу по висућом печатју с братом ми господином Степаном, јере смо в'с поклад од Вас примили, властеле, послали Ви смо књиге по Дамијану, једну од господина Степана, другу од нас, уписавши, које Ни се књиге мне за доста томуј послу. Да пак, к'д јошт иштет, а то Ви смо књигу отворену под висућом печатју учинили и предали ју смо реченому Дамијану од њега ју гледајте.
А што ми сте писали, властел, да Ви упишу о гласовех, властел, ради бисмо Ви боље гласове писати. Да како Бог хоће онакој је. Да знате, властел, дослаше ми господа арсага уг'рски, декемврија 10. д'н јере господин краљ уг'рски преминул сегај света у Празе и учинила су господа рок по Божићу на Васиљев д'н, да је свак у Будим, да изберу кога ће краљем поставит и да учине што ће бит на х'рстијанско добро. А од Тур'к да знате, властел, цар доходи у Пловдин и пак се опет врати у Дренопољ, а напред, што год буде, уписати Ви ћемо да знате. И што ми сте поручили по реченом Дамијану казал ми је, и ја Ви с'м опет по њем о всем отпоручил. Бог зна, властел, затој будет уфани, јере ми, што год можемо, ради смо Вашему всакому добру и всакому поштенију. И Бог да Ви весели.
Декемврија 22. д'н.

Са спољашње стране:
Поштеној нашој братије и добрим пријатељом, кнезу обраному и всој опћине властел дубров'чких.


~Ћиро Трухелка, Гласник земаљског музеја 23 , стр.13-15
lazar.jpg
lazar2.jpg
lazarz.jpg
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/14571222_%E2%80%93_Brankovi%C4%87_Lazar/charter
lazariyvornik.jpg
25082.jpg
 
Poslednja izmena:
Краљ Стефан Урош II Милутин, 14. септембар 1302. године, дворац Врхлаб на Копаонику

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому. Створи милост краљевство ми граду Дубровнику, да приходе их трговци по земљи и по трговĕх краљевства ми, и да не ходе на војску, и нијед'н чловĕк у српској земљи, мал же и велик, да не удаје у удаву дубровчанина, и да им се коњи под ризницу не узимају ни на коју работу, и да им не намĕтује без воље месо купити, или браве, или свиније, или краљево или чије годĕ, ни малу ни велику купљу, развĕ к'ди се хоће краљево месо продати, да се заручи по всему тргу, да не продају ни купију меса, доколĕ се краљево прода, и да им се не узима по силĕ ни скрлато ни мед ни мука ни која купља. И куће да им се не печате ни от краља ни от властел[a]. И како им је закон у Брсковĕ от испрва, тако да им је и у Рудницĕ, а инога новаго закона да им не постави краљевство ми. И у кога се обрĕте луд отрок, тере што кому испакости, да у том господара не ишту н[a] да си ишту кривца. Ако ли крв учини дĕтић, да га пода господар, ако ли га га не пода, да плати господар вражду, како и Саси плаћају. И да си ходе свободно по земљи и по тргох краљевства ми. Да при којим их селĕ штета најде, да плати село ближње. Ако село не плати, да плати краљевтсво ми. И град да не работају ни га бљуду. И аће се обрĕте који длг между Србљином с Дубровчанином, да да им је суд прĕд судијом српским и прĕд једнĕм Дубровчанином. И што судита, този да је свршено. А прĕд краљевство ми да иду за невĕру, за вражду, за чељадина, за кон, у том да је суд Дубровчанину прĕд краљевством ми. И купци што несу купљу, ако растовари у Брсковĕ, да плати царину, ако ли мимо несе да где прода, ту и царину да плати. И ако кто пакости виноградом дубров'чким, да га позову прĕд краљевство ми: да што се обрĕте крив, да даст краљевство ми, чловĕка да издаст. Да аће не да, да плати краљевство ми. И јеште да их држи краљевство ми на том законĕ који су имали у светопошившега господина отца краљевства ми, да ходе свободно по земљи краљевства ми. И сију милост створи краљевство ми у Врхлаби, к'ди приходи краљевству ми поклисар от Дубровника, Никола Крусић и Бинчула Фосковић. И сије се писаније створи на Крствов д'н в свĕдĕније всакому.
Стефан Урош краљ​
~Љ. Стојановић, Повеље и писма I-1, 36-37, бр. 39
stmii1a.jpg
stmii2b.jpg
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13020914_%E2%80%93_Milutin_A/charter
milutinizvornik.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Око 1. августа 1303. године
Краљ Стефан Урош II Милутин одговара да Пиру Хашчићу не може опростити дуг


Властелом дубров'чким, што ми сте писали узнало је краљевство ми, да јере ми пишете за Пира Хашчићĕ да му учини милост краљевство ми.
Да ви знаjeте колико је мнĕ т'зи Пиро (нечиткљива реч) учинил да аће ми не плати на рок да и половину кон тога ви хоћете познати што му ћу устворити. Стефан Урош краљ.
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13030801_cca_%E2%80%93_Milutin/charter
21961.jpg


Властелом дубров'чким
21962.jpg
 
Poslednja izmena:
Краљ Стефан Урош II Милутин шаље свог посланика да преузме доходак — пре октобра 1320. године

Драгому и љубовному и суроднику краљевства ми, кнезу дубровǎчкому Вартоломеју Градěнићу, и судијам, и већником, и всеј Опћине дубровǎчкој. Краљевство ми милости Божије здраво јест и љубовному писанију краљевства ми, дај Бог обрěсти те здраво и о всем добрě. Тамо посила краљевство ми јепископа скǎдǎрскаго и кнеза Дабижива, да им дате доходǎк на Дмитров дǎн что јест краљевства ми да да им јесте дале доходǎк краљевства ми. И за вашу другу љубов дајте ми добрě динаре, а немојте ми злě динаре дават, јер ми злěм динарем не хтě Грци, гдě их давамо на којеј годě потрěбě, а они их не узме. Стефан Урош краљ

20521.jpg
 
Poslednja izmena:
Стефан Дечански наређује дубровачком кнезу, судијама и властели да Србији плате порез до Митровдана пре — 1. 10. 1325. године

Љубовному суроднику краљевства ми, кнезу дубровǎчкому Павлу Тривижану, и судијам,
и властелом, и вěћником и всој Опћинě дубровǎчкој. Ви знате што јест доходǎк од вас,
краљевства ми рок ми јест на Дмитров дǎн да ми га дасте. Да, или приде ћефалија Илија
или Томе. Да ми сте подали онзи доходǎк на Дмитров дǎн, инога не учините. Кǎди ви га
устрěбује, да га сте подали. Рајко рече у Приштинě. Стефан Урош краљ.

decanski1.jpg
 
Poslednja izmena:
Цар Душан пише разрешницу дугова — септембар 1348. године

Пише царство ми кнезу дубровǎчкому Филипу Орију, и судијам, и властелом и всеј
Опћине дубровǎчкој. Да знате, јере ми држаше трг руднички Лавре Влкосавић, и
Марин и Живе Паскетић и о всем се су царству ми исправили, не осташе ни у чим
царству ми длжни. Да о том им повељу записах по закону вашему. Мěсец сектебǎр

cardusan1348izv.jpg
 
Poslednja izmena:
Септембар 1348. године
Писмо цара Душана кнезу дубровачкому о разрешници дугова трију Дубровчана.


Пише царство ми кнезу дубров'чкому Филипу Ореју, и судијам, и властелом и всеј опћинĕ дубров'чкој. Да знате, јер држал трг царства ми Марко Васиљевић, и брат му Мате и Степе Журговић, трг новобрдски и трг призренски, да царство ми их разложи и нађе их правех, не осташе ни у чим криви царству ми, да о всем их освободи царство ми. И учиних милост и повељу по закону по вашему. Да о том Ви писа царство ми да знате. Мĕсец сектебр.

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/134809xx_%E2%80%93_Du%C5%A1an_2/charter
razresnicaizvornik.jpg

22652w.jpg


~Љ. Стојановић, Повеље и писма I–1, стр. 58, бр. 64~
razresnica2.jpg
 
Poslednja izmena:
Ђурађ II Балшић пише Дубровнику да исплате јерусалимском манастиру своје дугове — 31. 8. 1388. године

Од Ђурђа мојој братји, кнезу и властелом дубровǎчким. Тамо греди митрополит јеросалимски Михаил,
и говори господину кнезу и нам за 3 дохотке, да исправите му вашом правдом. И весели Ви Бог.

23911.jpg
 
Poslednja izmena:
29. септембар 1360. године
Повеља цара Уроша којом укида нове царине које су скоро заведене

~Увод и закључак писани на српскословенском, остатак на народном српском језику~


Добродĕтељно и всеразумно с истиноју царскаго словеси постављајет царство ми в свĕдĕније всĕм,
како придоше к царству ми на Сĕнице всепоштени властеле дубров'чци с дарови и с ч'стију: Михо Држић и Јаке Манчетић, и успоменуше царству ми о работах градских и о законĕх и о царинах, које су с'ги настале, а нĕсу биле у родитеља царства ми. Има хотеније, и о сем благоизволи и створи милост царство ми всему граду Дубровнику, всĕм властелом дубров'чким, велим и малим, и даде им царство ми овози записаније и моју вĕру царску, јако што су властеле а или трговци дубровч'ци, да греду с тргом и с всаком купљом свободно у земљу царства ми, и на вĕру царства ми да греду или на Зету на Балшиће, а или на државу кнеза Војислава и у земљу царства ми, да тргују и ходе свободно у кући царства ми и у градовĕх, и по трговĕх и по земљи царства ми. А никто да им не има забавити, ни ћефалија који љубо ни властелин царства ми, ни који кнез да и ин никто, ни мали ни велик. Т'кмо да доходе свободно с тргом у земљу царства ми, и опет да си походе својим добитком без всаке забаве у Дубрновник. И оште: за онези царине, којено су с'ги постале, а нĕсу биле у родитеља царства ми, и на тĕхзи царинах да не плаћају никому ништо: кто ли им забави о чем на тĕх царинах, а ил' им што узме, да се каже како невĕрник, и да плати тисућу перпер[a] царству ми. И овози записаније и моју вĕру даровах властелом дубров'чким, јако да им јест тврдо и никим непотворимо, и за царине никому ништо да не плаћају, ни да им јест тези царине, што нĕбило у дĕда и у родитеља царства ми и у мојих првих.
И сије обичноје и златопечатноје слово царства ми записа се и утврди знаменијем царским в лĕто 6869, индиктион 14, мĕсеца сектебра 29. д'н, на Сĕницах при логофетĕ Драгославĕ.
Стефан Урош, вĕрни цар Србљем и Грком

~Ф. Миклосич, Споменици српски, стр. 168-169, бр. 149~
dusan1360a.jpg
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13600929_%E2%80%93_car_Uro%C5%A1/charter
dusan1360izvornik.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
29. септембар 1360. године
Повеља цара Уроша койом укида нове царине койе су скоро заведене

~Увод и закључак писани на српскословенском, остатак на народном йезику~


Добродѣтељно и всеразумно с истинойу царскаго словеси постављайет царство ми в свѣдѣнийе всѣм,
како придоше к царству ми на Сѣнице всепоштени властеле дубровъчци с дарови и с чъстийу: Михо Држић и Јаке Манчетић, и успоменуше царству ми о работах градских и о законѣх и о царинах, койе су съги настале, а нѣсу биле у родитеља царства ми. Има хотенийе, и о сем благоизволи и створи милост царство ми всему граду Дубровнику, всѣм властелом дубровъчким, велим и малим, и даде им царство ми овози записанийе и мойу вѣру царску, йако што су властеле а или трговци дубровчъци, да греду с тргом и с всаком купљом свободно у земљу царства ми, и на вѣру царства ми да греду или на Зету на Балшиће, а или на државу кнеза Войислава и у земљу царства ми, да тргуйу и ходе свободно у кући царства ми и у градовѣх, и по трговѣх и по земљи царства ми. А никто да им не има забавити, ни ћефалийа койи љубо ни властелин царства ми, ни койи кнез да и ин никто, ни мали ни велик. Тъкмо да доходе свободно с тргом у земљу царства ми, и опет да си походе свойим добитком без всаке забаве у Дубровник. И оште: за онези царине, койено су съги постале, а нѣсу биле у родитеља царства ми, и на тѣхзи царинах да не плаћайу никому ништо: кто ли им забави о чем на тѣх царинах, а ил' им што узме, да се каже како невѣрник, и да плати тисућу перпер царству ми. И овози записанийе и мойу вѣру даровах властелом дубров'чким, йако да им йест тврдо и никим непотворимо, и за царине никому ништо да не плаћайу, ни да им йест тези царине, што нѣбило у дѣда и у родитеља царства ми и у мойих првих.
И сийе обичнойе и златопечатнойе слово царства ми записа се и утврди знаменийем царским в лѣто 6869, индиктион 14, мѣсеца сектебра 29. д'н, на Сѣницах при логофетѣ Драгославѣ.
Стефан Урош, вѣрни цар Србљем и Грком

Увод и закључак писани на српскословенском, остатак на народном йезику
Вук Караџић и слични неписмењаци и простаци се никако не бише били сложили да йе ово народни йезик, нити да йе србски, за њих йе ово "славенски".
 
Poslednja izmena:

Back
Top