Мирјана Маринковић
СРПСКИ ЈЕЗИК У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ – ПРИМЕР ЧЕТВОРОЈЕЗИЧНОГ УЏБЕНИКА
ЗА УЧЕЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ИЗ БИБЛИОТЕКЕ СУЛТАНА МАХМУДА I
У Библиотеци џамије Сулејманија у Истанбулу чувају се два примерка четворојезичног уџбеника за учење страних језика – арапског, персијског, грчког и српског, који потиче из 15/16. века. Првобитно се налазио у личној библиотеци султана Махмуда I (1730-1754), који ју је претворио у личну задужбину (вакуф), а затим у библиотеци џамије Аја Софија, где је чуван до 1969. године под бројевима 4749 и 4750. Реч је о најстаријем познатом извору на арапском писму за изучавање историје српског језика, који се може сврстати у тзв. алхамијадо књижевност.
У раду је дата ћирилична транскрипција текста уџбеника, на основу које се може реконструисати српски језик који се у Османској империји 15. и 16. века изучавао и употребљавао равноправно са грчким, али и арапским и персијским језиком као језицима доминантне исламске цивилизације.
2a
Са имењом Божијем поклањајеми милостив
Слава Богу Господу светом
И благословљаније на Пророка јего
Мухамеда и чељати јего чистих все.
2б
Рече творач овај книга:
„Речна у работану такој која се отвараним
Језичи почеником разумеј оној ти
И работај ш ним и саблудај тој, бит ћеш разборит ш ним“.
3a
Ако воља Господ вишни. Дођи, што говориш?
Говорим тебе нешто. Кој нешто говориш мене?
Говорим тебе нешто да се радујеш. Немој говорит мене
нешто, јер ја не иштем да говориш мене.
3б
Или гледаш мене? Које нешто рече тебе?
Они не рече мене нешто. Ај
рече тебе речи дуге.
Јеси чу што је рекал мене? Ај чу сам.
4a
Што је рекал тебе? Али не иштем
да чују оној од уста твоја.
Колико ми досађујеш! Кто ти досађује?
Ти ми досађујеш! Остави ме! Пусти
4б
на работа твоја. Не држи ме кот себе14
јере ја на спешам могно15. Што
ли је спеша? Послал мене отач ми. Где послал тебе?
Отач ми је послал мене на тирг, рече:
5a
„Спешај и не крисмај на пут.“ Учини се
време теско/таско/таску на главу
и на очи да не крисмам. Јеси ли видел данас
онога? Ај, видел га сам. Где га си видел? На тирг.
5б
Ту на дућана платно продавчем што је
чинил ондај бил је купил платно
14 Овде је писар очито чуо једначење сугласника по звучности, те је записао „кот себе“
15 Уместо „много“ ا ا написано је „могно“ ا ا
опрано или неопрано танко
или дебело? Не, него танко. Што чини оној?
6a
Прави оној кошулу. Што кроји оној и шије онако?
Шије оној они. Како је он у работа своја?
Он је мајстор брзине. Не знам је ли он мајстор.
Ај, он је брз у работа своја. Од кудај си дошла?
6б
Дошал сам од [...]. Јеси ли научил ти
данас нешто? Ај, научих се. Читај
свој на уста. Истина убриза си.
Јеси ли писал ти данас? Писал сим
7а
читаније. Дођи, дођи да учиш на тебе.
Узми, упиши на мене, упиши де лепо, учини
писаније и разбрај слова
и уравни врсте и не укриви и не погреши.
7б
Ја не грешим у оној. Управи каламар ти.
Направих и каламар ми направлен, рече творач.
Када ми пишемо к тебе книгу
направљамо са сузами, како подој тере ако знала
8а
книга што је у сиреч наша падала би
и плакала, али она не зна, одржа16 перо
16 У тексту је писар испустио слово „ж“, што је јасно на основу арапског текста.
држанијем праваму. Одржах перо своје, уломи се.
Кто уломи оној? Оно уломи оној.
8б
Камо ти перјанича, а брате мој? И загуби се.
Где загуби? Беше у вреку?
Тад се украде и не знам кто је украде.
Устани тере ишти ју и испроси ју од дечака
9а
А, брате мој, а душа мој, зашто крисмати данас?
Беше мене работа. Која работа беше
тебе? Бех слугал статјанија.
Јеси ли јел данас? Ништа
9б
нисим јел јоште. Пођи тере јесди
И дођи брзо. Ево,
истина дођох к тебе. Не играј се
у путу! Нећу се играт, ај!
10а
Ти момак играч, не стојиш.
Играш се, скројаш/скрујаш своја дни, брзо покојат ћеш
на покор. Близу дођи к мене. Ја близу сам
кон тебе. Седи ондај
10б
кон мене. Ево седим, не благословљај
на нас. Ја истина благослови сим од себе.
Чији је ови каламар?
http://cosbelgrade.com/sites/default/files/marinkovic_m_srpski_jezik_u_osmanskom_carstvu_0.pdf
