Srbija se uvek nalazila na nekom međuprostoru zapada i istoka, ali je fakat uvek bila više okrenuta zapadu. Ako se pogleda noviji period, posle WW2, gvozdena zavesa je išla bukvalno preko nas. To se posle pomerilo istočno (na našu sreću) pa je sad kod Ukrajine.
Nas je prilično unazadio Milošević. Ali na neki nesvestan način. On je prosto bio nadobudan lider, ušao je u spor sa zapadom i onda nas je to gurnulo prema istoku. Dakle nismo mi odlučili kako treba da idemo prema istoku jer je tamo bolje ili šta već (jer naravno da nije), već nas je Milošević gurnuo tamo zbog njegovog ličnog spora sa zapadom. Srbi su generalno narod bez ideologije, ali veoma prgav i teško se uklapa u okruženje. Mi da smo recimo na istoku, mi bi se sa njima posvađali i onda bi glorifikovali zapad. Dakle Srbin će uvek da bude kontra onoga što bi trebalo da bude, jer mi slobodu percipiramo sa inatom. Moraš da se buniš, moraš da prkosiš i moraš da pokažeš kontra stav, čak i na silu, jer to znači biti slobodan. Šizofreno ali istinito.
I da se vratimo na Miloševića, kad nas je on zavadio sa zapadom, i kad smo gurnuti pod ruski uticaj, onda nas oni sad ne puštaju. Sad i da hoćeš da se prešaltaš na zapad, to je teško uraditi upravo zbog tog uticaja. Tako da smo u nezgodnoj situaciji. Morali bi da imamo baš kvalitetnog lidera sa mudima koji bi počeo stvari da ispravlja i postavlja na svoje mesto. Vučić to nije, on nije čovek koji pravi velika dela, on samo mešetari i koristi situaciju u svoju korist. Sve to je odličan temelj za korupciju i što ne bi iskoristio.
