Zamislite da ste u temporalnom "parkingu"

[Djika junior]

Nekog bi dobro iskoristila

 

[***Saint***]

Šta bi ste radili?

Elem, da pojasnim.
Zamislite da se jedno jutro probudite, ustanete, i skontate da se celi svet "zamrzao".
To jest, da se sve, vaša okolina zajedno sa planetom, "zamrznula". Sve stoji, auta u pokretu, avioni na nebu, čaša u padu na pola puta do poda, ljudi na ulici, semaforima, radnjama i kućama kao lutke u izlogu.

Šta bi se radili u tom uslovno rečeno "vremenu?"

sediela bih i jela... i tako po ceo dan.. pošto bi bilo dosadno pretpostavljam.

 

[MPMcB]

Zašto "esencijane samoće" ?????
Nisi sam, imaš sve svoje, žive, i zdrave, viđaš ih, toplokrvne...
A opet, nikad dostupne

.

Pa, upravo zato esencijalne.
Nemam ih definitivno i većito. Jel može da bude neki slučaj još veče samoće?

ovom temom sam hteo dotaći vaše kontove, a ne književno tuđe.

Ovo prethodno beše moj „kont“, i kad sam bio klinac, i noćas

Imaš sve, sve al na kraju .....

Dobro si to rekao ’na kraju’
To se dešava i bez prdeža, ali mi se dopalo tako slikovito prikazivanje lutanja u „ispraznosti i pustoj tlapnji“, prilično asocira na prdenje.

.....to sve ti ne vredi nićemu, nikome , nizašta..

Da, osim ako ne kreneš, da daš sve od sebe i od toga počneš da stvaraš jedan novi svet.
To je moj lični kont, ali ne samo moj kako mi se čini.
Ustvari to je jedno relativno dobro rešenje. Osim njega sve drugo što mi pada na pamet jesu razna lutanja po tom mrtvom svetu, ali tu ne vidim rešenje.
Normalnom svetu se to redovno dešava, pitaj koga hoćeš, ko je krenuo kraj svih zemaljskih uživanja, da se bakće sa samo jednom ženom i sitnom dečurlijom. To je to i to su ti lična kontanja. Svako če u svoju priču staviti neki svoj trip i neko svoje kontanje po tom tripu, iluzije bez kojih ne možemo, ali svi su tripovi u principu isti i svode se, da ti je red da daš nešto od sebe što će živeti, svoj vek i da mu se posvetiš, jer time je to postao i tvoj vek.
Neko pre, neko kasnije, koga briga? Vreme je tu samo da bi prolazilo.

 

[Black_star]

Krenuo bih zivu dusu da trazim,da vidim umem li da je odmrznem..
dobra tema.

 

[Paganko]

sediela bih i jela... i tako po ceo dan.. pošto bi bilo dosadno pretpostavljam.

e, što volim ovakve teme:

Otišo bih pravo u merkator. Prvo bih razlupao o patos flajku Dom Pérignon šampanjca. Popio bih gomilu skupih vina. Uzeo bih četku i najveći kolut sira i kotrljao ga kroz rafove. Skinu bih sve kasirke i obukao im seksi donji veš, samo radi zabave. Ispolivao bih majonezom i uljem ceo odeljak sa tehničkom robom. Nasuo bih ljutu papriku u ventilaciju. Otišao kući. Pravio da se ništa nije desilo.

 

[MPMcB]

Otišao kući. Pravio da se ništa nije desilo.

A posle?

 

[ArnoldLayne]

kontam da ne bih izdrzao ni dve nedelje

 

[Paganko]

A posle?

Posle bih čitao sutrašnje novine i grickao onaj sir.

 

[gost 74285]

ovde svi lazu, kladim se da bi vecina prvo pokupila sve moguce spravice iz sex shopova

Spojler

ja bi

 

[Džek svih zanata]

Joj ja bi prvi....

 

[Džek svih zanata]

Alexanna, znaš da te volim?

 

[gost 74285]

Znam

 

[MPMcB]

ovde svi lazu, kladim se da bi vecina prvo pokupila sve moguce spravice iz sex shopova

Koja masta?

 

[Valeria]

Šta bi ste radili?

Elem, da pojasnim.
Zamislite da se jedno jutro probudite, ustanete, i skontate da se celi svet "zamrzao".
To jest, da se sve, vaša okolina zajedno sa planetom, "zamrznula". Sve stoji, auta u pokretu, avioni na nebu, čaša u padu na pola puta do poda, ljudi na ulici, semaforima, radnjama i kućama kao lutke u izlogu.

Šta bi se radili u tom uslovno rečeno "vremenu?"

Zanimljivo .
Prvo bih se zgranula, pretpostavljam.
A onda bih se iznervirala, jer to znači da će majstori opet kasniti (renoviranje kuće), jer su negde zamrznuti.
A šta bih dalje radila?
Pokušavala bih da vidim šta se to dešava, da li stvari mogu da se "odmrznu" i kako...

 

[Valeria]

Da ste lekar, koga bi lečili?
Da ste zidar, kome bi zidali? A muzičar? Kome bi pevali i mixeve pravili?

Da ste policajac, vojnik, kome bi ste implementirali ustav?

Da ste lopov, kome da kradete kad vam je sve na dlanu?


Mislim da svakome od nas to treba, da pogleda u sebe, jer ostali bi ste sami sa sobom.
Sebe bi krali, sebe hapsili, sebi navukli para i para, vila, kamiona i bogatstva, koje je bezvredno u tom aspektu, sebe bi lećili, sebe bi voleli, sebe bi ebali i sebi se divili.

Sebe bi hranili, oblačili po posednjoj modi (relativno u tom okruženju)

Sebi bi izdavali cd ove, sebe stavili u farmu i u tv dnevnik.
Vaš prdež bi se ćuo do amazona, ali, u amazonskim šumama ne bi bilo ikog da ga ćuje...

Sebi bi pisali, snimali filmove, i pravili cirkus colorado.


Dokle i kako?

Jedini lik na zemlji, u savremenosti temporalno iskočen, zamrznut....
O da, toliko bi vremena imali (večnost) da naučite i pilotirati, i podmornicu preko atlantika prevesti... kome?

Na kraju, kad sve isfurate... kome i cemu?

E to želim ovim topikom da vidim.

Da, da, ostati sam sa sobom.
Pa, mislim da bi mi u početku bilo fino, u smislu da se konačno odmorim (mizantrop progovara iz mene).
Ja nisam ni pilot ni muzičar ni ništa slično.. za ovo čime se ja bavim mi baš treba mir i tišina.
No, ko što kažeš, opet bih, pre ili kasnije došla do momenta da imam potrebu to da podelim s nekim..potrebu interakcije. I tu bi nastao problem. Mislim da bih bila zabrinuta da li sam i ja pod nekom vrstom anomalije..da li ću normalno stariti i umreti na kraju, ili sam i ja na neki način "zamrznuta" i osuđena večno da lutam smrznutim svetom ...
Ne bih pokušala da se ubijem niti išta ekstremno.. gledala bih da svo vreme ovog sveta iskoristim za ezoteriju i praksu, za traženje uzroka tog što se desilo...pitala bih se u čemu je fazon, što sam baš ja odmrznuta, a drugi nisu, šta je krenulo naopako.. da li ima i drugih duša koje su odmrznute, a mene vide kao smrznutu... poremećaj percepcije? I tako..

 

[MPMcB]

za traženje uzroka tog što se desilo...pitala bih se u čemu je fazon,

Izeš pravo, za tebe je tehnika.

 

[John Marston]

Ja bih svasta radio zaledjenim devojkama

 

[Paganko]

 

[The_Night_Hawk]

Sjetih se jedne epizode čuvene serije Twilight zone iz osamdesetih godina.
Jedna djevojka je otkrila da ima moć da ako vrisne naglas:SHUT UP!!!
apsolutno sve oko nje se zaledi. Sve. Voda u slavini, ljudi, vjetar. SVE.
Otkrila je da se okolina pokreće hm... zaboravih, ali nema veze...
Uglavnom je imala neku kao "unfreeze" varijantu.
I onda su jednom čike iz SSSR napali USA, objavljena je atomska opasnost.
Svi šize,vrište,panika,frka i ova riba vrisne SHUT UP!!!
I onda tri dana hoda,jede po supermarketima,zeza se naizgled...
Ne kontam zašto, i na kraju epizode na nebu iznad grada se vidi zaleđen projektil.
Nuklearni, SSSR piše na dotičnom.

 

[The_Night_Hawk]

Znači, tema ima prostora da se razradi u svim pravcima.
Da li je situacija u temporalnom parkingu nametnuta?
Ko je taj što nameće? Mogu li ga vidjeti? Urazumiti?
Jesam li eksperiment? Imam li JA možda tu "freeze-unfreeze" moć kao u seriji?
Ako nemam, nego se nešto desilo samo od sebe:
prvo provjeriti da li voda teče,itd,važi li fizika fluida,jesu li zaleđeni samo ljudi.
Ako je odgovor da, onda lijepo sjesti u prvi auto i vozati se, para ima u svim bankama.
A i ne trebaju, jer imaš hranu svuda.
Ali ako su samo ljudi zaleđeni, onda moraš biti blizu svog grada.
Jer za par godina nijedna hrana sa polica ne bi bila ispravna, a niko ne ore,kopa...
Ali ajde da pretpostavimo da mi hrana NE TREBA.
Otići na Havaje, ovamo, onamo? Zašto? S KIM TO PODIJELITI?
Ima MNOOOGO varijanti. Ja lično mislim da većini takav scenario ne treba...
Mislim da je Sal htio da kaže da je većina nas već "parkirana" u okovima posla.
Ili nečeg drugog. Lično se ponekad osjećam kao u ovom scenariju, s tim što
se ljudi oko mene kreću, ali niti neko nekoga gleda niti komuniciraju.

 

[The_Night_Hawk]

Ala se raspisah...
DakleM:
Ne bih pokušao da se ubijem.
Ne bih gledao ženama pod suknju.
Dobro, možda prvih par dana.

Ali bih zato otišao do prve opservatorije i proučavao kosmos.

Toliko.Ćao.

 

[duska.vodolija]

Šta bi ste radili?

Elem, da pojasnim.
Zamislite da se jedno jutro probudite, ustanete, i skontate da se celi svet "zamrzao".
To jest, da se sve, vaša okolina zajedno sa planetom, "zamrznula". Sve stoji, auta u pokretu, avioni na nebu, čaša u padu na pola puta do poda, ljudi na ulici, semaforima, radnjama i kućama kao lutke u izlogu.

Šta bi se radili u tom uslovno rečeno "vremenu?"

Sal, sigurna sam da si mislio da je sve zamrznuto samo eto nekim slucajem mi pojedinac svako od nas da zamisli da on nije,
Da je sve zamrznuto , i mi sami ,kakvo je to pitanje sto bi radili?
Naravno mi nezamrznuti a sve ostalo zamrznuto.
Bas sam se prisjetila mastarije svog djetinjstva kad mi je to bio jedan prijatan izazov .Probudim se a nigdje nikoga oko mene .Sama, snalazim se i prilagodjavam datoj situaciji.
I tada kao sad osjecam nelagodu, paniku ,strah, onaj iskonski biti SAM.
A covjek se SAM rodi i SAM umire.A svoj zivot ne zivi sam.

 

[MPMcB]

A svoj zivot ne zivi sam

Sigurna?

 

[duska.vodolija]

Sigurna?

Sto je pjesnik htio reci?Ne postujem sa sagovornicima od jedne rijeci .SAD znas , ipak cu popustiti i reci...
Moje misljenje je da covjek ne zivi sam da ja kolektivno bice ,ajde sad da nagadjam ti mislis da i pored svega sto rekoh ipak sam
E, to je vec neka druga tema, i jeste diskutabilna.

 

[DaRkGuitaRist88]

U pocetku bi bio sokiran, zbunjem tom pojavom...Kasnije bih se vec zabavljao a ima toliko toga na svetu sto moze da te zabavi npr..otisao bih u neku dobru muzicku radnju i svirao bih najskuplje gitare...Putovao bih najzad da vidim sve ona mesta sto nisam do sad mogao da vidim, istrazivao bih sta se sve do sad skrivalo, bas bi me zanimalo sta su sve nasi i svetski politicari mutili i krili, a evo imas jednu priliku da to i otkrijes...Verovatno bih uterao 15god tako a posle bih krenula dosada i nedostatak socijalnog drustva...Sta bih jos radio...pa ima dosta toga ali ne moze sve da stane a i nemogu sve odjdnom da se setim...A kad bi me uhvatila dosada i pomisao da sve to okoncam nekoliko god posle zamrzavanja...pokusavao bih da nadjem odgovor zasto kako se to desilo, kako sam ja jedini koji nije zamrznut..Onoliki svet a samo ja u pokretu...Gledao bih da pronadjem nesto trazio bih neki trag ili nesto da otkrijem zasto je to tako i da li slucajno ima jos nekog kao ja...Trazio bih nacin da sve vratim kao sto je bilo...MIslim da bih se osecao kao da sam na nekom puustom ostrvu to mi dodje isto i jos gore ovo je blaza varijanta, ne brines za hranu, za vodu itd ali si sam dok na pustom ostrvu se mucis da nadjes sta da pojedes i takodje si sam...Na pustom ostrvu nadu bi mi ulilo to da mogu da napravim nekako brod i da probam da zaplovim da pa ako me sreca posluzi mozda se i snadjem nekako ili ce more i glad da me proguta...U ovoj situaciji umesto broda trazio bih trag, ako postoji nacin i trazio bih da li sam ja jedini, to bi mi u ovom slucaju pruzilo neku inspiraciju da nastavim dalje dok sm ziv i dok me ne uhvati neka bolest...