Sa teme - Prof. Dr Radivoj Radić: Kako zaključiju Olaga Lukovic, Deretic i Company
-Још је Херодот, у петом веку с.е., утврдио да су Венети и Илири један исти народ.
-Географ Толомеј из Александрије, други век н.е., каже да су Венети (Венеди) велики народ који чини добар део Сарматије. (Књига 3, глава 5).
Овде се под Сарматијом подразумева Северна Србија, а Срби у њој се називају Венетима
-Мавро Орбини, 1б-ти век, каже: "Ови Толомејеви Венети су данашњи Словени"
-Еузебије Памфил, 4-ти век н.е., каже да је Тиберије победио (9-те године н.е.) "сарматске Далмате". (4)
Исто пише и Херман Контракт, 11-ти век, у својој Хроници
-Да су Далмати које је Тиберије победио - Сармати, потврђује и Екехард, 12-ти век, у својој Хроници
-Емоан Флориакенски, 11-ти век, каже: "У земљи Словена које Венетима зову."
-Лаоник Халкокондил, 15-ти век, пише о цару Душану и каже да је он намеравао да створи "Европску империју народа илирског". (Стр. 35)
Затим даље каже, народи који се зову: "Мези, Илири и Сармати говоре истим језиком", "Сарматски језик је исти као и илирски или венетски". (Стр. 138)
-Ф.Г. Бергман, у своме делу "Скити", каже: "Под Сарматима су обухваћени сви Словени"
-Да су Илири - Срби, односно Срби - Илири, то јест да се ради о два назива за један исти народ, сведочи и Апиан из Александрије, 1-ви век н.е., познати писац историје Римске Империје. Ди Канж показује како је од Апиановог облика српског имена: Сорди, Сордиски, настао каснији облик Скорди и Скордиски. Ди Канж претходно каже да су становници старе Илирије били: Илири, Либурни Јаподи, Истријани и Скордиски. Под тим искривљеним именом Ди Канж налази Србе у старој Македонији и Горњој Мезији.
-Е. Прико Де Сент-Мари каже да су ови Скордиски, у време Римљана, били толико бројни да су насељавали: Илирију, Панонију,, Мезију и Тракију. Он их затим још помиње у данашњој Херцеговини, у Црној Гори, у Босни, на Косову и Метохији и у Македонији.
-Е. Прико Де Сент- Мари, који, такође, каже да је Агрон био српски краљ и да су се Римљани борили са Србима у долини реке Неретве.
-Јоанис Зонара назива Агронову и Теутину Илирују "Србском империјом", "Aгрон цар срба који су народ Илирије"(Патологија том 134. ст 690).
-Апиан из Александрије каже да Грци називају Илирима народ који живи на пределу од Македоније до Тракије, од Хаоније и Теспотрије па до Дунава.Oд Македоније и трачких планина до Паноније, Јадрана и до подножја Алпа"
-Aпиан помиње Србе Илирије као Сарде и смешта их источно од Либруније на пределе данашње Далмације, Херцеговине, Црне Горе и северне Албаније. За име Илири и Илирија каже да их Грци тако зову(што значи да они себе тако не зову). Као и Грци то име за Србе употребљавају и Римљани., затим каже: "Ови народи (тј. племена) и такође Панонци, Ређани, Норичани и Мези из Европе и друга суседна племена која насељавају десну обалу Дунава, Римљани разликују једне од других и називају свако његовим именом... у погледу пореза називају сва племена од извора Дунава до Црног мора илирским порезом." (X.. 6.), затим:
"Пеони су велики народ на Дунаву, који се шире од Јапида до Дарданије. Њих Грци називају Пеонима, али Римљани их зову Панонима, Римљани их убрајају као део Илирије.." (Х. 14)
-Дионис Касиус, писац Римске историје из 2. века после Христа, помиње Србе као народ старе Илирије.
напомена:
(Француски издавач Дионове Римске Историје, Фирмин Дидо, дозволио је да неки инспектор, по имену Гро, преправи и чак потпише преправку имена Сарди на Арди у Дионовом тексту, слично томе чини и енглески издавач Диона, Ханеман из Лондона, и Амерички издавач Макмилан из Њујорка. Да би чудо било још веће ова два последња издавача нису била свуда доследна у преправци Србског имена и на неким местима у грчком оригиналу остало је почетно слово С србског имена, у преводу на енглески свуда је скинуто. Многи каснији писци, међу којима и Француз Прико Д' Сент-Мари, упозоравају своје читаоце да име Арди треба читати као Сарди, тј. Сарби или Серби.)
-Страбон, први век пре Христа, помиње Србе као народ Илирије и налази их на простору од Јадрана до Паноније.
(Занимљиво је да се у Страбоновој географији Срби помињу на четири начина: као Сибини, Сирбини, Скордиски и Ардиеи. - Вероватно су ове преправке вршене од стране западних издавача. нпр. Преводилац Страбона на Француски језик, из 1812. године, извесни Коре, ставља у примедби да су Страбонови Арди у Ствари Сарди, које овај налази у Илирији од Јадрана до Паноније).
-Винко Прибојевић, професор теологије (16.век) међу Словене убраја: "Трачане, Мезе, Гете, Дачане, Македонце, Илире, Роксолане, Моске, Фрижане и Вандале"(52. стр. 68)
Он такође у словенске земље убраја: Пусију, Кашубију, Пруску, Мазовију, Вандалију, Московију, Моравску, Чешку, Панонију, Крањску, Истру, Либрунију, Хрватску, Далмацију, Босну, Рашку, Дарданију, Србију, Мезију и Македонију, овима треба придодати(каже Прибојевић), Трачане, Гете, Дачане и Фрижане за које Страбон каже да су Трачког порекла и да говоре истим језиком као све те земље (52. стр. 62)
-Јоанис Кинамос (Византиски Историчар 12. век) каже:"Срби, као народ Далмати, изградили су тврђаву Рас."
-Фредерик Бергман(19. век) каже:"Под Сарматима су обухваћени сви Словени."