Заборављене речи српског језика

СТУДЕНАЦ - реч словенског порекла која означава извор уопште, али и бунар. Често се спомиње у повељама, па и у светоарханђеловској; углавном је служио за снабдевање водом за пиће. Тамо где је било студенаца обично су настајала сеоска насеља. У повељи се сусрећемо и са терминима: слубла, врело, сопот и слап. Стубла и врело означавају јак извор, а сопот је извор који извире уз јак шум воде и уопште извор богат водом. Слап означава брзак у реци, у овом случају на Белом Дриму, или водопад. Богатство терминологије о изворима сведочи о њиховом значају и употреби у средњовековној Србији. Већина студенаца има посебна имена. Тако у повељи сусрећемо: Жупанов студенац, Игларевски, Воински, Сребрни, Смрдећи, Сухи, Царев, Лесковик, Сасинов. Студенци носе имена по власнику, или по насељу, или по самом ква-литету воде (Смрдећи). (ЛССВ, 718)
 
ШАВЦИ - врста занатлија, кројачи речено модерним језиком. Било је више врста шаваца: шавци кожушни и скорњани су се бавили обрадом и шивењем коже. У повељи се помињу шавци свитни, а они су се бавили шивењем одела (свита) од тканине.
 
Poslednja izmena od moderatora:
ЧОВЙЊКА (такође ШВИЊКА)

- пастирска игра налик данашњем хокеју на трави. Игра се тојагама које на доњем крају имају задебљање (тзв. буџу). "Лопта" је печурка звана муса, посебна врста која се ствара на трулом дрвету. Циљ игре је утерати мусу у рупу направљену у земљи.
 
УЉАРИ (УЉАНИК) - категорија зависног становништва задужена за гајење пчела и прикупљање пчелињих произвола на феудалним властелинствима. Владари, манастири, цркве, властела имали су своје уљанике, о којима су се, ослобођени других обавеза, бринули уљари. Своје уљанике и уљаре имао је и манастир Светих арханђела. Уљаници су били у оквиру села, или на посебно издвојеним, погодним местима за гајење пчела. Уљари су били дужни ако пропадне пчелињак да га од себе постављају. Ово занимање је оставило трага и у топономастици. (ЛССВ, 760)

Ul, je, naravno košnica. Vidimo da se koren svodi na livenje, kao kod ulje-olej i šljiva-sliva.
 
ЛОКВА - реч је прасловенског порекла и означава плитку јаму с водом која се задржава после кише; може бити природна или направљена људском руком. Средњовековне повеље недвосмислено разликују локву од баре, што се добро види и из арханђеловске хрисовуље. Локва садржи чисту воду (за разлику од баре) и служи за напајање стоке. Само у нашим највећим повељама локва се спомиње 64 пута, и то 56 пута у међама села, што значи да су локве служиле претежно за напајање стоке земљорадничког становништва. То се види и из наше повеље, где се у међама већег броја села помињу поједина и више локви. Локве су и прављене, нарочито у красу и на безводним теренима. (ЛССВ, 373-374)
 
ВОДОВАЂА - вада, бразда. То су помоћни канали који воду од извода разводе по њивама и вртовима. Наводњавање, а самим тим и израда водовађа, било је развијено у долини Вардара, посебно у околини Скопља, као и у долинама Лепенца и Брегалнице. Из наше повеље се види да се у међама појединих села у долинама Белог Дрима и Призренске Бистрице спомињу водовађе. Слично као и изводи и водовађе су морале да имају природни пад како би водиле воду. Биле су много мање од извода и носиле су много мању количину воде. (ЛССВ, 94-95)

Vadi (arapski: وادي, engleski: Wadi) je tradicionalno arapski pojam koji se prvenstveno odnosi na dolinu. U nekim slučajevima to se odnosi na suho riječno korito koje ima vode samo za vrijeme jakih kiša, ali i za svaki nepredvidiv vodotok. Predstavlja erozijski oblik nastao djelovanjem fluvijalnog i/ili proluvijalnog procesa, ali oblikovanje se vrši i tijekom eolskog procesa.

wadi (n.) "watercourse," 1839, from Arabic wadi "seasonal watercourse," prop. participle of wada "it flowed." It forms the Guadal- in Spanish river names.


Guadalcanal largest of the Solomon Islands, discovered 1568 by Spanish explorer Álvaro de Mendaña de Neira and named for his hometown in Spain. The place name contains the Spanish form of Arabic wadi "river" which occurs in other Spanish place names (such as Guadalajara, from Arabic Wadi Al-Bajara "River of the Stones," either a parallel formation to or ultimately a translation of the ancient Iberian name for the river that gave the place its earlier name, based on caruca "stony;" Guadalquivir, from Arabic Al-Wadi Al-Kabir "Big River;" and Guadalupe, from the Arabic river word and the Roman name of the river, Lupus, literally "wolf").
 
ДУБРАВА - означава шуму и то храстову, уопште жирородну. Често се спомиње у повељама да означи храстову шуму или топоним. У том својству се на више места јавља и у светоарханђеловској хрисовуљи. То је шума која се не крчи, а у њој су обично жирене свиње. Нека села су манастиру дата и с дубравами. Један локалитет у близини Призрена носи назив Дубравица, али се у ово време на њему налазе виногради. (ЛССВ; 171)
 
ГРМ

- исто што и дуб, односно храст лужњак. То је врста која може доживети и 2000 година старости

Најпознатији је Таковски грм, испод чије крошње су се окупили устаници на Цвети 1815.године
Још увек је жив и непосечен грм/дуб/лужњак на Цветном тргу. Времешан и усамљен, идеалан је да постане запис.

____ одатле је ГРМАЉ огроман, грмолик човек. Што рече Десанка Максимовић : "дођоше дивови као храшће".
 
I još jedna, potencijalno s glagolom liti srodna reč:

ЛИТРА - мера за тежину. Градови и тргови у средњовековној Србији су имали свако своју литру која није била исте тежине. За неке од њих је утврђен међусобни однос.


Zar ovo nije poreklom starogrčka reč λίτρα sa istim značenjem (mera za težinu, takođe i naziv za sicilijanski srebrni novčić)?
 
Zar ovo nije poreklom starogrčka reč λίτρα sa istim značenjem (mera za težinu, takođe i naziv za sicilijanski srebrni novčić)?

Pa vidiš, možda su je stari Grci usvojili od Srba, u osnovnom značenju posude-merice, kao što je crevlja (sreboula) dospela u srednjogrčki, a livada (livadion) u novogrčki. Jasno je da su litra i livada od korena liti.
 
Ne isključujem da je odatle i livra tj. libra, odnosno današnja reč za vagu.

Vidiš opšta je pometnja:


Libra (n.)
zodiac constellation represented by a pair of scales, late Old English, from Latin libra "a balance, pair of scales," also "pound (unit of weight)," from Proto-Italic *leithra- "pound." De Vaan compares Greek litra "name of a Sicilian coin," which "was probably borrowed from an Italic language at the stage containing [-thr-]."

Not a separate constellation in ancient Greece, where it was khelae, "the claws" of adjacent Skorpios. Nativized in Old Norse as skala-merki. Meaning "person born under the sign of Libra" is from 1894. Related: Libral; Libran.

livre (n.)
former French money, 1550s, from French livre "pound," in Old French in both the weight and money senses (10c.), from Latin libra "pound (unit of weight);" see Libra. The monetary sense in Latin was in the derived word libella "small silver coin." Superseded by the franc.

liter (n.)
unit of capacity in the metric system, 1797, from French litre (1793), from litron, name of an obsolete French measure of capacity for grain (16c.), from Medieval Latin litra, from Greek litra "pound" (unit of weight), which apparently is from the same Sicilian Italic source as Latin libra (see Libra).



Nije grčka, nego, "verovatno", latinska, a za latinski koren se ćuti.
 
ЗАМАНИЦА - Начин извршавања познатих обавеза, када сви способни људи приступе истовремено и заједнички да обаве неодложан посао у корист државе или господара властелинства. Тако су обављани хитни и важни пољски радови, а у случају потребе и ратни послови. Обавезу од три дана припремања сена замани-цом имали су становници села Сењана, чиме је обухваћено кошење, плашћење и садевање у стогове. Сви ови послови су обављани бесплатно и о свом трошку. Становници истог села су имали и обавезу да ору на Брњашчи, на црквеним ступовима, три дана у јесен и три дунау пролеће, заманицом. За труд заманицом није добијана никаква надокнада, па ни храна. У другим повељама постоје подаци да су и неки други послови обављани заманицом. (ЛССВ, 212).
 
Гвоздичак, главно оруђе ковача (чекић)

Млат, такође чекић
Реч је стара најмање 800 година, с обзиром да се појављује у Београдском паримејнику, на 16.45

Такође су у истом рукопису поменуте речи које и данас користимо, као што су : ковати, ковач, али и неке које су данас добиле релативно другачије значење. То су:

Блато, израз за мочвару и
Трап, у 13-овековном паримејнику значи сан, а данас је мрачна рупа под земљом која служи за сакривање и чување нечега, обично хране.
 
даворијање – жалосно свирање или певање
даворије- народне песме, у време будница често у ритму корачнице за хор
даворити- певати даворију, одн. народну песму , у путопису Евлије Челебије "певати на глас", значи двогласно
даворија - на Косову певање и лумповање..
давори ! - узвик жалости , прекора, претње али и чуда и радости
Давор-бог, митска личност из српских народних песама, повезан са Триглавом (напр.https://books.google.rs/books?id=WR...MIQ6AEIRjAH#v=onepage&q=давор триглав&f=false)

Давор се јавља искључиво у српском фоклору, тачније у лирској поезији...често у лазаричком обреду....Син Триглава, млади ратник....Бог смрти и ужаса, жалости и несреће..наивном асоцијацијом "онај који дави" ....
Сретен Петровић. Српска митологија, Београд., 2004., стр 477-480
 
зрцало, у коме се зрцалиш односно огледаш свој лик, данашње огледало
созерцање..објаснила бих као самоогледање, понирање у себе и своју духовност ради духовног напретка , можда у религији има и дубље значење
 
созерцање..објаснила бих као самоогледање, понирање у себе и своју духовност ради духовног напретка , можда у религији има и дубље значење

Црквенословенизам "созерцание" значи контемплација. Може се прегласити да звучи српскије у "сазрцање".
 
ЛОКВА - реч је прасловенског порекла и означава плитку јаму с водом која се задржава после кише; може бити природна или направљена људском руком. Средњовековне повеље недвосмислено разликују локву од баре, што се добро види и из арханђеловске хрисовуље. Локва садржи чисту воду (за разлику од баре) и служи за напајање стоке. Само у нашим највећим повељама локва се спомиње 64 пута, и то 56 пута у међама села, што значи да су локве служиле претежно за напајање стоке земљорадничког становништва. То се види и из наше повеље, где се у међама већег броја села помињу поједина и више локви. Локве су и прављене, нарочито у красу и на безводним теренима. (ЛССВ, 373-374)

Ova reč se i dalje koristi i to dosta, samo što ne mora da označava čistu vodu, nego one lokve, barice vode posle kiše po ulicama ili drugde.
 
Трнка
-кошница од природних материјала, најчешће од уплетене кошарице облепљене свежом крављом балегом, вуном,глином и мало плеве, у којима се пчеле нагонски брже роје. Најбоље трнке настају плетењем паветине (Clematis vitalba )која расте по запуштеном шипражју, а плете се и од врбовог и од лескиног прућа.

cd5-kosnice-3.jpg

books


books




БЕЛЕ ПЧЕЛЕ

По усељењу у оплетену и облепљену трнку, рој пчела за један дан изатка пола квадрата саћа.У трнку усељен рој пчела може да се роји још два-три пута за годину дана. Први рој, први изданак усељеног роја пчела, назива се беле пчеле..
Синоними су паројак и копиљак.
 
Poslednja izmena:

Back
Top