Заборављене речи српског језика

Поводом рујних израза, нађох да су русе косе биле врло типичне у старија времена:

..кad su vodili Kneza Aleksu na gubilište, on se okrene da vidi svoga brata Jakova, pa izgovori ove reči:

"Hej Jakove moj rođeni brate,
Ti, ne drži veru u Turčinu.
Turčin nema vere ni zakona
Gdi ga sretneš tu ga i tamani
Da ti rusu ne posječe glavu!..
Bog ubio svakoga Srbina;
Koji drži veru u Turčinu..."

Da, izgleda da je stvarno bilo tako. Pesma Aj ruse kose curo imas takodje pominje rusu boju, ne ni crnu, ni
plavu. Ja sam bila zblanuta kada sam na nekoj fiesti cula da Jevreji to smatraju svojom pesmom, Turci svojom,
pa cak i Arapi svojom, tekst je uvek drugaciji, melodija identicna.
MISTERIJA JEDNE PESME KOJU SVI ZNATE Ceo Balkan i pola Bliskog istoka sluša ovu melodiju, Srbi misle da je njihova, ali da li je ZAISTA TAKO (VIDEO)
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/...alkan-i-pola-bliskog-istoka-slusa-ovu/8np7v9s

Ovo je verzija Sefarda:

 
tekst je uvek drugaciji, melodija identicna.

Ljubavni tekst, nađoh prevod na engleski:
She was walking down the street
She was walking down the street
the young girl with the beautiful dark eyes,
her face was like the moon
that lit up the boulevard.

I wanted to speak to her, but she insulted me,
because her father was near the station
and with her umbrella she struck me
as a reply to my greeting.

Why my dear do you strike me?
when I love you dearly?
and if you want to show me your love
there's no need for winning each other over.

I'll wait for you all night
even until dawn,
and every morning after
for the sake of our love...

https://lyricstranslate.com/en/fel-shara-kanet-betetmasha-she-was-walking-down-street.html
 
даворијање – жалосно свирање или певање.

даворијање – жалосно свирање или певање
даворије- народне песме, у време будница често у ритму корачнице за хор
даворити- певати даворију, одн. народну песму , у путопису Евлије Челебије "певати на глас", значи двогласно
даворија - на Косову певање и лумповање..
давори ! - узвик жалости , прекора, претње али и чуда и радости
Давор-бог, митска личност из српских народних песама, повезан са Триглавом (напр.https://books.google.rs/books?id=WRoMAwAAQBAJ&pg=PA632&dq=давор+триглав&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjN3JOttZnWAhWDvxQKHeWOAMIQ6AEIRjAH#v=onepage&q=давор триглав&f=false)

Давор се јавља искључиво у српском фоклору, тачније у лирској поезији...често у лазаричком обреду....Син Триглава, млади ратник....Бог смрти и ужаса, жалости и несреће..наивном асоцијацијом "онај који дави" ....
Сретен Петровић. Српска митологија, Београд., 2004., стр 477-480

бугарити – тужити, јадиковати, нарицати, тужно запевати.
бугарштица- песма развученог (дугог) стиха

За жалосне песме постоје и данас у народу изрази „бугарка" или „бугарити".
....„бугарити" увек значи тужити, а „бугарка" значи жалосна песма.

https://books.google.rs/books?id=FWYNAQAAIAAJ&pg=PA200&lpg=PA200&dq=бугарити+песму&source=bl&ots=ixnUrAU_M7&sig=ACfU3U3jCPJxDOZ0LF0AC2TBgHCb7J-Iew&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj6pc_q7fTlAhXisosKHRNqAiAQ6AEwAHoECAkQAQ#v=onepage&q=бугарити песму&f=false

-----
Из те се посланице види још и то да су се народне песме у Далмацији у то доба делиле на „писни“ и „бугарштице“. Прве су биле женске т. ј. лирске, и њих су певали, а друге јуначке или епске и њих су бугарили (рецитовали).
----

Довољно је да се већ бугарштицабугарила”, да је и она опевала и жалила јунаке и стара времена..
 
Poslednja izmena:
даворијање – жалосно свирање или певање.



бугарити – тужити, јадиковати, нарицати, тужно запевати.
бугарштица- песма развученог (дугог) стиха

За жалосне песме постоје и данас у народу изрази „бугарка" или „бугарити".
....„бугарити" увек значи тужити, а „бугарка" значи жалосна песма.

https://books.google.rs/books?id=FWYNAQAAIAAJ&pg=PA200&lpg=PA200&dq=бугарити+песму&source=bl&ots=ixnUrAU_M7&sig=ACfU3U3jCPJxDOZ0LF0AC2TBgHCb7J-Iew&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj6pc_q7fTlAhXisosKHRNqAiAQ6AEwAHoECAkQAQ#v=onepage&q=бугарити песму&f=false

-----
Из те се посланице види још и то да су се народне песме у Далмацији у то доба делиле на „писни“ и „бугарштице“. Прве су биле женске т. ј. лирске, и њих су певали, а друге јуначке или епске и њих су бугарили (рецитовали).
----

Довољно је да се већ бугарштицабугарила”, да је и она опевала и жалила јунаке и стара времена..

У моме крају жене које су ближи род или супруге покојника су "бугариле" на сарани. Има сам прилике чути то пар пута на саранама неких мојих рођака и земљака, врло је потресно.
 
Poslednja izmena:
даворијање – жалосно свирање или певање.



бугарити – тужити, јадиковати, нарицати, тужно запевати.
бугарштица- песма развученог (дугог) стиха

За жалосне песме постоје и данас у народу изрази „бугарка" или „бугарити".
....„бугарити" увек значи тужити, а „бугарка" значи жалосна песма.

https://books.google.rs/books?id=FWYNAQAAIAAJ&pg=PA200&lpg=PA200&dq=бугарити+песму&source=bl&ots=ixnUrAU_M7&sig=ACfU3U3jCPJxDOZ0LF0AC2TBgHCb7J-Iew&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj6pc_q7fTlAhXisosKHRNqAiAQ6AEwAHoECAkQAQ#v=onepage&q=бугарити песму&f=false

-----
Из те се посланице види још и то да су се народне песме у Далмацији у то доба делиле на „писни“ и „бугарштице“. Прве су биле женске т. ј. лирске, и њих су певали, а друге јуначке или епске и њих су бугарили (рецитовали).
----

Довољно је да се већ бугарштицабугарила”, да је и она опевала и жалила јунаке и стара времена..
Da li tambura bugarija ima veze sa bugarenjem-bugariti?
 
Da li tambura bugarija ima veze sa bugarenjem-bugariti?

Највероватније..бугарштице су певане (од 15.до 19.века) уз пратњу лаута, тамбура, лијерица и сличних инструмената у онмим крајевима где није било гусли.
 
побактуша- народна песма која се пева уочи завршетка обимних радова на преради конопље и лана

Побактуша, госпо наша,
Побакти де по авану,
По авану, по тавану,
Па санеси пладањ сира,
И решето сувих шљива,
И ораха и лешника.
Да не буде на те вика.

pobaktusa.png


кетен = ћетен = лан

https://books.google.rs/books?id=FW...JzAA#v=onepage&q=лан и конопља обрада&f=false
 
Možda se Yela sjeća?
Davno pre tridesetak godina švapski ZDF je imao čuveni kviz sa Vim Telke.
Učesnik kviza je navodno dao pogrešan odgovor. U pitanju je bio Lan.
Odgovorio je Lein, Lain navodno pogrešno jer je odgovor glasio Flachs Flaks, izgubio veliku svotu DM.
Vodio se sudski proces, dokazano je da je odgovor tačan, švabe imaju dve riječi za
Lan kao i kod nas lan i keten.
 
насатице - супротно од пљоштимице, односно усправно или бочно

Коњ може да се јаше насатице (бочно).
Опека може да буде зидана насатице (најужа страна је основа, " на кант")
Камени зид се слаже понекад насатице (ту технику зову "нож" , кад је камење искошено уствари)
 
На сатке код нас...
верујем да је од сапи настало... Сапи, као коњских сапи, оног дебелог меса изнад кукова...
Највише сам слушао од стараца да су то помињали говорећи о лежању, лежао на сатице... на сатке... као на боку... те да је отуд и изведено то полагање на тако, ужу страну или бок...
 
Обика - навика

До недавно сам мислио да је ово искључиво далматински локализам, али недавно сам сазнао да се овај израз користио и међу Србима у Босанској Крајини. Српско становништво Далмације и Босанске Крајине је повезано многобројним миграцијама из Крајине у Далмацију и обрнуто у задњих 500 година, многи родови су више пута прелазили преко Динара с једне на другу страну.

У моме крају у Далмацији поменути израз је био до недавно у редовној употреби и код млађих људи, а не неки заборављени израз који су користили само старији људи. Мој ћаћа и данас понекад користи овај израз.
 
Poslednja izmena:
У заборав су отишле и многе речи са сасвим прозирном творбеном структуром и значењем: „безрасудан” (који без довољно размишљања доноси одлуке), „бешчеловечан” (нечовечан), „богатодаровит” (који је веома дарежљив), „велеречије” (красноречивост), „зверонаравије” (необузданост, окрутност, свирепост), „краснонаравије” (доброта, племенитост), „распутица” (место где се пут рачва, раскрсница), „самољубац” (егоиста), „храбодушије” (храброст).
 
kvasnik – pijanac

Grupa starosrpskih i praslovenskih reči; kvasiti, kvas(ac) je dobro osvedočena u izvorima.

Reč koju se nalazi u starim tekstovima pisanim crkvenoslovenskim jezikom, vidi Daničić, Rečnik.
Taj kvasnik ipak nekako nije srpski. Ne iskljucujem mogucnost da je negde nekada rec i pomenuta, ali to ipak nije zaboravljena
rec jer je niko nije ni poznavao niti cuo za nju.
 
Да нема турског језика, ми не бисмо могли ни на спавање да одемо.
Јастук, чаршав, ћебе, јорган...
Уместо ових речи одавно смо заборавили на узглавље, простирку, биљац, одејало, како су те ствари наши стари називали...
 

Back
Top