Заборављене речи српског језика

[Rayela]

Basara u svojoj kolumni: ali se eto, presaludimio

Predomislio se, pretpostavljam?

 

[GreyLord]

деловођа: онај који управља каквим послом, пословођа
пресалдумити:
1. пребродити, превести се преко воде
2. (фиг.) прећи на другу страну; променити мишљење

 

[Џорџи]

tefter
plajvaz

 

[Rayela]

tefter
plajvaz

Olovka je na nemackom Bleistift ( Blei je olovo).

Kazu da u Vukovom recniku uopste nema olovke, nego je to plajvaz, ali da je taj plavaz zapravo ona mastiljava olovka.
Ja nikada nisam shvatila kakva je i od cega mina u toj olovci. To je ono sto prvo pljunes pa onda pises
Direktno u tefter.

 

[Moghrion]

Те мастиљаве оловке... највише их знам у оном зеленом ТОЗ издању... Оне исто имају језгро од графита, али је он... некако... сувљи и кртији, и једва да се познаје по папиру, али је и импрегниран с неком врстом... као мастила, па кад се накваси, ил о језик отаре, оно се раскваси и почне да оставља траг по папиру... е сад, то је боје мастила, али, не бледи као што мастило уме... нит се брише као графит...
а тек језик што фарба....

 

[Игорь]

чресла — бокови, бедра
лоно — крило
мазда — плата, награда
митница — царина

 

[Rayela]

чресла — бокови, бедра
лоно — крило
мазда — плата, награда
митница — царина

Mitnica mi se svidja, mito i carina

 

[Игорь]

потлě (< потолě) — послě, након, потом

 

[Bastiani]

потлě (< потолě) — послě, након, потом

Сходно томе, и досле - до сада.

 

[Rayela]

Nije bas zaboravljena rec, ali je mnogo lepa, recimo na nemackom ne postoji odgovarajuca.

Ja sam uzela stene, ubih se trazeci na nemackom rec da kazem da imamo prinovu
Verovatno postoji takav prelep izraz samo u slovenskim jezicima.

 

[Bastiani]

Nije bas zaboravljena rec, ali je mnogo lepa, recimo na nemackom ne postoji odgovarajuca.

Ja sam uzela stene, ubih se trazeci na nemackom rec da kazem da imamo prinovu
Verovatno postoji takav prelep izraz samo u slovenskim jezicima.

А наша деца песме су моје,
тих састанака вечити траг,
то се не пише, то се не поје,
само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
то је и рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
Santa Maria della Salute.

...

 

[Rayela]

Nas je jezik prelep, ja znam i ose4cam ( skoro kao i svoj mat4ernji jezik) nemackki jezik koji je bogatiji od srpskog, al mu fale neke
finese, a mozda sam samo i subjektivna.
Zanimljivo mi je bilo ( tek sam to juce nekako i u glavi realizovala) da Julijan majku zove matera jer se tako govori u njegovom kraju.
U Srbiji je to uvek majka, ali, vidi cuda, jezik nam je maternji

 

[Julian]

Zanimljivo mi je bilo ( tek sam to juce nekako i u glavi realizovala) da Julijan majku zove matera jer se tako govori u njegovom kraju.
U Srbiji je to uvek majka, ali, vidi cuda, jezik nam je maternji

Heh, u mom kraju se mater još jedino pominje u psovkama. Majci se obraćam sa mama, majko joj kažem samo kroz vapaj, a mati ili mater koristim o specijalnim prilikama.
U pomenutoj rečenici sam objašnjavao da je zarez izvesno najstariji znak koji smo koristili, pa sam radi prikaza vremenske distance majku nazvao materom, a znakove pismenima.

 

[Игорь]

Мати је номинатив, матер је акузатив те именице.

http://en.wiktionary.org/wiki/мати#Serbo-Croatian

 

[Сребрена]

Користе се учестало изрази .материнска брига, материнство, као и (неопходни орган материнства) материца.

Можда су већ међу заборављеним изразима називи за три недеље (21 дан) око Божића, три старинска празника:

Оци
Материце
Детинци, детињци

 

[Rayela]

Користе се учестало изрази .материнска брига, материнство, као и (неопходни орган материнства) материца.

Можда су већ међу заборављеним изразима називи за три недеље (21 дан) око Божића, три старинска празника:

Оци
Материце
Детинци, детињци

Ja u svojoj ( malo siroj) porodici imam ljude ( opet, prilicno su matori) koji kada govore o majci uvek kazu moja mati



Mati je prelepa rec, mnogo lepsa od reci majka, ali se polako, ali sigurno gubi.

 

[Julian]

Da, eto saznao sam nešto novo. Pomalo sam iznenađen. Ni slutio nisam da reč mater kao nominativ jednine ne postoji u srpskom jeziku.
Šta da se radi, koristiću je ilegalno.

 

[Julian]

E pa da, sad mi je sve jasnije. Kad je Rayela pominjala moj kraj verovatno je pretpostavila da sam žestoki momak sa užarenog beogradskog asfalta.
Ali moram da kažem da su se i ovde stvari promenile, slabo novi naraštaji poštuju tu neku hijerarhiju i živinu.

 

[Игорь]

родим — рођак

Оснивачка хиландарска повеља:
ни моему дѣтетеви ни моему унучетеви ни моему родиму ни иному никомуре

Законик цара Душана:
брать за брата, или отьць за сына, родимь за родима

 

[Viden]

родим — рођак

Оснивачка хиландарска повеља:
ни моему дҍтетеви ни моему унучетеви ни моему родиму ни иному никомуре

Законик цара Душана:
брать за брата, или отьць за сына, родимь за родима

ижњи - укућани код старинаца око Тимока

Тимочки говор се одликује великом старином и по томе што чува многе словенске архаизме. Међу њима има и таквих који се у српском и бугарском језику чују веома ретко или никако, а сачувани су у другим словенским језицима.
Назив ижа, на пример (српски кућа, бугарски къща), словеначки гласи хиша, чешки хижа, а руски хижина. Тимочко ижњи (укућани) на пољском гласи хижани. Од старословенске речи мука, како Руси и Чеси и данас називају брашно, постоји у руском језику назив мучник (трговац брашном), а у чешком мучница (преграда у коју брашно пада при мељави). У српскохрватском и бугарском каже се „брашно“, али воденичну преграду Тимочани још увек називају мучник.
http://www.scribd.com/doc/45424389/Svetislav-Prvanović-Tragom-starih-Timočana

Како би било у једнини - укућанин, ижњик?

 

[HamzaHumo]

Evo imena kalendarskih mjeseci po starosrpskom i srpskom narodnom, i kod okolnih slavenskih naroda:

http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/nazivi_meseca.html

 

[Сребрена]

почим- почетак
дочим- завршетак

"Први део србске књижевности почима од Св.Саве, а дочима са Ђорђем Бранковићем"

 

[Rayela]

почим- почетак
дочим- завршетак

"Први део србске књижевности почима од Св.Саве, а дочима са Ђорђем Бранковићем"

Ja koristim ovo boldovano, nekako mi se svidja, smatram ga cak i nekom vrstom postapalice.
Kao i vazda(n)

 

[Сребрена]

гласословје (фонетика)

 

[Сребрена]

kumerka- srednjevekovni PDV, taksa na svaku trgovinu