Заборављене речи српског језика

Те мастиљаве оловке... највише их знам у оном зеленом ТОЗ издању... Оне исто имају језгро од графита, али је он... некако... сувљи и кртији, и једва да се познаје по папиру, али је и импрегниран с неком врстом... као мастила, па кад се накваси, ил о језик отаре, оно се раскваси и почне да оставља траг по папиру... е сад, то је боје мастила, али, не бледи као што мастило уме... нит се брише као графит...
а тек језик што фарба....
:fdlan:
 
Nije bas zaboravljena rec, ali je mnogo lepa, recimo na nemackom ne postoji odgovarajuca.

Ja sam uzela stene, ubih se trazeci na nemackom rec da kazem da imamo prinovu:)
Verovatno postoji takav prelep izraz samo u slovenskim jezicima.

А наша деца песме су моје,
тих састанака вечити траг,
то се не пише, то се не поје,
само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
то је и рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
Santa Maria della Salute.
...
:)
 
Nas je jezik prelep, ja znam i ose4cam ( skoro kao i svoj mat4ernji jezik) nemackki jezik koji je bogatiji od srpskog, al mu fale neke
finese, a mozda sam samo i subjektivna.
Zanimljivo mi je bilo ( tek sam to juce nekako i u glavi realizovala) da Julijan majku zove matera jer se tako govori u njegovom kraju.
U Srbiji je to uvek majka, ali, vidi cuda, jezik nam je maternji:)
 
Zanimljivo mi je bilo ( tek sam to juce nekako i u glavi realizovala) da Julijan majku zove matera jer se tako govori u njegovom kraju.
U Srbiji je to uvek majka, ali, vidi cuda, jezik nam je maternji:)
Heh, u mom kraju se mater još jedino pominje u psovkama. Majci se obraćam sa mama, majko joj kažem samo kroz vapaj, a mati ili mater koristim o specijalnim prilikama.
U pomenutoj rečenici sam objašnjavao da je zarez izvesno najstariji znak koji smo koristili, pa sam radi prikaza vremenske distance majku nazvao materom, a znakove pismenima.
 
Користе се учестало изрази .материнска брига, материнство, као и (неопходни орган материнства) материца.

Можда су већ међу заборављеним изразима називи за три недеље (21 дан) око Божића, три старинска празника:

Оци
Материце
Детинци, детињци
 
Користе се учестало изрази .материнска брига, материнство, као и (неопходни орган материнства) материца.

Можда су већ међу заборављеним изразима називи за три недеље (21 дан) око Божића, три старинска празника:

Оци
Материце
Детинци, детињци

Ja u svojoj ( malo siroj) porodici imam ljude ( opet, prilicno su matori) koji kada govore o majci uvek kazu moja mati



Mati je prelepa rec, mnogo lepsa od reci majka, ali se polako, ali sigurno gubi.
 
родим — рођак

Оснивачка хиландарска повеља:
ни моему дҍтетеви ни моему унучетеви ни моему родиму ни иному никомуре

Законик цара Душана:
брать за брата, или отьць за сына, родимь за родима

ижњи - укућани код старинаца око Тимока

Тимочки говор се одликује великом старином и по томе што чува многе словенске архаизме. Међу њима има и таквих који се у српском и бугарском језику чују веома ретко или никако, а сачувани су у другим словенским језицима.
Назив ижа, на пример (српски кућа, бугарски къща), словеначки гласи хиша, чешки хижа, а руски хижина. Тимочко ижњи (укућани) на пољском гласи хижани. Од старословенске речи мука, како Руси и Чеси и данас називају брашно, постоји у руском језику назив мучник (трговац брашном), а у чешком мучница (преграда у коју брашно пада при мељави). У српскохрватском и бугарском каже се „брашно“, али воденичну преграду Тимочани још увек називају мучник.
http://www.scribd.com/doc/45424389/Svetislav-Prvanović-Tragom-starih-Timočana

Како би било у једнини - укућанин, ижњик?
 
Poslednja izmena:

Back
Top