postojale su izbeglicke vlade Belgije, Holandije, Norveske, Luksemburga, Cehoslovacke, Grcke, Poljske....i Jugoslavije...zemlje koje nisu stale na stranu Nemacke, koje nisu priznale kapitulaciju, koje su nastavile borbu...
Tito je pobegao sa Visa u Moskvu kad je zagustilo...Saveznici su ga podrzali samo iz politickih razloga i kasnije priznali da im je to bila najveca greska u II sv.ratu....o tome smo pisali, to sto ti to ignorises nista ne menja...svaku tvoju laz i glupost smo ko od sale pobili
U smislu spasavanja Italije od komunzima, Chercil preduzima dalje korake i 18. aprila 1945. salje strogo poverljivu depesu br.2613 britanskom ambasadoru u Washingtonu Lordu Halifaxu u kojoj se kaze:
‘’
Vama je poznato moje glediste o Titu u koga sam izgubio poverenje, kad je pobegao sa ostvra Visa kod svog ucitelja Staljina. Mi treba da stojimo na sirokoj osnovi gledista u pogledu teritorijalne izmene, da teritorijalne promene ne dolaze u obzir, sem jedino po odluci Mirovne konferencije, ili po saglasnosti respektivnih strana.
Ja se radi ovog slazem sa Predsednikom (americkim) koji me je ubedjivao jos ranije, da celokupno nase snabdevanje Tita treba potpuno prekinuti, najboljim mogucim diplomatskim izgovorom koji se moze naci. Ja sam ovo dostavio svim svojim nacelnicima generalstaba i zahtevao da preduzmu potrebne mere. Predsedniku mozete ovu vest vec danas preneti.
Ja se takodje slazem sa Vasim trecim paragrafom iz Vase sifre koji odgovara onom, o cemu sam vam pisao. Jedini nacin da se pocepa komunisticka partija Italije jeste na Titovim teritorijalnim zahtevima prema Italiji. U nasem je interesu da sprecimo sada svim sredstvima tu rusku boljsevisticku poplavu srednje i zapadne Evrope. Italijani ce se svakao svrstati u taj front. Americka Vlada prosto je opcinjena Italijom, i ja cu im u tome pomoci……
Wintson S. Churchill, 18 april 1945
Anthony Eden odgovara Chercilu:
Poznato je da Eden mnogo stalozenije reagovao na sve neugodnosto koji su dosli kasnije sa Titom. Eden odgovara hladnom glavom na brojne optuzbe koje su stizale jeseni ’44 iz Italije od americkih generala prema politici prema Titu.
Na Chercilovo piosmo 11 . marta 1945. Eden odgovara:
‘’ U Vasem pismu od 11 marta upitali ste da razmotrim Vase sugestije da bi nasa uloga u stvarima Jugoslavije trebalo da postane uloga vecnog odvajanja, i da bismo mi trebali postepeno i bez razmisljenja da smanjimo nase misije i da pod hitno obustavimo snabdevanje Tita.
Sve ovo proizlazi iz Vaseg skorasnjeg memoraduma u kojem Vi stavljate u pitanje vojnu pomoc Titu, i kao posledica ovih Vasih zahteva uredjeno je da feldmarshal Aleksandar izvesti London po Titovim naknadnim zahtevima za snabdevanje.
Vase pismo od 11. marta stavlja na tapet mnogo sire pitanje nase celokupne politike prema Jugoslaviji. Postavlje se pitanje da li mi treba sada da napustimo neka, ako ne i sva, uporista koja sada imamo u jugoslovenskim stvarima, ili cemo prepustiti tu zemlju samoj sebi: ili Titovim i ruskim planovima.
Tacka do koje smo dosli u sadasnjem momentu jeste sledeca. A) Posle visemesecnih pregovora u kojima smo vodili glavnu ulogu, proizasla je ujedinjena Vlada. Stevesnon ( britanski ambassador) stigao je u Beograd. Posle nekoliko nedelja teskih diskusija, mi smo predlozili Sovjetskoj Vladi, da kao jedan dodatak Sporazumu 50:50 mi bismo trebali da budemo odgovorni za posleratnu obnovu i rekonstrukciju mornarice i vazduhoplovstva, dok bi Rusi bili odgovorni za pesadiske snage. Mi smo u ovom trenutku sa Sovjetima u razgovori o buducim jugoslovensko-bugarskim odnosima. U situaciji u kojoj smo se trenutno nasli, mozemo samo da planiramo promenu politike u doticnoj etapi.
Ali posto polovina uticaja u Jugoslaviji ne pripada nama, sporazum 50:50 u praksi znaci da mi moramo da se napregnemo da bi postali nesto uticaja u Jugoslaviji, da bi se na ovaj nacin suprostavili totalnom ruskom uticaju. Predlog o podeli odgovornisti vojske jeste vazan deo primene opsteg principa o sporazumu sa sa Sovjetima.
Moja je ideja u ovom trenutku da Jugoslavija sto je vise moguce postane ‘’neutralni’’prostor, jer ovim bismo sebi pribavili vazno obezbedjenje nasih trupa u Grckoj a i u Italiji.
Ono sto mene jos vise zabrinjava kako sada da objasnimo Amerikancima sto smo podrzali jednu sada ocigledno pro-boljsevisticku stranu Tita u odnosu na Mihailoviceve rojaliste. Sjedinjene Americke Drzave nisu nikad podrzavale politiku podrsku Tita. Uvek je bilo sa velikom mukom i preko zle volje, da ih vucemo pozadi nas.
Hocemo sada u samom trenutku kad je sporazum Tito- Subasic stupio na snagu da objasnjavamo Amerikancima, da posle svega Tito nije ispao ono sto smo se nadali da jeste, i da sledstveno ovom saznanju mi pocinjemo da se izvalcimo iz jugoslovenskih stvari kao posledica svega ovoga?!
A Tito se zaista poneo nezahvlano prema nama, a pored ovog postoji i prilican broj drugih cinjenica koje govore o anti-britanskim raspolozenju unutar Titovih potcinjenih oficira. Ali ja sam vam ovo govorio g. Chercilu, da ce nam se ovo dogoditi, i da je trebalo bezati od svih tih boljsevika i ne pomagati im. Ne postoji nicega u skorasnjim dogadjajima sto bi mene vise iznenadilo, izuzuev takve drskosti da posle Tito- Subarsic sporazumim, on ima takvu drskost da stvara njegovu Vladu ( Tito)! Moje licno glediste jeste, da je sada vise bitno nego ikad ranije, da se mi i nase trupe ukopamo u Jugoslaviju i da na terenu vrsimo uticaj, inace ce sve otici u boljsevisticke ruke, posle nam nema spasa.
Mozda je moguce ukinuti njegovo vojnicko snabdevanje, ali sa politicke tacke glediste, meni izgleda da mi ne bi trebalo da se povalicimo, da pokazemo zube i da sve ne smemo ostaviti Titu i Staljinu.
Anthony Eden, 18 mrata 1945.
.а шта је требао да ради да пусти да га заробе Немци, против којих се комунисти како је и утвђено нису ни борили већ су саботирали ту борбу, и они ће да га осуде.
