World Review: Istina o Mihailovicu (The truth about Mihailovich)

[Koča]

Ja cu da pomognem malo tvoje cetnicko obrazovanje


http://www.tcm.com/tcmdb/title/70759/Chetniks-/notes.html

Da ponovim da ti lakse udje Kraljevska Vlada je platila kompletne troskove tog filma, dala vojnog savetnika i tehnickog saveznika.Izuzev ovog dugometraznog filma, Vlada je platila i jedan kratkometrazni "Sokol sa Avale"
Izuzev ova 2 filma,Vlada je priredila 7 izlozbi, stampala 17 brosura, 19 knjiga, 27 casopisa i veliki broj sedmicnih i dnevnih listova, sto danasnji idejni nastavljaci srbijanskog koljackog pokreta posvecenog liku i delu svog firera , Mihailovica, i danas rade

koji si bre ti lazov i falsifikator ...pa cak i na tom linku koji si postavio pise da je studio TAKODJE DOBIO PODRSKU I ODOBRENJE JUGOSLOVENSKOG POSLANSTVA U VASINGTONU, kao i da je TWENTY CENTURY FOX DOBIO DOZVOLU OD MIHAILOVICA DA SNIMI NJEGOVU ZIVOTNU PRICU...

JOS POSTAVIS LINK GDE TO PISE, JOS CITIRAS, A ONDA IZMISLIS GOMILU GLUPOSTI SA ZAKLJUCKOM DA JE KRALJEVSKA VLADA PLATILA KOMPLETNE TROSKOVE TOG FILMA itd, A KOJE SE NIGDE NE SPOMINJU NA LINKU KOJI SI POSTAVIO VEC CAK IZRICITO DEMANTUJU SVE STO SI IZMISLIO

pa da ja tebi ponovim

Chetniks! The Fighting Guerrillas is a war film made by Twentieth Century Fox in 1943
Directed by Louis King
Produced by Bryan Foy
Sol M. Wurtzel
Written by Jack Andrews (story)
Screenplay by Jack Andrews
Edward E. Paramore Jr.
Story by Jack Andrews
Starring Philip Dorn
Anna Sten
Shepperd Strudwick
Virginia Gilmore
Martin Kosleck
Music by Hugo Friedhofer
Cinematography Glen MacWilliams
Editing by Alfred Day
Studio 20th Century Fox
Release date(s)
February 5, 1943
Running time 73 min
Country United States
Language English

http://2.***************/-yR4IW-zCzN8/UNHiZ0mGp5I/AAAAAAAAW9g/F7UG-_8qfOg/s640/chetnik98.jpg

ajde pajacu i falsifikatoru zavuci se u misju rupu iz koje si izmilio

 

[Лекизан]

Po kojoj cetnickoj bitci je nacrtan ovaj strip ?

Битка за Лозницу, први ослобођени град у окупираној Европи.

 

[Koča]

inace su i clanovi americke vojne misije snimali dokumentarni film o Drazi, septembra 1944.

Mačva, septembra 1944. godine. Draža sa pukovnikom Robertom Mekdauelom, američkim i svojim oficirima, dok američki vojni snimatelj snima dokumentarni film.

________________

O Drazi i cetnicima snimljene su i dve radio emisije u SAD

Draza Mihailovich and the Chetnik guerrillas created an unprecedented sensation and frenzy in the U.S. in 1942 and 1943. This is reflected in their appearance in all phases of American media. They were featured on magazine covers, newspapers, eight comic books, five major novels, and a major Hollywood movie. It was not long before they were featured on American radio.

The U.S. Treasury Department, the Radio Section of the War Savings Staff, made a radio recording, program 101, Treasury Star Parade, “The Chetniks”, starring Orson Welles and Vincent Price with David Broekman and His Orchestra and Chorus. The script was written by Violet Atkins. The record was made by the Allied Record Manufacturing Company of Hollywood, California. It was produced by William A. Bacher, the first producer of the show, who was a writer and radio producer whose credits included Maxwell House’s Showboat and Campbell’s Hollywood Hotel series produced in 1942 and 1943.

A second radio play on Draza Mihailovich and the Chetniks was produced by Radio Reader’s Digest. On September 27, 1942, a half hour segment entitled “Fight of the Chetniks/The Lost Gold Piece” was broadcast on the radio series Radio Reader’s Digest starring Vincent Price, Joseph Schildkraut, and Henry Hull. Radio Reader’s Digest was on CBS on Sundays, 9:00-9:30 pm, sponsored by Campbell Soup. The host was Conrad Nagel until December 10, 1944 when he was replaced by Quinton Reynolds. The announcer was Ernest Chappell. Robert Nolan was the director. The orchestra was under Lynn Murray until December 3, 1944 when replaced by N. Van Cleef. The Chicago Tribune listed the show in the September 27, 1942 issue: “Henry Hull and Vincent Price in a drama of activities of the guerrilla Chetniks in the near east.”

The radio program was based on an article in the June, 1942 issue of Reader’s Digest. The article was entitled “The Fight of the Chetniks” by Major Erwin Christian Lessner (1898-1959), reprinted from Free World. Lessner had been a decorated Austrian officer in World War I, a major who had received nine decorations for valor. He had fled to the U.S. after the Nazi takeover. Lessner recounted the Chetnik guerrilla movement led by Draza Mihailovich:”The most elusive foe the Nazis face is Draza Mihailovitch, who … today is famous as leader of a crafty and dauntless army of 100,000 Chetniki. … Their skill and bravery have aroused the admiration of the world.” He recounted how the Nazis offered a reward of “50,000,000 dinars—about $1,000,000” for the capture of Draza Mihailovich. Lessner recounted Chetnik guerrilla attacks on Shabac and Uzice in Serbia and assaults on Dubrovnik and Kotor in Dalmatia in 1941. He noted that the Chetniks control “almost 20,000 square miles of their country”. He described Draza Mihailovich as a proponent of guerrilla warfare who sought to wage an “invisible war” against the Nazi occupation troops. He concluded: “The Chetniks are in a position to serve the United Nations cause out of all proportion to their numbers.” At the time of writing, Lessner reported that Draza Mihailovich and his forces were attacking Sarajevo. Finally, he stated that “organized resistance continues throughout Serbia and none of the incredibly cruel reprisals visited by the Germans upon the innocent Serb population has affected the fighting ardor of the redoubtable Chetniks.”

THE FIGHT OF THE CHETNIKS - 37

ceo tekst ovde
http://serbianna.com/blogs/savich/archives/1256

__________________

Cak su i u Londonu snimili film o Cetnicima

Chetnik / Undercover / Underground Guerrillas

Undercover is a major 1943 war film produced by Ealing Studios in London, originally titled Chetnik. It was filmed in Wales and released on July 27, 1943. The subject was the Yugoslav guerrilla movement in German-occupied Yugoslavia loosely based on the Draza Mihailovich resistance movement. The movie was produced by Sir Michael Balcon and directed by Sergei Nolbandov. It starred John Clements as Milosh Petrovitch, Mary Morris as Anna Petrovitch, his wife, Stephen Murray as Stephan Petrovitch, his brother, Michael Wilding as Constantine, and Stanley Baker as Petar. The movie was re-released in the United States in 1944 by Columbia Pictures under the title Underground Guerrillas. The Ealing movie was similar to the 20th Century Fox wartime film Chetniks! The Fighting Guerrillas (1943) made in the U.S. The plot revolves around a resistance movement that emerges in Yugoslavia after the German invasion in 1941. The guerrillas are able to blow up trains, engage in sabotage, and to battle German troops. In the final scene, the guerrillas are shown going into the Serbian mountains to continue their resistance struggle until the German forces are driven out of the country. The movie was released on DVD on January 25, 2010 by Optimum Home Entertainment in the UK.

Directed by Sergei Nolbandov
Produced by Sir Michael Balcon
S. C. Balcon
Screenplay by John Dighton
Monja Danischewsky
Sergei Nolbandov (uncredited)
Milosh Sekulich (uncredited)
Story by George Slocombe
Milosh Sekulich (uncredited)
Sergei Nolbandov (uncredited)
Starring John Clements
Mary Morris
Michael Wilding
Stephen Murray
Tom Walls
Stanley Baker
Godfrey Tearle
Music by Frederic Austin
Cinematography Wilkie Cooper
Editing by Eileen Bolan
Studio Ealing Studios
Release date(s)
27 July 1943 (UK)
Running time 80 min
Country United Kingdom
Language English
http://en.wikipedia.org/wiki/Undercover_(1943_film)

ceo film ovde:

http://serbstvo.yuku.com/topic/921/#.UbxjsfkwfIU

 

[Koča]

ISTINA O MIHAILOVICU, DRUGI DEO

Spojler

 

[sabljar]

Najnormalniji ratni propagandni filmovi.Nista tako cudno u tome.
Jedini kuriozum je da da su ga saveznici odjebali nakon svih tih propagandnih filmova iz 1943, koji su bili zadnji trzaj Kraljevske Vlade da si osigura opstanak.
Ratna realnost na terenu je bila drugacija.Mihailovic je bio kvisling, isto kao i Nedic, i potpuno nekoristan za saveznicku stvar.

After the polarization between the Partisans and the Chetniks had been completed, the Chetniks also developed and systematized their forces. The organizational work was greatly speeded up after Mihailovic became the Chief of Staff of the Supreme Command on June 10, 1942, when this command was transferred back to Yugoslavia from Egypt, where it had been established after the government went into exile. Thereupon he appointed commanders and command staffs for most areas of the country. It is important to mention that in Serbia proper, where during 1942 Partisan activity practically ceased, Mihailovic allowed about 12,000 of his Chetniks to be disarmed by the Germans, while still others as noted above became legalized, that is, declared themselves loyal to the Nedic regime. Further more, in Montenegro and in those parts of the Independent State of Croatia under Italian control the Italians took perhaps as many as 40,000 Chetniks under their wing; organized a part of them as the “Voluntary Anticommunist Militia”; armed, supplied, and paid them regularly; and used them as an auxiliary army against the Partisans. When the Italians in the summer of 1942 pulled out of most of zones II and III in the Independent State of Croatia, the Croatian Ustashe government, according to a special agreement of June 19 with Supersloda (Superior Command for Slovenia and Dalmatia), took the obligation to supply and maintain the Italian-organized Chetnik forces, which on their part recognized Croatian sovereignty.
Although the Chetniks were pro-Western, after they started to attack the Partisans in Serbia in November 1941 the Partisans could not but regard them as collaborationists. For the Partisans the Chetniks became one more enemy at home—but an enemy that as the army of the government-in-exile had a monopoly of contacts with the Western Allies until April 1943 and was in that respect in a relatively strong position. The revolutionary Communist character of the Partisans having become evident, the Chetniks for their part took the Partisans to be their chief enemy, for whose defeat every means was allowed, and this logically led the Chetniks into collaboration with the occupying armies and the quisling regimes. This collaboration was first carried out on a large scale in Montenegro and the Italian-occupied parts of the Independent State of Croatia. In that portion of the Ustasha state which was under German occupation, the Chetnik leaders during 1942 (and after) entered into “live and let live” agreements with the Germans and with the Croatian quisling forces (which were under German command) in order better to fight the Partisans. To come to these agreements, they had to recognize the sovereignty of the Independent State of Croatia. After the collapse of the Italians, Chetnik commanders who formerly collaborated with the Italians began increasingly to collaborate with the Germans. In Serbia they collaborated to a large extent with the Nedic regime from the summer of 1941 on by legalizing their detachments and then fighting together with the Nedic forces against the Partisans. This collaboration was greatly favored by Nedic. And after November 1943, the Chetniks began very actively to collaborate with the Germans in Serbia on the basis of the so-called “armistice agreements” (Waffenruhe-Vertrage) concluded between the German Supreme Commander Southeast and the various important Chetnik commanders. These agreements referred to most of the Serbian territory and were part of the German policy of mobilizing all nationalist Serbian forces against the Partisans. From the Chetnik point of view, they offered a way of getting arms from and coordinating operations with the Germans so that the struggle against the Partisans who were expected to and who later did invest Serbia from the west and southwest might be carried on more effectively.
Thus, in the course of the Second World War in Yugoslavia, the Partisans developed into a persistent and dynamic resistance force holding on Yugoslav soil many Axis and satellite divisions and bent at the same time on the revolutionary conquest of power. In contrast, the Chetniks, though pro-Western, became a collaborationist group trying by any means to prevent the military growth and solidification of the Partisan movement. This policy of the Chetniks was natural from their point of view because Partisan success would mean the end of all their plans for the reestablishment under their command of the old order in Yugoslavia. Given this situation between the Partisans and the Chetniks, all attempts of the British from the middle of 1943 to the middle of 1944 to bring about some sort of cooperation between the two groups for combined struggle against the enemy were fated to remain fruitless. Of course, since the Chetniks were known as pro-Western and thus in the case of a Western Allied landing on the Adriatic coast of Yugoslavia would surely have turned their arms against the Germans and Italians, it was necessary for the Axis powers to have this possibility in mind and keep a certain number of Italian and German troops in readiness for it. However, the Italians and the Germans never saw eye to eye on policy toward the Chetniks. From the German- Italian discussions of this problem one can draw the conclusion that the Italians wanted to use the Chetniks as much as possible to dispose of the Partisans, after which they planned to dispose of the Chetniks. The Germans, on the other hand, until the Italian collapse and apart from the “live and let live” agreements in eastern and northwestern Bosnia, chose not to collaborate with the Chetniks and instead followed a policy of disarming them. In the event of a Western Allied landing in Yugoslavia they wanted to have the Chetniks out of the way beforehand. Thus, for example, on May 14—16, 1943, the Germans disarmed about 2,000 Montenegrin Chetniks of Pavle Djurisic and took them and their leader into prisoner-of-war camps . But after the Italian collapse and after the probability of the Western Allied landing in Yugoslavia became less likely, the Germans started to collaborate with or use the Chetniks throughout the country.

izvor:
"Contemporary Yugoslavia; twenty years of Socialist experiment". Wayne S. Vucinich and Jozo Tomasevich, eds. University of California Press, Berkeley 1969,pp93-94

preporucena novija literatura:
"Serbia and the Serbs in World War Two" Edited By Sabrina P. Ramet and Ola Listhaug

 

[sabljar]

In order to understand the military and political developments that led to the ultimate demise of the JVO [Chetniks], it is important to keep in mind that Mihailović [the Chetnik commander] based his entire war strategy on two key assumptions. The first was that the allies would eventually win the war, which would lead to the reestablishment of the Karađorđević dynasty on the Yugoslav throne. The second was that an all out uprising must be postponed until the allies landed on the Balkan Peninsula, which would result in his organization emerging victorious from the war. The communists, for their part, adopted a much more active strategy, while hoping that Yugoslavia would be liberated by the Soviet Union. Combined with the communists’ long term goal of a socialist revolution, these conflicts over ideology and strategy were at the centre of the civil war, which erupted in the autumn of 1941. Fearing that the communists would take the initiativ e and thereby become his foremost competitors for power once the allies won the war, Mihailović decided to do away with the NOP [Partisans] before the arrival of the allies.

Mihailović needed arms to wage a successful war against the communists, which could only be found in large quantities among the Germans and Italians. It was with this aim in mind that he organized the infamous meeting in the village of Divci with representatives of the German Abwehr in November 1941. Having recently won some major victories against the NOP, and being fully aware of Mihailović’s long'term goals, the German High Command proved uninterested in cooperating with the JVO... It is clear from the minutes that Mihailović sought cooperation with the Germans, and even downplayed his ties with the government in exile in order to over come their intransigence, stating that 'it is not my intention to fight the occupiers'.

Regardless of this initial failure to win over the Germans to the idea of a long-term collaboration, documents show that German units often tolerated the presence of Četniks in their areas of operation, repeatedly entering into various forms of “tactical cooperation”. The most well known of such instances was during Fall Weiss in early 1943, when Montenegrin and Herzegovinian Četnik units fought alongside the Germans against the NOP . In addition, the Četniks and Germans repeatedly developed a form of tacit agreement, which facilitated the inclusion of Četniks under the German umbrella. However, Mihailović’s troops were much more successful at establishing more long -term cooperation with the Italians...

...The conclusion is that Mihailović and his troops collaborated closely with the Italian occupying forces, while wishing to and occasionally cooperating with the Wehrmacht.

Dulić, Tomislav. "Osuđen „iz Ideoloških I Političkih Razloga“? Rehabilitacija Dragoljuba „Draže“ Mihailovića U Srbiji." Sociologija Vol. 54 (2012): 625-48.)

 

[Utah]

Draza pred narodnim sudom

Mihailović je priznao da su njegovi komandanti sarađivali sa okupatorom, ali se branio da su to činili na svoju ruku.
Pretsednik: Da li je ovo što je radio Trifunović, Keserović, Račić u proleće 1944 godine, Neško Nedić, Zvonimir Vučković, Mirko Lalatović, Ostojić, da li je takav način rada izdaja naroda? Optuženi: Rđav rad. Pretsednik: Da li je izdaja? Optuženi: Teško mi je to da kažem. Pretsednik: A je li tačno? Optuženi: Jeste.
Kao vođa četničke organizacije koje je izvršila sve te teške i mnogobrojne ratne zločine, Mihailović snosi krivičnu odgovornost za svaki pojedini zločin izvršen od ma koga pripadnika njegove organizacije, pa njemu i ne bili poznati mnogi izvršioci teških ratnih zločina koji su pripadali njegovoj organizaciji. Ovaj princip usvojio je i Međunarodni sud u Nirnbergu koji sudi nemačko-fašističkim ratnim zločincima."
http://pescanik.net/wp-content/PDF/optuznica.pdf

 

[Ненад]

Kao vođa četničke organizacije koje je izvršila sve te teške i mnogobrojne ratne zločine, Mihailović snosi krivičnu odgovornost za svaki pojedini zločin izvršen od ma koga pripadnika njegove organizacije, pa njemu i ne bili poznati mnogi izvršioci teških ratnih zločina koji su pripadali njegovoj organizaciji. Ovaj princip usvojio je i Međunarodni sud u Nirnbergu koji sudi nemačko-fašističkim ratnim zločincima."

По овом принципу и Тито је ратни злочинац за сваки извршен злочин који су партизани извршили.

 

[Лекизан]

Najnormalniji ratni propagandni filmovi.Nista tako cudno u tome.
Jedini kuriozum je da da su ga saveznici odjebali nakon svih tih propagandnih filmova iz 1943, koji su bili zadnji trzaj Kraljevske Vlade da si osigura opstanak.
Ratna realnost na terenu je bila drugacija.Mihailovic je bio kvisling, isto kao i Nedic, i potpuno nekoristan za saveznicku stvar.
izvor:
"Contemporary Yugoslavia; twenty years of Socialist experiment". Wayne S. Vucinich and Jozo Tomasevich, eds. University of California Press, Berkeley 1969,pp93-94

preporucena novija literatura:
"Serbia and the Serbs in World War Two" Edited By Sabrina P. Ramet and Ola Listhaug

Ајде не измишљај више, како те није срамота.
Пропагандни филмови су једно а то да их је наручила краљевска влада у Лондону како си ти тврдио је посве нешто друго.
Ратна реалност су борбе Михаиловићевих четника и против Немца и против усташа јако добро документоване, две потернице, савезничка одликовања, савезничке мисије код њега у штабу .
То што су о њему снимали филмове, радио емисије, и писали стрипове до 1943 довољно говори о величини издаје коју су починили према том човеку на крају рата, чега су и они били свесни када је букнуо нови овога пута хладни рат, па су му постхумно доделили орден који је био заслужио, неби ли бар мало спрали љагу са себе због издаје и форсирања комуниста.

 

[Лекизан]

Draza pred narodnim sudom
Mihailović je priznao da su njegovi komandanti sarađivali sa okupatorom, ali se branio da su to činili na svoju ruku.
Pretsednik: Da li je ovo što je radio Trifunović, Keserović, Račić u proleće 1944 godine, Neško Nedić, Zvonimir Vučković, Mirko Lalatović, Ostojić, da li je takav način rada izdaja naroda? Optuženi: Rđav rad. Pretsednik: Da li je izdaja? Optuženi: Teško mi je to da kažem. Pretsednik: A je li tačno? Optuženi: Jeste.
Kao vođa četničke organizacije koje je izvršila sve te teške i mnogobrojne ratne zločine, Mihailović snosi krivičnu odgovornost za svaki pojedini zločin izvršen od ma koga pripadnika njegove organizacije, pa njemu i ne bili poznati mnogi izvršioci teških ratnih zločina koji su pripadali njegovoj organizaciji. Ovaj princip usvojio je i Međunarodni sud u Nirnbergu koji sudi nemačko-fašističkim ratnim zločincima."
http://pescanik.net/wp-content/PDF/optuznica.pdf

Тај исти суд осудио је и једног Слободана Јовановића, да не помињем писце, глумце, угледне грађане који су стрељани без пресуде.Мислиш да је икоме данас стало до њихове правде.

 

[Utah]

По овом принципу и Тито је ратни злочинац за сваки извршен злочин који су партизани извршили.

Jos samo da je Tito izvrsio zlocine kao Draza....
Ko je saradjivao sa Nemcima,Italijanima,ustasama,ljoticevcima,Nedicem...i cinio zlocine sa njima?

Domobranski major Emil Rataj, ustaški logornik Konstantin Urumović, Uroš Drenović i ustaški kotarski predstojnik Marko Jungić, u Mrkonjić Gradu (Vrcar Vakufu) 1942.

Rade Rodic
ZAPISNIK O SPORAZUMU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »KOČIĆ« I NDH OD 27. APRILA 1942. O PRIZNAVANJU VLASTI NDH I SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_74.htm

 

[Ненад]

Тај исти суд осудио је и једног Слободана Јовановића, да не помињем писце, глумце, угледне грађане који су стрељани без пресуде.Мислиш да је икоме данас стало до њихове правде.

Да и не говоримо о двоструким аршинима.

Примери двоструких аршина суда(наравно Јута никада неће дати одговор на ово већ ће побећи на другу тему и наставити исто да спамује).

Као вођа четничке организације које је извршила све те тешке и многобројне ратне злочине, Михаиловић сноси кривичну одго-
ворност за сваки поједини злочин извршен од ма кога припад-
ника његове организације, па њему и не били познати многи
извршиоци тешких ратних злочина који су припадали његовој
организацији

Пази сад лицемерје. Ако је Дража крив за сваки злочин четника, чак и ако није имао појма да се неки злочин десио, или га није наредио, или га чак осудио, тј. крив по командној одговорности, онда би они исто тако свог вођу Тита морали да терете као злочинца за нпр. лева скретања у Црној Гори и Херцеговини, или за Косанчић или Мали Лошињ, што они не чине. Не може један да буде крив за сваки злочин чак иако није знао за њега а други да не буде. Ако по том основу терете Дражу као злочинца, морали би и Тита. Дакле, или обојицу или ниједног.

Или ово лицемерје по питању тога.
Они наводе да је програм Хомогене Србије геноцидан, јер садржи пресељење Хрвата из српске у хрватску федеративну јединицу, као дело ратне одштете(а правно пресељење није у дефиницији геноцида). А с друге стране, када су сами пресељавали Немце и Италијане, они то нису карактерисали као дело геноцида већ ратне одштете, исто што је као аргумент искористила Хомогена Србија. Дакле, само када они исељавају то није ратни злочин, када четници то раде јесте. А то не иде. Ако би пресељење других народа од стране четника третирали као злочин, морали би и пресељење од стране партизана такође. Не можемо из идеолошких побуда причати како једно јесте а друго није. Или су оба или ниједно.

Исто важи и за убијање заробљеника. Не може убијање заробљеника од стране четника да буде ратни злочин, а од партизана да не буде.
Или су оба или ниједно.

Исто тако третирају сваки контакт четника са окупатором или квислинзима као сарадњу, а ниједан свој контакт не третирају као исто.
А по том принципу они би морали нпр. споразум комуниста и Немаца у Словенији јула 1944. да третирају као сарадњу, јер су се тиме обавезали да ће примати помоћ од Немаца у оружју и ратном материјалу, да се неће борити једни против других с тим да споразум не важи за провинцију Љубљана.
Исто тако би морали своје одреде у Србији попут Пожаревачког, Расинског или неких одреда у Источној Србији да осуде као сараднике окупатора јер су учетвовали у неколико осовинских операција против четника.
Да и не говорим о тзв. Мартовским преговорима.
Али они то неће да признају.
А суштина је да је у том рату свако са сваким сарађивао и да се свако са сваким борио, па је то случај и са њима...

 

[Utah]

Тај исти суд осудио је и једног Слободана Јовановића, да не помињем писце, глумце, угледне грађане који су стрељани без пресуде.Мислиш да је икоме данас стало до њихове правде.

Naravno da ih je osudio kada je utvrdio krivicu.
Cetnici su pocinili zlocine nada civilnim stanovnistvom....

 

[Ненад]

Jos samo da je Tito izvrsio zlocine kao Draza....

Шта су лева скретања у Херцеговини и Црној Гори ако не ратни злочини?
Шта су ове Титове наредбе ако не ратни злочини? Нпр ова od 10.3.1942.?

Vi morate pribjeći i represalijama protiv četnika. Morate
paliti izvjesne kuće okorjelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja
treba konfiskovati.

Ko je saradjivao sa Nemcima,Italijanima,ustasama,ljoticevcima,Nedicem. ..i cinio zlocine sa njima?

Ко је сарађивао са усташама у Источној Босни марта и априла 1942. и цео рат у хрватским крајевима? Ко је сарађивао са Немцима у Србији?

- - - - - - - - - -

Cetnici su pocinili zlocine nada civilnim stanovnistvom....

А партизани нису?
Шта су лева скретања у Црној Гори и Херцеговини на пример?

 

[Utah]

Шта су лева скретања у Херцеговини и Црној Гори ако не ратни злочини?
Шта су ове Титове наредбе ако не ратни злочини? Нпр ова od 10.3.1942.?

Vi morate pribjeći i represalijama protiv četnika. Morate
paliti izvjesne kuće okorjelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja
treba konfiskovati.




Ко је сарађивао са усташама у Источној Босни марта и априла 1942. и цео рат у хрватским крајевима? Ко је сарађивао са Немцима у Србији?

- - - - - - - - - -



А партизани нису?
Шта су лева скретања у Црној Гори и Херцеговини на пример?

Za Cetnike da se spomenu samo Foca i Gorazde.
Cetnici su saradjivali sa Nemcima i ustasama, a partizani su se borili protit okupatora i domacih izdajnika od Uzicke republike,Kozara,Neretve,Sutjeske,Drvara....
Kralj, Slobodan Jovanovic ...pobegli, Draza cekao da se iskracaju Englezi, njegovi podredjeni saradjivali sa okupatorom, i na Zelengori su odmerili snage partizani i cetnici.

 

[Ненад]

Za Cetnike da se spomenu samo Foca i Gorazde.

За партизане Ужице и пасје гробље.

Cetnici su saradjivali sa Nemcima i ustasama

Јел генерал Бадер марта и априла 1942. јавља да се четници и усташе боре против партизана или партизани и усташе против четника?
Јел у Србији од 1942-44. четници сарађују са Немцима против партизана или партизани са Немцима против четника?

partizani su se borili protit okupatora i domacih izdajnika

Јели споразум са Немцима марта и априла 1943. борба против Немаца или сарадња?
Јел споразум Јоже Вилфана са Немцима јула 1944. у Словенији борба против истих или сарадња?

Draza cekao da se iskracaju Englezi, njegovi podredjeni saradjivali sa okupatorom

Па против свог сарадника Немци подижу 2 потернице и једну јавну нардебу а против своје војске покрећу 30 већих и мањих операција.

na Zelengori su odmerili snage partizani i cetnici.

Једнометковићи против 10 пута бројнијих партизана још додатно наоружаваних од Енглеза и Руса.
Па ипак клошари не могу да их победе у борби већ морају да их заробљавају на превару и стрељају у Сарајеву и код Фоче.
Свака вам част суперсило.

 

[Лекизан]

Naravno da ih je osudio kada je utvrdio krivicu.
Cetnici su pocinili zlocine nada civilnim stanovnistvom....

За шта је крив Слободан Јовановић?
За шта је крива Жанка Стокић?
За шта је крив Борислав Пекић?
За шта је крив Живојин Павловић?

 

[Utah]

За партизане Ужице и пасје гробље.



Јел генерал Бадер марта и априла 1942. јавља да се четници и усташе боре против партизана или партизани и усташе против четника?
Јел у Србији од 1942-44. четници сарађују са Немцима против партизана или партизани са Немцима против четника?



Јели споразум са Немцима марта и априла 1943. борба против Немаца или сарадња?
Јел споразум Јоже Вилфана са Немцима јула 1944. у Словенији борба против истих или сарадња?




Па против свог сарадника Немци подижу 2 потернице и једну јавну нардебу а против своје војске покрећу 30 већих и мањих операција.



Једнометковићи против 10 пута бројнијих партизана још додатно наоружаваних од Енглеза и Руса.
Па ипак клошари не могу да их победе у борби већ морају да их заробљавају на превару и стрељају у Сарајеву и код Фоче.
Свака вам част суперсило.

Pregoviri su ''saradnja'' sta je rezultat tih pregovora - Sta je bilo posle na Neretvi i Sutjesci ? Da se nisu Nemci i partizani borili zajedno protiv Cetnika ?
Po tvojoj logici Jna kada je imala pregovore sa hrvatskom vojskom onda je ustvari saradjivala ?
Koje su to cuvene bitke bile sto su vodili cetnici ? Neretva i Zelengora, gde su zavrsili karijeru.
Da ne spominjemo Vranice....

 

[Ненад]

Pregoviri su ''saradnja''

Ај, и да кажемо да су Мартовски преговори само преговори што нису били-шта је споразум Јоже Вилфана и Немаца у Словенији хула 1944.?

Sta je bilo posle na Neretvi i Sutjesci ? Da se nisu Nemci i partizani borili zajedno protiv Cetnika ?

На Неретви су се борили партизани и четници. На Сутјесци Немци против оба.

Koje su to cuvene bitke bile sto su vodili cetnici ?

Рецимо да су од 7 офанзива 4 биле и против четника(3 ако се у Трећу рачуна Козара, а не операција Трио), што признају и комунистички историчари.
Рецимо да су четници ослободили 30-ак насеља од Немаца пре доласка Црвене Армије.
Рецимо да су Немци предузели против четника 30 мањих и већих операција.
Рецимо да су од августа 1942. до јануара 1943. предузели највећу диверзантску акцоију у Европи.

Da ne spominjemo Vranice....

Да не спомињемо Ужице и лева скретања, попут пасјег гробља...

 

[Utah]

За шта је крив Слободан Јовановић?
За шта је крива Жанка Стокић?
За шта је крив Борислав Пекић?
За шта је крив Живојин Павловић?

Slobodan Jovanovic je kriv sto je kao kukavica pobegao iz zemlje.
Zanka Stokic je ucestvovalo u programima na radiu koje su drzali Okupatori, mada je kasnije pomilovana.
Borislav Pakic osudjen zbog krivcnog dela protiv zakona i drzave,kasnije pomislovan.
Zivojin Pavlovic ???

Zbog cega su bili krivi Muslimani iz Gorazde i Foce koji su poubijani od strane Cetnika ???!!!

 

[Ненад]

Zbog cega su bili krivi Muslimani iz Gorazde i Foce koji su poubijani od strane Cetnika ???!!!​

Која је кривица страдалих у левим скретањима?

 

[Utah]

Ај, и да кажемо да су Мартовски преговори само преговори што нису били-шта је споразум Јоже Вилфана и Немаца у Словенији хула 1944.?



На Неретви су се борили партизани и четници. На Сутјесци Немци против оба.



Рецимо да су од 7 офанзива 4 биле и против четника(3 ако се у Трећу рачуна Козара, а не операција Трио), што признају и комунистички историчари.
Рецимо да су четници ослободили 30-ак насеља од Немаца пре доласка Црвене Армије.
Рецимо да су Немци предузели против четника 30 мањих и већих операција.
Рецимо да су од августа 1942. до јануара 1943. предузели највећу диверзантску акцоију у Европи.



Да не спомињемо Ужице и лева скретања, попут пасјег гробља...

Da ne postoji mozda i sporazum izmedju Partizana i ustasa,cetnika,Nemca iz Blajburga mozda ?
Nemci se povukli, a cetnici usli u prazna mesta i oni su kao ''oslobodili'' i dosli rusi i sve ih isutirali...
Koje vezivao celu Nemacku vojsku u na teritoriji Jugoslavije partizani ili cetnici ?

 

[Utah]

Која је кривица страдалих у левим скретањима?

Ti na pitanje odgovaras pitanjem !

 

[Ненад]

Da ne postoji mozda i sporazum izmedju Partizana i ustasa,cetnika,Nemca iz Blajburga mozda ?

Питао сам те лепо.
шта је споразум Јоже Вилфана и Немаца у Словенији јула 1944.?
Што избегаваш да ми даш одговор?

Nemci se povukli, a cetnici usli u prazna mesta i oni su kao ''oslobodili'

Јашта. Лепо су се повлачили из ових места рецимо.

1.Ослобођење Лознице

Датум ослобођења: 31.август 1941

Четници (Подрињски, а касније Јадарски одред): 8 погинулих, 10 рањених
Немци: 12 погинулих, 93 заробљених

(Дојчило Митровић, Западна Србија 1941, Београд, 233,234; ИаН, (п),АВИИ, НА, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

4.Ослобођење Бање Ковиљаче

Датум ослобођења: 6.септембар 1941.

Четници су за Бању Ковиљачу водили тешке борбе од 1-6.септембра нарочито на брду Козлуку и прилазима граду и са Немцима и са Усташама.

Четници (Церски одред) (1-6.9): 29 погинулих и 12 стрељаних, укупно 41 погинулих
Немци (16.9): 9 погинулих, 24 рањених, 51 заробљених
Усташе: непознати

(АВИИ, НАВ, Т—312, Р—452, С—8037512-3)

9. Ослобођење Пријепоља

Датум ослобођења: 12. септембар 1943

Четници (2.Милешевски корпус): 42 погинулих, 22 рањених (према првом послатом извештају емигрантској Влади. Према доцнијем извештају од 15.новембра, а након немачког бомбардовања града: 150 мртвих и рањених, према сведочанству капетана Јовичића четници су имали око 100 погинулих.
Немци: преко 200 погинулих
Плен:много војног материјала, моторна возила, 1.500 пушака, 1 тенк.
(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.16,18;Глас Јавности, 11.2.2004; Историјски архив града Ниша (ИаН), фонд „Комисија за утврђивање штете окупатора и домаћих помагача“ (КОЗАРА), кутија бр.3, микрофилм бр.2, снимак бр.123-Записник са саслушања капетана Николе Јовичића, обавештајног официра ДМ из Зајечара пред Озном Соко-Бање јула 1945 год.)

18.Ослобођење Вишеграда

Датум ослобођења: 5.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 23 погинулих, 65 рањених
Немци и Усташе: 354 мртвих (338 Немаца) и (16 Усташа и домобрана), 400 рањених, 22 заробљених

Плен: 2 топа, 3 бацача, 7 тешких митраљеза, 4 лака пушкомитраљеза, 200 пушака, аутомобили итд.

(Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, књига бр.6, Београд, 2006, стр.40; Д.Мартин, н.д, стр.76; Александар Стаматовић, Истина о четницима, Београд, 2000, стр.221)

20.Ослобођење Рогатице

Датум ослобођења: 14.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 28 погинулих, око 35 рањених
Немци и Усташе: око 500 мртвих, огроман број рањених

Плен:4 топа (један од 75 мм и 3 од 65 мм), муниција, храна, пушке, друга спрема и камиони.

(National Archives Microfilm Publication, Roll 84, Declasified NDD 877190, strane 0333-35 (Lista borbe Javorskog korpusa od 1941 do 1943 -документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића; М.Самарџић, н.д., књ.6, стр.47.)

26.Ослобођење Сврљига

Датум ослобођења: 2.септембар 1944.

Четници (Нишавска група корпуса): без губитака
Бугари: око 100 заробљених
Плен: неколико сандука муниције, 3 сандука бомби, преко 120 пушака итд

(ИаН, фонд „Козара“, к.3, н.г, Записник са саслушања капетана Душана Петровића, званог Бороша, рађен у Белој Паланци 1945.)

28.Ослобођење Кадине Луке

Датум ослобођења: 2. септембар 1943

Четници: 1 погинуо, 12 рањених
Немци: око 186 погинулих (Мајк Рачајић је у граду избројао 86 мртвих Немаца, а око 100 је страдало приликом дизања у ваздух воза из правца Сарајева, 150 заробљених.

(Равногорска историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1992, стр.343 (према исказима Мајка Рајачића)

9.Ослобођење Лазаревца

Датум ослобођења: 3. септембар 1943


Четници: 4 погинулих, више рањених
Немци: 9 погинулих, 200 заробљених

(Равногорска историја, стр.344)

Итд.

Koje vezivao celu Nemacku vojsku u na teritoriji Jugoslavije partizani ili cetnici ?

До новембра 1943. четници. До тада, Немци су предузели више операција против четника него партизана.

 

[Utah]

Питао сам те лепо.
шта је споразум Јоже Вилфана и Немаца у Словенији јула 1944.?
Што избегаваш да ми даш одговор?



Јашта. Лепо су се повлачили из ових места рецимо.

1.Ослобођење Лознице

Датум ослобођења: 31.август 1941

Четници (Подрињски, а касније Јадарски одред): 8 погинулих, 10 рањених
Немци: 12 погинулих, 93 заробљених

(Дојчило Митровић, Западна Србија 1941, Београд, 233,234; ИаН, (п),АВИИ, НА, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

4.Ослобођење Бање Ковиљаче

Датум ослобођења: 6.септембар 1941.

Четници су за Бању Ковиљачу водили тешке борбе од 1-6.септембра нарочито на брду Козлуку и прилазима граду и са Немцима и са Усташама.

Четници (Церски одред) (1-6.9): 29 погинулих и 12 стрељаних, укупно 41 погинулих
Немци (16.9): 9 погинулих, 24 рањених, 51 заробљених
Усташе: непознати

(АВИИ, НАВ, Т—312, Р—452, С—8037512-3)

9. Ослобођење Пријепоља

Датум ослобођења: 12. септембар 1943

Четници (2.Милешевски корпус): 42 погинулих, 22 рањених (према првом послатом извештају емигрантској Влади. Према доцнијем извештају од 15.новембра, а након немачког бомбардовања града: 150 мртвих и рањених, према сведочанству капетана Јовичића четници су имали око 100 погинулих.
Немци: преко 200 погинулих
Плен:много војног материјала, моторна возила, 1.500 пушака, 1 тенк.
(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.16,18;Глас Јавности, 11.2.2004; Историјски архив града Ниша (ИаН), фонд „Комисија за утврђивање штете окупатора и домаћих помагача“ (КОЗАРА), кутија бр.3, микрофилм бр.2, снимак бр.123-Записник са саслушања капетана Николе Јовичића, обавештајног официра ДМ из Зајечара пред Озном Соко-Бање јула 1945 год.)

18.Ослобођење Вишеграда

Датум ослобођења: 5.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 23 погинулих, 65 рањених
Немци и Усташе: 354 мртвих (338 Немаца) и (16 Усташа и домобрана), 400 рањених, 22 заробљених

Плен: 2 топа, 3 бацача, 7 тешких митраљеза, 4 лака пушкомитраљеза, 200 пушака, аутомобили итд.

(Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, књига бр.6, Београд, 2006, стр.40; Д.Мартин, н.д, стр.76; Александар Стаматовић, Истина о четницима, Београд, 2000, стр.221)

20.Ослобођење Рогатице

Датум ослобођења: 14.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 28 погинулих, око 35 рањених
Немци и Усташе: око 500 мртвих, огроман број рањених

Плен:4 топа (један од 75 мм и 3 од 65 мм), муниција, храна, пушке, друга спрема и камиони.

(National Archives Microfilm Publication, Roll 84, Declasified NDD 877190, strane 0333-35 (Lista borbe Javorskog korpusa od 1941 do 1943 -документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића; М.Самарџић, н.д., књ.6, стр.47.)

26.Ослобођење Сврљига

Датум ослобођења: 2.септембар 1944.

Четници (Нишавска група корпуса): без губитака
Бугари: око 100 заробљених
Плен: неколико сандука муниције, 3 сандука бомби, преко 120 пушака итд

(ИаН, фонд „Козара“, к.3, н.г, Записник са саслушања капетана Душана Петровића, званог Бороша, рађен у Белој Паланци 1945.)

28.Ослобођење Кадине Луке

Датум ослобођења: 2. септембар 1943

Четници: 1 погинуо, 12 рањених
Немци: око 186 погинулих (Мајк Рачајић је у граду избројао 86 мртвих Немаца, а око 100 је страдало приликом дизања у ваздух воза из правца Сарајева, 150 заробљених.

(Равногорска историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1992, стр.343 (према исказима Мајка Рајачића)

9.Ослобођење Лазаревца

Датум ослобођења: 3. септембар 1943


Четници: 4 погинулих, више рањених
Немци: 9 погинулих, 200 заробљених

(Равногорска историја, стр.344)

Итд.



До новембра 1943. четници. До тада, Немци су предузели више операција против четника него партизана.

Izbegavas ti odgovor za ',saradnju'' o partizanima i Nemcima, sta je rezultata te saradnje na Neretvi i Sutjesci ?
Zbog tih cetnicki ''borbi'' protiv okupatora ,saveznici su ih sutnulu i rekli da se ne bore protiv Nemaca ,nego jos i saradjuju sa njima.
Vise su vojske koristili Nemci protiv cetnika, nego protiv partizana na Neretvi i Sutjesci ? Da li to zalis da kazes i dokazes ?