William Deakin - Partizani se bore protiv okupatora i domacih izdajnika

Nikita Kulganov

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
37.589
William Deakin (3 July 1913 – 22 January 2005)
Britanski heroj Drugog svetskog rata, koji je ucestovao u specijalnim operacijama, njegovi objektivni izvestaju sa terena, uverili su Cercila i saveznike da podrze Tita i partizane koji se bore protiv okupatora. Dok se cetnici ne bore, da cak i saradjuju sa okupatorom.
Deakin i Tito
william_deakin_tito.jpg

Sir William Deakin
https://www.independent.co.uk/news/...3nPMnr4wey6PSLXRF7ITUi8iDPjbIyZLQjnAAtLLtfOgQ
https://www.telegraph.co.uk/news/ob...5vjvxd2bBh1cEF2Y2fhTkLcqybzCEkyYVPcwg1fZwgpzo
Historian, founder of St Antony's College, Oxford, friend of Churchill and leader of the first British mission to Tito's wartime partisans
https://www.theguardian.com/news/20...R2TTTbmJ4HC6LAsLoqXKIlZHprM7lJ_66tzaqhunhORHM
Deakin je otisao u okviru vojne misije kod Tita maja 1943 , da vidi ''stvari na terenu''. To je bilo za vreme Bitke na Sutjesci, Deakin je bio ranjen, jedan britanski oficir iz misije je poginuo, a Deakina su pokusali da ubiju cetnici. Deakin se vrlo brzo uverio na terenu da se partizani zestoko bore protiv Nemaca, dok cetnici saradjuju sa okupatorom, ustasama i da cine zlocine.
Deakin je napisao knjigu "Bojovna planina" (The Embattled Mountain) o događajima tokom drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
http://www.znaci.net/00001/5.pdf?fb...W7SPfvwWcqRwqRdz6YKT-OMMN0eW_rw1ILSNQmQqNERpM
71y7IoY4F3L.jpg

Neki delovi iz knjige , stranice pdf
58. Deakin naziva titovu vojsku ‘naked army’
…….
Milošević je ranije ranjen i sakriven u blizini sela Vrbnice na zapadnom rubu Sutjeske, a Kovačić je ostao s njim. Obojica su otkrili i ubili lokalni Cetnika.
59. Vođenje partizanskog ratovanja, po svojoj prirodi, zavisilio je je o pokretljivosti i prikrivanju, a to je zauzvrat stvorilo oblik i prirodu medicinske organizacije pokreta. Nije bilo statičkog prednjeg i zadnjeg prostora na kojem bi se mogle postaviti osnovne bolnice. Održavane su i organizovane privremene „slobodne teritorije“, ali vojna potreba za iznenadnim potezima i često dugim maršama nametala je odgovarajuću posebnu i novu medicinsku strukturu da bi uspela i zaštitila ranjene.
93.Prisustvo lokalnih četnika u području bitke, u koje smo bili ubačeni, bilo je ograničeno na zasedu u mraku, nakon prelaska Durmitora, i u junu u blizini sela Podmilogora. * Pucnji su ispaljeni u pravcu Tita i britanske misije, koje su prve neumoljivo primile, a uz neko iznenađenje druge. Poslali smo lakonski signal: „Zaseda cetnici. Jedan čovek je ubijen; jedan ranjen. ".
95.Njihov vođa Steve Serdar već je početkom maja izvestio direktno u Kairu da lokalni cetnici rade sa Nemcima u Sarajevu i čuvaju puteve oko Zvornika za njih, te su surađivali s talijanskim garnizonom u Višegradu. U razgovorima sa Serdarom sastavili smo daljnje dokaze o upotrebi nemačkih zapovedništava u četničkoj četi u Istočnoj Bosni kao pomoćnih trupa.
.......
15. avgusta ponovo smo izvestili da su ove cetničke grupe bile naoružane nemačkim puškama i snabdevale su ih hranom i novcem.
96.Po povratku u Titovo sedište s ove ekspedicije, 12. avgusta sam signalizirao Kairu: 'Prva divizija je zarobila o zeničke Četnike, koji su čuvali za Nemce prilaze Sarajevu. Preuzeti dokumenti su mi na raspolaganju. Tekstualni prevodi slede prikazujući saradnju s Nemcima i Ustašama.
99. Bosanski četnici su, prema zarobljenim dokumentima, sklopili ugovore sa vlastima Pavelića. Mihailovićeva praksa nije bila da održava ličnu vezu sa svojim lokalnim komandantima. Kontakt je obično bio uspostavljen od strane ''touring staff officers"
102. Nedavno su četnici preuzeli inicijativu za napad na partizane u Lici. Sedište Đuića u Kninu nalazilo se u talijanskom garnizonu. Dokumenti su pokazali da se ovaj napad „podudara sa planiranom ofanzivom sila osovine“. Nije bilo razlike između položaja Cetnika u Srbiji i drugde. Oni izvan Srbije bili su po naredbi Mihailovića i pokazali su se bliski saradnici osovine. Četnici Bosne i Hercegovine poslovali su po nemačkim nalozima sa mačkim platama . Mihailović i njegovi zapovednici često su i uverljivo izjavili da im je glavni neprijatelj bila partizanska vojska.
.....
31. avgusta posljednji signal o ovoj temi stigao je do Kaira: „Nema dokaza o bilo kakvom otporu Mihailovića.

24.51 William Deakin opisuje svoj prvi susret sa Titom
 
Дикин не може да говори ни о деловању партизана јер су савезничким официрима били ограничени контакти са становништвом и кретање за разлику од оних који су били код четника.

Allied Liaison Officers in Yugoslavia with Tito and Mihailovich forces treated differently
STATUS OF ALLIED LIAISON OFFICERS WITH THE PARTISANS in Yugoslavia
From THE MCDOWELL REPORT November 23, 1944

In many communities visited which had at one time or another experienced occupation by Partisan troops [Tito's Yugoslav communist forces], conversations with the Mission staff turned to the presence of Allied Liaison officers with the Partisans. No question was raised as to the reason liaison was maintained. But invariably in communities which had been visited by such liaison officers the question was raised as to why there were so few, or no, contacts on the part of these officers and the local population. Invariably the story was told of efforts to meet and talk with such officers which were frustrated by the Partisans around them. The free manner in which the present misson mingled with the local population emphasized in their minds the apparent fear on the part of the Partisan leaders of the results of the free contacts. In some communities there was a conviction that the officers in British uniform were actually only Partisans trying to pass as British, and that this explained the barrier. There is ample evidence, of course, from both British and American officers that the Partisan commanders in most instances do discourage or forbid personal investigation by liaison officers of the local situation and sentiments. To the undersigned, indeed, it is truly astonishing that this practice on the part of the Partisans -- and the contrasting freedom consistently enjoyed by liaison officers attached to the Nationalists [Mihailovich forces] -- is not given the significance which it deserves. For only those who fear and mistrust public sentiment seek to throttle its free expression. But the point the undersigned wishes to make here is that the Nationalists do recognize the significance of this Partisan practice, and it serves to complete their mistrust of Partisan leaders and their unwillingness to come to terms with them. Repeatedly Nationalists of all classes have insisted to the undersigned --

"If we accept a government by Tito we are lost. The Partisans lie, and the British believe them. The British send officers, but they see and hear nothing. We will be persecuted and killed, and the outside world will know nothing of it."

This conviction on the part of Nationalists is sincere and deep, and it again explains the elevation of the Partisans to the status of most dangerous enemy.

Robert H. McDowell Lt. Col. M.I.
 
Nikita Kulganov:
Milošević je ranije ranjen i sakriven u blizini sela Vrbnice na zapadnom rubu Sutjeske, a Kovačić je ostao s njim. Obojica su otkrili i ubili lokalni Cetnika
Kliknite za proširenje...
i sta je lose u tome sto su pripadnici regularne vojske likvidirali neprijatelje ?
Nikita Kulganov:
93.Prisustvo lokalnih četnika u području bitke, u koje smo bili ubačeni, bilo je ograničeno na zasedu u mraku, nakon prelaska Durmitora, i u junu u blizini sela Podmilogora. * Pucnji su ispaljeni u pravcu Tita i britanske misije, koje su prve neumoljivo primile, a uz neko iznenađenje druge. Poslali smo lakonski signal: „Zaseda cetnici. Jedan čovek je ubijen; jedan ranjen. ".
Kliknite za proširenje...
opet borba regularne vojske protiv neprijatelja drzave i naroda.
Nikita Kulganov:
95.Njihov vođa Steve Serdar već je početkom maja izvestio direktno u Kairu da lokalni cetnici rade sa Nemcima u Sarajevu i čuvaju puteve oko Zvornika za njih, te su surađivali s talijanskim garnizonom u Višegradu. U razgovorima sa Serdarom sastavili smo daljnje dokaze o upotrebi nemačkih zapovedništava u četničkoj četi u Istočnoj Bosni kao pomoćnih trupa.
Kliknite za proširenje...
jel to on prica o cetnicima koji su od granice na drini oslobodili celi teren do sarajeva , pa napali i samo sarajevo sa sve svabama u njemu :cepanje:
Nikita Kulganov:
15. avgusta ponovo smo izvestili da su ove cetničke grupe bile naoružane nemačkim puškama i snabdevale su ih hranom i novcem.
Kliknite za proširenje...
"cetnici bili naoruzani nemackim puskama" kakav dokaz :hahaha: pa normalno da je bilo nemacko kad su svakodnevno svabama otimali sve sto su imali .
Nikita Kulganov:
96.Po povratku u Titovo sedište s ove ekspedicije, 12. avgusta sam signalizirao Kairu: 'Prva divizija je zarobila o zeničke Četnike, koji su čuvali za Nemce prilaze Sarajevu. Preuzeti dokumenti su mi na raspolaganju. Tekstualni prevodi slede prikazujući saradnju s Nemcima i Ustašama.
Kliknite za proširenje...
"saradjivali sa svabama i ustasama " a istina je da dok su cetnici radovali sa usrasama i svabama tzv partizani su ih koristeci tu situaciju napadali sa ledja , normalno to je englezu predstavljeno skroz drugacije .
Nikita Kulganov:
99. Bosanski četnici su, prema zarobljenim dokumentima, sklopili ugovore sa vlastima Pavelića. Mihailovićeva praksa nije bila da održava ličnu vezu sa svojim lokalnim komandantima. Kontakt je obično bio uspostavljen od strane ''touring staff officers"
Kliknite za proširenje...
a te "dokumente" evo ni dan danas 75 godina posle niko i nikad nije video, toliko o toj prici .
Nikita Kulganov:
102. Nedavno su četnici preuzeli inicijativu za napad na partizane u Lici. Sedište Đuića u Kninu nalazilo se u talijanskom garnizonu. Dokumenti su pokazali da se ovaj napad „podudara sa planiranom ofanzivom sila osovine“. Nije bilo razlike između položaja Cetnika u Srbiji i drugde. Oni izvan Srbije bili su po naredbi Mihailovića i pokazali su se bliski saradnici osovine. Četnici Bosne i Hercegovine poslovali su po nemačkim nalozima sa mačkim platama . Mihailović i njegovi zapovednici često su i uverljivo izjavili da im je glavni neprijatelj bila partizanska vojska.
Kliknite za proširenje...
na tzv pregovorima u zagrebu je sve vec vidjeno i dokazano, tacno se zna ko je i kakve sporazume ugovorio i ko je na tim pregovorima od strane tzv partizana prikazan kao jedini pravi neprijatelj .
tu se najbolje vidi kakvi su sve falsifikati bili prikazvani tzv saveznicima a sta je bila istina , ko je pravio sporazume a ko je ginuo za drzavu i narod .
Nikita Kulganov:
31. avgusta posljednji signal o ovoj temi stigao je do Kaira: „Nema dokaza o bilo kakvom otporu Mihailovića.
Kliknite za proširenje...
znaci samo su oni muceni nemci verovali da su im cetnici neprijatelji :cepanje:
 
Лекизан:
Дикин не може да говори о четницима јер са њима није ни био, о њима могу да говоре савезнички официри који су били код њих и не слажу се са овим.
Kliknite za proširenje...
Deakin je imao informacije iz prve ruke sa terena, i mogao je da govori, i te kako su Englezi analizarali sta je on poslao o cetnicima.
 
banebeograd:
i sta je lose u tome sto su pripadnici regularne vojske likvidirali neprijatelje ?

opet borba regularne vojske protiv neprijatelja drzave i naroda.

jel to on prica o cetnicima koji su od granice na drini oslobodili celi teren do sarajeva , pa napali i samo sarajevo sa sve svabama u njemu :cepanje:

"cetnici bili naoruzani nemackim puskama" kakav dokaz :hahaha: pa normalno da je bilo nemacko kad su svakodnevno svabama otimali sve sto su imali .

"saradjivali sa svabama i ustasama " a istina je da dok su cetnici radovali sa usrasama i svabama tzv partizani su ih koristeci tu situaciju napadali sa ledja , normalno to je englezu predstavljeno skroz drugacije .

a te "dokumente" evo ni dan danas 75 godina posle niko i nikad nije video, toliko o toj prici .

na tzv pregovorima u zagrebu je sve vec vidjeno i dokazano, tacno se zna ko je i kakve sporazume ugovorio i ko je na tim pregovorima od strane tzv partizana prikazan kao jedini pravi neprijatelj .
tu se najbolje vidi kakvi su sve falsifikati bili prikazvani tzv saveznicima a sta je bila istina , ko je pravio sporazume a ko je ginuo za drzavu i narod .

znaci samo su oni muceni nemci verovali da su im cetnici neprijatelji :cepanje:
Kliknite za proširenje...
Teheranska konferencija 1943 THE END :mazi:
 
Predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito nikada nije postojao. Sve je bilo samo iluzija za narod. To piše u dokumentu objavljenom na sajtu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti. Jedan od autora tog dokumenta, Džordž Piterson, tvrdi da su građani nekadašnje SFRJ živeli u zabludi i snu da ih predvodi čovek koji je razlike i nepomirljivost među njima pretvorio u bratstvo i jedinstvo.
 
http://www.bezbednost.org/Bezbednost/703/Politika-politicarima--istorija-istoricarima.shtml

Politika političarima – istorija istoričarima, Partizansko-četnički sukob u Drugom svetskom ratu
Nijedna tema nije izazivala i ne izaziva toliko rasprava i polemičkih mišljenja kod nas kao unutrašnјi sukob tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, poznat i kao "bratoubilački rat". Malobrojne su rasprave imale stručnu osnovu i polemika nije prešla sa političkog na nivo naučnih pitanja gde su sve teme legitimne, a o njima se raspravlja uz poštovanje drugačijeg mišljenja, ali i uz uvažavanje činjenica kao osnove istorijske nauke. Suština naučnog pristupa je uvažavanje vojnog i političkog konteksta dogadjaja u vremenu koje je predmet obrade i racionalno sagledavanje omera snaga. Naknadna pamet i domišljanje što bi bilo da je bilo, kao i kasnije lamentiranje nad ličnostima i događajima, lišeni su naučne osnove, a iznova otvaraju pitanje - ko je istinski baštinik tradicije Drugog svetskog rata. Ovo pitanje je veoma važno za oblikovanje identiteta društva i vojske i na njemu ne treba prelamati dnevnopolitičke interese, već ga treba prepustiti struci. Društva nedovoljne institucionalne konstituisanosti zaboravljaju na staro pravilo da istorija nastaje vrenjem svesti generacija istoričara. Za sve probleme se najčešće okrive drugi koji se proglase izvorom svih zala i nesporazuma. Nema dobre volje da se otvore bolna pitanja i sagleda svoja uloga i mesto, što je pravi put racionalnog rasuđivanja o prošlosti.
U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kroz etnički, ideološki i verski sukob, došlo je do promene vlasti i društvenog sistema. Iz rata niko nije izašao neoštećen i pobeda je imala svoju cenu, a pobednici su nosili njene ožiljke, pa ipak su, zaneseni, mislili da sve počinje od njih. Pobednici kao da nisu znali da je politička pobeda samo preduslov za dalju društvenu, ekonomsku, kulturnu i drugu nadgradnju po kojima će se meriti uspeh njihove vlasti. Od svoje veličine nisu videli ništa drugo, a epopeje pobedničke vojske naročito su oživljene nakon sukoba sa SSSR, kada su pohodi partizanskih divizija ravnani sa bitkama na Istočnom frontu, gde je samo kod Staljingrada poginulo skoro 100.000 nemačkih vojnika. Naši pobednici su izgubili osećaj za sopstveni položaj i udeo u katastrofi Drugog svetskog rata. U ovoj najvećoj svetskoj ratnoj kataklizmi, sukobili su se svetski giganti Nemačka, Japan, Velika Britanija, SSSR i SAD i na njihovim bojištima se rešavala sudbina pobednika. Jugoslovensko ratište je bilo bitno, ali ipak samo jedno od mnogih. Ovde nisu vođene odlučne bitke i čeoni sukobi velikih svetskih sila. Svakako možemo biti ponosni na Neretve, Sutjeske, Ravne Gore, itd, ali centar Sveta nismo bili. Učešće Jugoslavije u Drugom svetskom ratu odvijalo se kroz antifašističko angažovanje, kroz saradnju sa okupatorom i politikantsko igranje na kartu svih saveznika. Jugoslovenski ratni tokovi bili su deo evropskih i svetskih vojnih i političkih dešavanja i njihovo pojednostavljeno izdvajanje na lokalnom nivou može nas voditi u uske okvire koji nam ne omogućavaju da sagledamo svoju poziciju i mesto. Nakon Aprilskog poraza 1941. godine, Jugoslovenska kraljevska vlada bila je nosilac ideje otpora i antifašizma i, kao takvoj, saveznici su joj pružili utočište i priznali legitimnost u predstavljanju (vojno poražene) države. Da nije bila saveznička i antifašistička, ova vlada ne bi ni mogla doći u London i nastaviti svoju delatnost. U zemlji, nosioci ideje otpora - četnički i partizanski pokret su, tada, u početnoj fazi osnivanja i širenja organizacije. Jugoslovenska kraljevska vlada u Drugom svetskom ratu deluje u oivičenim mogućnostima u okviru opštih savezničkih dešavanja. Taj međuprostor, mogla je - shvatanjem realnosti svetskih vojnih i političkih kretanja - da proširi i da stvori uslove za produbljeniji odnos prema stanju u zemlji, ili da, nerazumevanjem događaja i procesa, sebe zatvori u "balkansku priču". Utehu joj je pružala paralela sa povlačenjem srpske vlade i vojske u Prvom svetskom ratu i izbor saveznika (zbog ideje da Britanija može izgubiti bitke, ali ne i ratove). Nemačkim napadom na SSSR i ulaskom SAD u rat nakon japanskog napada na Perl Harbur, izbor saveznika je potvrdio i osigurao sigurnu zavetrinu. Strah je donekle ulivao brzi francuski poraz, koji je u psihološkom smislu delovao snagom šoka, s obzirom na to da je u pitanju bio pobednik u Prvom svetskom ratu, sinonim neprobojnog Verdena, garant Versajskog mirovnog sistema i zemlja u kojoj je Jugoslavija u međuratnom periodu videla svoj politički, vojni, ekonomski i kulturni uzor.
 
Napad na SSSR je za Komunističku partiju Jugoslavije bio znak i poziv na oružani otpor, zasnovan na tradicionalnim ruskim i sveslovenskim vezama solidarnosti. To se najviše iskazalo, i pored snošljivog italijanskog sistema okupacije, u Crnoj Gori jula 1941, porazom koji nije značio uništenje ustaničkog pokreta, ali jeste ustaničku podelu. U jesen 1941. godine na prostoru Zapadne Srbije dolazi do ustaničke akcije i partizansko-četničkih pregovora o saradnji (susreti Mihailović-Tito), koji se nisu završili dogovorom. Dok je KPJ bila za oružani otpor, Mihailović je zauzeo stav iščekivanja i tražio da se, zbog žrtava, sačeka povoljniji trenutak. Saveznički frontovi su bili daleko, Britanija nije imala snage za konkretne operacije na Balkanu, dok je SSSR trpeo poraze i nemačka vojska nadirala prema Moskvi. To je vreme kada je Mihailović uspeo da uspostavi radio-vezu sa jugoslovenskom vladom, a u Jugoslaviju došla saveznička misija (Hadson) u kojoj su bili i jugoslovenski oficiri, što je povećalo Mihailovićevo samopouzdanje. Jugoslovenska vlada je stala iza Mihailovića koji je dobio generalsko unapređenje i savezničku legitimnost, koju drugi pokret - partizanski (komunistički) tada nema.
 
Mihailovićevi pokušaji samostalnog delovanja mimo britanskog uticaja i nastojanja da zaštiti srpski egzistencijalni interes, bili su bez rezultata. Sve se vremenom pretvorilo u Mihailovićeve vapaje brodolomnika na otvorenoj pučini, koji nije sagledavao da se i Vlada nalazi na splavu koji pluta okeanima svetske politike. Predsednik Jugoslovenske vlade Slobodan Jovanović ušao je u politiku u poznim godinama, u teško ratno vreme, u godinama izgnanstva, a kada se sve sabere, rezultati su bili porazni. Koliko je Jovanovićevo pravno-istorijsko naučno bavljenje politikom XIX veka dalo velike rezultate, toliko je njegova praktična politička delatnost tokom 1941-1943. godine bila bez rezultata. Okolnosti su se tako poklopile da je političko bavljenje na zalasku života vezao za sudbinu generala Mihailovića. Kao da je Slobodan Jovanović u generalu Mihailoviću video sigurnu zaleđinu i, kao i Mihailović, mislio da drugi pokret u Jugoslaviji (komunistički) iz ideoloških razloga nije prihvatljiv za zapadne saveznike, pre svih za Britance.
 
Nakon Teherana bili su jasni pravci savezničke politike u Jugoslaviji: pomaganje partizanskog vojnog pokreta koji je na zasedanju AVNOJ u Jajcu novembra 1943. godine izneo svoju težnju za međunarodnim političkim reprezentovanjem Jugoslavije. Predsednik Jugoslovenske vlade Božidar Purić nije bio spreman da napravi kompromis sa britanskom politikom i žrtvuje Mihailovića i upravo na tome je pala njegova vlada maja 1944. godine. Pod pritiskom saveznika, jugoslovenski kralj Petar II poverio je mandat Ivanu Šubašiću koji se odrekao generala Mihailovića. Šubašić je postigao kompromis sa Josipom Brozom (Viški i Beogradski sporazum) u pravcu stvaranja zajedničke vlade (Kraljevske i NKOJ). Kasnije, krajem 1944. i početkom 1945. godine, komprimisima nije bilo kraja i jugoslovenski kralj je, izložen britanskom pritisku, prihvatio kompromisno prebacivanje kraljevskih prerogativa na Namesništvo. Tako je krnjena legitimnost jugoslovenske vlade i utapala se u vladu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) koji je širio svoje međunarodne kapacitete. Odgovarajući na ove poteze partizanskog pokreta, general Mihailović je održao kongres u selu Ba kod Gornjeg Milanovca, januara 1944. godine i ublažio dotadašnje radikalne stavove. Međutim, ne ušavši u Šubašićevu vladu, on je ostao na drugom, sporednom, koloseku. Njegovo slanje misija iz Jugoslavije tokom 1944. godine, Makdauelova misija avgusta 1944. i nade u SAD, kao i obraćanje savezničkim komandantima krajem 1944. godine samo su hvatanje za slamke spasa. Bili su to zakasneli refleksi političkog rasuđivanja i prestrojavanja. Slobodan Jovanović se, kao predsednik Jugoslovenske kraljevske vlade, nije nikada susreo sa Vinstonom Čerčilom, dok je Titovom poverljivom emisaru Vladimiru Velebitu to uspelo lično dva puta (u maju i julu i jednom prilikom Titovog susreta sa Čerčilom (u avgustu) 1944.godine.
 
Kada se sve sagleda, suviše pojednostavljeno deluje viđenje da su Britanci stali iza Mihailovića, da su ga bezrezervno podržali i da ga je Kraljevska vlada inaugurisala na čelu otpora u Jugoslaviji, a da je krajem rata bio napušten. Činjenice pokazuju da se veza posle prekida (kraj 1941) sa njim uspostavila tek aprila 1942, da su Britanci kontrolisali radio-veze Kraljevske vlade i Mihailovića, da su iz obaveza prema SSSR slojevito gledali na jugoslovensku ratnu realnost, da se još tokom 1942. godine pojavljuju problemi u saradnji, da se traži njegova aktivnija borbena uloga protiv neprijatelja, te da se jugoslovenskoj vladi i generalu Mihailoviću pružala limitirana, a ne bezrezervna podrška. Pitanje se može postaviti i iz ovog ugla: kako su se jugoslovenska vlada i Mihailović snašli i ponašali u tim ograničenim mogućnostima, uz sve probleme sa kojima su se susretali? Upravo je tu i deo odgovora na pitanje - kada su se vlada i Mihailović našli u raskoraku oko toga ko pobeđuje u ratu, jer je na pobedničkoj strani bio i SSSR, koji je podržavao svog eksponenta u Jugoslaviji. Period 1941-1944. je dugačko ratno vreme u kome su događaji odvijaju brzo i prožimaju jedan sa drugim, a potrebno je zauzimati stavove i donositi odluke. Nesnalaženje Jugoslovenske kraljevske vlade i Mihailovića u ovom vremenskom luku je evidentno.
 
Nikita Kulganov:
Deakin je imao informacije iz prve ruke sa terena, i mogao je da govori, i te kako su Englezi analizarali sta je on poslao o cetnicima.
Kliknite za proširenje...
Наравно да су анализирали шта је писао, само што он о четницима није много знао само оно што су му сами комунисти рекли, а то подврђују и савезнички официри код четника који пишу супротно од њега.
 
Лекизан:
Наравно да су анализирали шта је писао, само што он о четницима није много знао само оно што су му сами комунисти рекли, а то подврђују и савезнички официри код четника који пишу супротно од њега.
Kliknite za proširenje...
Na kraju sve kada su sabrali:
strana 294
G. Churchill je bio zabrinut što je dokaz iz prve ruke Cetnicke suradnje s neprijateljem bio dovoljno jak da bi mogao predložiti svojoj vladi da celi stav u vezi s britanskim odnosima s jugoslavenskim kraljem i njegovom administracijom u egzilu treba preispitati.
 
Nikita Kulganov:
Na kraju sve kada su sabrali:
strana 294
G. Churchill je bio zabrinut što je dokaz iz prve ruke Cetnicke suradnje s neprijateljem bio dovoljno jak da bi mogao predložiti svojoj vladi da celi stav u vezi s britanskim odnosima s jugoslavenskim kraljem i njegovom administracijom u egzilu treba preispitati.
Kliknite za proširenje...
Или између редова, договорили смо се са Совјетима о подели интересних сфера па ћемо задржати Грчку а продати Југославију и самим тим и оне тамо што смо их до сада подржавали, давали им оружје и ордење и снимали филмове о њима, да не буде привидно оптужићемо их за мали учинак у борби против окупатора и сарадњу.
 
Лекизан:
Дикин не може да говори о четницима јер са њима није ни био, о њима могу да говоре савезнички официри који су били код њих и не слажу се са овим.
Kliknite za proširenje...

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kralj-petar-je-zigosao-izdaju/

https://www.in4s.net/na-danasnji-dan-britanci-kralj-napustili-cetnike/?lang=lat

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:469318-Краљ-отписао-Дражу
 
Лекизан:
Наравно да су анализирали шта је писао, само што он о четницима није много знао само оно што су му сами комунисти рекли, а то подврђују и савезнички официри код четника који пишу супротно од њега.
Kliknite za proširenje...


Шта је поука....

Оних 50 000 на страни 'комунизма'и оних 50 000 'ројало клеро либерализма '

су тражили помоћ са свихстрана и уроковали смрт великога дел апоулације... Шта је данас.. Исто

Једни траже пмоћ други траже помош .. у чему ? зашто ? Па да владају и не раде ништа .. да терају остале да раде з ањих .....

(Не)праведни 'комунисти'.. а и (не)праведни четници ....

Ни лутеранци ни англиканци ни католици ни ортокси нису религију због 'духовности 'развојили већ само да би шишали свој део стада

А марва ко марва ... једна за једне брадоње једна за ћосавце .... Аферим Машала
 
Poslednja izmena:
AleksaJ:
Шта је поука....

Оних 50 000 на страни ќомунизма'и оних 50 000 'ројало клеро либерализма '

су тражили помоћ са свихстрана и уроковали смрт великога дел апоулације... Шта је данас.. Исто

Једни траже пмоћ други траже помош .. у чему ? зашто ? Па да владају и не раде ништа .. да терају остале да раде з ањих .....

(Не)праведни 'комунисти'.. а и (не)праведни четници ....

Ни лутеранци ни англиканци ни католици ни ортокси нису религију због 'духовности 'развојили већ само да би шишали свој део стада

А марва ко марва ... једна за једне брадоње једна за ћосавце .... Аферим Машала
Kliknite za proširenje...
Не знам шта покушаваш да кажеш и какве везе то има са Дикиновим писањима.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pravi Vlah
Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра "словенском"?
2
Odgovora
26
Pregleda
961
Povijest
P
dlugomir
Kako se desilo da Belorusija i Ukrajina budu među osnivačima Ujedinjenih nacija?
Odgovora
23
Pregleda
518
Bastiani
Bastiani
Nina
Za čime se najviše žali iz vremena bivše SFRJ
4 5 6
Odgovora
132
Pregleda
1.706
Ganfajter
Ganfajter

Back
Top