Вук Стефановић Караџић

Konstantin Veliki:
Dobro, ali Dubrovcani nisu se osecali Srbima pa ih netrebamo ni tim smatrati.
Kliknite za proširenje...

Pa nije se ni najmanje 95% Nemaca osećalo Nemcima, Italijana Italijanima itd., zar ne? I sada, na osnovu šarlatanskih kriterijuma treba npr. fra Matiju Divkovića uvrstiti u Hrvate, zato što danas nema Srba katolika, iako je Divković srpskog porekla? A zašto su šarlatanski? Recimo ovako. Da je ostvaren maksimalni a ne srednji cilj velikohrvatskog ilirskog pokreta, danas bismo imali Ilire sve i svuda - kako u sadašnjosti, tako i u prošlosti, sve do ilirskog "Adama i Eve." Kada je maksimalni cilj propao, počelo se sa nametanjem hrvatskog imena, kao "planom B." Pogledajmo predgovor Došenovoj Aždaji sedmoglavoj, u izdanju objavljenom godinu dana po Vukovoj smrti, i razmislimo zašto je ovakva definicija "Hervatah" bila potrebna u predgovoru Došenovog dela:

davidstarcevic1865.gif


Setimo se izdanja srpskih epskih pesama u izdanju Matice Hrvatske kao Hrvatskih narodnih pjesama.

Poenta: jedina etničnost u srednjem veku jeste jezik.
 
Konstantin Veliki:
Dobro, ali Dubrovcani nisu se osecali Srbima pa ih netrebamo ni tim smatrati.
Kliknite za proširenje...

Nisu se osećali ni Hrvatima.

Na našu žalost mi se nismo ujedinili u naciju po pitanju jeziku kao Nemci, Francuzi, Poljaci i većina ostalih normalnih naroda.
Već pored jezičkog nivoa podelili smo se po religiji tako da su jedio pravoslavci dobili pravo da se nazivaju Srbima.
To je čak dovelo do toga, da kad su ljudi drugačijih religija vikali da su Srbi, niko nije hteo da ih sluša.
Što je dobro došlo drugim stranama za stvaranje svojih nacija, pa su Hrvati postali svi katolici istog govornog područja.
Ne bitno što se ti narodi kroz povest nisu tako izjašnjavali.
Kako ti narodi nisu imali izgrađen nacionalni karakter oni su hrvatstvo relativno lako prihvatili.
Danas se jedino Bunjevci ne daju, i pokušavajuu da se održe mada je njihov broj relativno mali.

Ja sam svestan da su moji preci tamo u Kordunu i Lici u bio kom trenutku promenili religiju u katoličku ja bih danas bio Hrvat.
 
VoSlavu:
Nisu se osećali ni Hrvatima.

Na našu žalost mi se nismo ujedinili u naciju po pitanju jeziku kao Nemci, Francuzi, Poljaci i većina ostalih normalnih naroda.
Već pored jezičkog nivoa podelili smo se po religiji tako da su jedio pravoslavci dobili pravo da se nazivaju Srbima.
To je čak dovelo do toga, da kad su ljudi drugačijih religija vikali da su Srbi, niko nije hteo da ih sluša.
Što je dobro došlo drugim stranama za stvaranje svojih nacija, pa su Hrvati postali svi katolici istog govornog područja.
Ne bitno što se ti narodi kroz povest nisu tako izjašnjavali.
Kako ti narodi nisu imali izgrađen nacionalni karakter oni su hrvatstvo relativno lako prihvatili.
Danas se jedino Bunjevci ne daju, i pokušavajuu da se održe mada je njihov broj relativno mali.

Ja sam svestan da su moji preci tamo u Kordunu i Lici u bio kom trenutku promenili religiju u katoličku ja bih danas bio Hrvat.
Kliknite za proširenje...

Većina se osjećala Hrvatima, a napose oni koji su stvarali tu kulturu.
Konačno, osim postranično, hrvatski jezik dubrovačke provenijencije nije ušao u korpus srpske
pisane i jezične baštine, niju ju oplodio ni dao rezultata, a u hrvatskoj jest.

Postaojala je i stalna veze raznih hrvatskih kulturnih centara od 16. do 18. st. (Trogir, Olovo, Dubrovnik,
Čakovec, Krk, Split, Hvar, Korčula, Fojnica, Travnik, Požega, Našice,...), dok je među Srbima kulturna veza
uistinu bila, ali u njoj nijedan hrvatski grad (u Hrvatskoj, BH ili Vojvodini) nije sudjelovao.

Samo Srbi, t.j. pravoslavci.
 
Konstantin Veliki:
Pa prvo ima razlike izmedju prodirenje narodnog jezika, za pametnim pravelima i koriscene narodnog jezika od strane par pojedinaca.

A Dubrovcani kako znamo svoj jezik nazivaju slovinskim ili naskim, a ne srpskim.

A sami Dubrovcani su sad Hrvati, iako su mozda imali pre neki sopstveni identitet.
Kliknite za proširenje...

По Ћоровићу Дубровчани себе до 15 века називају лат. Volcae у преводу Власима,Влахосима итд...из разлога да би се разликовали од осталог Неромејског становништва а пре свега од словена...
Значи сами Дубровчани се нису осећали ни Хрватима нити Србима...то је тек касније дошло када је Словенски елемент надјачао Ромејски...
 
Poslednja izmena:
Жалост је да смо се поделили по религији уместо да смо се ујединили око језика...то је и велики проблем нас Срба и осталих словенских народа ,јер ни сами данас не знамо шта нам је кохезиони фактор...на тренутке би волели да је то језик...на тренутке је то вера итд...
 
Urvan Hroboatos:
Konačno, osim postranično, hrvatski jezik dubrovačke provenijencije nije ušao u korpus srpske
pisane i jezične baštine, niju ju oplodio ni dao rezultata, a u hrvatskoj jest.

Postaojala je i stalna veze raznih hrvatskih kulturnih centara od 16. do 18. st. (Trogir, Olovo, Dubrovnik,
Čakovec, Krk, Split, Hvar, Korčula, Fojnica, Travnik, Požega, Našice,...), dok je među Srbima kulturna veza
uistinu bila, ali u njoj nijedan hrvatski grad (u Hrvatskoj, BH ili Vojvodini) nije sudjelovao.

Samo Srbi, t.j. pravoslavci.
Kliknite za proširenje...

Молим да ми онај ко ово разуме преведе на српски.

Може и на хрватски.
 
menjam.se:
Ако Њеко каже да се већина осјећала Хрватима, таково њешто онда мора бити уистину истина.
Kliknite za proširenje...



Ako pitamo Vikipediju, odakle je Hroboatos učio povijest:
"Mato Vodopić hrvatski teolog, književnik i prirodoslovac."

Ako pitamo Mata Vodopića:
„Sinci", rekao je Vodopić, „sila nam je da budemo Hrvati, i to valja biti ako nećeš da te mnogi progone, premda ni mi u djetinjstvu, ni naši oci, ni naši djedovi, nijesmo znali za to ime."​
Mato Vodopić (1816-1893), buskup dubrovački od 1872 do 1893.
 
Dubrovnik je bio, jednostavno receno, demografski, kulturni i etnicki konglomerat, nastao prvenstveno zahvaljujuci jakoj i drevnoj romansko-slavenskoj simbiozi.

Za vrijeme svoje slavne proslosti nije bio sustinski srpski ili hrvatski (bez obzira sto se rimokatolicanstvo poistovjecuje sa hrvatstvom na Balkanu, a jedva su dozvolili podizanje srednje zalosne kapele samo za potrebe ruskog konzula i njegove porodice) iako se, naravno, moze govoriti o srpskim i hrvatskim uticajima (iz zaledja, sa otoka odnosno ostatka Dalmacije) ali oni su se uvijek gubili i pretakali upravo zbog snage tog konglomerata jer je crpio vitalnu energiju ne samo iz navedenih predjela nego iz svih dijelova Balkana (plus iz inostranstva zbog pomorstva i trgovine), sto dvojica regularnih i dosadnih papaka (pravac na pusto ostrvo gdje nema interneta pa se tamo prchite u guzicu do iznemoglosti) koji se svajadju oko Dubrovnika kao dvije zenetine nece nikada pojmiti.. ;)
 
Tandoori Masala:
Dubrovnik je bio, jednostavno receno, demografski, kulturni i etnicki konglomerat, nastao prvenstveno zahvaljujuci jakoj i drevnoj romansko-slavenskoj simbiozi.

Za vrijeme svoje slavne proslosti nije bio sustinski srpski ili hrvatski (bez obzira sto se rimokatolicanstvo poistovjecuje sa hrvatstvom na Balkanu, a jedva su dozvolili podizanje srednje zalosne kapele samo za potrebe ruskog konzula i njegove porodice) iako se, naravno, moze govoriti o srpskim i hrvatskim uticajima (iz zaledja, sa otoka odnosno ostatka Dalmacije) ali oni su se uvijek gubili i pretakali upravo zbog snage tog konglomerata jer je crpio vitalnu energiju ne samo iz navedenih predjela nego iz svih dijelova Balkana (plus iz inostranstva zbog pomorstva i trgovine), sto dvojica regularnih i dosadnih papaka (pravac na pusto ostrvo gdje nema interneta pa se tamo prchite u guzicu do iznemoglosti) koji se svajadju oko Dubrovnika kao dvije zenetine nece nikada pojmiti.. ;)
Kliknite za proširenje...

Lepo rečeno.

Dubrovnik-Coat-of-Arms.gif

Sloboda za Dubrovnik !
Dubrovnik Dubrovčanima !
:D
 
Urvan Hroboatos:
Većina se osjećala Hrvatima, a napose oni koji su stvarali tu kulturu.
Konačno, osim postranično, hrvatski jezik dubrovačke provenijencije nije ušao u korpus srpske
pisane i jezične baštine, niju ju oplodio ni dao rezultata, a u hrvatskoj jest.

Postaojala je i stalna veze raznih hrvatskih kulturnih centara od 16. do 18. st. (Trogir, Olovo, Dubrovnik,
Čakovec, Krk, Split, Hvar, Korčula, Fojnica, Travnik, Požega, Našice,...), dok je među Srbima kulturna veza
uistinu bila, ali u njoj nijedan hrvatski grad (u Hrvatskoj, BH ili Vojvodini) nije sudjelovao.

Samo Srbi, t.j. pravoslavci.
Kliknite za proširenje...

Koji hrvatski grad u Vojvodini majke ti.

Jedino Vukovar a on je u to vreme bio pretezno srpski.
 
Ма какав Вуковар. :lol:

Хрвата-досељеника је у неком битније проценту било једино у Петроварадину и Земуну, али ни у једном од та два града нису имали ни релативну већину, камоли апсолутну.
 
Konstantin Veliki:
Pa prvo ima razlike izmedju prodirenje narodnog jezika, za pametnim pravelima i koriscene narodnog jezika od strane par pojedinaca.

A Dubrovcani kako znamo svoj jezik nazivaju slovinskim ili naskim, a ne srpskim.

A sami Dubrovcani su sad Hrvati, iako su mozda imali pre neki sopstveni identitet.
Kliknite za proširenje...

Ja bih, iz ociglednih razloga, prije Dubrovcane posmatrao kao izumrli narod...
 
Mrkalj:
Malo si ti to "prilagodio"... Istinit citat:
No Rječnik Serbskij mora (sad za pervij krat) predstaviti Serblem n'iov sobstveni ezik-najsvetiju narodnost-onako kakav on sam po sebi est. On mora iz samog' naroda, koi n'im govori, počerpan biti. Ja sam takovij Rječnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim' potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rječi, koe se nalaze u Rječnicima: Kurcbekovom (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Hajmu; imaće jošt' ednu tretinu pravih Srbskih rječi, koe se ni u ednome, ot rečenih Rječnika, ne nalaze.
​
Za Vuka rečnik Kurcbeka nije srpski, dok su rečnici ostalih navedenih autora za Vuka srpski rečnici. Inače, rečnik Kurcbeka je slavjanoserbski rečnik.
Kliknite za proširenje...

http://forum.krstarica.com/showthre...-двора....?p=11203146&viewfull=1#post11203146
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top