Текст који ћу овде написати садржи веома ретке податке о Вуку који су сакуљјени иѕ разних књига и који се теско могу наћи и на интернету.
Јако сам се потрудио око овог текста надам се да ће вас што више прочитати.
Па да почнемо.
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
Вук је несумљиво најоригиналнији лингвиста Јужних Словена које је успио спасити језике који су већ увелико били изгубљени.
Вук је по пореклу херцеговац,стари су му доселили у Црну Гору у место Петњица.
Тај крај је био познат по добрим гусларима који су преносили епску поезију усмено јер није било штампе.
Слични су античким аедима и рапсодима.
У сиромашном крају било је тешко живети па је дјед Јокси преселио из Црне Горе у Србију у околину Лознице у село Тршић кроз које тече живописна речица Жеравија.
Тај крај је био испражњен од народа јер је са Турцима дошла куга,крај је богат водом и плодном земљом.
Јоксијев син Стеван оженио се у Тршићу и дове девојку која се звала Јегда.
Родитељима су дјеца рано умирала од насљедне болести костобоље,сујеверни родитељи су сматрали да им вјештице односе децу па су одлучили да ако се роди дете да ће му дати има звјери.
Након петоро деце роди се мушко,на Митровдан 8.Новембра.
Они му надију име Вук и за дивно чудо он остане жив.
Мали Вук је био плав,њежан и ситан али изузетно интелигентан.
Тада у Србији није било школа и писмених људи је било веома мало.
Знали су писати само свештеници.
Вук се занимао за слова па је често питао пролазнике да му кажу како се које слово зове.
Први његов учитељ био је један рођак Саво Чопић који му је слова писао размућеним барутом на размотаном фишеку.
Интелигентни Вук је одмах закључио да му не треба барут,почео је писати купионовим соком на брезовој кори.
Његови другари су га исмејавали како је ситан а онда је мајка стајала у заштиту говорећи:
"Е и дукат је мали новчић али је вреднији од сребрењака"
1795. године отац шаље Вука у манастир Троношац код Лознице да учи школу,међутим у Троношцу има много монаха који су тамо учили школу па је Вука запало да чува козе.
Отац када је дошао да види како напредује синово образованје налјутио се видјевши шта Вук ради и вратио ка кући рекавши да је болје да чува своје козе код куће ако већ неће изучавати школу.
Међутим када се Вук вратио кући прочуло се за њега да зна и писати и читати а многе жене су га љубиле у руку говорећи да је Божиј дар.
Када је дошао кући није се ту много задржао већ је покушао да се упише гимназију у Сремске Карловце(НАЈСТАРИЈА ГИМНАЗИЈА КОД СРБА) али није успио да се упише јер је престарио,имао је 17 година.
Али јест ђавла,убрзо избије устанак Карађорђа Петровића 1804.године у Вука ангажују као ретког писменог србина.Он је био у чети Ђорђа Ћурчије,лозничког харамбаше.
Већ је тада Вука почела поболевати лева нога,тражио је лјек,ишао по банјама међутим чашица левог колјена је прирасла за кост и нога се није могла мицати.
После карађорђевог устанка у Београду је Доситеј Обрадовић отворио велику школу 1808.године а то је почетак универзитета код Срба.
Та је школа трајала до 1813.године и прекинула је са радом због немира у Србији.
Вук одлучује да иде у Беч(1813= на школовање а у то време је у Бечу било много Јужних Словена,Сра,Хрвата,Словенаца.
Може се рећи да је Беч био културна престоница Срба тог времена.У Беч су одлазили многи Срби,синови богатих трговаца.
Вук је рекао овако:
"Идем у царствујушћиј град Виену небили од све муке барем немецки научио"
У Бечу је тада радио Јернеј Копитар који је тада био цензор словенских књига а истовремено и румунских и грчких.
Вук је у Бечу написао један чланак на српском језику о Карађорђу и пропасти првог српског устанка.
До тога је дошао Копитар и то му се свидјело,затражио је да се састане са Вуком,тај састанак је имао велики значај.
Копитар је предлагао Вуку да купи народдно благо из краја у ком живи јер тамо сви говоре штокавски а то сви Јужни Словени разумију.
Вук је одмах прикупио 108 лирски женских песама и то штампао у Бечу:
1814-"Мала простонародна славеносербска пјеснарица"
Ову збирку су на њемачки превели браћа Грим и дали је Гетеу.
Када је Гете видио колико је богатство тих песама није се могао начуити и питао се:"Је ли могуће да у Европи постоји народ са таквим духом".
Касније када је Вук издао епску песму и Гете упознао БАНОВИЋА СТРАХИЊУ као епског јунака зачудио се:"Зар стварно постоје људи оваквог карактера који могу толико опростити и прећи преко увреда".
Гете је тражио састанак са Вуком и већ је учио његове песме,српски језик и ћирилицу.
Видео је колика је једноставност и природност у том писму.
Исте године Вук је написао нешто слично граматици под насловом:
1814-"Писменица сербскога језика по говору простога народа написана"
Већ 1815.године Вук одлази у Срем где је било много народа са Југа,где се чувала традиција епске и лирске песме.
Ту је Вук записао епске песме од познатих народних гуслара Филипа Вишњића и Тешена Подруговића.
1815-"Народна епска пјеснарица"
To su bile juna;ke mu[ke pesme.
Већ те године појавили су се у срему писци као што је Милован Видаковић који пише романе забавног карактераали на старом језику што је Вук критиковао.
Те је 1815.године написао рецензију Видаковићевог романа УСАМЉЕНИ ЈУМНОША.
Већ 1817.године написао је и другу рецензију другог Видаковићевог романа ЉУБОМИР У ЈЕЛИСИЈУМУ.
Ове Вукове критике су почетак књижевне критике код Јужних Словена јер се Вук залагао за народни језик.
Он је прикупљао народне песме код Бугара,Румуна,Цигана,Албанаца а по његовом упутству радили су Словенци.
1818-"ПРВИ СРПСКИ РЕЧНИК".(26 270 речи)
Исте године Вук је прерадио ранију писменицу што је уствари прво штокавска српска граматика и преведана је на њемачки од стране браће Грим.
Јаков Грим је написао рецензију за оба дела,те године Вук се оженио немицом Аном Краус.
Вук је много путовао по Русији,1820.године у Крагујевац код Обреновића док 1821. је издао народне српске приповетке које су имале 12 приповетки и 166 загонетки.
1821-"Народне српске приповетке"
ДО СУСРЕТА ВУКА И ГЕТЕА ДОШЛО ЈЕ У МАЛОМ МЕСТУ ВАЈВАРУ.
Вук се интересује и за науку и уписује се на медицину али то убрзо напушта говорећи да је то један ГАД И СМРАД затим се уписује на филозофију у Лајпцигу где слуша предавања тако да му Јенски универзитет 1823.године додељује звање ДОКТОР ФИЛОЗОФИЈЕ.
У међувремену појављују се следбеници Вука који пишу на народном језику.
Вук је преко својих песама давао податке о српској историји и на основу тога ће немачки историчар Леополд Ранке написати чувену историју Срба.
Када је Његош пролазио кроз Беч на путу за Аустрију 1833.године срео се са Вуком и посетио Црну Гору.
1837.године Вук је издао књигу под насловом ЦРНА ГОРА И ЦРНОГОРЦИ..(MONTENEGRO UND MONTENEGRINER)
Затим путује по Далмацији,Хрватској и Словенији.
У Босни није био и није покупио ондашње народно благо.
Вук је рекао:"ОСТАЋЕ МИ РАНА НА СРЦУ ШТО НИСАМ У БОСНИ ПОКУПИО БЛАГО"
После Вука по босни је купио блага Богољуб Петранац(ТЕОФИЛ)
Вук је у Дубровнику 1836.године од херцеговаца чуо Х и уврстио га у писмо.
1847-ВУК КАРАЏИЋ ЈЕ ПОБЕДИО СВОЈИМ ИДЕЈАМА
Те године на Вуковом народном Језику изашло је неколико значајних књига као што је Вуков превод новог завета.
Још су на Вуковом језику издате,РАТОМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРАВОПИС,ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА,ГОРСКИ ВЕНАЦ,ЕП СМРТ СМАЈЛАГЕ ЧЕНГИЋА.
Вукови противници(црквени кругови) су говорили како Вук уводи језик говедара и свињара а он им је одговорио:"НАЈБИСТРИЈА ЈЕ ВОДА НА ИЗВОРУ И ЈЕЗИК У НАРОДУ"
1850.године десио се крупан догађај у култури јужних словена(ХРВАТА,МУСЛИМАНА,СРБА И ЦРНОГОРАЦА)
БЕЧКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР
Састали су се представници Срба Хрвата и Словенаца и договорили е да за основу заједничког језика узме оно што је најраширеније у народу(ШТОКАВСКИ)
1.)Да се језик зове СРПСКИ с обзиром на територијалну прошреност и и што је тај језик код Срба задржан.
2.)Да се подједнако његују оба изговора ИЈЕКАВСКИ И ЕКАВСКИ.
3.)Да се равноправно користе обаписма ЋИРИЛИЦАИ ЛАТИНИЦА.
4.)Да Вук напише правила
Представници код Срба били су Вук Караџић и Ђуро Даничић.
Испред Хрвата Иван Мажуранић,Иван Деметар.
Испред Словенаца Фрањо Миклошић.
1852-ДРУГО ИЗДАЊЕ РЕЧНИКА(28 437 речи)
Вукову победу нико није могао угрозити,Вук је умро у Бечу 1864 око Божића.
СМРТ ВУКА КАРАЏИЋА:
Након бољег ручка прилегао је да се одмори а кад се пробудио пожелио се напити воде са Ловћена,а онда изнад главе погледао на гусле и у присуству ћерке Емине издахнуо.
Сахрањен је у Бечу,али су му посмртни остаци пребачени у Београд 1897.
Сахрањен је поред Доситеја Обрадовића пред саборном црквом на Калемегдану.
Вук је имао 13 дјеце,само је двоје надживело оца,Кћерка Емина која је имала очевог дара и син Димитрије који је висе волио добро попити.
Један енглез БЕРНАРД ШО видјевши колико је Вуково писмо једноставно пред смрт је оставио тестамент и богатство:
"МОЈИМ БОГАТСТВОМ НЕКА СЕ НАГРАДИ ЕНГЛЕЗ КОЈИ У ЕНГЛЕСКОМ УРАДИ ОНО ШТО ЈЕ ВУК УРАДИО У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ"
До дана данашњег такав се није родио.
Јако сам се потрудио око овог текста надам се да ће вас што више прочитати.
Па да почнемо.
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
Вук је несумљиво најоригиналнији лингвиста Јужних Словена које је успио спасити језике који су већ увелико били изгубљени.
Вук је по пореклу херцеговац,стари су му доселили у Црну Гору у место Петњица.
Тај крај је био познат по добрим гусларима који су преносили епску поезију усмено јер није било штампе.
Слични су античким аедима и рапсодима.
У сиромашном крају било је тешко живети па је дјед Јокси преселио из Црне Горе у Србију у околину Лознице у село Тршић кроз које тече живописна речица Жеравија.
Тај крај је био испражњен од народа јер је са Турцима дошла куга,крај је богат водом и плодном земљом.
Јоксијев син Стеван оженио се у Тршићу и дове девојку која се звала Јегда.
Родитељима су дјеца рано умирала од насљедне болести костобоље,сујеверни родитељи су сматрали да им вјештице односе децу па су одлучили да ако се роди дете да ће му дати има звјери.
Након петоро деце роди се мушко,на Митровдан 8.Новембра.
Они му надију име Вук и за дивно чудо он остане жив.
Мали Вук је био плав,њежан и ситан али изузетно интелигентан.
Тада у Србији није било школа и писмених људи је било веома мало.
Знали су писати само свештеници.
Вук се занимао за слова па је често питао пролазнике да му кажу како се које слово зове.
Први његов учитељ био је један рођак Саво Чопић који му је слова писао размућеним барутом на размотаном фишеку.
Интелигентни Вук је одмах закључио да му не треба барут,почео је писати купионовим соком на брезовој кори.
Његови другари су га исмејавали како је ситан а онда је мајка стајала у заштиту говорећи:
"Е и дукат је мали новчић али је вреднији од сребрењака"
1795. године отац шаље Вука у манастир Троношац код Лознице да учи школу,међутим у Троношцу има много монаха који су тамо учили школу па је Вука запало да чува козе.
Отац када је дошао да види како напредује синово образованје налјутио се видјевши шта Вук ради и вратио ка кући рекавши да је болје да чува своје козе код куће ако већ неће изучавати школу.
Међутим када се Вук вратио кући прочуло се за њега да зна и писати и читати а многе жене су га љубиле у руку говорећи да је Божиј дар.
Када је дошао кући није се ту много задржао већ је покушао да се упише гимназију у Сремске Карловце(НАЈСТАРИЈА ГИМНАЗИЈА КОД СРБА) али није успио да се упише јер је престарио,имао је 17 година.
Али јест ђавла,убрзо избије устанак Карађорђа Петровића 1804.године у Вука ангажују као ретког писменог србина.Он је био у чети Ђорђа Ћурчије,лозничког харамбаше.
Већ је тада Вука почела поболевати лева нога,тражио је лјек,ишао по банјама међутим чашица левог колјена је прирасла за кост и нога се није могла мицати.
После карађорђевог устанка у Београду је Доситеј Обрадовић отворио велику школу 1808.године а то је почетак универзитета код Срба.
Та је школа трајала до 1813.године и прекинула је са радом због немира у Србији.
Вук одлучује да иде у Беч(1813= на школовање а у то време је у Бечу било много Јужних Словена,Сра,Хрвата,Словенаца.
Може се рећи да је Беч био културна престоница Срба тог времена.У Беч су одлазили многи Срби,синови богатих трговаца.
Вук је рекао овако:
"Идем у царствујушћиј град Виену небили од све муке барем немецки научио"
У Бечу је тада радио Јернеј Копитар који је тада био цензор словенских књига а истовремено и румунских и грчких.
Вук је у Бечу написао један чланак на српском језику о Карађорђу и пропасти првог српског устанка.
До тога је дошао Копитар и то му се свидјело,затражио је да се састане са Вуком,тај састанак је имао велики значај.
Копитар је предлагао Вуку да купи народдно благо из краја у ком живи јер тамо сви говоре штокавски а то сви Јужни Словени разумију.
Вук је одмах прикупио 108 лирски женских песама и то штампао у Бечу:
1814-"Мала простонародна славеносербска пјеснарица"
Ову збирку су на њемачки превели браћа Грим и дали је Гетеу.
Када је Гете видио колико је богатство тих песама није се могао начуити и питао се:"Је ли могуће да у Европи постоји народ са таквим духом".
Касније када је Вук издао епску песму и Гете упознао БАНОВИЋА СТРАХИЊУ као епског јунака зачудио се:"Зар стварно постоје људи оваквог карактера који могу толико опростити и прећи преко увреда".
Гете је тражио састанак са Вуком и већ је учио његове песме,српски језик и ћирилицу.
Видео је колика је једноставност и природност у том писму.
Исте године Вук је написао нешто слично граматици под насловом:
1814-"Писменица сербскога језика по говору простога народа написана"
Већ 1815.године Вук одлази у Срем где је било много народа са Југа,где се чувала традиција епске и лирске песме.
Ту је Вук записао епске песме од познатих народних гуслара Филипа Вишњића и Тешена Подруговића.
1815-"Народна епска пјеснарица"
To su bile juna;ke mu[ke pesme.
Већ те године појавили су се у срему писци као што је Милован Видаковић који пише романе забавног карактераали на старом језику што је Вук критиковао.
Те је 1815.године написао рецензију Видаковићевог романа УСАМЉЕНИ ЈУМНОША.
Већ 1817.године написао је и другу рецензију другог Видаковићевог романа ЉУБОМИР У ЈЕЛИСИЈУМУ.
Ове Вукове критике су почетак књижевне критике код Јужних Словена јер се Вук залагао за народни језик.
Он је прикупљао народне песме код Бугара,Румуна,Цигана,Албанаца а по његовом упутству радили су Словенци.
1818-"ПРВИ СРПСКИ РЕЧНИК".(26 270 речи)
Исте године Вук је прерадио ранију писменицу што је уствари прво штокавска српска граматика и преведана је на њемачки од стране браће Грим.
Јаков Грим је написао рецензију за оба дела,те године Вук се оженио немицом Аном Краус.
Вук је много путовао по Русији,1820.године у Крагујевац код Обреновића док 1821. је издао народне српске приповетке које су имале 12 приповетки и 166 загонетки.
1821-"Народне српске приповетке"
ДО СУСРЕТА ВУКА И ГЕТЕА ДОШЛО ЈЕ У МАЛОМ МЕСТУ ВАЈВАРУ.
Вук се интересује и за науку и уписује се на медицину али то убрзо напушта говорећи да је то један ГАД И СМРАД затим се уписује на филозофију у Лајпцигу где слуша предавања тако да му Јенски универзитет 1823.године додељује звање ДОКТОР ФИЛОЗОФИЈЕ.
У међувремену појављују се следбеници Вука који пишу на народном језику.
Вук је преко својих песама давао податке о српској историји и на основу тога ће немачки историчар Леополд Ранке написати чувену историју Срба.
Када је Његош пролазио кроз Беч на путу за Аустрију 1833.године срео се са Вуком и посетио Црну Гору.
1837.године Вук је издао књигу под насловом ЦРНА ГОРА И ЦРНОГОРЦИ..(MONTENEGRO UND MONTENEGRINER)
Затим путује по Далмацији,Хрватској и Словенији.
У Босни није био и није покупио ондашње народно благо.
Вук је рекао:"ОСТАЋЕ МИ РАНА НА СРЦУ ШТО НИСАМ У БОСНИ ПОКУПИО БЛАГО"
После Вука по босни је купио блага Богољуб Петранац(ТЕОФИЛ)
Вук је у Дубровнику 1836.године од херцеговаца чуо Х и уврстио га у писмо.
1847-ВУК КАРАЏИЋ ЈЕ ПОБЕДИО СВОЈИМ ИДЕЈАМА
Те године на Вуковом народном Језику изашло је неколико значајних књига као што је Вуков превод новог завета.
Још су на Вуковом језику издате,РАТОМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРАВОПИС,ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА,ГОРСКИ ВЕНАЦ,ЕП СМРТ СМАЈЛАГЕ ЧЕНГИЋА.
Вукови противници(црквени кругови) су говорили како Вук уводи језик говедара и свињара а он им је одговорио:"НАЈБИСТРИЈА ЈЕ ВОДА НА ИЗВОРУ И ЈЕЗИК У НАРОДУ"
1850.године десио се крупан догађај у култури јужних словена(ХРВАТА,МУСЛИМАНА,СРБА И ЦРНОГОРАЦА)
БЕЧКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР
Састали су се представници Срба Хрвата и Словенаца и договорили е да за основу заједничког језика узме оно што је најраширеније у народу(ШТОКАВСКИ)
1.)Да се језик зове СРПСКИ с обзиром на територијалну прошреност и и што је тај језик код Срба задржан.
2.)Да се подједнако његују оба изговора ИЈЕКАВСКИ И ЕКАВСКИ.
3.)Да се равноправно користе обаписма ЋИРИЛИЦАИ ЛАТИНИЦА.
4.)Да Вук напише правила
Представници код Срба били су Вук Караџић и Ђуро Даничић.
Испред Хрвата Иван Мажуранић,Иван Деметар.
Испред Словенаца Фрањо Миклошић.
1852-ДРУГО ИЗДАЊЕ РЕЧНИКА(28 437 речи)
Вукову победу нико није могао угрозити,Вук је умро у Бечу 1864 око Божића.
СМРТ ВУКА КАРАЏИЋА:
Након бољег ручка прилегао је да се одмори а кад се пробудио пожелио се напити воде са Ловћена,а онда изнад главе погледао на гусле и у присуству ћерке Емине издахнуо.
Сахрањен је у Бечу,али су му посмртни остаци пребачени у Београд 1897.
Сахрањен је поред Доситеја Обрадовића пред саборном црквом на Калемегдану.
Вук је имао 13 дјеце,само је двоје надживело оца,Кћерка Емина која је имала очевог дара и син Димитрије који је висе волио добро попити.
Један енглез БЕРНАРД ШО видјевши колико је Вуково писмо једноставно пред смрт је оставио тестамент и богатство:
"МОЈИМ БОГАТСТВОМ НЕКА СЕ НАГРАДИ ЕНГЛЕЗ КОЈИ У ЕНГЛЕСКОМ УРАДИ ОНО ШТО ЈЕ ВУК УРАДИО У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ"
До дана данашњег такав се није родио.
Poslednja izmena:
