Pre svega, zene se vise vredjaju medjusobno, ali pakuju fekalije u sjajne papirice i to im je dovoljno da se osecaju dobro u vezi sa sobom.
Druga stvar je u tome da uvek mogu da osmisle da su uvredjene kada kao neka ocajna i bedna stvorenja koja umisljaju da je argument hvatanje za rec, pojam, nacin izgovora koji ih "vredja" nesto sto je posteno i divno.
Muskarci ne umisljaju da su princevi, cak ni oni koji to zaista jesu, dok zene svakakvih profila umisljaju za sebe da su upravo to. E, pa imam novost: princeza nije polni organ, nego nesto sto se gradi.
I ne sumnjam da ce i ovo biti vrlo uvredljivo.
A ne, ne, zadovoljavajuc ... Ne SVE žene. Opet uobičajena forumska "argumentacija" u vidu generalizacije.
Sad zamislih ovu sliku: okupila se mala družina muškaraca, gleda fudbalsku utakmicu i pije pivo. Razgaćili se, navijaju i urlaju, podriguju, i komentarišu lepotice sa reklama – sa sve eksplicitnim objašnjenjima šta bi joj uradili. Dele fantaziju.
(Inače, žene to ne rade. Npr, žene idu na muški striptiz iz zezanja, muškarci idu na ženski striptiz da napare oči i napokon vide ženu, koja samo zbog njih (i ni zbog koga drugog), skida svih svojih sedam velova. Žena koja prisustvuje muškom striptizu se cepa od smeha, muškarac koji prisustvuje ženskom striptizu je vrlo koncentrisan i ima iskolačene oči.
)
Dakle, šta li oni muškarci s početka posta umišljaju? Naravno, ne vide sebe kao prinčeve, već kao deo muške grupe, koja deli muške tajne, muške fantazije, osvajače, (ne)ostvarene ratnike i lovce. Ali, negde u toj muškoj grupi istomišljenika krije se usamljeni borac za prevlast – barem jedan od njih smatra da je bolji od ostalih, pametniji, uspešniji. Najčešće onaj koji ima najzgodniju ženu.
Ostatak ekipe sluti šta on misli, i mašta kako bi ga svrgnuo sa pozicije glavnog u društvu. Mogu da se druže do kraja života i, pod uslovom da ne preteraju s pivom, nikada ne izreknu ono što misle. To je fekalija koja nikad ne ispliva, a sve ostalo je
pakovanje fekalija u sjajne papiriće.
Muškarci od malih nogu mere svoje alatke između nogu, i često ih međusobno upoređuju. Kasnije ti merači penisa tripuju da će obimom i dužinom usrećiti ženu. Novost je:
muškarac nije polni organ, nego nešto što se gradi.
Žene su itekako svesne da nisu hodajući polni organ. Mogu biti hodajući par grudi, ili šetačice dobre guze, ali opet zato što im je neko, vrlo davno, utuvio u glavu da su prvo forma, pa tek onda sadržaj. Opet - NEKE žene.
Naravno, niti su SVI muškarci (ne)svesni, niti SVE žene.
Pojedinačno muško ili žensko vređanje mi je mnogo zanimljiviji fenomen od generalnog vređanja jednog ili drugog pola. Ovo prvo vidim kao rezultat lične frustracije (lošeg iskustva, razočaranja; ukratko - slabost), ovo drugo kao primitivizam.
Psihologija ženomrzaca spada u domen psihopatologije. Missim, to je otkriveno kad i rupa na saksiji.
Prinčevi su za princeze, ženomrsci nisu ni za sebe.
