Volite li sliku ili potpis

[Иван Чонкин]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

 

[skura58]

To samo dokazuje da je običan snob.

Kući imam dosta autentičnih umetničkih slika
od akademskih slikara (vrlooo vrednih)
do odličnih slika neškolovanih slikara
(mada stručnjaci to odmah vide).

Imam i par reprodukcija.
Odličnih.

I nema šanse da bih neku prodao.

Apropo slika:
Kad sam uramljivao slike
taj čovek kojii drži galeriju mi je rekao:

Došlo je tužno vreme da ram prodaje sliku.
Takvi koji znaju da procene najčešće nemaju
para za sliku, a kupuju "gospodje"
koje samo gledaju da im se ram i veličina
uklope u nameštaj.

 

[Borac za prava zivotinja]

Za preciznije tumačenje hipotetičkog postupka bitno je znati ZAŠTO se taj ljubitelj slikarstva odlučio da proda sliku. Jer, ukoliko je u njoj zaista, iskreno uživao i pride je smatrao verodostojnom, teško da bi je pravi ljubitelj prodao ... osim ako mu nije sablja za vratom, odnosno pitanje života i smrti. Mož biti da je reč o „quasi nobilis“, ali ne mora da znači.
Ono u čemu uživamo ne bacamo u smeće. Ljudi ljubomorno čuvaju razglednice, presovano cveće ... odnosno vole da poseduju stvari, drugima naizgled bezvredne, koje će ih podsetiti na nešto lepo. Lepota je – kao što kaže ona izlizana ali istinita rečenica - u oku posmatrača, pa je tako i vrednost nekog predmeta uvek u sprezi sa ličnim doživljajem vrednosti.
Ako pričamo o kopijama, ima li danas ičeg u umetnosti što već nije kopija? Jeste, umetnost je reproduktivna (mimesis ili podražavanje realnosti u širem smislu), ali ono što joj daje šmek jeste lični autorov pečat, jer autor vidi stvarnost kroz sopstvenu prizmu i oblikuje je shodno svom estetskom doživljaju. Podražavanje stvarnosti (modela) samo je polazna tačka umetnosti, za kojom dolaze umetnički manir i stil.
Sa psihološkog aspekta, možda je taj ljubitelj slikarstva bacio sliku zato što je bio besan/razočaran činjenicom da ga je neko prevario tvrdeći za kopiju da je original, ili zato što mu je već bilo svejedno – čim je prethodno odlučio da je proda. Ljudi ne vole kada otkriju da im se dopada nešto bezvredno po opšteprihvaćenim merilima vrednosti; ljudi se kunu u individualnost ali se teško odlučuju da rade, misle i govore nešto mimo ostatka sveta ... i u ime tog sveta odriču se čak i stvari koje ih usrećuju.

 

[Иван Чонкин]

Odličan odgovor Borac. A zašto je prodavao sliku, recimo propao u biznisu, potonuo mu brod, bilo šta, nije relevantno.

 

[EnjoytheSilence]

Radi se o autenticnosti poruke, simbolici...npr kada ti Ceca otpeva na uho "grome moj" ili neka pevaljka sa Ibarske magistrale - to je subjektivno sasvim drugi obim vrednosti, nevezano za kvalitetu izvodjenja Njemu moze biti i isto ali je dusa pazna

 

[fisherman1]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

Moda je majmunski posao-imitiranje poznavalaca umetnosti je "znak visoke kulture"...
Šta tu reči ,a ne zaplakati...
U ovoj radnoj sobi imam neke slike koje su mi poklanjali,a kupio sam jednu malu koja je sinhronizacija moje iz istog vremena...
Moja je pretežno crvena,a kupljena pretežno plava...Isti motiv,oblici i raspoloženje-samo kontra...Jung i njegov skarabej...
Stvarno nema para za koje bih dao te dve sličice...A namerno sam dao da se drukčije urame...Svima se "zalepe" za oči...

Posebna je priča u vezi ljudi koji kupuju slike...Na Tvrđavi sam se od slikara naslušao svačega...
Meni je lepše,recimo,gledati kako slika nastaje od završene slike,pa tako znam i po sat vremena da gledam (čutke,naravno ili
baš ako me pita)kako se majstor bori sa sobom i slikom...
Reproduktivnost u slikanju je prisutna kao polazište-svakako,ali do kraja slike to polazište može ,a i ne mora,biti zaboravljeno...
Gledao kako počinje i završava sasvim nevezano...
Inače,jdino se stvarno razume u sliku slikar koji uradio sliku...Razumeju i drugi slikari,ali nešto manje...Mi ostali-pedala! ! !

 

[Borac za prava zivotinja]

Radi se o autenticnosti poruke, simbolici...npr kada ti Ceca otpeva na uho "grome moj" ili neka pevaljka sa Ibarske magistrale - to je subjektivno sasvim drugi obim vrednosti, nevezano za kvalitetu izvodjenja Njemu moze biti i isto ali je dusa pazna

Obim mi je jasan, ali nešto drugo nije:
Who the **** is Ceca?

 

[fisherman1]

Radi se o autenticnosti poruke, simbolici...npr kada ti Ceca otpeva na uho "grome moj" ili neka pevaljka sa Ibarske magistrale - to je subjektivno sasvim drugi obim vrednosti, nevezano za kvalitetu izvodjenja Njemu moze biti i isto ali je dusa pazna

Nije čudo što je prazna-Cece i ostale Karleuše prave vakuum rode-nije zdravo...Kidaju! ! !

 

[EnjoytheSilence]

Obim mi je jasan, ali nešto drugo nije:
Who the **** is Ceca?

Ceca je evaulacija identiteta i doprinos ostvarenosti

- - - - - - - - - -

Nije čudo što je prazna-Cece i ostale Karleuše prave vakuum rode-nije zdravo...Kidaju! ! !

E hvala na podrsci mojim skromnim shvatanjima

 

[skura58]

Za preciznije tumačenje hipotetičkog postupka bitno je znati ZAŠTO se taj ljubitelj slikarstva odlučio da proda sliku. Jer, ukoliko je u njoj zaista, iskreno uživao i pride je smatrao verodostojnom, teško da bi je pravi ljubitelj prodao ... osim ako mu nije sablja za vratom, odnosno pitanje života i smrti. Mož biti da je reč o „quasi nobilis“, ali ne mora da znači.
Ono u čemu uživamo ne bacamo u smeće. Ljudi ljubomorno čuvaju razglednice, presovano cveće ... odnosno vole da poseduju stvari, drugima naizgled bezvredne, koje će ih podsetiti na nešto lepo. Lepota je – kao što kaže ona izlizana ali istinita rečenica - u oku posmatrača, pa je tako i vrednost nekog predmeta uvek u sprezi sa ličnim doživljajem vrednosti.
Ako pričamo o kopijama, ima li danas ičeg u umetnosti što već nije kopija? Jeste, umetnost je reproduktivna (mimesis ili podražavanje realnosti u širem smislu), ali ono što joj daje šmek jeste lični autorov pečat, jer autor vidi stvarnost kroz sopstvenu prizmu i oblikuje je shodno svom estetskom doživljaju. Podražavanje stvarnosti (modela) samo je polazna tačka umetnosti, za kojom dolaze umetnički manir i stil.
Sa psihološkog aspekta, možda je taj ljubitelj slikarstva bacio sliku zato što je bio besan/razočaran činjenicom da ga je neko prevario tvrdeći za kopiju da je original, ili zato što mu je već bilo svejedno – čim je prethodno odlučio da je proda. Ljudi ne vole kada otkriju da im se dopada nešto bezvredno po opšteprihvaćenim merilima vrednosti; ljudi se kunu u individualnost ali se teško odlučuju da rade, misle i govore nešto mimo ostatka sveta ... i u ime tog sveta odriču se čak i stvari koje ih usrećuju.

Tačno i jedno i drugo-
Pravi ljubitelj je nikada nebi prodao
a to što je za njega izgubila vrednost
je samo dokaz da se običan skorojević.

Vama pozdrav.

 

[Glavobolja]

ja najvolem obradu u fotosopu i ostalim divnim programima. i volim da lepim i seckam slicice i spajam ih. i to najbolje volem sa sve obradom fotografije i fotomontazom. ostale slicice me ic ne zanimaju, sve da mi ih poklone od najpoznatijih umetnika. al' meni su bagovali nalog, i nema vise slicica.

 

[mnemozina]

Propala investicija.
Ko uziva u umjetnosti vazna mu je 'lepota', a ko u nju ulaze vazna mu je cena.

 

[­tetreb]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

divio se sebi i svojoj gluposti
zato sto je vec resio da je proda a to mu dodje kao da ju je unistio
vreme originala je proslo sto opet ne znaci da je doslo vreme kopija
ne... slikarstvo je kreacija kao i svaka druga umetnost... reproduktivisti su samo ljudi koji se njime bave

 

[Иван Чонкин]

Brzo okaciste o klin ovu temu. Ima tu neki razlog čini mi se.

 

[Dragoljub69]

Tema je svakako zanimljiva,ali nismo stigli...Znaš-imali smo poplavu...

 

[oziman]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

Кажеш тај лик је уживао и дивио се слици.

Није он уживао у слици него у осећају поседовања нечега вредног и хваљења тиме. Сујета је ту оно што му пружа уживање. Хваљење својим богатством. То је као када се лик хвали скупим колима или клинци најк патикама и слично.

А када је схватио да та слика не вреди ништа ...нестало је и "уживање" у слици јер га није никада ни било.

 

[hakim bej]

Ne volim zagrljaj ako nije njen. "Njen" moze da se nabroji na prste jedne ruke. Prvi je zagrljaj moje majke.

Manje je vazan sam zagrljaj, samo delo, od osobe koja ga daje.
Nekom drugom prija zagrljaj nekog drugog. Nekom drugom prija slika nekog drugog.
To ne znaci da neko od nas gresi.

Sa slikama je isto kao sa zagrljajem. Kopija je bezvredna.

 

[Milan od Gruze]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.



Kopije nisu bezvredne, stavise ima veoma vrednih kopija.

Ovaj covek je verovatno bacio sliku iz revolta jer je mislio da je original. Jer su ga prevarili.

Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

Kopije nisu bezvredne, stavise ima veoma vrednih kopija.

Ovaj covek je verovatno bacio sliku iz revolta jer je mislio da je original. Jer su ga prevarili.

 

[StrayCat]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

potpisu naravno( se dive) ... da bi slika ili bilo kakva druga forma umetnosti bila prihvacena u drushtvu mora biti i adekvatno monetarno vrednovana...
zbog toga mnogi umetnici za zivota ne osete 'slavu' ili nisu prihvaceni od strane mase zvane drushtvo
bacanje nechijeg truda je svojevrsna vrsta svetogrdja, pogotovo na takav nachin.
kopije nisu bezvredne , samo nisu autentichne, shto ne znachi da iza toga ne stoji trud i svakako izvesna doza nadarenosti
jeste reproduktivna umetnost, jer da bi neshto naslikao, morash prethodno da vidish, ne bukvalno, mogu to biti i delici u podsvesti koji stoje i chekaju svoj trenutak da izadju na povrshinu.

 

[ktre]

Jedan od (vecine ljudi koja sebe zovu ljubiteljima slikarstva) kupi (dobije) sliku poznatog autora i odmah je okaci o zid.
Godinama uživa (po njemu) u slici a slika(e) je predmet divljenja i dugih razgovora.
No ne lezi vraže, zbog necega odluci da sliku proda. U galeriji radi iskusni kustos i drugi strucnjaci koji poslije mnogo peripetija oko vjerodostojnosti slike
definitivno utvrde da jedva uocljiv trag ukazuje na sve da je slika kopija, što mu potvrde na nekoliko mjesta. Poslije ovog otkrica sa slikom pravo na smece.

1. cemu su se covjek i njegovo društvo divilo ranije?
2. zašto je slika bacena (uništena .....) kad se razlikuje u samo jednom sitnom detalju.
3. da li su kopije bezvrijedne.
4. Zar nije i slikarstvo (između ostalog) reproduktivna umjetnost.
Molim za vaše mišljenje s filozofskoj strane ove price.


Ovo sam prije nekoliko mjeseci postavio na Psihologiji i nije ih se mnogo odvažilo da odgovore. Da vidimo ovdje.

On je ipak uzivao u ceni slike, ne u samoj slici...
Sad, tvrdnja da cenu slike odredjuje vecina, strucnjak ili svako ponaosob je svaka tacna za sebe, iako licno mislim da treba uvek samo da se misli na ono sto pokrece u pojedincu slika...
Ali, ukoliko mi kada vidimo jednu sliku ili jedan auto na primer prvo sto pomislimo je ko je nacrtao sliku ili koja je marka automobila, necemo moci da vidimo pravu vrednost tog predmeta.

 

[Poli46]

Ja sam imala i takvih pitanja kao;A zasto vam je ova mala slika skuplja od ove velike?
Zamislite pitanje..To su ta vrsta Ljubitelja umetnosti..moj odgovor je uvek bio da ne prodajem slike po kvadratu,
nego po svojoj licnoj proceni koliko je slika dobra ,i mogu li se lako od nje rastati...bar u tom trenutku.Nikad ne kopiram ni sama sebe a kamo li nekog drugog.
Kopije imaju vrednost ulozenog rada i truda,ali to se moze uporediti sa unikatnim modelom,i konfekcijom.
Mislim da je vrednost originala i u tome,sto mozete pratiti potez slikareve ruke,osetiti tu emociju koju je slikar osecao dok je slikao.
Covek je bacio sliku mozda zato jer se divio i voleo emociju koja je bila lazna.