Volite li klasičnu muziku?

[Rasta gal]

Pa naravno da volim klasicnu muziku kad se njom bavim vec deset godina! Dogodine upisujem Akademiju pa bih volela da mi neko ko studira ili ko je zavrsio kaze nesto malo vise o tome kakvi su profesori tamo, da li je teska itd. Unapred hvala

sve zavisi koji smer upisujes

Pa da, tako sam i mislila...Sa kojim smerom mozes da postanes profesor harmonije?

 

[jagodica]

sve zavisi koji smer upisujes

Pa da, tako sam i mislila...Sa kojim smerom mozes da postanes profesor harmonije?[/quote]

sa teoretskim (opsta muz. pedagogija) - ovo i jeste smer za to
moze i kompozicija.
mozda i sa dirigovanjem
mozda i orgulje (posto imaju mislim vise harm. analizu nego drgui instrumentalisti)
a ostalo, mozda ako nema niko drugi : ))
ne studiram al sam isla u skolu pa znam otrpilike

 

[jagodica]

je l idete vi nekad u operu. ja sam nekoliko puta, jednom sam zaspala, jednom bilo onako, a jednom se smorila. a kao imam muz. obrazovanje : ))) i volim cecu : )))))
oce da se organizujemo?
mada sam verovatno promasila, ovde su profiji hehee

 

[Rasta gal]

je l idete vi nekad u operu.

Pa idem u operu kad stignem i kad ima nesto zanimljivo, poslednje sam gledala Madam Baterflaj u Narodnom, bar tako mi se cini...

 

[Loengrin]

Е,кад би чешће давали Вагнерове опере и музичке драме у Београдској опери?Управо као у Бајројту.Да ли би то био монденски догађај за наш главни град? 8)

Исто тако,јесте ли приметили да на одсеку за оргуље управо примају најмање кандидата? Не бих рекао да је ту лако проћи.

 

[jagodica]

Е,кад би чешће давали Вагнерове опере и музичке драме у Београдској опери?Управо као у Бајројту.Да ли би то био монденски догађај за наш главни град? 8)

Исто тако,јесте ли приметили да на одсеку за оргуље управо примају најмање кандидата? Не бих рекао да је ту лако проћи.

to bi valjda bilo jako skupo? i zbog pevaca, i zbog scene...mozda pre snobovski : )) i da li bi bilo dosta poseceno, one su valjda jako dugacke??
da primaju najmanje, kao ne treba nam a i nema orgulja..mada mislim da je to stvar organizacije, puna vojvodina orgulja, verovatno dosta krsheva ali valjda se moze to srediti..ima u NS isto

 

[Madam Piano]

Pozdravljam sve ljubitelje klasicne muzike i kolege.
Jako mi je drago da ste pokrenuli ovu temu i rado bih se pridruzila vasim diskusijama.Klasicnu muziku sviram,predajem,dozivljavam je kao silu koja nas uzdize,cini duhovno bogatijima,pokrece ono "bozansko" u nama,tesko objasnjivo recima,inspiracija koja nema granice.
Ivan Foht je rekao - U muzici nema price,pa zato nema price o njoj.Ali!
Mozemo pokusati recima da izrazimo ekspresije koje muzika izaziva u nama.Jezik muzike je vrlo specifican i svako ga dozivljava na svoj nacin.U tome mozda i jeste draz i velika sila njena.
Muzika ima tu moc,da spaja razlicite nacije i kulture,jedan Bach,Mozart ili Chopin,kao i mnogi drugi kompozitori, slusaju se i izvode ne samo tamo gde su ziveli i stvarali nego i mnogo dalje...granice ne postoje.
Genijalna i vredna muzicka dela nadzivela su svoje stvaraoce i nastavila da zive svoj zivot van svih vremenskih i prostornih granica.
Isto tako i muzicke interpretacije razlikuju se medju sobom ,ali svejedno,one najvrednije uspele su da "prezive" svoje vreme i nastave svoj zivot i dan danas.Sa ogromnim zadovoljstvom ljubitelji muzike slusaju izvodjenja poznatih dirigenata,orkestara i instrumentalista bez obzira sto vise nisu medju nama.
Nisam stigla da procitam sve komentare sa ovoga foruma sto cu uciniti prvom prilikom vrlo rado.
Za sada zelim da kazem-uzivajte u klasicnoj muzici,svirajte,pevajte,slusajte.Oplemenjujte sebe svaki dan.Zadovoljstvo koje muzika pruza je beskrajno.Obogacujte svoj um,emocije,duhovnost.
Zavrsicu citatom Betovena:
"Muzika je otkrice vece od svekolike mudrosti i filozofije".

 

[Loengrin]

Pozdravljam sve ljubitelje klasicne muzike i kolege.
Jako mi je drago da ste pokrenuli ovu temu i rado bih se pridruzila vasim diskusijama.Klasicnu muziku sviram,predajem,dozivljavam je kao silu koja nas uzdize,cini duhovno bogatijima,pokrece ono "bozansko" u nama,tesko objasnjivo recima,inspiracija koja nema granice.
Ivan Foht je rekao - U muzici nema price,pa zato nema price o njoj.Ali!
Mozemo pokusati recima da izrazimo ekspresije koje muzika izaziva u nama.Jezik muzike je vrlo specifican i svako ga dozivljava na svoj nacin.U tome mozda i jeste draz i velika sila njena.
Muzika ima tu moc,da spaja razlicite nacije i kulture,jedan Bach,Mozart ili Chopin,kao i mnogi drugi kompozitori, slusaju se i izvode ne samo tamo gde su ziveli i stvarali nego i mnogo dalje...granice ne postoje.
Genijalna i vredna muzicka dela nadzivela su svoje stvaraoce i nastavila da zive svoj zivot van svih vremenskih i prostornih granica.
Isto tako i muzicke interpretacije razlikuju se medju sobom ,ali svejedno,one najvrednije uspele su da "prezive" svoje vreme i nastave svoj zivot i dan danas.Sa ogromnim zadovoljstvom ljubitelji muzike slusaju izvodjenja poznatih dirigenata,orkestara i instrumentalista bez obzira sto vise nisu medju nama.
Nisam stigla da procitam sve komentare sa ovoga foruma sto cu uciniti prvom prilikom vrlo rado.
Za sada zelim da kazem-uzivajte u klasicnoj muzici,svirajte,pevajte,slusajte.Oplemenjujte sebe svaki dan.Zadovoljstvo koje muzika pruza je beskrajno.Obogacujte svoj um,emocije,duhovnost.
Zavrsicu citatom Betovena:
"Muzika je otkrice vece od svekolike mudrosti i filozofije".

Pozdravljam Madam Piano,dobrodošla u temu

Napokon,jedan od najboljih stručnjaka za klasičnu muziku(bar po prvom tekstu,može se sa dosta sigurnosti zaključiti da je tako).Više sam puta i ja to ponovio:KLASIČNA MUZIKA JE JEDNO OD NAJDUBLJIH ČOVEKOVIH ISKUSTAVA.SLUŠAJTE JE I IZVODITE JE SA KONCENTRACIJOM I PAŽNJOM.

Uzgred,nije tačno da u Beogradu nema orgulja.Pogledajte samo dvoranu tzv. ''Doma Sindikata'' u centru Beograda.I sećate li se ciklusa ''Volite li orgulje'',tamo priređivanog?Slažem se još samo u tome da bi za Vagnerove opere i muzičke drame trebao značajan prostor,sredstva i izvođački aparat(po mogućnosti ogroman orkestar sakriven od publike,za ''Prsten Nibelunga'').Što se tiče Ivana Fohta,estetičara muzike,on je poznat i kao autor zbirke eseja pod nazivom ''Savremena estetika muzike''.

Još jednom,pozdrav za Madam Piano Pozdrav i ostalim učesnicima. Nikog ne zaboravljam.

 

[Loengrin]

Овом опером у три чина и седам слика,композитора Петра Иљича Чајковског,Београдска Опера сутра 25. и у недељу 26. септембра,почиње нову оперску сезону.Главне улоге у опери тумаче Јасмина Трумбеташ-Петровић и Никола Мијаиловић.Диригент је нови уметнички руководилац Опере,повратник из Стокхолма,Бојан Суђић.Тим поводом,било би корисно дати неку реч о самој опери.

Премијерно је изведена 29.марта 1879.године у Малом Театру у Москви.Либрето је према Пушкину написао сам Чајковски.Време и место радње је Русија,имање Лариних у Петрограду око 1825.године.
У врту Лариних,разговарају Олга и Татјана са мајком и старом дадиљом.Најављени су гости:песник Ленски и његов пријатељ Оњегин.Романтичној и усамљеној Татјани довољан је први сусрет и она се заљубљује у Оњегина.У самоћи своје собе,пише му љубавно писмо.Касније га поново среће у врту имања,али не онако како се надала.Оњегин одбацује њену љубав уверавајући је да јој неби био добар супруг.На балу код Лариних,почињу оговарања која се тичу Оњегина и Татјане.Да би све порекао,Оњегин се удвара Олги,чима изазива љутњу и љубомору свог пријатеља.Али,не обазирући се на то,Оњегин ствар доводи дотле да га Ленски изазове на двобој.У суморно зимско јутро,Ленски чека Оњегина да се сукоби са њим.Са зебњом размишља о смрти која долази.Долази Оњегин и у двобоју,без много размишљања убија Ленског.Међутим,бежи,свестан свог неодговорног поступка према пријатељу.
После неколико година,Оњегин на једном балу поново среће Татјану,која се у међувремену удала за имућног кнеза Грјемина,постала отмена дама и верна свом супругу.Оњегин пожели њену љубав,међутим,суочава се са неумитном чињеницом:Татјана,мада га још воли,своја је осећања давно савладала.Оњегин мора схватити,да му његовом кривицом,љубав није узвраћена.
Свакако да се као најпопуларнији делови из опере издвајају колосална љубавна арија Татјане(једна од најмонументалнијих сопранских арија) и оркестарски раскошна ''Полонеза'' из трећег чина.

 

[Loengrin]

Ове године,БЕМУС се одржава по 36 пут.Од свог оснивања 1969.године,био је и остао наш највећи музички фестивал.На њему су гостовале готово све велике музичке громаде,укључујући и такве као што су диригенти Херберт Фон Карајан и Зубин Мета,пијаниста Алексис Вајсенберг и виолиниста Уто Уги(да наведем само највеће).Ове године је,под слоганом ''Нова Генерација'',тежиште на камерној музици.Општи је утисак,пред сам почетак фестивала,да је симфонијских и ораторијумских концерата мање него претходних година.За централни догађај,7.октобра,предвиђен је маратон камерне музике,са почетком у 18 часова.

Толико за почетак.О БЕМУСУ,отворена је и посебна тема.Пратимо овај фестивал и износимо утиске са њега.

 

[Loengrin]

- U ponedeljak 4.oktobra,koncertna sezona se otvara u SANU.Nastupa gudački orkestar ''Dušan Skovran'',sa većim brojem solista.Na programu su kompozicije baroknih autora i Bendžamina Britna.Koncertna sezona u galeriji SANU traje do polovine juna sledeće godine.

- Beogradska Filharmonija je za upravo započetu koncertnu sezonu pripremila 17 koncerata,razvrstanih u tri takozvana ''abonmana''.Nastupiče veći broj dirigenata(Uroš Lajovic,Darinka Matić-Marović,Kristijan Mondeal...) i solista,do početka juna sledeće godine.

Pa,dragi Beograđani i ostali,izvolite 8)

 

[katarina84]

Rahmanjinov i Grig-zakon! Da ne pricam o legendarnim delima Karla Orfa, Cajkovskog, Betovena, Sopena.

 

[Loengrin]

Kaže stara latinska poslovica.
No,ja lično od Griga najviše i najradije slušam i proučavam(kad za to imam vremena),obe baletske svite ''Per Gint'' i klavirski koncert u a-molu.

Rahmanjinov? Od njega najviše cenim sva četiri klavirska koncerta i Rapsodiju na Paganinijevu temu za klavir i orkestar,sve tri izrazito meditativne i opsežne simfonije,''Simfonijske igre'' i kantatu za soliste,hor i orkestar ''Zvona''.Od horske muzike,najdraže mi je ''Svenoćno Bdenije''.

Smatram da Grig i Rahmanjinov nisu baš zakon,ali su za muzičku istoriju posebno značajni stvaraoci(Rahmanjinov je za života bio i vrsni pijanista i dirigent). 8)

 

[Loengrin]

Anton Brukner(1824-1896),znamenit je Austrijski kompozitor i orguljaš.Tokom poslednjih trideset i pet godina svog zrelog stvaralačkog perioda,napisao je više od stotinu raznih dela nejednake popularnosti.Bio je veoma odan sledbenik dostignuća Riharda Vagnera,te je i sam stvarao u njihovom duhu.
Od njegovih dela danas su se na standardnom repertoaru održali neki od komada za orgulje,jedan Gudački Kvintet,nekoliko Misa za razne vokalno-instrumentalne sastave(najpoznatija je Misa broj 2.za mešoviti hor i duvački ansambl) i jedan veličanstveni ''Te Deum'' za kvartet vokalnih solista(sopran,alt,tenor i bas),mešoviti hor i orkestar.
No,Brukner je u prvom redu znamenit simfoničar.Njegovih Devet Simfonija,zadržavaju izrazitu klasičnu formu,ali im je proširen opseg i data vagnerovska orkestracija.Novost je i uvođenje treće teme u sonatni oblik,pre svega u prvom stavu.Pretežno,to je koralna tema,religioznog karaktera.Bruknerove Simfonije su svojevrsna replika na Vagnerovu muzičku dramu.Do danas su se održale na standardnom repertoaru i mnogi su se dirigenti rado okušali na njima.Od Prve do Sedme Simfonije,raspored stavova je Allegro-Adagio(Brukner je majstorski obrađivao ovaj stav)-Skerco-Finale.U Osmoj(koja traje 1 sat i 23 minuta) i Devetoj(koja ima tri autentična stava,dok umesto nedovršenog finala Brukner predviđa izvođenje njegovog ''Te Deuma'')Simfoniji,raspored stavova je Allegro-Skerco-Adagio-Finale.
Ove se godine obeležava 180 godina Bruknerovog rođenja.Njegovo se stvaralaštvo ne odlikuje snažnim emotivnim nabojima,emocije kao da su iz nužde potisnute.Brukner je bio izrazito religiozan čovek,te je i to našlo odraza u njegovom stvaralaštvu.Svakako najbolje interpretacije njegovih dela,u prvom redu Simfonija,ostvario je istaknuti Nemački dirigent Eugen Johum.

Danas,11.oktobra je Bruknerova godišnjica.Naime,navršava se 108 godina od smrti.Ove je godine,preciznije 4.septembra,180 godina rođenja.
Svakao da je Brukner najpoznatiji kao simfoničar i tu ostavio impozantan trag.Monumentalna klasična forma,sonatni oblik sa tri teme i grandiozna finalna koda.Međutim,Brukner je najveći majstor laganog stava,Adađa.Najbolja su mu Adađa iz Prve,Sedme(ovaj je inspirisan tugom zbog Vagnerove bolesti i preteće smrti),te Osme(jedini potcrtan akordima harfe,sa reminiscencijama na Vagnerov ''Parsifal'') i Devete Simfonije(svojevrsna ''labudova pesma'').Najpopularnija mu je kod šire publike Četvrta Simfonija u Es-Duru,poznata pod nazivom ''Romantična'',sa kolsalnim prvim stavom i njegovom koralnom temom.
Međutim,dela Antona Bruknera,retko se čuju u Beogradu,druge gradove u Srbiji da ne pominjem.Posebno njegove simfonije,a najčešće se izvodi blistavi ''Te Deum''.Na češćem izvođenju Bruknerovih simfonija u Beogradu,valja više raditi.
Najbolji snimci simfonija Antona Bruknera,nalaze se u izdanju firme ''Dojče Gramofon''.Najbolji tumači su,pored Johuma,još i Vilhelm Furtvengler,Karl Bem,Herbert Fon Karajan i Serđu Ćelibidake.

 

[Loengrin]

U našem muzičkom životu,pšostoji još nešto hvale vredno.To je muzička saradnja Novog Sada sa italijanskim gradom Modenom.
Za one neupućene:u Modeni su rođene najveće operske zvezde,kakve su Mirela Freni - sopran i Lučano Pavaroti - tenor.
U Novosadskom SNP-u,Modenski operski ansambl je održao gala-koncert,uz učešće i solista SNP-a,sa popularnim italijanskim operskim fragmentima,a Novi Sad i Modena pripremaju i jedan zajednički operski projekat:kompletno izvođenje opere ''Toska'',Đakoma Pučinija.

E,kad bi i drugi gradovi u Srbiji sledili ovaj primer i gradili muzičku saradnju sa značajnim muzičkim centrima Evrope.Gde bi nam tada bili i muzika i država?
Uzgred,u Modeni postoji i trg ''Novi Sad'',gde se krajem maja svake godine drži humanitarni gala-koncert pod nazivom ''Pavaroti i prijatelji''(''Pavarotti&Friends''). 8)

 

[bass]

U našem muzičkom životu,pšostoji još nešto hvale vredno.To je muzička saradnja Novog Sada sa italijanskim gradom Modenom.
Za one neupućene:u Modeni su rođene najveće operske zvezde,kakve su Mirela Freni - sopran i Lučano Pavaroti - tenor.
U Novosadskom SNP-u,Modenski operski ansambl je održao gala-koncert,uz učešće i solista SNP-a,sa popularnim italijanskim operskim fragmentima,a Novi Sad i Modena pripremaju i jedan zajednički operski projekat:kompletno izvođenje opere ''Toska'',Đakoma Pučinija.

E,kad bi i drugi gradovi u Srbiji sledili ovaj primer i gradili muzičku saradnju sa značajnim muzičkim centrima Evrope.Gde bi nam tada bili i muzika i država?
Uzgred,u Modeni postoji i trg ''Novi Sad'',gde se krajem maja svake godine drži humanitarni gala-koncert pod nazivom ''Pavaroti i prijatelji''(''Pavarotti&Friends''). 8)

Dragi moj prijatelju Loengrine,
nije me bilo neko vreme na ovom forumu ,mada evo vratio sam se.
Ovaj Tvoj post je uneo u mene novu dozu optimizma za nasu muzicku scenu i za moj grad - NS(gde sam odrastao).
Krajnje je vreme da novosadjani shvate koliko im znaci SNP i da im ono ne bude "poslednja rupa na svirali".Iskreno se nadam da ce ta saradnja zaziveti a ne kao i mnoge ideje -- nestati zauvek(sto je do sada bio slucaj sto sa Ns tako i sa Bg ).
Moram jos jednom da kazem da bi Novi Sad kao i njegovi gradjani morali pod hitno da stanu u odbranu SNP-a(opere,baleta i drame) i da konacno pre svih ostalih "festivala" SNP bude podrzan od strane drzave,grada i naravno NOVOSADJANA...

Puno Te pozdravlja i naravno sve ostale
bass

 

[Loengrin]

Hvala dragi Bass,pozdrav i Tebi,

U potpunosti se slažem sa Tobom,muzički život i u Novom Sadu i u našoj Srbiji treba intenzivirati i negovati.I što je posebno značajno,uspostavljati mostove muzičke saradnje sa Evropskim gradovima,što bi svaki grad mogao da uskladi sa svojim mogućnostima(Novi Sad i Modena su gradovi slične veličine i ekonomskih potencijala).
Tako na primer,Beograd bi trebao dalje da intenzivira saradnju sa drugim Evropskim prestonicama,a Kruševac,gde sam rođen,mogao bi uspostaviti saradnju sa Nemačkim gradom Bambergom i njegovim ''Bamberškim Simfoničarima''(oba su grada iste veličine i ekonomskih potencijala).Željno očekujem još neki sličan primer,svaki je dobrodošao.

Inače,Bass,pitao bih kako teče koncertna sezona u Švajcarskoj,ako si još uvek tamo?Postoji li mogućnost da gradovi u Švajcarskoj uspostavljaju mostove saradnje sa gradovima u Srbiji? Smatram da bi i to veoma pomoglo u unapređenju muzičkog života kao i navedeni primeri.

 

[vericas]

nisam prosle sve strane ove teme,mrzi me, pa nisam videla da li je iko spomenuo belu bartoka? i jel jeste neko?

 

[gr8mozart]

Mnogo mi se dopala tema iz reklame za Rajfajzen banku u kojoj jedna srecna porodica posmatra utovar\istovar klavira u njihovu kucu (stan). Znate li mozda o kom kompozitoru se radi i koji je naziv tene koja predstavlja muzicku podlogu za ovu reklamu?

Moze li mi neko pomoci ili ne? Pa kakvi ste vi to poznavaoci klasike...ccccc

 

[bass]

Inače,Bass,pitao bih kako teče koncertna sezona u Švajcarskoj,ako si još uvek tamo?Postoji li mogućnost da gradovi u Švajcarskoj uspostavljaju mostove saradnje sa gradovima u Srbiji? Smatram da bi i to veoma pomoglo u unapređenju muzičkog života kao i navedeni primeri.

Dragi Loengrine,
jos uvek sam u Svajcarskoj i radi se "punom parom".
Sto se tice koncertne sezone -ona ovde non - stop traje!!!
Sto se tice povezivanja tj. pobratimljenja gradova - to je vec pitanje politike.
Nadam se da ce se u nasoj zemlji sve konacno srediti pa da i "udjemo " u tu evropu - onda ce biti sve mnogo lakse.
Pozzz
bass

 

[guitarrr_babe]

E, ne secam se te reklame, ali kako se secam bio je neki valcer? Pade mi na pamet da nije Subert, ali sad ne znam ni u kom akordu... Nego, nadam se da ti je barem malo lakse. Valjda.

 

[gr8mozart]

E, ne secam se te reklame, ali kako se secam bio je neki valcer? Pade mi na pamet da nije Subert, ali sad ne znam ni u kom akordu... Nego, nadam se da ti je barem malo lakse. Valjda.

Znam da je klavir. Mislim da je Brahms...eventualno SHubert.

 

[Loengrin]

nisam prosle sve strane ove teme,mrzi me, pa nisam videla da li je iko spomenuo belu bartoka? i jel jeste neko?

Koliko se ja sećam,nije bilo gotovo nikakve reči o Bartoku,pa evo prilike.
Bela Bartok(1881-1945),bio je jedan od najinventivnijih muzičkih stvaralaca prve polovine prošlog veka.Polazeći od dostignuća Franca Lista,koji je utemeljio Mađarsku nacionalnu muzičku školu,Bartok ju je,sa Zoltanom Kodajem,uzdigao do najviših umetničkih dometa,inspirišući se mađarskim muzičkim folklorom i komponujući u njegovom duhu.Najpoznatija su mu dela:Šest Gudačkih Kvarteta,balet ''Čudesni mandarin'',opera ''Zamak Plavobradog'',orkestarska i koncertantna muzika,u okviru koje mu je najpoznatiji petostavačni ''Koncert za orkestar''.
Poslednje godine svoga šivota,proveo je u Americi,gde je i umro,marta 1945.godine.

 

[Loengrin]

Inače,Bass,pitao bih kako teče koncertna sezona u Švajcarskoj,ako si još uvek tamo?Postoji li mogućnost da gradovi u Švajcarskoj uspostavljaju mostove saradnje sa gradovima u Srbiji? Smatram da bi i to veoma pomoglo u unapređenju muzičkog života kao i navedeni primeri.

Dragi Loengrine,
jos uvek sam u Svajcarskoj i radi se "punom parom".
Sto se tice koncertne sezone -ona ovde non - stop traje!!!
Sto se tice povezivanja tj. pobratimljenja gradova - to je vec pitanje politike.
Nadam se da ce se u nasoj zemlji sve konacno srediti pa da i "udjemo " u tu evropu - onda ce biti sve mnogo lakse.
Pozzz
bass

Pozdrav Bass,

Voleo bih da saznam za neke konkretne primere.Pritom je moja pažnja usredsređjena na simfonijske i vokalno-instrumentalne(oratorijumske)koncerte.Simfonijska muzika je moja posebna ''muzička specijalnost''.

Još jednom,pozdrav,

 

[guitarrr_babe]

U svom postu sam nasla dve greske, zovite ih lapsusima, kako god. Dakle, dela se pisu u okviru lestvica i po tome dobijaju ime, e sad sto su akrodi nastali abrevacijom lestvice, druga je stvar. Sta cu, profesionalna deformacija

A drugo, nisam mislila na Suberta, vec na Sopena, mislim i da znam koja je melodija, nazalost, ne znam u kom tonalitetu je taj valcer. Svakako je durski, ali dalje ne znam. Da, klavirski je, i skroz lici na Sopena.