Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ
Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca (Novi Sad, 24. studenog 1833. — Srijemska Kamenica, 3. lipnja 1904.).
Usvome bogatom životnom vijeku književnika,lirika,prevoditelja i općenito kulturnog djelatnika napisao je i jednu pjesmu,svojevrsni hvalospijev Hrvatima a koji je naravno gotovo pa nemoguće pronaći u srpskim užbenicima i literarnim osvrtima o spomenutom književniku.
Pjesma se zove "Hrvat":
Hrvat se ne bori da što otme kome,
čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini i najteži dani
i Bog i pravda na njegovoj su strani.
A kuda će Srbin - zar da se dade
putu, na kom nema zakona ni pravde?
hahahahahhaha....najjace mi kad procitam ovo...prepuni su hrvatski sajtovi i forumi ove Zmajeve pesme...Ajde glagoljice sine, objasni ovu pesmu, o cemu to govori i kom pravcu pripada i sta taj pravac predstavlja...
A posto to verovatno ne znas onda u smislu u kojem pretpostavljam da si je postavio, potkrepi istorijskim cinjenicama...
Takodje, mogo si samo na osnovu godine rodjenja Zmaja da zakljucis da je pesma napisana pre oba Svetska rata pa uopste ne vidim nikakvu tezinu u ovim recima u onom smislu u kojem je ti trazis....NITI IMA IKAKVE VEZE S OVOM TEMOM...al kapiram da te je pogodilo sve izneseno na ovoj temi pa ajd i ti nesto da napises..kad smo vec kod toga mozemo da raspravljamo o Ducicevoj pesmi ''Sinu tisucljetne kulture'', tu i te kako ima sta da se prica, a i sama je nastavak ovih reci Zivojina Misica...
Cudo ovo ne postavi...Evo sta Hrvat kaze...
Ivanom Kukuljevićem, koji na saborskoj sednici od 6. juna 1848. godine pred hrvatskim saborom, govoreći o srpskom narodu, reče: „Ovaj nam je narod srpski u najvažnijim vremenima, kada smo stenjali pod aristokracijom, latinizmom i germanizmom, našu čistu narodnost sačuvao“. A dotle, dok su Srbi čuvali hrvatsku narodnost, evo šta je bilo sa takozvanom hrvatskom slavom:
„Što me pitaš druže moj o slavi
Prošlih dana hrvatskog mog roda
Znaj da malo broji sretnih zgoda
U povijesti od kad se pojavi.
Dvanajest vjekova, što ga taj svijet pozna
Rijetko svoj bje, često tuđi sluga,
Il u dvorah, il kod teška pluga,
Vazda lance kob mu kova grozna.
Iza groma kao munja sjajna,
Usta i on kadkad kao sjajan dijeli,
Al mu sinci nikad nisu htjeli
Da ta sjajnost bude dugotrajna.
I u sramnu tminu sve to veću
Pade Hrvat iza sjajnih čina,
Gospodarom izabra tuđina,
Sam slobodu da za praznu vreću.
Ti, bre, čeprkaš po romantizmu, a ne umeš da zakopaš malo dublje, pa da nadješ pravu stvar...
Pa onaj krkoljivi Branko Hrvatima je "pevao" bolje od Zmaja.
Brže, braćo, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijanče, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi! Hrvaćane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
hehehe...evo sta moze da se nadje na hr wikipediji i gomili hr sajtova, foruma...
''U jednoj od svojih pjesama, je napravio hvalospjev Hrvatima, pozvavši svoj narod neka se ugledaju na Hrvate:
Isti je bio izrecitiran pri prvoj posjeti hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana gradu Vukovaru, koji je tada bio nedavno reintegriran u hrvatski ustavno-pravni sustav.
Čak je srpski pjesnik Jovan Jovanović. Zmaj 1883. god. priznao:. Hrvat se ne bori da što otme kome. Čuva sveti oganj na ognjištu svome ...''
ITD ITD
Pored onoga sto mi je poznato u vezi ove pesme, nisam uspeo da nadjem i vise o njoj pa ako mozes da odgovoris na pitanja koja si postavio glagoljici...a i nema svrhe cekati ga...
Valjalo bi, ako ti znaš odgovor na ovo pitanje, da ga pribeležiš... Jer, pregledao sam 50 guglovih strana i nailazio na svašta o čika Jovi.
Recimo:
Godine 1878. Irizani su za poslanika u Hrvatskom saboru kandidovali velikog pesnika Zmaj Jovu Jovanovica, koji je izabran bez protivkandidata. Zmaj je svojim ostrim perom cetvrt veka pomagao Miletica. U mnogim besedama u Saboru pomagao je i Hrvatima u njihovoj borbi za samostalnost. Zmaj je to radio uspesno jer je bio odjek duse svoga naroda, moralni istoricar jednog znacajnog perioda i s velikim uspehom je zastupao u Saboru Irig i Srem. http://www.irig.org.yu/Istorija_Iriga/Irizani_u_borbi_za_svoja_nacionalna_prava.htm
A pesmu, o kojoj raspravljamo, koristio je i Jevrem Brković, u zanimljivom kontekstu:
Srbi su vazda umjeli da prisvajaju sve sto se nade i zatece, desi i dogodi na njihovom teritoriju. Oni su sve i svakog ko bi ista znacajno ucinio i znacio proglasavali Srbinom i srpskom pojavom. Recimo, malo se zna da je osnivac Srpske akademije nauka i umetnosti, Sanu - koja je na svoj nacin i pripremila ovaj uzasni rat - bio Hrvat, znanstvenik, svjetskog glasa, prirodnjak Josip Pancic, on je bio i prvi predsjednik Srpske akademije nauka. Postoji cuvena Panciceva omorika, drvo koje je Pancic otkrio i koje po njemu nosi ime. Tu su Panicicevu omoriku 1991. godine neki kvazi ucenjaci u Srbiji pokusali preimenovati u Srpsku omoriku pa, ipak, nije proslo. Znamo onu cuvenu Krlezinu raspravu s nekim zamisljenim Srbinom kome Krleza, citiram po sjecanju, kaze: “Vi Srbi bolje pravite topove, a mi Hrvati kobasice.” Ne zna se danas i ovdje da je pravi srpski topdzija bio Hrvat, da je prvi pilot bio takoder Hrvat. Da zavrsim s jednim prisjecanjem na velikog srpskog pjesnika devetnaestog stoljeca Jovu Jovanovica Zmaja, vojvodanskog Srbina. Ovo govorim zbog mog dragog prijatelja grofa Tolstoja, da i tu dimenziju zna. Kada je 1883. godine Jovan Jovanovic Zmaj osjetio, kao vojvodanski Srbin, da Beograd i Pesta, to jest Srbija i Madarska spremaju nesto Zagrebu, to jest Hrvatima, nesto neugodno Hrvatima rade iza leda, veliki je Zmaj napisao cuvenu pjesmu koja doslovno glasi:
Hrvat se ne bori da sto otme kome,
Cuva sveti oganj na ognjistu svome.
I dok tako cini u najtezi dani
I Bog su i pravda na njegovoj strani!
A kuda ce Srbin, zar on da se dade
Putu na kom nema ni Boga ni pravde.
Eto, gospodo, ova je pjesma napisana prije 112 godina, a napisao ju je tada najveci srpski pjesnik. Tragicna je cinjenica da se u ovom strasnom i grozno prljavom ratu koji je povela Srbija, na nade se srpski pjesnik koji bi napisao pjesmu, ovako kao Zmaj Jova, da prekori Srbe i Srbiju zbog jedne sumanute agresije, zbog zlocina i uzasa, zbog razaranja gradova i naselja, zbog monstruoznih logora naroda, o zlocinima i zlocincima, a pogotovo kada i sami u svemu tome ucestvuju, onda se moze govoriti da su i narod i pjesnici posrnuli i strmoglavili se u strasnu moralnu provaliju odakle ce ih tek buduce generacije izuzetnim naporima, prije svega civilizacijskim, izvaditi i vratiti na kakav - takav humani put!
(Medjunarodni znanstveni skup "JUGOISTOCNA EUROPA 1918.-1995.")
I, ima toga još... Zato, mislim da bi ovakvima, kao što je ovaj kolega, trebalo malo podseći repić, kada je reč o izvoru, kontekstu...
A, kada je u pitanju Branko, zamolio bih te da pojasniš: na koji je to on "naš narod odande" mislio?
Па, на Србе, јер је "Хрваћанин" регионално име за становника регије Хрватске или прецизније, само Хрватске крајине која обухвата Лику, Кордун и Банију. Хрваћанин у данашњем контексту може бити и Хрват, као што и "ој, Босанче" може бити и Хрват и Бошњак, "Црногорче, царе мали" неки несрпски Играчина/Руфим, а Бачванин и Буњевац, а не само Србин.
Valjalo bi, ako ti znaš odgovor na ovo pitanje, da ga pribeležiš... Jer, pregledao sam 50 guglovih strana i nailazio na svašta o čika Jovi.
Не знам, али то би и мене занимало, јер сам се уверио да су "сусједи" веома склони манипулацији и отвореном лагању када су такве ствари у питању. Сетимо се само примера са Теслом, свесног Србина од рођења до смрти који Југославију и Србију сматра својом домовином, Александра "Линколном и Вашингтоном Јужних Словена", а оне који су против њега "издајницима своје расе и свог народа", па опет неким не смета да га због оног несретног телеграмског одговора Мачеку проглашавају за малтене хрватског патриоту који би, да је био жив, био "бранитељ" у "Домовинском рату".
Релативно сам упућен у Змајево стваралаштво, а на ову песму никад нисам наилазио ван интернетских контекста где је хрватски националисти цитирају као оружје у својој светој борби за одбрану хрватства од поштасти великосрпства. И то врло моћно оружје које није писао било ко, већ један од најзначајнијих српских песника романтизма, који се истицао својим српским национализмом. Моје је мишљење и претпоставка да се ради највероватније о некој песмици-посвети у духу пост-револуционарног расположења код Срба, зато и кажем да би било интересантно пронаћи када ју је, где и којом приликом написао. Јер, није мала ствар ако ју је написао на одлуку Хрватског Сабора да "Сријем браћи нашој Србљима припада", или на одлуке и декларације тадашњег загребачког југословенства које је пропагирало да су Срби и Хрвати један народ једног језика, подељен по вери. Ту је контекст веома битан, а цитирање те песме након Јасеновца и Олује на хрватским окупљањима је очигледна злоупотреба тог контекста. Као, тобож, и тад су зли Великосрби планирали непочинства према Хрватима и данашњом вертикалном пројекцијом тренутне ситуације на прошлост, када се чак и почасни грађанин Загреба и велики пријатељ хрватских кругова Вук Караџић назива некаквим "хегемоном" и "крадљивцем", ствара утисак како је и тада постојао ривалитет Срба и Хрвата једнак данашњем, где је Змај био један од оних ретких "добрих Срба" који се постидео својих сународника. Па се тако чак и стих "а куда ће Србин..." тумачи као критика и грдња онога што Срби раде, а не као позив да и Срби активно започну борбу за своје националне интересе, као што то чине и Хрвати.
А овде се још приказује како је Змај написао некакву оду и хвалоспев Хрватима, песму под именом "Хрват" која се систематски избацује из његових антологија и не учи по школама због свог непожељног садржаја. А песма тако "великог" уметничког домета, још само фали да прогласе да је у рангу Ђулића и Светлих гробова! Искрено сумњам да песма по имену "Хрват" уопште и постоји, и верујем да је ова строфа део његових мање битних песмица по новинама, или чак део неког говора. Песма у рангу, рецимо, песме посвећене доласку Николе Тесле у Београд. И та је песма и тај је сусрет занимљив у овом контексту, јер се ради о сусрету двојице "хрватских патриота" из савремене митологије у "сусједству"; Змаја који подржава остварење хрватских националних циљева и хрватску националну експанзију и Тесле, хрватског патриоте, "Влаха" који државу Хрватску сматра својом домовином, а са Србијом и Србима у Србији нема никакве везе:
ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ
Јован Јовановић Змај, за његове посете Београду, 1892. године
Не знам шта је, је л’ суштина,
Ил’ то чини само мис’о -
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о.
На што жице спроводнице.
Електрика јури широм,
ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
"Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину;
Најсвежијиј лист му трепну,
па одлети у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком.
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
- Састанак нам кратко траје -
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја.
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нам’ биће веза,
А даљине, нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Након ове песме је Тесла у Београду (и то Тесла који наводно никакве везе са Србијом, Србима у Србији и Београдом није имао) заплакао, целивао чика-Јови руку и одржао онај чувени говор о поносу што ће његово дело бити дело једног Србина, са повиком "Живило Српство!" на крају.
Отидох мало у ширину, али морао сам. Поента је да се у оваквим дискусијама прибегава злоупотребама пажљиво одабраних цитата убацивањем у контекст који некада није постојао. Као што ће се по хрватским медијима, уџбеницима и литератури трубити о једном обичном телеграмском одговору о "хрватској домовини", а крити да је тај "хрватски родољуб" заправо био српски родољуб који је у америчкој штампи објављивао своје политичке памфлете у којима је подржавао Александра и уопште српску политику унутар Југославије, да је негирао Хрватима засебан језик и народност у односу на Србе, да је негирао Хрватима право на државност ван контекста заједничке државе и да је живот окончао сусретом са краљем Петром II и самртном жељом да му се на сахрани свира "Тамо далеко", а не песме о лијепој домовини... тако ће се и трубити о овом Змају као "добром Србину" чија је најзначајнија песма, песма "Хрват" за коју нико никада није чуо пре него што је ископана из којекаквих архива за потребе пропагандног деловања 1990-тих.
Па, на Србе, јер је "Хрваћанин" регионално име за становника регије Хрватске или прецизније, само Хрватске крајине која обухвата Лику, Кордун и Банију. Хрваћанин у данашњем контексту може бити и Хрват, као што и "ој, Босанче" може бити и Хрват и Бошњак, "Црногорче, царе мали" неки несрпски Играчина/Руфим, а Бачванин и Буњевац, а не само Србин.
Не знам, али то би и мене занимало, јер сам се уверио да су "сусједи" веома склони манипулацији и отвореном лагању када су такве ствари у питању. Сетимо се само примера са Теслом, свесног Србина од рођења до смрти који Југославију и Србију сматра својом домовином, Александра "Линколном и Вашингтоном Јужних Словена", а оне који су против њега "издајницима своје расе и свог народа", па опет неким не смета да га због оног несретног телеграмског одговора Мачеку проглашавају за малтене хрватског патриоту који би, да је био жив, био "бранитељ" у "Домовинском рату".
Релативно сам упућен у Змајево стваралаштво, а на ову песму никад нисам наилазио ван интернетских контекста где је хрватски националисти цитирају као оружје у својој светој борби за одбрану хрватства од поштасти великосрпства. И то врло моћно оружје које није писао било ко, већ један од најзначајнијих српских песника романтизма, који се истицао својим српским национализмом. Моје је мишљење и претпоставка да се ради највероватније о некој песмици-посвети у духу пост-револуционарног расположења код Срба, зато и кажем да би било интересантно пронаћи када ју је, где и којом приликом написао. Јер, није мала ствар ако ју је написао на одлуку Хрватског Сабора да "Сријем браћи нашој Србљима припада", или на одлуке и декларације тадашњег загребачког југословенства које је пропагирало да су Срби и Хрвати један народ једног језика, подељен по вери. Ту је контекст веома битан, а цитирање те песме након Јасеновца и Олује на хрватским окупљањима је очигледна злоупотреба тог контекста. Као, тобож, и тад су зли Великосрби планирали непочинства према Хрватима и данашњом вертикалном пројекцијом тренутне ситуације на прошлост, када се чак и почасни грађанин Загреба и велики пријатељ хрватских кругова Вук Караџић назива некаквим "хегемоном" и "крадљивцем", ствара утисак како је и тада постојао ривалитет Срба и Хрвата једнак данашњем, где је Змај био један од оних ретких "добрих Срба" који се постидео својих сународника. Па се тако чак и стих "а куда ће Србин..." тумачи као критика и грдња онога што Срби раде, а не као позив да и Срби активно започну борбу за своје националне интересе, као што то чине и Хрвати.
А овде се још приказује како је Змај написао некакву оду и хвалоспев Хрватима, песму под именом "Хрват" која се систематски избацује из његових антологија и не учи по школама због свог непожељног садржаја. А песма тако "великог" уметничког домета, још само фали да прогласе да је у рангу Ђулића и Светлих гробова! Искрено сумњам да песма по имену "Хрват" уопште и постоји, и верујем да је ова строфа део његових мање битних песмица по новинама, или чак део неког говора. Песма у рангу, рецимо, песме посвећене доласку Николе Тесле у Београд. И та је песма и тај је сусрет занимљив у овом контексту, јер се ради о сусрету двојице "хрватских патриота" из савремене митологије у "сусједству"; Змаја који подржава остварење хрватских националних циљева и хрватску националну експанзију и Тесле, хрватског патриоте, "Влаха" који државу Хрватску сматра својом домовином, а са Србијом и Србима у Србији нема никакве везе:
ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ
Јован Јовановић Змај, за његове посете Београду, 1892. године
Не знам шта је, је л’ суштина,
Ил’ то чини само мис’о -
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о.
На што жице спроводнице.
Електрика јури широм,
ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
"Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину;
Најсвежијиј лист му трепну,
па одлети у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком.
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
- Састанак нам кратко траје -
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја.
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нам’ биће веза,
А даљине, нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Након ове песме је Тесла у Београду (и то Тесла који наводно никакве везе са Србијом, Србима у Србији и Београдом није имао) заплакао, целивао чика-Јови руку и одржао онај чувени говор о поносу што ће његово дело бити дело једног Србина, са повиком "Живило Српство!" на крају.
Отидох мало у ширину, али морао сам. Поента је да се у оваквим дискусијама прибегава злоупотребама пажљиво одабраних цитата убацивањем у контекст који некада није постојао. Као што ће се по хрватским медијима, уџбеницима и литератури трубити о једном обичном телеграмском одговору о "хрватској домовини", а крити да је тај "хрватски родољуб" заправо био српски родољуб који је у америчкој штампи објављивао своје политичке памфлете у којима је подржавао Александра и уопште српску политику унутар Југославије, да је негирао Хрватима засебан језик и народност у односу на Србе, да је негирао Хрватима право на државност ван контекста заједничке државе и да је живот окончао сусретом са краљем Петром II и самртном жељом да му се на сахрани свира "Тамо далеко", а не песме о лијепој домовини... тако ће се и трубити о овом Змају као "добром Србину" чија је најзначајнија песма, песма "Хрват" за коју нико никада није чуо пре него што је ископана из којекаквих архива за потребе пропагандног деловања 1990-тих.
Ono sto je zapravo pravo pitanje, je , sta zapravo nasi mediji , kulturni radnici , nasa inteligencija radi po tom pitanju .
Ovo sto rade , na primer Hrvati , je i poznato a i razumljivo , sa njihovog aspekta i kroz prizmu njihovih teznji , i nedostatka sopstveih velikih ljudi , i sopstvenig identioteta i istorije . Ali , pitanje je , gde smo tu mi , sta mi tu radimo , ( a sta bi trebalo ) . Zasto ne radimo , ono sto bi trebalo . Ko su ljudi koji bo to trebalo da rade , zapravo da se brinu za Srpsku bastinu u svakom smislu te reci .
Ali , pitanje je , gde smo tu mi , sta mi tu radimo , ( a sta bi trebalo ) . Zasto ne radimo , ono sto bi trebalo . Ko su ljudi koji bo to trebalo da rade , zapravo da se brinu za Srpsku bastinu u svakom smislu te reci .
Bice da ste u pravu , gospodine Bogart . Jedino sto ja mislim , da kad neko bitan) tamo prospe neku neistinu , Neko odavde treba da na isti nacin i da demantuje . Jer ako budu stalno tvrsili da je itina sto nije , a bez ikakve reakcije odavde , samo je pitanje , kad ce ove manipulacije uci u Britaniku . Ili to mozda ne ide ne taj nacin. Moze biti da gresim , ispravite me .
Ono sto je zapravo pravo pitanje, je , sta zapravo nasi mediji , kulturni radnici , nasa inteligencija radi po tom pitanju .
Ovo sto rade , na primer Hrvati , je i poznato a i razumljivo , sa njihovog aspekta i kroz prizmu njihovih teznji , i nedostatka sopstveih velikih ljudi , i sopstvenig identioteta i istorije . Ali , pitanje je , gde smo tu mi , sta mi tu radimo , ( a sta bi trebalo ) . Zasto ne radimo , ono sto bi trebalo . Ko su ljudi koji bo to trebalo da rade , zapravo da se brinu za Srpsku bastinu u svakom smislu te reci .
Bice da ste u pravu , gospodine Bogart . Jedino sto ja mislim , da kad neko bitan) tamo prospe neku neistinu , Neko odavde treba da na isti nacin i da demantuje . Jer ako budu stalno tvrsili da je itina sto nije , a bez ikakve reakcije odavde , samo je pitanje , kad ce ove manipulacije uci u Britaniku . Ili to mozda ne ide ne taj nacin. Moze biti da gresim , ispravite me .
Slazem se, samo na zalost ne vidim takvu volju....A i bilo bi tu puno posla...heheh...Nesto od toga mozemo i mi, eto na ovaj nacin, putem foruma...Jer veruj mi na nekim hr forumima, nailazio sam na sve i svasta, i uvek je u pitanju bila zadrtost i neznanje, toliko da sam se pitao da li to celu naciju cine isprani mozgovi, usled skirvanja i ublazavanja zlocina i sramote sopstvenog naroda i istorije...i onda kad im fino i argumentovano odgovoris i pokazes u kakvoj su zabludi bili, nastane muuuk...
Sto se mene tice, treba jos mnogo ''Miloslava Samardzica'' u ovoj zemlji, naravno u razlicitim oblastima...
Što naslovi jedan cetinjski pesnik: Čučni, Brkoviću, u velikoj si nuždi!
Nego, da se vratimo Vojvodi.
U feljtonu "Večernjih novosti", Miodrag Janković navodi da je "u svojstvu načelnika Štaba Srpske vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić je, na predlog regenta Aleksandra, u martu mesecu 1919. godine obišao Hrvatsku kako bi se lično obavestio o političkoj situaciji.
Još uvek je bilo nemirno stanje na granicama nove države sa Austrijom, Italijom i Albanijom. Na povratku, proslavljeni srpski vojvoda je imao dvočasovni razgovor sa regentom.
On se tom prilikom vrlo otvoreno i krajnje nepovoljno izrazio o stvaranju zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima.
Ovaj razgovor je vojvoda Mišić prepričao svome ratnom sekretaru profesoru Miloradu Pavloviću Krpi, koji ga je zabeležio.
Osim onoga što je navedeno u uvodnom postu, Vojvoda je regentu rekao i ovo:
"JUGOSLOVENSTVO nije narodnost, nego ideologija" i da "jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine."
U kamernoj atmosferi, na kome je bila brojnija delegacija Narodnog vijeća iz Zagreba nego prisustvo srpskih političara i drugih vidjenika, u kući Krsmanovića, privremenom dvoru na Terazijama, dogodilo se v.d. „ujedinjenje”. Tako je bez sjaja i bez srpskih zvaničnika (prisutni Stojan Protić i Momčilo Ninčić), 01. decembra 1918. regentu Aleksandru, predat predlog o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca, i time izvršeno v.d. ujedinjenje.
Branislav Gligorijević, biograf kralja Aleksandra, beleži: „Prvi decembar u dnevniku aktivnosti regenta Aleksandra nije posebno obeležen nekim dodatnim informacijama, osim prijema delegacije Vijeća i njegovog odgovora na adresu”.
Ističe ovaj recesijski novembar i kao mesec devedesetogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata i stvaranja novih država Evrope na prostoru porazom nestale Austrougarske monarhije.
Ovu godišnjicu su uz evropsko-unijalne obzire slavile i slave zemlje saveznice iz pobedničke Antante i tada novostvorene zemlje.
Beograd nije posebno slavio 01. novembar, kada ga je pre devedeset godina oslobodila Prva armija generala Petra Bojovića i kada je srpska vojska i vojska jugoslovenskih dobrovoljaca, izlaskom na južni Jadran i prelaskom Drine, Save i Dunava, započela desetodnevno oslobadjanje svih krajeva u kojima žive Srbi, koji će se završiti srpskim potpisom mira sa Madjarskom, odnosno Ugarskom, južnim delom dvojedine kraljevine.
Ovaj mir je 11. novembra 1918. sa madjarskim ministrom rata u Beogradu potpisao vojvoda Živojin Mišić, načelnik Srpske vrhovne komande, u ime savezničkog komandanta armija Solunskog fronta Franšea d’Eperea.
Srbija je 11. novembra, kad i saveznici, obeležila dan okončanja Prvog svetskog rata, ali ne Mišićevog potpisa, već istodnevnog glavnog potpisa Petenovog na dokumentu o kapitulaciji Nemačke.
Ova velika godišnjica na jugoslovenskim prostorima obeležava se samo u Srbiji.
U Novom Sadu je 25. novembra obeležena godišnjica Velike skupštine od 757 poslanika Srba, Bunjevaca, Slovaka, Rusina, Šokaca, Hrvata i Nemaca iz 211 opština Banata, Bačke i Baranje, čija je jednoglasna odluka bila:
„Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svima slovenskim, pa i neslovenskim narodima koji s nama zajedno žive.”
Crna Gora nije 26. novembra slavila devedesetogodišnjicu Podgoričke skupštine poslanika, sazvane na sličan način kao i skupština u Novom Sadu, sa skoro istom odlukom, formulisanom kao ujedinjenje Kraljevine Crne Gore sa Kraljevinom Srbijom i da se dinastija Petrović zamenjuje dinastijom Karadjordjević.
Pred ovu neobeleženu godišnjicu bilo je najava ljudi aktuelne vlasti da se ova skupština, u svetlu sadašnjih prilika, proglasi istorijski ništavnom, pa čak i izdajničkom.
Makedonija sem Ilindana ne priznaje i ne obeležava ništa pre njenog vaspostavljanja. Takav je njen odnos i prema srpskim vojničkim grobljima.
Bosna i Hercegovina, koja se za pristup Kraljevini Srbiji izjašnjavala tokom novembra 1918. godine po okruzima i opštinama u sadašnjem pretprincipovom evropskom guvernerstvu i ne pomišlja na ovu godišnjicu, koja bi se mogla pretvoriti u nove podele.
Što se Hrvatske i Slovenije tiče, one su za prećutkivanje ako ne cele godišnjice, ono bar glavnih istorijskih činjenica, ili ih, ako se ne mogu prećutati, daju u sopstvenom svetlu, pa i preokrenute u sopstvenu korist.
Zato je veliko pitanje kako će se i Srbija, a posebno Hrvatska i Slovenija odnositi prema 01. decembru 1918 – devedesetogodišnjici koja baš dolazi.
Prvi decembar 1918. godine činio nam se kao najnesporniji datum u skoro osmodecenijskoj istoriji Jugoslavije. Istorije, udžbenici i enciklopedije ga beleže kao dan proglašenja ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u istoimenu kraljevinu, koja će se potom nazvati Jugoslavija, a posle Drugog svetskog rata Republika Jugoslavija, uz razne demokratske, federalne i socijalističke atribute. Medjutim, taj datum je sam za sebe sporan.
Neka zbivanja koja su prethodila ovom datumu.
Avgusta 1917. godine srpska vlada i Jugoslovenski odbor izdali su na Krfu deklaraciju kao jedini i neodstupni zahtev Srba, Hrvata i Slovenaca da posle rata, po načelu slobodnog samoopredeljenja, budu u jednoj slobodnoj i nezavisnoj državi, koja će biti ustavna, parlamentarna monarhija sa dinastijom Karadjordjevića.
Sa srpskom i savezničkim ofanzivama Austrougarska se brže raspadala iznutra, nego što je vojno gubila položaje.
I njeni narodi, osećajući kraj carstva, oslobadjali su se sami i stvarali svoje odbore i svoja veća. Ti odbori i ta veća su se odmah postavljali kao „države” sa kojima bi tek trebalo pregovarati i pogadjati se da pristanu na ujedinjenje sa Srbijom.
29. oktobra 1918. u Zagrebu osnovano Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba, sastavljeno većinom od poslanika ugarskog parlamenta u Pešti i Carevinskog veća u Beču, koji su tamo glasali i za ratne kredite i rat sa Srbijom. Oni su sada izjavili želju da srpska vojska ne prelazi preko Drine, Save i Dunava. I pre nego što su te želje stigle, srpske armije su već prešle i Drinu, i Savu i Dunav.
Italijanska vojska je, po Londonskom ugovoru, započela svoje napade 24. oktobra 1918. na armije austrijskog generala Borojevića i brzo ih pobedila u bici kod Vitorio Veneta. Austrougarska vojska se na ovom frontu povlačila u rasulu, uz sve manje otpora. Već prvih nedelja oktobra italijanska vojska je prošla Trst i započela nadiranje u dva pravca. U pravcu Istre i Dalmacije, koje su joj obećane Londonskim ugovorom, i prema Zagrebu i Ljubljani.
Narodno vijeće iz Zagreba je tražilo pomoć od Srpske vrhovne komande, ali i od regenta Aleksandra Karadjordjevića da im pošalje diplomatskog zastupnika.
Srpska vrhovna komanda im je hitno poslala pukove u Zagreb, u Ljubljanu i u Sušak, a potom i u Split. Vojvoda Stepa Stepanović je dobio zapovest da prvo zaposedne Ploče, a potom i južnu Dalmaciju.
Prestolonaslednik Aleksandar je za diplomatskog izaslanika Srbije kod Narodnog vijeća u Zagrebu imenovao pukovnika Dušana Simovića.
Sa pukovnikom Dušanom Simovićem prvaci Narodnog vijeća su pokušali da započnu pregovore o ujedinjenju, postavljajući preduslov prvog formiranja države SHS na celom južnoslovenskom prostoru iz Austrougarske.
Ne okolišući, pukovnik Simović im je rekao:
„Srbija, koja je u ovom ratu dala 1,5 milion žrtava za oslobodjenje i ujedinjenje svoje jednokrvne braće preko Dunava, Save i Drine, ne može ni u kom slučaju dozvoliti da se na njenim granicama formira neka nova država, koja bi u svoj sastav uzela sve njene sunarodnike, i da, posle četvorogodišnjih muka i potpunog poraza neprijatelja, ostane u pozadini i sve plodove dobijene pobede prepusti drugima, koji su u ratu učestvovali na neprijateljskoj strani.
Srbiji – po pravu oružja, a na osnovu ugovora o primirju s Madjarskom, koji je potpisao vojvoda Mišić, kao opunomoćenik komandanta savezničkih vojski na Solunskom frontu, djenerala Franšea d’Eperea, pripada sledeća teritorija:
– Banat do linije Oršava – Karansebeš – Maroš – Arad – ispod Segedina;
– Bačka do linije Horgoš – Subotica – Baja;
– Baranja do linije Batasek – Pečuj – Barč, i dalje rekom Dravom do Osijeka;
– Srem i Slavonija do linije železničke pruge Osijek – Ðakovo – Šamac;
– cela Bosna i Hercegovina i Dalmacija do rta Planke.
Van te teritorije vi se možete opredeljivati po volji; da idete sa Srbijom ili da formirate zasebnu državu.”
JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ
Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca (Novi Sad, 24. studenog 1833. — Srijemska Kamenica, 3. lipnja 1904.).
Usvome bogatom životnom vijeku književnika,lirika,prevoditelja i općenito kulturnog djelatnika napisao je i jednu pjesmu,svojevrsni hvalospijev Hrvatima a koji je naravno gotovo pa nemoguće pronaći u srpskim užbenicima i literarnim osvrtima o spomenutom književniku.
Pjesma se zove "Hrvat":
Hrvat se ne bori da što otme kome,
čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini i najteži dani
i Bog i pravda na njegovoj su strani.
A kuda će Srbin - zar da se dade
putu, na kom nema zakona ni pravde?
Ma da ,lepa pesma,samo Zmaju nisu svojstvene tako kratke pesmice,pa bi me jos vise interesovao ostatak teksta..............sigurno ima jos hvalospeva o Hrvatima u tekstu koji fali.Zasto li si nam uskratio tu divnu istinu o Hrvatima?
Na stranu što je navodna Mišićeva misija lažnjak- za koji sam nezainteresiran da ga pobijam, neka djeca misle što hoće- ova Zmajeva pjesma je autentična. Imao sam ju u povijesnoj čitanci (ne udžbeniku, nego knjizi dodatnih materijala) u doba SFRJ. Tu sam knjigu bacio (kao i ostalo iz škole, odavno), no ostalo mi je u sjećanju da je to pjesma od preko 10 kitica, možda 15- bila je tiskana na jednoj i pol stranici.
Pogrješno sam zapamtio da je iz doba oko 1900., no moguće je da je Zmaj preradio verziju za kasnije potrebe. U čitanci je pisalo da se radilo o izrazu revolta protiv Khuenove vlade (1883-1903) i njegovih dijelom privilegiranih Srba u Hrvatskoj.
Битан је и контекст те песме, јер она није писана у контексту распада СФРЈ и одређивања српско-хрватских граница и српско-хрватских сукоба, у којем се контексту данас (зло)употребљава, него у једном другом времену и другим односима. Зато је и битан контекст. А у сваком случају, лаж је да је реч о некаквој "оди" која се плански "крије" од српске јавности, већ је очигледно да се ради о некој узгредној песмици невеликог уметничког домета. Наравно, овај омаловажавајући став немам због тога што се у песми афирмативно говори о Хрватима, већ је једноставно чињеница да није реч ни о каквој "оди" нити о каквој "централној" песми његовог стваралаштва. У том рангу је и она којом поздравља долазак Николе Тесле у своју отаџбину и где исто тако слави и узноси српско име.
Могуће је да је у југословенске сврхе ова песма извађена из нафталина, исто као што су и за потребе југословенске јавности ублажавани национални ставови Вука Караџића, Старчевића или Штросмајера, како би били подобнији новој југословенској идеологији.
Битан је и контекст те песме, јер она није писана у контексту распада СФРЈ и одређивања српско-хрватских граница и српско-хрватских сукоба, у којем се контексту данас (зло)употребљава, него у једном другом времену и другим односима. Зато је и битан контекст. А у сваком случају, лаж је да је реч о некаквој "оди" која се плански "крије" од српске јавности, већ је очигледно да се ради о некој узгредној песмици невеликог уметничког домета. Наравно, овај омаловажавајући став немам због тога што се у песми афирмативно говори о Хрватима, већ је једноставно чињеница да није реч ни о каквој "оди" нити о каквој "централној" песми његовог стваралаштва. У том рангу је и она којом поздравља долазак Николе Тесле у своју отаџбину и где исто тако слави и узноси српско име.
? Naravno da nije nikakva "oda", a ni središnja pjesma njegova opusa (uostalom, on ima, po sjećanju užu jezgru od cca. 30% pjesama kao estetski kanon, dok je ostalo razbibriga tipa ringe ringe raja..).
Važnost je te pjesme u tom štzo pokazuje Zmajevu širinu duha, bez palanačke sitničavosti koju čovjek nerijetko nalazi u pisaca kad pišu o nacionalno škakljivim temama. Largeness of mind, rekao bih.
Ta je pjesma važnija za Zmaja nego Hrvate jer pokazuje kako je među svjesnim Srbima bilo plemenitih ljudi široka duha.
Могуће је да је у југословенске сврхе ова песма извађена из нафталина, исто као што су и за потребе југословенске јавности ублажавани национални ставови Вука Караџића, Старчевића или Штросмајера, како би били подобнији новој југословенској идеологији.
Због те злоупотребе у актуелне дневно-политичке сврхе. Као када би се чињеница да је Вук Караџић био почасни грађанин града Загреба и радо примљен као гост и пријатељ од стране дубровачког грађанства и тадашњих истакнутих Хрвата користила као некакав "доказ" да је тадашња хрватска јавност подржавала његову идеју о штокавцима као "Србима три вјере". Реч је о мало другачијем времену и битно другачијим односима од оних који владају данас.
Није Змај тада имао никакву специфичну ширину ума у односу на остале појединце или читав народ. Подсетићу само да је хрватско име генерално било радо примљено међу свим Србима по Аустроугарској, као и по целој Србији. Било је и раније речи о дочеку неких хрватских гостију, да ли студената, не сећам се, у Крагујевцу, где су дочекани уз интонирање песме "Лијепа наша домовино" и певање Срба. Па и каснији "Соколи" по Србији су исто тако певали Лијепу нашу заједно са Хеј Словени и Боже Правде, о битности контекста говорим, а у контексту Змајевог времена, његова "ширина духа" није ни у којој мери одударала од ширине духа осталих.
Због те злоупотребе у актуелне дневно-политичке сврхе. Као када би се чињеница да је Вук Караџић био почасни грађанин града Загреба и радо примљен као гост и пријатељ од стране дубровачког грађанства и тадашњих истакнутих Хрвата користила као некакав "доказ" да је тадашња хрватска јавност подржавала његову идеју о штокавцима као "Србима три вјере". Реч је о мало другачијем времену и битно другачијим односима од оних који владају данас.
Није Змај тада имао никакву специфичну ширину ума у односу на остале појединце или читав народ. Подсетићу само да је хрватско име генерално било радо примљено међу свим Србима по Аустроугарској, као и по целој Србији. Било је и раније речи о дочеку неких хрватских гостију, да ли студената, не сећам се, у Крагујевцу, где су дочекани уз интонирање песме "Лијепа наша домовино" и певање Срба. Па и каснији "Соколи" по Србији су исто тако певали Лијепу нашу заједно са Хеј Словени и Боже Правде, о битности контекста говорим, а у контексту Змајевог времена, његова "ширина духа" није ни у којој мери одударала од ширине духа осталих.
1. ne vidim da se ta pjesma može ikako zloupotrijebiti. Kao, Zmaj kaže, Hrvati su cool i OK. I što onda ?
2. podebljani dio ima istine, no valja reći da je među nezanemarivim dijelom srpske inteligencije vladala drugačija ideologija, od pamfleta Dimitrija Ruvarca, Pante Srećkovića, ...do suzdržanosti i distanciranja Laze Kostića (ne M.), Petra Kočića, Sime Matavulja itd.
Realno je priznati da je druga polovica 19. st. i za Hrvate i za Srbe doba nacionalne integracije, kao i "isprobavanje" nadnacionalne jugoslavenske ideologije s "plemenima" i sličnim izumima. Iako bi bilo netočno prikazivati to razdoblje bilo kao period idile, bilo sporova- blizu je istini da je sporova bilo bar koliko i dobre volje. O tom svjedoči i Matoš komu je Sremac dao svoj teški kaput i doslovno ga spasio od smrzavice u Parizu; no Sremac je bio i ostao tradicionalni nacionalist, držeći Matoša "neprobuđenim Srbinom". Dakle- i plemenite geste i nacionalna isključivost. Stoga se ne može baš govoriti o nekoj idili u razdoblju 1850-1918, uzimajući u obzir po, recimo, 20-30 najistaknutijih predstavnika javnoga života oba naroda.
Na stranu što je navodna Mišićeva misija lažnjak- za koji sam nezainteresiran da ga pobijam, neka djeca misle što hoće- ova Zmajeva pjesma je autentična. Imao sam ju u povijesnoj čitanci (ne udžbeniku, nego knjizi dodatnih materijala) u doba SFRJ. Tu sam knjigu bacio (kao i ostalo iz škole, odavno), no ostalo mi je u sjećanju da je to pjesma od preko 10 kitica, možda 15- bila je tiskana na jednoj i pol stranici.
Pogrješno sam zapamtio da je iz doba oko 1900., no moguće je da je Zmaj preradio verziju za kasnije potrebe. U čitanci je pisalo da se radilo o izrazu revolta protiv Khuenove vlade (1883-1903) i njegovih dijelom privilegiranih Srba u Hrvatskoj.
ma nemoj molim te da mi pricas kako nisi ''zainteresiran'' da pobijas ''Misicevu misiju'' al zato jesi da razglabas o Zmajevoj pesmici, o kojoj nista konkretno ne znas...
Povodom knjige istoričara prof. dr Dragoljuba Živojinovića "Nevoljni ratnici", u poslednje vreme imali smo prilike da gomilu puta čujemo, od ozbiljnih ljudi, o toj ''Mišićevoj misiji''....a niti je ona ikada bila sporna...zato ne glumi klovna i pre svega ne laži.
Daleko od toga da Zmajeva pesma nije zloupotrebljena, ukucaj samo reci iste na Google-u...i nije li ista procitana na nekom skupu povodom poslednjeg rata na ovim prostorima (naci cu na sta tacno mislim)...
siguran sam da je zloupotrebljena isto kao i ona Teslina izjava o hrvatskoj domovini, kao i to da se svodi na isto...
Bice da ste u pravu , gospodine Bogart . Jedino sto ja mislim , da kad neko bitan) tamo prospe neku neistinu , Neko odavde treba da na isti nacin i da demantuje . Jer ako budu stalno tvrsili da je itina sto nije , a bez ikakve reakcije odavde , samo je pitanje , kad ce ove manipulacije uci u Britaniku . Ili to mozda ne ide ne taj nacin. Moze biti da gresim , ispravite me .
