Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.830
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Под појмом Албанци у истоприји древног Рима мисли се на становнике древног латинског града Алба Лонго који су према предању основали избјеглице из Троје. Како пише Тит Ливије (овдје стр. 63-64)The Albans were a mixed nation composed of Pelasgians, of Arcadians, of the Epeans who came from Elis, and, last of all, of the Trojans who came into Italy with Aeneas, the son of Anchises and Aphrodite, after the taking of Troy. It is probable that a barbarian element also from among the neighbouring peoples or a remnant of the ancient inhabitants of the place was mixed with the Greek. But all these people, having lost their tribal designations, came to be called by one common name, Latins, after Latinus, who had been king of this country.
Based on limited archaeological evidence, experts say the Alban tribe inhabited the long ridge between the modern-day Lake Albano and Monte Cavo
Roman gentes of Alban origin
edit
Cloelia gens
Curiatia gens
Gegania gens
Julia gens
Metilia gens
Numitoria gens
Quinctia gens
Servilia gens
Tullia gens
Prominent Romans of Alban ancestry
edit
Julius Caesar, Roman military general, statesman, and writer
Cicero, Roman lawyer, orator, philosopher, and statesman.
Помињу рани извори присуство Албанаца на Алпима.Под појмом Албанци у истоприји древног Рима мисли се на становнике древног латинског града Алба Лонго који су према предању основали избјеглице из Троје. Како пише Тит Ливије (овдје стр. 63-64)
Pogledajte prilog 1666463
Јулијевци су са још десет угледних албанских (значи из града Алба Лонго) породица, односно родова, пресељени из града-државе Алба Лонго у Рим око 650.године прије н.е. након што је трећи римски краљ Тул Хостилије освојио и разорио град Алба Лонго.
Посљедице ових реформи имале су значајан утицај на војну превласт Рима, али су имале и своју нус посљедицу јер су легионари оданост републици све више мијењали оданошћу својим војсковођама што ће бити уводом у период грађанских ратова који ће наредни вијек потрести републику.
Гају Марију су на руку ишле и околности. Римљани су доживјели 109. и 105.године п.н.е. катастрофалне поразе у борби са Кимбрима, а 107.године п.н.е.тежак пораз у окршају са Тигурнима, јајважнијим племеном Хелвета.
У одлучујућој бици код Верчела 101.године п.н.е. предводећи трансформисану римску војску од 54.000 легионара Гај Марије успијева потући војску од 150.000 Кимбра и Келта.
Након битке услиједио је стравичан покољ Кимбра.