-
- Popularno:
- Rase pasa koje najduže žive: Da li je...
- Šajkača, kefija i fes u Novom Pazaru:...
- Tunjav muškarac
- Tišina kao odgovor
- Srbija je ovih dana treća najzagađenija...
- ''Проруска Србија'' - етикета за...
- Dva sata liturgije
- PRVE INFO - KO STOJI IZA OVOGA?...
- Hrvati u BiH ne žele Slavena Kovačevića...
- Žene su mnogo otvorenije i iskrenije na...
Voće
- Začetnik teme Mirođija
- Datum pokretanja
- Poruka
- 406.220
Tresnja
Trešnja je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm i peraste su nervature. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlezde na peteljci, u blizini lista. Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.
Grci su zaslužni za gajenje trešnje, a Rimljani svojim legijama za njeno rasprostiranje po Evropi. Plod trešnje je na trećem mestu među voćem po učinku kada je reč o snižavanju lošeg holesterola u krvi, koji doprinosi razvoju ateroskleroze i uzrokuje srčani i moždani udar.
Sveže trešnje su dobre za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, dok višnje brzo deluju protiv lošeg raspoloženja. Trešnje ne treba jesti pre obroka, jer otežavaju varenje ostale hrane. Posle trešanja ne treba piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.
Trešnja pripada porodici ruža, a postoji i njena samonikla i divlja sestra, koja se više koristi za pravljenje lekova. Plinije Stariji piše u svojoj knjizi kako su Rimljani sadili čak osam različitih sorti, iako je to naravno neuporedivo s današnjih preko 900 sorti trešanja.
Ovo voće sadrži celulozu, pa dobro reguliše varenje, a zbog velike količine vode i kalijuma olakšava izbacivanje vode iz organizma, pospešuje rad bubrega, žuči i jetre. Pomaže i u održavanju zdravlja srca i prevenciji raka.
Trešnja je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm i peraste su nervature. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlezde na peteljci, u blizini lista. Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.
Grci su zaslužni za gajenje trešnje, a Rimljani svojim legijama za njeno rasprostiranje po Evropi. Plod trešnje je na trećem mestu među voćem po učinku kada je reč o snižavanju lošeg holesterola u krvi, koji doprinosi razvoju ateroskleroze i uzrokuje srčani i moždani udar.
Sveže trešnje su dobre za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, dok višnje brzo deluju protiv lošeg raspoloženja. Trešnje ne treba jesti pre obroka, jer otežavaju varenje ostale hrane. Posle trešanja ne treba piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.
Trešnja pripada porodici ruža, a postoji i njena samonikla i divlja sestra, koja se više koristi za pravljenje lekova. Plinije Stariji piše u svojoj knjizi kako su Rimljani sadili čak osam različitih sorti, iako je to naravno neuporedivo s današnjih preko 900 sorti trešanja.
Ovo voće sadrži celulozu, pa dobro reguliše varenje, a zbog velike količine vode i kalijuma olakšava izbacivanje vode iz organizma, pospešuje rad bubrega, žuči i jetre. Pomaže i u održavanju zdravlja srca i prevenciji raka.
Svidja mi se i sa i bez oraha 
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Evo vam jedan predivan recept... PITA OD BOROVNICA
borovnica
Umutiti
3jaja
1,5 čaše (od jogurta) šećera
1 čaša griza
1,5 čaše jogurta
1 čaša ulja
1 prašak za pecivo
Svaku koru premazati ovim premazom a na treću staviti borovnice, uviti u rolat. Ispadne 5 rolata.Premazati spolja svaki rolat i staviti da se peče. Pečeno iseći na komade i preliti sirupom.
Sirup skuvati od 2 čaše šećera i 2 čaše vode.
Izgubila sam sliku ali ako je pronađem staviću je. ne znate da li je pita ili baklava
borovnica
Umutiti
3jaja
1,5 čaše (od jogurta) šećera
1 čaša griza
1,5 čaše jogurta
1 čaša ulja
1 prašak za pecivo
Svaku koru premazati ovim premazom a na treću staviti borovnice, uviti u rolat. Ispadne 5 rolata.Premazati spolja svaki rolat i staviti da se peče. Pečeno iseći na komade i preliti sirupom.
Sirup skuvati od 2 čaše šećera i 2 čaše vode.
Izgubila sam sliku ali ako je pronađem staviću je. ne znate da li je pita ili baklava
jabajagi
Beautiful Desert Rose
- Poruka
- 159.054
