Vlasi — balkanski fenomen

[Pravi Vlah]

Da vidimo dalje, još jedna REKA MOLDOVA dobija isti naziv, ali Nemački naziv "Moldau" za češku reku Vltavu dolazi iz starih germanskih i keltskih naziva za reku. U keltskom jeziku, reč "Vltava" znači "divlja voda" ili "brza voda", a germanski narodi koji su živeli na tom području preuzeli su i prilagodili taj naziv.

Evo nekoliko koraka kroz koje je prošao naziv:

1. Keltski naziv: Originalni keltski naziv je bio nešto poput "Vltaua", što znači "divlja voda".
2. Germanski uticaj: Germanski narodi su preuzeli ovaj naziv i prilagodili ga svom jeziku, tako da je postao "Wiltawa" ili "Wiltaha".
3. Stari visoki nemački: U starom visokom nemačkom jeziku naziv se razvijao u "Wiltaha" i zatim u "Moldaha".
4. Moderni nemački: Konačno, u modernom nemačkom jeziku naziv se razvio u "Moldau".

Dakle, "Moldau" je rezultat istorijskog lingvističkog razvoja i prilagođavanja keltskog naziva od strane germanskih naroda, koji su kasnije postali deo nemačkog govornog područja.

Kad ne znaš šta ćeš da slažeš - pozovi se ili na Kelte ili na kerove.

Both the Czech name Vltava and the German name Moldau are believed to originate from the old Germanic words *wilt ahwa 'wild water' (compare Latin aqua).[5] In the Annales Fuldenses (872 AD) it is called Fuldaha; from 1113 AD it is attested as Wultha. In the Chronica Boemorum(1125 AD) it is attested for the first time in its Bohemian form, Wlitaua.[6]

https://en.wikipedia.org/wiki/Vltava#:~:text=Both the Czech name Vltava,it is attested as Wultha.

Прелаз од В на М је сличан као што је Венето постало Мљет.

 

[Casual Observer]

У овом чланку Флорин Курта разматра проблеме са хипотезом о миграцији Влаха са Балкана у данашњу Румунију односно о формирању Румуна на десној страни Дунава.


Abstract. The article is both a survey of the literature since the publication in 1997 of Gottfried Schramm’s book, and a critical review of the conclusions drawn by the most recent research. The survey focuses on the main theses put forward by Schramm (his famous eight theses on Romanian ethnogenesis) and the way they fared in the literature. His 1985 and 1986 articles, which formed the basis of the book’s fourth part have been translated into both Hungarian and Romanian. However, there has been very little, if any engagement with Schramm’s arguments, which are primarily, if not exclusively linguistic, and no retort came either from archaeologists or from historians. Much ink has been spilled on the political implications of his ‘eight theses’ for the presence of Romanians in Transylvania, but few have noted that the key to the understanding of Schramm’s viewpoint is his envisioning of the Slavic migration. The article brings to the fore the results of the archaeological excavations in the countries of the central Balkan region and in Romania (both north and south of the Carpathian Mountains) in an attempt to verify Schramm’s theory of a migration of Vlach pastoralists from the Balkans to the territory of present-day Romania. The last part of the paper discusses the episode of the Romanian immigration that appears in the so-called Cantacuzene Annals, the earliest chronicle of Wallachia.
Keywords: migration, transhumance, Transylvania, Vlachs, settlement archaeology

https://www.academia.edu/91856550/A...versary_of_Gottfried_Schramms_Ein_Damm_Bricht

Čovek je stekao slavu glavnog aktivnog istorijskog revizioniste na svetu.

 

[Casual Observer]

У овом чланку Флорин Курта разматра проблеме са хипотезом о миграцији Влаха са Балкана у данашњу Румунију односно о формирању Румуна на десној страни Дунава.


Abstract. The article is both a survey of the literature since the publication in 1997 of Gottfried Schramm’s book, and a critical review of the conclusions drawn by the most recent research. The survey focuses on the main theses put forward by Schramm (his famous eight theses on Romanian ethnogenesis) and the way they fared in the literature. His 1985 and 1986 articles, which formed the basis of the book’s fourth part have been translated into both Hungarian and Romanian. However, there has been very little, if any engagement with Schramm’s arguments, which are primarily, if not exclusively linguistic, and no retort came either from archaeologists or from historians. Much ink has been spilled on the political implications of his ‘eight theses’ for the presence of Romanians in Transylvania, but few have noted that the key to the understanding of Schramm’s viewpoint is his envisioning of the Slavic migration. The article brings to the fore the results of the archaeological excavations in the countries of the central Balkan region and in Romania (both north and south of the Carpathian Mountains) in an attempt to verify Schramm’s theory of a migration of Vlach pastoralists from the Balkans to the territory of present-day Romania. The last part of the paper discusses the episode of the Romanian immigration that appears in the so-called Cantacuzene Annals, the earliest chronicle of Wallachia.
Keywords: migration, transhumance, Transylvania, Vlachs, settlement archaeology

https://www.academia.edu/91856550/A...versary_of_Gottfried_Schramms_Ein_Damm_Bricht

O pojavi Vlaha u Transilvaniji tek posle dolaska Mađara u Panoniju ima toliko pisanih dokaza da je samo neko kao Florin Kurta mogao da pokuša sa teorijama o Vlasima kao autohtonim narodom na tlu Transilvanije. Njegovo otvoreno negiranje postojanja Slovena (sic!) je u idključivoj funkciji “dokazivanja” da su slovenski Tiverci “u stvari preci današnjih Rumuna” koji su eto tu bili pre svih.

Vlasi su uglavnom migrirali u danasnju Rumuniju sa teritorije današnje istočne i jigoistočne Srbije, a ostatke eventualno romanizovanih Dačana su doduše mogli da zateknu u Karpatima.

 

[Pravi Vlah]

У Gesta Hungarorum (Дела Мађара) пише да кад су Мађари стигли у Панонију у деветом веку, тамо су наишли на Словене, Бугаре, Влахе и римске пастире.

https://en.wikipedia.org/wiki/Gesta_Hungarorum

https://www.academia.edu/102085309/...o_were_the_Bulgari_and_the_Pastores_Romanorum

 

[Zanthe]

Kada se krenulo sa relatinizacijom rumunskog jezika? Uz prelazak na latinicu?

Pa valjda sa ind.revolucijom pocetkom 19.veka, kad su u sve jezike pocele da ulaze reci iz latinskog/francuskog zbog novih pojmova koji nisu pre postojali isto kad i sa latinizacijim srpskog (Vuk-Dositej)
Inace interesantno u ovom tekstu vidim samo jednu slovensku rež grija

 

[Mrkalj]

Etnopsihologija i tradicija...

https://www.facebook.com/video.php?v=955217489378463

 

[Mrkalj]

U Kladovo na centralu *

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

U Kladovo na centralu
voleo sam vlajnu malu
ljubismo se do u kasno
dok vodostaj nije splasno

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Majstori što prave struju
svi joj redom dobacuju
na voltažu im utiče
kad prošeta u suknjiče

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Načuo sam da me vara
s nekoga iz Temišvara
zar ti ja na tak'u ličim
nemoj da te sad opičim

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan

____________
* hvala Suzi za tekst na vlaškom

 

[Pravi Vlah]

U Kladovo na centralu *

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

U Kladovo na centralu
voleo sam vlajnu malu
ljubismo se do u kasno
dok vodostaj nije splasno

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Majstori što prave struju
svi joj redom dobacuju
na voltažu im utiče
kad prošeta u suknjiče

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Načuo sam da me vara
s nekoga iz Temišvara
zar ti ja na tak'u ličim
nemoj da te sad opičim

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Prljav Dunav turbine pokreće
moj Milenko sve ciči od sreće
kako ljubi pamet mi pomera
ih, Milenko i ti ga pretera

Kad je čujem mu, mucam
kad je vidim hik, štucam
ženiću je da je stalno ljubim

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan

____________
* hvala Suzi za tekst na vlaškom

Да ли ти је Сузи дала превод текста на влашком?

 

[Mrkalj]

Да ли ти је Сузи дала превод текста на влашком?

Nije. Da li ti imaš želju i kompetencije?

 

[Pravi Vlah]

Nije. Da li ti imaš želju i kompetencije?

Наравно да имам компетенцију. Текст је написан од некога без основног образовања на свом матерњем језику, а то укључује огромну већину такозваних Влаха Србије. Поред тога у тексту се налазе фразе из чистог српског језика. Упркос томе, текст ми је 100% разумљив.

Нема везе између српских и влашких делова песме.

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan


Превод:

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче,
ја с тобом ти са мном
ој, ој

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче
ајде са мном сада у долину
ајде сада дико

Ајде марш одавде (чисти србизми) не говори
апсолутно без везе (чисти србизми) мене кад ти кажем

Ој дико ти си веома безобразан (српска реч)
не говори бише тако
јеси чуо кад сам ти рекла

Боже што си ти безобразан
па рекла сам ти немам, нећу више да идем с тобом
чујеш ли човече

Чујеш ли ти кад ти кажем, ој,
ајде баш кад ти лепо кажем (српски језик)

Јој Миленко, чујеш ли ти ој
па ово колико си ти безобразан (српски)
не виђа се на овом свету
Боже Миленко ој, нећу више да говорим с тобом
море марш одавде што си ти безобразан

****

Песма је добар пример резултата два века усраћења основног образовања на матерњем.

 

[Pravi Vlah]

Румунске теорије завере

 

[Casual Observer]

Наравно да имам компетенцију. Текст је написан од некога без основног образовања на свом матерњем језику, а то укључује огромну већину такозваних Влаха Србије. Поред тога у тексту се налазе фразе из чистог српског језика. Упркос томе, текст ми је 100% разумљив.

Нема везе између српских и влашких делова песме.

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan


Превод:

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче,
ја с тобом ти са мном
ој, ој

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче
ајде са мном сада у долину
ајде сада дико

Ајде марш одавде (чисти србизми) не говори
апсолутно без везе (чисти србизми) мене кад ти кажем

Ој дико ти си веома безобразан (српска реч)
не говори бише тако
јеси чуо кад сам ти рекла

Боже што си ти безобразан
па рекла сам ти немам, нећу више да идем с тобом
чујеш ли човече

Чујеш ли ти кад ти кажем, ој,
ајде баш кад ти лепо кажем (српски језик)

Јој Миленко, чујеш ли ти ој
па ово колико си ти безобразан (српски)
не виђа се на овом свету
Боже Миленко ој, нећу више да говорим с тобом
море марш одавде што си ти безобразан

****

Песма је добар пример резултата два века усраћења основног образовања на матерњем.

Ko je ti ovo preveo na rumunski?

 

[Pravi Vlah]

Ko je ti ovo preveo na rumunski?

Не разумем питање.

 

[Casual Observer]

Наравно да имам компетенцију. Текст је написан од некога без основног образовања на свом матерњем језику, а то укључује огромну већину такозваних Влаха Србије. Поред тога у тексту се налазе фразе из чистог српског језика. Упркос томе, текст ми је 100% разумљив.

Нема везе између српских и влашких делова песме.

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan


Превод:

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче,
ја с тобом ти са мном
ој, ој

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче
ајде са мном сада у долину
ајде сада дико

Ајде марш одавде (чисти србизми) не говори
апсолутно без везе (чисти србизми) мене кад ти кажем

Ој дико ти си веома безобразан (српска реч)
не говори бише тако
јеси чуо кад сам ти рекла

Боже што си ти безобразан
па рекла сам ти немам, нећу више да идем с тобом
чујеш ли човече

Чујеш ли ти кад ти кажем, ој,
ајде баш кад ти лепо кажем (српски језик)

Јој Миленко, чујеш ли ти ој
па ово колико си ти безобразан (српски)
не виђа се на овом свету
Боже Миленко ој, нећу више да говорим с тобом
море марш одавде што си ти безобразан

****

Песма је добар пример резултата два века усраћења основног образовања на матерњем.

Не разумем питање.

…а то укључује огромну већину такозваних Влаха Србије

Zašto “takozvanih”?

 

[Casual Observer]

Наравно да имам компетенцију. Текст је написан од некога без основног образовања на свом матерњем језику, а то укључује огромну већину такозваних Влаха Србије. Поред тога у тексту се налазе фразе из чистог српског језика. Упркос томе, текст ми је 100% разумљив.

Нема везе између српских и влашких делова песме.

Hajde najke dej mej tarje,
jo ku ćinje tu ku minje,
mej hej

Ajde najke dej mej tarje,
ajd ku minje akuma an valje,
ajde akuma najke

Ajde marš odavde nu vorbja
apsolutno bez veze me knd ac spun

Mej najke tu jes mult bezobrazan,
s nu mej vorbjesc asa,
aj aozit tu knd cam spus

Duamnje cej jesc tu bezobrazan,
pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje,
auz me uomulje

Auz tu me knd ac spun mej,
ajde baš kad ti lepo kažem

Auu Milenko mej auz tu,
pa asta kum jes tu bezobrazan
nu se mej vjadje pi lumja sta,
ho duamnje Milenko me numej
vrjeu s mej vorbjesk ku cinje,
ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan


Превод:

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче,
ја с тобом ти са мном
ој, ој

Ајде дико вози (или удри или гурај) јаче
ајде са мном сада у долину
ајде сада дико

Ајде марш одавде (чисти србизми) не говори
апсолутно без везе (чисти србизми) мене кад ти кажем

Ој дико ти си веома безобразан (српска реч)
не говори бише тако
јеси чуо кад сам ти рекла

Боже што си ти безобразан
па рекла сам ти немам, нећу више да идем с тобом
чујеш ли човече

Чујеш ли ти кад ти кажем, ој,
ајде баш кад ти лепо кажем (српски језик)

Јој Миленко, чујеш ли ти ој
па ово колико си ти безобразан (српски)
не виђа се на овом свету
Боже Миленко ој, нећу више да говорим с тобом
море марш одавде што си ти безобразан

****

Песма је добар пример резултата два века усраћења основног образовања на матерњем.

Rokeri s Moravu - U Kladovo na centralu​

Hajde najke dej mej tarje
Jo ku ćinje tu ku minje
Mej hej


U Kladovo na centralu
Voleo sam vlajnu malu
Ljubismo se do u kasno
Dok vodostaj nije splasno


Ajde najke dej mej tarje
Ajd ku minje akuma an valje
Ajde akuma najke


Prljav Dunav turbine pokreće
Moj Milenko sve ciči od sreće
Kako ljubi pamet mi pomera Ih,
Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Ajde marš odavde nu vorbja
Apsolutno bez veze me knd ac spun


Majstori što prave struju
Svi joj redom dobacuju
Na voltažu im utiče
Kad prošeta u suknjiče


Mej najke tu jes mult bezobrazan
S nu mej vorbjesc asa
Aj aozit tu knd cam spus

Prljav Dunav turbine pokreće,
Moj Milenko sve ciči od sreće,
Kako ljubi pamet mi pomera
Ih, Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Duamnje cej jesc tu bezobrazan
Pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje Auz me uomulje


Načuo sam da me vara
S nekoga iz Temišvara
Zar ti ja na tak'u ličim
Nemoj da te sad opičim


Auz tu me knd ac spun mej
Ajde baš kad ti lepo kažem


Prljav Dunav turbine pokreće
Moj Milenko sve ciči od sreće
Kako ljubi pamet mi pomera
Ih, Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Auu Milenko mej auz tu
Pa asta kum jes tu bezobrazan
Nu se mej vjadje pi lumja sta
Ho duamnje Milenko me numej
Vrjeu s mej vorbjesk ku cinje
Ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan

 

[Pravi Vlah]

Zašto “takozvanih”?

Зато што на свом влашком језику Власи Србије себе називају Румунима. То ипак не значи да себе сматрају делом савременог румунског народа. Српска држава и касније Југославија Влахе Србије је званично називала Румунима од задњих десетлећа деветнаестог века све до првих десетлећа двадестог. А онда су их називали Власима. Разлог је више него очевидан: прво, да би им могли ускраћивати основно образовање, богослужје и медије на матерњем односно румунском. Друго да би замутили воду тако да би неки босански Србин или неки Крајишник добио утисак да су му Власи Србије слични.

 

[Pravi Vlah]

Rokeri s Moravu - U Kladovo na centralu​

Hajde najke dej mej tarje
Jo ku ćinje tu ku minje
Mej hej


U Kladovo na centralu
Voleo sam vlajnu malu
Ljubismo se do u kasno
Dok vodostaj nije splasno


Ajde najke dej mej tarje
Ajd ku minje akuma an valje
Ajde akuma najke


Prljav Dunav turbine pokreće
Moj Milenko sve ciči od sreće
Kako ljubi pamet mi pomera Ih,
Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Ajde marš odavde nu vorbja
Apsolutno bez veze me knd ac spun


Majstori što prave struju
Svi joj redom dobacuju
Na voltažu im utiče
Kad prošeta u suknjiče


Mej najke tu jes mult bezobrazan
S nu mej vorbjesc asa
Aj aozit tu knd cam spus

Prljav Dunav turbine pokreće,
Moj Milenko sve ciči od sreće,
Kako ljubi pamet mi pomera
Ih, Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Duamnje cej jesc tu bezobrazan
Pa cam spus nam, numej vrejeu s mjerg ku cinje Auz me uomulje


Načuo sam da me vara
S nekoga iz Temišvara
Zar ti ja na tak'u ličim
Nemoj da te sad opičim


Auz tu me knd ac spun mej
Ajde baš kad ti lepo kažem


Prljav Dunav turbine pokreće
Moj Milenko sve ciči od sreće
Kako ljubi pamet mi pomera
Ih, Milenko i ti ga pretera


Kad je čujem mu, mucam
Kad je vidim hik, štucam
Ženiću je da je stalno ljubim


Auu Milenko mej auz tu
Pa asta kum jes tu bezobrazan
Nu se mej vjadje pi lumja sta
Ho duamnje Milenko me numej
Vrjeu s mej vorbjesk ku cinje
Ce more mars bre odavde ce jes tu bezobrazan

Схвати да Власи Србије говоре наречје румунског језика.

 

[Casual Observer]

Зато што на свом влашком језику Власи Србије себе називају Румунима. То ипак не значи да себе сматрају делом савременог румунског народа. Српска држава и касније Југославија Влахе Србије је званично називала Румунима од задњих десетлећа деветнаестог века све до првих десетлећа двадестог. А онда су их називали Власима. Разлог је више него очевидан: прво, да би им могли ускраћивати основно образовање, богослужје и медије на матерњем односно румунском. Друго да би замутили воду тако да би неки босански Србин или неки Крајишник добио утисак да су му Власи Србије слични.

Izvini, to se ustanovljava na popisu, ima i onih koji se sami izjašnjavaju kao Vlasi, možda bi trebalo dozvoliti ozjašnjavanje Ungurjani i Carani, ionako svako smatra da je baš njegov dijalekt jedini ispravan: i ne samo u tom slučaju.

 

[Pravi Vlah]

Izvini, to se ustanovljava na popisu, ima i onih koji se sami izjašnjavaju kao Vlasi, možda bi trebalo dozvoliti ozjašnjavanje Ungurjani i Carani, ionako svako smatra da je baš njegov dijalekt jedini ispravan: i ne samo u tom slučaju.

Па ја и говорим о званичним државним пописима из деветнаестог и двадестог века. У званичним пописима Власи Србије су воћени као Румуни. Не заборави да су Влах, Влашка, итд егзоними за Румуне и Румунију који на свом језику себе никада тако нису називали.

 

[Casual Observer]

Схвати да Власи Србије говоре наречје румунског језика.

Važi i obrnuto, tj u pitanju su balkanski romanski dijalekti čiji je jedan član i standardni rumunski jezik - ono što se svuda naziva literarni jezik je u sociolingvistici poznato kao prestižni dijalekt. Važi i za rumunski, i srpski i francuski i nemački…

 

[Casual Observer]

Па ја и говорим о званичним државним пописима из деветнаестог и двадестог века.

Da li ima nekog dokumenta?

 

[Pravi Vlah]

Važi i obrnuto, tj u pitanju su balkanski romanski dijalekti čiji je jedan član i standardni rumunski jezik - ono što se svuda naziva literarni jezik je u sociolingvistici poznato kao prestižni dijalekt. Važi i za rumunski, i srpski i francuski i nemački…

Ма ја не говорим о општим балканским Романима него о Власима Србије чији су преци прешли на десну страну Дунава у османаестом и деветнаестом веку са територија данашње Румуније.

 

[Pravi Vlah]

Da li ima nekog dokumenta?

Наравно. О томе пишу и Гацовић, кога си ти већ цитирао, и Дурлић

https://www.academia.edu/126270558/Vorbar_promo

Гацовић јесте румунофил али Дурлић је србофил. Слажу се о лажним пописима и ускраћивању образовања, богослужја и медија на матерњем језику Влаха Србије.

 

[NickFreakyrgios]

Наравно. О томе пишу и Гацовић, кога си ти већ цитирао, и Дурлић

https://www.academia.edu/126270558/Vorbar_promo

Гацовић јесте румунофил али Дурлић је србофил. Слажу се о лажним пописима и ускраћивању образовања, богослужја и медија на матерњем језику Влаха Србије.

Влах јесте егзоним али прихваћен и од Грка и од самих романофоних заједница. Један део у данашњој Румунији је задржао романски идентитет и Грци бележе бугарске нападе и војске Романа. Међутим у самој Грчкој и Србији и словенским земљама је био одомаћен појам Влах. Ти Романи су можда носили то име кроз 7- 8 век међутим кроз 9. век хронике их не виде нигде. Појавиће се у 11.веку распадом првог бугарског царства и тај део данашње Румуније ће и Грци звати Романима а остале Власима. Тако да би то био један анахронизам звати све латинофоне Романима јер би се прво Италијани требали тако звати. Романи нису били породица народа попут Германа или Словена већ више једна мања језичка заједница која је раширила своју власт експанзијом прво на Италију , Сицилију затим Балкан , Хеладу северну Африку и блиски исток.
Сад тачно се види где је становноштво сачувало тај језик Шпанија , Француска ,Италија ,Румунија међутим етнички те земље немају исто становништво. Румунија је земља попут Југославије различитих етноса.

 

[Pravi Vlah]

Румунија је земља попут Југославије различитих етноса.

Румунија никако није попут Југославије. У Румунији живе Румуни и разне етничке мањине: Мађари, Роми, Саси, Немци, Срби, Украјинци, итд. У Јуславији су живели Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, Муслимани плус разне етничке мањине: Албанци, Роми, Мађари, итд.