Vlasi — balkanski fenomen

[Pravi Vlah]

Иначе, косооки Куман је нека врста плеоназма.

Одлична опаска!
У овом случају плеоназам служи да потрвђује моје порекло.

 

[Pravi Vlah]

Dokazo je da je bezveznjak jer svakog Srbina (Dežulović, Kožul, Mamula) i Poljaka (Sekula, Sekulowsky) pokušava da porumuni, sve dok ne dođe do krimosa. Onda važe neka druga (rezervna) lingvistička pravila.

Нити сам ја покушао да сва та имена порумуним нити је свет прост како га ти представљаш.

 

[Pravi Vlah]

Dokazo je da je bezveznjak jer svakog Srbina (Dežulović, Kožul, Mamula) i Poljaka (Sekula, Sekulowsky) pokušava da porumuni, sve dok ne dođe do krimosa. Onda važe neka druga (rezervna) lingvistička pravila.

Ваљда си чуо за римског цара Калигулу (Caligula)? Примио је надимак као дете док је био сам оцем Германикусом у Германији. На латинском caliga значи легионарева обућа, a caligula је мала легионарева обућа. Ето ти пример наставка -ula као диминутива.

https://en.wikipedia.org/wiki/Caligula

 

[Mrkalj]

Ваљда си чуо за римског цара Калигулу (Caligula)? Примио је надимак као дете док је био сам оцем Германикусом у Германији. На латинском caliga значи легионарева обућа, a caligula је мала легионарева обућа. Ето ти пример наставка -ula као диминутива.

https://en.wikipedia.org/wiki/Caligula

Jesi ti čuo za kaljige, kaljače i kad se ukaljaš u blato tj. kal iliti kaljugu?

✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh2lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)

 

[Pravi Vlah]

Jesi ti čuo za kaljige, kaljače i kad se ukaljaš u blato tj. kal iliti kaljugu?

✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh2lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)

А шта кад не корачаш кроз блато?
Е мој пучки етимологисте.

calx
feminine noun III declension

View the declension of this word

1 heel
2 spur
3 (dog) pad
4 forefeet
5 kick
6 (beam) butt

https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?lemma=CALX100

 

[Mrkalj]

А шта кад не корачаш кроз блато?
Е мој пучки етимологисте.

calx
feminine noun III declension

View the declension of this word

1 heel
2 spur
3 (dog) pad
4 forefeet
5 kick
6 (beam) butt

https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?lemma=CALX100

Ne izmišljaj. Zvanična etimologija - "nepoznato":

 

[Pravi Vlah]

Ne izmišljaj. Zvanična etimologija - "nepoznato":

Pogledajte prilog 1577241

Примећујем твоју навику да што већу глупост постављаш, тим већи је размер слова којим пишеш.

calx, calcis: пета
calco, calcare: газити
calceus: ципела
caliga: специјална војна сандала

 

[Mrkalj]

глупост

^ De Vaan, Michiel (2008) Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 7)‎[1], Leiden, Boston: Brill, →ISBN

"Caliga: Etymology is unknown"

 

[Pravi Vlah]

Pogledajte prilog 1577253
^ De Vaan, Michiel (2008) Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 7)‎[1], Leiden, Boston: Brill, →ISBN

"Caliga: Etymology is unknown"

Pogledajte prilog 1577254
Pogledajte prilog 1577255

Никоме сем теби није пало на памет да повезује caliga са каљати.

 

[Zanthe]

Nemoj. Ima elemenata slovenskog jezika, ali... "čist" nije ni izdaleka.

Mai marii a komunităcilor sănt datori a înkunošcinca numai de kât întrun kip potrivit pe komunităcile despre eširea a fiešce kăruia din foile ačestea, ši a griži ka tot omu să vie la kunošcinca ačestor foi, în toată întâmplarea ačeste foi au a se espune 15. zile în kasa komunitâcii spre înkunošcincarea fiešce kâruia, iar după ačea au a se aduna, ši a se păstra la lok sigur.
11
Prekum foae ledžilor imperiale aša ši foile ledžilor cării ši ale guvernului se vor trimite franko
12
Ministrii trebilor ši lăuntru ši a žusticiei sunt însărčinaci ku punerea în lukrare a ordinăčiunei ačeste.
Dat în kapitala Olmuc în patrulea Martie în anul 1849.

 

[Zanthe]

Jesi ti čuo za kaljige, kaljače i kad se ukaljaš u blato tj. kal iliti kaljugu?

✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh2lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)

Kad smo kod reči blato, to je jedna od retkih reči (mada se u poslednje vreme radi na ponovnoj obradi svih etimologija reči balkanskih naroda, te je broj reči daleko veći) koja je tračkog porekla i održala se do danas.

A kaljati je verovatno latinskog porekla od callus (čvrst) odnosno keltskog Caleti ili callad sa sličnim značenjem (uz dodato grub).

 

[Mrkalj]

 

[Casual Observer]

Mai marii a komunităcilor sănt datori a înkunošcinca numai de kât întrun kip potrivit pe komunităcile despre eširea a fiešce kăruia din foile ačestea, ši a griži ka tot omu să vie la kunošcinca ačestor foi, în toată întâmplarea ačeste foi au a se espune 15. zile în kasa komunitâcii spre înkunošcincarea fiešce kâruia, iar după ačea au a se aduna, ši a se păstra la lok sigur.
11
Prekum foae ledžilor imperiale aša ši foile ledžilor cării ši ale guvernului se vor trimite franko
12
Ministrii trebilor ši lăuntru ši a žusticiei sunt însărčinaci ku punerea în lukrare a ordinăčiunei ačeste.
Dat în kapitala Olmuc în patrulea Martie în anul 1849.

Kada se krenulo sa relatinizacijom rumunskog jezika? Uz prelazak na latinicu?

 

[Casual Observer]

Kad smo kod reči blato, to je jedna od retkih reči (mada se u poslednje vreme radi na ponovnoj obradi svih etimologija reči balkanskih naroda, te je broj reči daleko veći) koja je tračkog porekla i održala se do danas.

A kaljati je verovatno latinskog porekla od callus (čvrst) odnosno keltskog Caleti ili callad sa sličnim značenjem (uz dodato grub).

И једна и друга реч су наслеђене из прасловенског, вероватно постоје и когнати, пошто су и латински и трачки и прасловенски индоевропски језици, дефинитивно није реч о позајмљеницама:

Reconstructionroto-Slavic/bolto​

Most likely substantivized[1] from Proto-Balto-Slavic *bálˀtas (“faint, white”). Cognate with Lithuanian báltas (“white”), balà(“swamp”), Latvian balts (“white”), and the second part of Old Prussian placename Namuyn-balt.

*bòlto n[2][3][4][5]

1. swamp
2. mud

Declension​

edit
show ▼Declension of *bòlto (hard o-stem, accent paradigm a)

Derived terms​

edit

• *boltěnъ
• *boltina (“marshland”)
• *bolišče (“swampy place”)
• *boltuxъ
• *boltъ (“swampy”)
• *boltьnъ(“swampy; muddy”)
  • *boltьno
  • *boltьnica

Related terms​

edit

• *bolna (“faintness; clump of mud”)

Descendants​

edit

• East Slavic:
  • Old East Slavic: болото (boloto)
    • Old Ruthenian: болото(boloto)
      • Belarusian: бало́та (balóta)
      • Carpathian Rusyn: болото(boloto)
      • Ukrainian: боло́то (bolóto)
    • Russian: боло́то (bolóto)
• South Slavic:
  • Old Church Slavonic:Cyrillic: блато (blato)Glagolitic: ⰱⰾⰰⱅⱁ (blato)
    • → Russian: бла́то (bláto)
  • Bulgarian: бла́то (bláto)
  • Macedonian: бла́то (bláto)
  • Serbo-Croatian:Cyrillic script: бла̏тоLatin script: blȁto
  • Slovene: bláto (tonal orthography)
• West Slavic:
  • Old Czech: bláto
    • Czech: bláto
      • Bohemian (Chod dialect): bláto
      • Moravian (Mistřice): bu̯ato
  • Kashubian: błoto
  • Old Polish: błoto
    • Polish: błoto
  • Slovak: blato
  • Sorbian:
    • Lower Sorbian: błoto
    • Upper Sorbian: błóto
• Non-Slavic:
  • ⇒ Hungarian: Balaton (from derivative *boltьno)
  • → Yiddish: בלאָטע (blote)

Каљати је такође наслеђено из прасловенског, *kaluga, *kaľuga, у питању је исто когнат а не позајмљеница, еквивалент постоји и у руском, калуга.

каљуга​

See also: калуга and Калуга

Serbo-Croatian​

Alternative forms​

• ка̀љужа

Etymology​

Inherited from Proto-Slavic *kaluga, *kaľuga.

Pronunciation​

edit

• IPA(key): /kǎʎuɡa/
• Hyphenation: ка‧љу‧га

Noun​

edit
ка̀љуга f (Latin spelling kàljuga)

1. mud
2. puddle

 

[Casual Observer]

Dokazo je da je bezveznjak jer svakog Srbina (Dežulović, Kožul, Mamula) i Poljaka (Sekula, Sekulowsky) pokušava da porumuni, sve dok ne dođe do krimosa. Onda važe neka druga (rezervna) lingvistička pravila.

Poljski, češki i slovački Sekule (Sekuła, Sekulowsky) su latinskog porekla, nadimak za nekog ko je neprestano ponavljao latinsku formulu saecula saeculorum koju pravoslavni ne koriste, dakle nije iz rumunskog. Kod nas je možda i iz mađarskog, od Sekelji, Székely.

Polish (mainly Sekuła) Czech and Slovak: apparently from Latin saecula 'centuries ages' perhaps a nickname for someone who constantly repeated the Latin religious incantation saecula saeculorum 'for ever and ever' (literally 'for centuries of centuries').

 

[Mrkalj]

:

 

[Pravi Vlah]

:

Румунски средњи род долази из латинског средњег рода али се испољава као мушки у једнини и женски у множини. Исто као и италијански.

српски ... једно јаје ... два јаја
латински ... unum ovum ... duo ova
румунски ... un ou ... doua oua
италијански ... un uovo ... due uova

 

[Mrkalj]

Poljski, češki i slovački Sekule (Sekuła, Sekulowsky) su latinskog porekla, nadimak za nekog ko je neprestano ponavljao latinsku formulu saecula saeculorum koju pravoslavni ne koriste, dakle nije iz rumunskog. Kod nas je možda i iz mađarskog, od Sekelji, Székely.

Polish (mainly Sekuła) Czech and Slovak: apparently from Latin saecula 'centuries ages' perhaps a nickname for someone who constantly repeated the Latin religious incantation saecula saeculorum 'for ever and ever' (literally 'for centuries of centuries').

Ma nije. To je teška glupost da mi nije jasno kako je neko tako nešto mogao i da zapiše. Za Sekulu isto važi slovenski koren, kao kod posvedočenih imena Sestronja i Sestronjeg, te analogno imenima Bratul, Mamula, Tatula.
https://forum.krstarica.com/threads/vlaska-odgonetka-01.860694/post-49192493

 

[Pravi Vlah]

У овом чланку Флорин Курта разматра проблеме са хипотезом о миграцији Влаха са Балкана у данашњу Румунију односно о формирању Румуна на десној страни Дунава.


Abstract. The article is both a survey of the literature since the publication in 1997 of Gottfried Schramm’s book, and a critical review of the conclusions drawn by the most recent research. The survey focuses on the main theses put forward by Schramm (his famous eight theses on Romanian ethnogenesis) and the way they fared in the literature. His 1985 and 1986 articles, which formed the basis of the book’s fourth part have been translated into both Hungarian and Romanian. However, there has been very little, if any engagement with Schramm’s arguments, which are primarily, if not exclusively linguistic, and no retort came either from archaeologists or from historians. Much ink has been spilled on the political implications of his ‘eight theses’ for the presence of Romanians in Transylvania, but few have noted that the key to the understanding of Schramm’s viewpoint is his envisioning of the Slavic migration. The article brings to the fore the results of the archaeological excavations in the countries of the central Balkan region and in Romania (both north and south of the Carpathian Mountains) in an attempt to verify Schramm’s theory of a migration of Vlach pastoralists from the Balkans to the territory of present-day Romania. The last part of the paper discusses the episode of the Romanian immigration that appears in the so-called Cantacuzene Annals, the earliest chronicle of Wallachia.
Keywords: migration, transhumance, Transylvania, Vlachs, settlement archaeology

https://www.academia.edu/91856550/A...versary_of_Gottfried_Schramms_Ein_Damm_Bricht

 

[Khal Drogo]

Када је у питању поријекло Влаха, односно савремених Румуна, превладавају двије теорије у историографским круговима.
- Имиграционистичка теорија
- Теорија дако-римског континуитета

Научници који подржавају имиграционистичку теорију предлажу да су Румуни потекли од романизованих становника провинција јужно од Дунава. Након колапса лимеса око 620. године, део овог становништва преселио се на југ у регионе у којима латински није био широко распрострањен.
Током словенске експанзије, многи су се склонили на балканске планине гдје су прихватили пастирски начин живота.
Који им је омогућио ширење у планинским предјелима. Њихова миграција ка сјеверу, преко Дунава, почиње прелазом из раног у развијени средњи вијек (не прије XI вијека), а Карпате прелазе послије средине XII вијека
Научници који заступају ову теорију потенцирају да је након повлачења Римљана 270-275.године са простора провинције Дакије на југ, односно јужно од Дунава, мало вјероватно по њима да је романизовано становништво остало на том простору већ се повукло са тог простора пратећи римске власти.
Ова теорија има озбиљну аномалију. Ако су ти романизовани становници, Власи, у развијеном средњем вијеку по миграцији на простор сјеверно од Дунава, бројчано и организацијски имали капацитет да на том простору успоставе политичку творевину, државу, зашто дођавола нису успоставили политичку творевину барем на неком простору јужно од Дунава гдје су у том времену биле повољније околности, ако ништа, бјеше сигурнији простор од сталних похода туркијских и иних народа које смо имали сјеверније, већ су политичку творевину успоставили тек миграцијом на сјевер преко Дунава. И уопште кроз историју, неки колективитет, етнос, када ојача, бројчано и опрганизационо, би политичку творевину успоставио након миграције из сјевернијих и тада пасивнијих простора на јужне, овдје имамо обрнут случај и аномалију.

Научници који подржавају теорију дако-римског континуитета тврде да Румуњи првенствено потичу од Дако-Римљана, народа који је настао кроз кохабитацију старосједелаца Дачана и римских колониста у римској провинцији Дакија након освајања 106.године.
По мишљењу ових научника, контакти између аутохтоних Дачана и римских колониста довели су до формирања румуњског народа јер је романизовано становништво остало након што је Римско царство напустило провинцију почетком 270-их.
Ова теорија је у ХХ вијеку поприлично адирмисана из политичких разлога, посебно у времену социјалистичке Румуније, и кроз популарну културу (филмове) афирмисано је како су заједници преци савремених Румуња Дачани и Римљани, гдје би се се нагкашавако како су на генезу касније румуњске нације подједнако важни Децебал и Трајан, алудирајући на Трајанове дачке ратове, 101-2 и 105-6.године.
Али не лези веаже, проблем настаје што на простору освојене и касније римске провинције Дакије никакве кохабитације римских освајача и домицијалних Дачана није било. Кохабитацију коју је пратила интеракција култура и језика јесмо имали у бројним случајевима, у Галији, не са свим келтским племенима, али оним који су имали статус “пријатеља Рима“ да, у Иберији, не са свим келтско-иберским племенима, али оним који су имали статус “пријатеља Рима“ да., у Илирику, у Британији, у Дакији по освајању никакве хохабитације није било. Ту је примјењена доктрина “ко јачи, тлачи“.

Након освајања тог простора из више разлога (и због одмазде због рата и због анимозитета узрокованог вијековним упадима Дачана јужно од Дунава и како би сломили слободарски дух поносних Дачана) услиједиле су репресије, кроз масакре, прогоне и одвођење у робље (каснији хроничари пишу да је у робство одведено 500.000 Дачана) имамо процес сатирања једног народа, његове културе и језика. у данашњем поимању планско сатирање и унишптавање Дачана могли би назвати геноцидом.
То ће одредити огромне етнографске промјене какве се нису десиле нигдје током историје Рима.
Некон што су Дачани етнички почишћени, Рим је приступио пресељењу популације чешће већ романизованог становништва, из других дијелова Царстзва, из Паноније, Илирика, Мезије, Норика, Грчке, Сирије, са простора Леванта. Те етнографске промјене су биле таквих размјера да смо од у наредним деценијама поименично идентификованих око три хиљаде становника Дакије, имали тек 60 трако-дачких имена или 2%.
Апсурд у причи јесте да је Трајан упамћен као један од добрих царева. А тај "добри цар" је покренуо кампању гдје не само да смо имали сатирање једнопг народа, који бјеше прогнан, изложен масакрима и робству, него су у наредним годинама организоване игре кроз које је 10.000 заробљених Дачана нашло бруталну смрт у аренама задовољујући најморбидније пориве римске свјетине. Изем ти таквог доброг цара.

Ови процеси су одредили да смо на простору провинције Дакије након 106.године имали сложену језичку хетерогеност. Једини обједињујући језик био је службени језик провинције, латински, вулгарни латински или војна варијација латинског који је кориштен у областима око лимеса (sermo castrensis) има статус лингва франка на том простору, што ће имати за посљедицу убрзану романизациоју провинције Дакије, кудуикамо убрзанију него ли је случај са другим балканским просторима.

 

[Crnugović]

Када је у питању поријекло Влаха, односно савремених Румуна, превладавају двије теорије у историографским круговима.
- Имиграционистичка теорија
- Теорија дако-римског континуитета

Научници који подржавају имиграционистичку теорију предлажу да су Румуни потекли од романизованих становника провинција јужно од Дунава. Након колапса лимеса око 620. године, део овог становништва преселио се на југ у регионе у којима латински није био широко распрострањен.
Током словенске експанзије, многи су се склонили на балканске планине гдје су прихватили пастирски начин живота.
Који им је омогућио ширење у планинским предјелима. Њихова миграција ка сјеверу, преко Дунава, почиње прелазом из раног у развијени средњи вијек (не прије XI вијека), а Карпате прелазе послије средине XII вијека
Научници који заступају ову теорију потенцирају да је након повлачења Римљана 270-275.године са простора провинције Дакије на југ, односно јужно од Дунава, мало вјероватно по њима да је романизовано становништво остало на том простору већ се повукло са тог простора пратећи римске власти.
Ова теорија има озбиљну аномалију. Ако су ти романизовани становници, Власи, у развијеном средњем вијеку по миграцији на простор сјеверно од Дунава, бројчано и организацијски имали капацитет да на том простору успоставе политичку творевину, државу, зашто дођавола нису успоставили политичку творевину барем на неком простору јужно од Дунава гдје су у том времену биле повољније околности, ако ништа, бјеше сигурнији простор од сталних похода туркијских и иних народа које смо имали сјеверније, већ су политичку творевину успоставили тек миграцијом на сјевер преко Дунава. И уопште кроз историју, неки колективитет, етнос, када ојача, бројчано и опрганизационо, би политичку творевину успоставио након миграције из сјевернијих и тада пасивнијих простора на јужне, овдје имамо обрнут случај и аномалију.

Научници који подржавају теорију дако-римског континуитета тврде да Румуњи првенствено потичу од Дако-Римљана, народа који је настао кроз кохабитацију старосједелаца Дачана и римских колониста у римској провинцији Дакија након освајања 106.године.
По мишљењу ових научника, контакти између аутохтоних Дачана и римских колониста довели су до формирања румуњског народа јер је романизовано становништво остало након што је Римско царство напустило провинцију почетком 270-их.
Ова теорија је у ХХ вијеку поприлично адирмисана из политичких разлога, посебно у времену социјалистичке Румуније, и кроз популарну културу (филмове) афирмисано је како су заједници преци савремених Румуња Дачани и Римљани, гдје би се се нагкашавако како су на генезу касније румуњске нације подједнако важни Децебал и Трајан, алудирајући на Трајанове дачке ратове, 101-2 и 105-6.године.
Али не лези веаже, проблем настаје што на простору освојене и касније римске провинције Дакије никакве кохабитације римских освајача и домицијалних Дачана није било. Кохабитацију коју је пратила интеракција култура и језика јесмо имали у бројним случајевима, у Галији, не са свим келтским племенима, али оним који су имали статус “пријатеља Рима“ да, у Иберији, не са свим келтско-иберским племенима, али оним који су имали статус “пријатеља Рима“ да., у Илирику, у Британији, у Дакији по освајању никакве хохабитације није било. Ту је примјењена доктрина “ко јачи, тлачи“.

Након освајања тог простора из више разлога (и због одмазде због рата и због анимозитета узрокованог вијековним упадима Дачана јужно од Дунава и како би сломили слободарски дух поносних Дачана) услиједиле су репресије, кроз масакре, прогоне и одвођење у робље (каснији хроничари пишу да је у робство одведено 500.000 Дачана) имамо процес сатирања једног народа, његове културе и језика. у данашњем поимању планско сатирање и унишптавање Дачана могли би назвати геноцидом.
То ће одредити огромне етнографске промјене какве се нису десиле нигдје током историје Рима.
Некон што су Дачани етнички почишћени, Рим је приступио пресељењу популације чешће већ романизованог становништва, из других дијелова Царстзва, из Паноније, Илирика, Мезије, Норика, Грчке, Сирије, са простора Леванта. Те етнографске промјене су биле таквих размјера да смо од у наредним деценијама поименично идентификованих око три хиљаде становника Дакије, имали тек 60 трако-дачких имена или 2%.
Апсурд у причи јесте да је Трајан упамћен као један од добрих царева. А тај "добри цар" је покренуо кампању гдје не само да смо имали сатирање једнопг народа, који бјеше прогнан, изложен масакрима и робству, него су у наредним годинама организоване игре кроз које је 10.000 заробљених Дачана нашло бруталну смрт у аренама задовољујући најморбидније пориве римске свјетине. Изем ти таквог доброг цара.

Ови процеси су одредили да смо на простору провинције Дакије након 106.године имали сложену језичку хетерогеност. Једини обједињујући језик био је службени језик провинције, латински, вулгарни латински или војна варијација латинског који је кориштен у областима око лимеса (sermo castrensis) има статус лингва франка на том простору, што ће имати за посљедицу убрзану романизациоју провинције Дакије, кудуикамо убрзанију него ли је случај са другим балканским просторима.

""

Did the Romans and/or R1a-L1029 displace/replace I2-Y3120 in Romania?​

R1a-L1029 having displaced/replaced I2-Y3120 in Romania could help to explain why:

• I2-Y3120 is found less in Russia
• R1a-L1029 has a peak in Romania
• I2-Y3120 has a relative hole in Romania

Note that Romania and Moldova are still undersampled relative to their neighbors. There is more that we can learn.


I left out the terms for ethnic groups Dacian or Slav here because by the time of the Slavic migrations these older haplogroups may have taken on any number of ethnic identities, dictated by their geography and the shifting political alliances.


Another reason for the I2-Y3120 hole in Romania is destruction of Dacian men and power centers by Trajan followed by Roman colonization.""
https://phylogeographer.com/i2-y3120-as-dacian-king-burebistas-dynasty/

 

[Mrkalj]

Ваљда си чуо за римског цара Калигулу (Caligula)? Примио је надимак као дете док је био сам оцем Германикусом у Германији. На латинском caliga значи легионарева обућа, a caligula је мала легионарева обућа. Ето ти пример наставка -ula као диминутива.

https://en.wikipedia.org/wiki/Caligula

Čuj čuo?!? Gledo, u bioskopu Partizan.

 

[Mrkalj]

Vratolomije bebejske mozgomalacije:
"Moldavija je dobila ime po keru koji se zvao Molda i koji se udavio u reci koja je po njemu dobila ime."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vratolomije bebejske mozgomalacije:
"Moldavija je dobila ime po keru koji se zvao Molda i koji se udavio u reci koja je po njemu dobila ime."

Nisi primetio da čovek navodi da je to samo narodno predanje?

 

[Mrkalj]

Da vidimo dalje, još jedna REKA MOLDOVA dobija isti naziv, ali Nemački naziv "Moldau" za češku reku Vltavu dolazi iz starih germanskih i keltskih naziva za reku. U keltskom jeziku, reč "Vltava" znači "divlja voda" ili "brza voda", a germanski narodi koji su živeli na tom području preuzeli su i prilagodili taj naziv.

Evo nekoliko koraka kroz koje je prošao naziv:

1. Keltski naziv: Originalni keltski naziv je bio nešto poput "Vltaua", što znači "divlja voda".
2. Germanski uticaj: Germanski narodi su preuzeli ovaj naziv i prilagodili ga svom jeziku, tako da je postao "Wiltawa" ili "Wiltaha".
3. Stari visoki nemački: U starom visokom nemačkom jeziku naziv se razvijao u "Wiltaha" i zatim u "Moldaha".
4. Moderni nemački: Konačno, u modernom nemačkom jeziku naziv se razvio u "Moldau".

Dakle, "Moldau" je rezultat istorijskog lingvističkog razvoja i prilagođavanja keltskog naziva od strane germanskih naroda, koji su kasnije postali deo nemačkog govornog područja.

Kad ne znaš šta ćeš da slažeš - pozovi se ili na Kelte ili na kerove.