Као што си могао да видиш међу припадницима херцеговачких влашких катуна из 14-ог века доминирају словенска имена, исти случај је и са власима из повеље краља Милутина (14. век), као и међу именима кметова уписаним у Дечанску хрисовуљу (14. век). Имена која нису словенска су хришћанска и она су у мањини, а типичних источнороманских имена нема. Што значи да су у 14-ом веку Власи са великим В увелико били претопљени у Србe и од њиховог језика имена тада није било ни трага. Словенизација главнине Влаха са великим В на српском етничком простору се морала завршити до 13-ог века, а почела је вековима раније. Након 13-ог века је сигурно у неким тешким забитима остало нешто мало Влаха са великим В тј. романофоних, али то су остаци небитни за српску етно-генезу. Од Влаха Србије и српских земаља који су се стопили са словенским Србима до 13-ог века данашњи Срби вуку око 40% палео-балканске генетике аутосомално. Ти средњовековни српски Власи са великим В немају везе са Румунима, Цинцарима, нити са Власима источне Србије који су мигранти са почетка 18-ог века, то су били скроз други Власи.
@Lanselot