Власи су се досељавали са територија данашње Румуније на територију данашње Србије почетком краја седамнаестог века. У то време тај регион је био у склопу Турског Царства. Ти Власи су дошли са својим поповима који су користили влашке књиге, писали на влашком и вршили богослужје на влашком.
Почетком деветнаестог века Србија је стекла аутономију од Турског Царства и истовремено припојила територије на којој су се ти Власи налазали, то јест троугао река Морава- Дунав- Тимок.
Следећих деценија, како су попови из Влашке остарили и умирали, Српска Православна Црква их је заменила српским поповима, влашке књиге српским и богослужје са влашког на српском.
Током следећих деценија, Власи Србије су примили српска презимена и лична имена.
Кад се увело школовање, то је било на српском. У тим школама су учили историју Срба, српске песме, српску књижевност, итд. А о својој историји и култури ништа нису чули.
У школи деци је било забрањено да говоре влашки.